NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
ВИЈЕСТИ/NEWS/ВЕСТИ
КЊИГА ПЕСАМА "БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА" ЗОРАНА М. МАНДИЋА
ПРЕДСТАВЉЕНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У КУЛИ
У Културном центру Општине Кула, у четвртак, 20. октобра 2011. године, представљена је нова нова књига песама - БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА Зорана М. Мандића, песника који живи и ради у Сомбору и Апатину. Реч је о књизи коју је 2010. године у Библиотеци Савремена поезија објавила ИП ИНТЕЛЕКТА из Ваљеваи и која је добила Награду ДРВО ЖИВОТА Књижевног сазвежђа београдских ЗАВЕТИНА, а била је и у најужем избору за Награду Раде Драинац. На представљању књиге о Мандићу је говорио Сава Прерадовић, секретар Културно-просветне заједнице Кула. Мандићева књига песама Бог у продавници огледала представљена је и на овогодишнјим Тешњарским вечерима у Ваљеву.
ПРЕДСТАВЉЕНА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У КУЛИ
У Културном центру Општине Кула, у четвртак, 20. октобра 2011. године, представљена је нова нова књига песама - БОГ У ПРОДАВНИЦИ ОГЛЕДАЛА Зорана М. Мандића, песника који живи и ради у Сомбору и Апатину. Реч је о књизи коју је 2010. године у Библиотеци Савремена поезија објавила ИП ИНТЕЛЕКТА из Ваљеваи и која је добила Награду ДРВО ЖИВОТА Књижевног сазвежђа београдских ЗАВЕТИНА, а била је и у најужем избору за Награду Раде Драинац. На представљању књиге о Мандићу је говорио Сава Прерадовић, секретар Културно-просветне заједнице Кула. Мандићева књига песама Бог у продавници огледала представљена је и на овогодишнјим Тешњарским вечерима у Ваљеву.
naslovna_korica.jpg | |
File Size: | 139 kb |
File Type: | jpg |
naslovna_korica.jpg | |
File Size: | 139 kb |
File Type: | jpg |
Након запажене промоције у Мостару
МОСТАРСКА ТРИЛОГИЈА – Данило Марић имаће и америчку промоцију,
29. октобра 2011, У Атланти, Џорџија, САД.
Данило Марић је члан Књижевног клуба Мостар, Друштва писаца „Десанка Максимовић“ из Торонта, Charlotte Writers’ Club.из Шарлота и Удружења књижевника Србије.
БИБЛИОГРАФИЈА ДАНИЛА МАРИЋА
1. Чувари звијезда, збирка поезије и прозе, група аутора, Мостар: Ал-клуб и КО СС РО Алуминиј, 1984.
2. Доктор лима, приче, Мостар: Књижевна омладина, 1985.
3. Ни бос ни обувен, приповијетке, Удружење књижевника БиХ – подружница за Херцеговину, 1986.
4. Cüzam daği, приповијетке на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1986.
5. Ali paşa, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1987.
6. Васа Киса, роман, Никшић: Универзитетска ријеч, 1989.
7. Yаşова, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1990.
8. Мостарска треха, приче, Лос Анђелес: СИР – Мостар. 1997.
9. Vule Yelich – роман о Американцу-Србину, роман, Лос Анђелес: СИР – Мостар, 1997.
10. Рика ријеке Дрине, приповјетке, Трстеник: Народна Библиотека Јефимија, 2000.
11. Сузопоље – роман о Боју на Косову, роман, Београд: БИГЗ, 2000.
12. Алипаша – Први и послљедњи херцеговачки везир, роман, Мостар: Друштво писаца БиХ – подружница ХНК, 2001.
13. Палата изнад Бел Кањона, роман, Београд: Народна књига, 2004.
14. Лешинарке, роман, Београд: Народна књига, 2005.
15. Од јаблана до поплара, роман, Београд: Народна књига, 2006.
16. The Mystic Best Man, приче на енглеском језику, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
17. Мистериозни кум, приче, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
18. Вељко Бојић – прећутани умјетник, истраживање, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
19. Мостарска треха, приче, (допуњено), Зрењанин: НаТрон, 2009.
20. Васа Киса – мостарска лиска, роман (допуњено), Зрењанин: НаТРон. 2009,
21. Господин Алекса, приче, Ужице, Графичар 2010
22. Радост и туга мостарског духа, роман, Зрењанин: НаТрон, 2011.
МОСТАРСКА ТРИЛОГИЈА – Данило Марић имаће и америчку промоцију,
29. октобра 2011, У Атланти, Џорџија, САД.
Данило Марић је члан Књижевног клуба Мостар, Друштва писаца „Десанка Максимовић“ из Торонта, Charlotte Writers’ Club.из Шарлота и Удружења књижевника Србије.
БИБЛИОГРАФИЈА ДАНИЛА МАРИЋА
1. Чувари звијезда, збирка поезије и прозе, група аутора, Мостар: Ал-клуб и КО СС РО Алуминиј, 1984.
2. Доктор лима, приче, Мостар: Књижевна омладина, 1985.
3. Ни бос ни обувен, приповијетке, Удружење књижевника БиХ – подружница за Херцеговину, 1986.
4. Cüzam daği, приповијетке на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1986.
5. Ali paşa, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1987.
6. Васа Киса, роман, Никшић: Универзитетска ријеч, 1989.
7. Yаşова, роман на турском језику, Истанбул: Yalcin Yayinlari, 1990.
8. Мостарска треха, приче, Лос Анђелес: СИР – Мостар. 1997.
9. Vule Yelich – роман о Американцу-Србину, роман, Лос Анђелес: СИР – Мостар, 1997.
10. Рика ријеке Дрине, приповјетке, Трстеник: Народна Библиотека Јефимија, 2000.
11. Сузопоље – роман о Боју на Косову, роман, Београд: БИГЗ, 2000.
12. Алипаша – Први и послљедњи херцеговачки везир, роман, Мостар: Друштво писаца БиХ – подружница ХНК, 2001.
13. Палата изнад Бел Кањона, роман, Београд: Народна књига, 2004.
14. Лешинарке, роман, Београд: Народна књига, 2005.
15. Од јаблана до поплара, роман, Београд: Народна књига, 2006.
16. The Mystic Best Man, приче на енглеском језику, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
17. Мистериозни кум, приче, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
18. Вељко Бојић – прећутани умјетник, истраживање, Шарлот, САД: Catawba, 2008.
19. Мостарска треха, приче, (допуњено), Зрењанин: НаТрон, 2009.
20. Васа Киса – мостарска лиска, роман (допуњено), Зрењанин: НаТРон. 2009,
21. Господин Алекса, приче, Ужице, Графичар 2010
22. Радост и туга мостарског духа, роман, Зрењанин: НаТрон, 2011.
РАТОМИР ДАМЈАНОВИЋ
"РОМАНИ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА - ТРИЛОГИЈА О МЕЛАНХОЛИЈИ"
У уторак, 25. октобра 2011. године, у Коларчевој задужбини биће представљена књига Ратомира Дамјановића "Романи Николе Милошевића - трилогија о меланхолији".
У разговору учествују: проф. др Мило Ломпар, мр Ђорђе Малавразић, мр Димитрије Тасић и аутор. Одломке из књиге, као и из романа Николе Милошевића читаће Небојса Дугалић и Синиша Кукић.
Књижевно вече се одржава дан уочи рођендана Милоша Црњанског, који је високо уважавао филозофско тумачење књижевности Николе Милошевића. Академик Милошевић је био доживотни председник Задужбине Милоша Црњанског. (Садашњи председник је Мило Ломпар, а секретар Димитрије Тасић.)
Дамјановић у студији “Романи Николе Милошевића – трилогија о меланхолији”, анализира три Милошевићева романа, који су настали у последњој фази стварања: “Нит михољског лета”, “Кутија од ораховог дрвета” и “Сенке минулих љубави”. Основно полазиште аутора јесте да је реч о трилогији.
1.ppt | |
File Size: | 1057 kb |
File Type: | ppt |
СЦЕНА ЦРЊАНСКИ
РЕСАВСКА 78
21. ОКТОБАР, 19 ЧАСОВА
ПОЕТСКИ РЕЦИТАЛ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
КОЛАЧЕВИНА/КОЛАКОВИНА
НАГРАДА ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ
АТИФ ЏАФИЋ, РЕЦИТАТОР
ИЛИЈА БЕТИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
И АУТОР
КЛАСИЧНА ГИТАРА: МИЛОШ ВУКИЋЕВИЋ
_____________________________________________________________________________________
Миљурко Вукадиновић
КОЛАЧ СЕ НЕ МЕСИ САМ
Небеска тамјановина
где да кане? има ли
- колевке у мутном безнађу,
- гроба у вину,
- колача на соври?
Колач богопомазања на равне части, као и
валове кобности по
-де-ли-ти.
У слави више износимо
но што узносимо. Погледајте око
себе: ви само узимате
један од другога а КО
-ЛАЧ се не меси сам.
РЕСАВСКА 78
21. ОКТОБАР, 19 ЧАСОВА
ПОЕТСКИ РЕЦИТАЛ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
КОЛАЧЕВИНА/КОЛАКОВИНА
НАГРАДА ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ
АТИФ ЏАФИЋ, РЕЦИТАТОР
ИЛИЈА БЕТИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
И АУТОР
КЛАСИЧНА ГИТАРА: МИЛОШ ВУКИЋЕВИЋ
_____________________________________________________________________________________
Миљурко Вукадиновић
КОЛАЧ СЕ НЕ МЕСИ САМ
Небеска тамјановина
где да кане? има ли
- колевке у мутном безнађу,
- гроба у вину,
- колача на соври?
Колач богопомазања на равне части, као и
валове кобности по
-де-ли-ти.
У слави више износимо
но што узносимо. Погледајте око
себе: ви само узимате
један од другога а КО
-ЛАЧ се не меси сам.
ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
„СРБОЉУБ МИТИЋ“ ЗА 2011. ГОДИНУ
На конкурс за књижевну награду „Србољуб Митић“ пристигло је 37 књига песама.
Жири у саставу: Ана Дудаш (члан), Драган Јовић (члан) и Велиша Јоксимовић (председник), на седници одржаној 3. октобра 2011. године у Малом Црнићу, донео је следећу одлуку:
1. У ужи избор за доделу награде „Србољуб Митић“ изабране су књиге песама Ранка Павловића „Монашки сонети“, Зорана М. Мандића „Оквир“ и Андреја Јелића Мариокова „Покрстице“
2. Награда „Србољуб Митић“ за 2011. годину додељује се Андреју Јелићу Мариокову за књигу песама „Покрстице“, у издању Удружења српских издавача из Београда.
3. Одлука је донета једногласно.
Образложење
У књизи песама „Покрстице“ Андреј Јелић Мариоков, попут покрстица, традиционалне технике веза, обликује лирске „жанр-сцене“, у којима спајањем звука и значења, меланхоличних и ведрих расположења, бола и лепоте, плаве и црне боје, проговара о егзистенцијалним питањима, али и о проблемима савремене цивилизације, савременог човека, па и националног бића. На трагу усменог и митолошког наслеђа, пре свега античке и словенске митологије, Мариоков исказује готово митску свест о творачким могућностима поетског језика.
Његови емотивни и интелектуални дијалози с претходницима и поетским наслеђем, у којима се огледа припадност стражиловској линији српског песништва, и његове аутопоетичке песме, потврђују оданост песничком тиховању, хришћанско-словенском хуманизму и отмености поетске форме.
Поетске константе Андреја Јелића Мариокова – прометејство као категорија која је иманентна песничком чину и песниковом бићу, исказана стиховима „Корачамо увис“ и „У паду нам лет“, и „језна метафорика“ која није ништа друго до призивање лепоте и повратка човека сопственој суштини, додирују се са доминантним слојевима поетике Србољуба Митића.
„СРБОЉУБ МИТИЋ“ ЗА 2011. ГОДИНУ
На конкурс за књижевну награду „Србољуб Митић“ пристигло је 37 књига песама.
Жири у саставу: Ана Дудаш (члан), Драган Јовић (члан) и Велиша Јоксимовић (председник), на седници одржаној 3. октобра 2011. године у Малом Црнићу, донео је следећу одлуку:
1. У ужи избор за доделу награде „Србољуб Митић“ изабране су књиге песама Ранка Павловића „Монашки сонети“, Зорана М. Мандића „Оквир“ и Андреја Јелића Мариокова „Покрстице“
2. Награда „Србољуб Митић“ за 2011. годину додељује се Андреју Јелићу Мариокову за књигу песама „Покрстице“, у издању Удружења српских издавача из Београда.
3. Одлука је донета једногласно.
Образложење
У књизи песама „Покрстице“ Андреј Јелић Мариоков, попут покрстица, традиционалне технике веза, обликује лирске „жанр-сцене“, у којима спајањем звука и значења, меланхоличних и ведрих расположења, бола и лепоте, плаве и црне боје, проговара о егзистенцијалним питањима, али и о проблемима савремене цивилизације, савременог човека, па и националног бића. На трагу усменог и митолошког наслеђа, пре свега античке и словенске митологије, Мариоков исказује готово митску свест о творачким могућностима поетског језика.
Његови емотивни и интелектуални дијалози с претходницима и поетским наслеђем, у којима се огледа припадност стражиловској линији српског песништва, и његове аутопоетичке песме, потврђују оданост песничком тиховању, хришћанско-словенском хуманизму и отмености поетске форме.
Поетске константе Андреја Јелића Мариокова – прометејство као категорија која је иманентна песничком чину и песниковом бићу, исказана стиховима „Корачамо увис“ и „У паду нам лет“, и „језна метафорика“ која није ништа друго до призивање лепоте и повратка човека сопственој суштини, додирују се са доминантним слојевима поетике Србољуба Митића.
Удружење књижевника Србије...20.10.2011.
Петак 21. октобар у 12 часова
Свечана сала, Француска 7, Београд
Милан Милишић
СЕЋАЊЕ
(1991-2011)
Учествују:
Горан Бабић, Филип Давид, Предраг Чудић, Божо Копривица, Милан Влајчић, Ибрахим Хаџић, Златко Паковић и други
Програм води Душко Новаковић
Свечана сала, Француска 7, Београд
Милан Милишић
СЕЋАЊЕ
(1991-2011)
Учествују:
Горан Бабић, Филип Давид, Предраг Чудић, Божо Копривица, Милан Влајчић, Ибрахим Хаџић, Златко Паковић и други
Програм води Душко Новаковић
milanmilisic.pdf | |
File Size: | 41 kb |
File Type: |
milisicmilan.doc | |
File Size: | 30 kb |
File Type: | doc |
НОВА ПОЕЗИЈА РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА У СКЗ
Радослав Раде Војводић започео је свој песнички пут у генерацији Бранка Миљковића,
у Нишу, као гимназијалац, пре пола столећа.
Од тада до данас, овај необични и аутентични бунтовник објавио је већи број књига - поезије, романа, полемика и антологија.
Био је изванредан уредник и оснивач легендарне издавачке куће "Слово љубве".
Најпознатији његов роман је Кнез таме, а песничке књиге: Унутрашње светлости и Двојник из Кнез-Михајлове улице.
У издању Српске књижевне задруге управо се појавила нова Војводићева књига под насловом ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ, с поговором Душана Стојковића.
Артизам и активизам, непрекидна расправа осетљивог бића и ерудиције интелектуалца - испуњавају ову лирику посебном температуром.
СКЗ представља ово издање новинарима у четвртак, 20. октобра, у 11 часова.
Радослав Раде Војводић започео је свој песнички пут у генерацији Бранка Миљковића,
у Нишу, као гимназијалац, пре пола столећа.
Од тада до данас, овај необични и аутентични бунтовник објавио је већи број књига - поезије, романа, полемика и антологија.
Био је изванредан уредник и оснивач легендарне издавачке куће "Слово љубве".
Најпознатији његов роман је Кнез таме, а песничке књиге: Унутрашње светлости и Двојник из Кнез-Михајлове улице.
У издању Српске књижевне задруге управо се појавила нова Војводићева књига под насловом ЛЕПО ЈЕ БИТИ ЖИВ, с поговором Душана Стојковића.
Артизам и активизам, непрекидна расправа осетљивог бића и ерудиције интелектуалца - испуњавају ову лирику посебном температуром.
СКЗ представља ово издање новинарима у четвртак, 20. октобра, у 11 часова.
Удружење књижевника Србије...19.10.2011.
У К С
МОЛБА ЗА ПОМОЋ
___________________________________________________________________________________
У П Л А Т Е
● Милун Мића Бабић, члан УКС из Трстеника – 10.000 динара.
● Радомир Путниковић, члан УКС из Енглеске – 150 евра.
● Проф. др Радмилa Милентијевић, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
● Милена Вукоје Стаменковић, члан УКС из Швајцарске – 200 франака.
● Др Владан Радоман, члан УКС из Београда – 100 евра.
● Др Радомир Батуран, члан УКС из Канаде – 200 долара.
● Удружење писаца Седмица из Франкфурта на Мајни – 300 евра.
● Света Маџаревић, члан УКС из Крагујевца – 10.000 динара.
● Јездимир Петковић из Чачка – 1.000 динара.
● Бранко Шкорић из Холандије – 100 евра.
● Љубомир Ћорилић, члан УКС из Лознице – 10.000 динара.
● Симонида Рајчевић, сликар из Београда – 100 евра.
● Удружење писаца Десанка Максимовић, Торонто – 500 долара.
● Јавно предузеће ПТТ саобраћаја СРБИЈА, директор Горан Ћирић – 50.000 динара.
● Проф. др Милоје Ракочевић из Београда, члан УКС по позиву – 100 евра.
● Ратомир Тимотијевић, члан УКС из Београда – 20.000 динара.
● Мирјана Караџић Костић, у име лекара и писца др Радована Караџића – 100 евра.
● Ранко Радовић, члан УКС из Торонта – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
● Дана Додић, члан УКС из Француске – 70 евра (11. 10. 2011).
● Звонимир Поповић, члан УКС из Шведске – 250 евра (17. 10. 2011).
________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 5.000 динара.
ХВАЛА СВИМ ДАРОДАВЦИМА.
_____________________________________________________________________________________________________
СУСРЕТ СА ЉУБИНКОМ ЈЕЛИЋЕМ
ПРИЧА О ПЕТ КУГЛИ
Песник и неимар Љубинко Јелић подарио Удружењу књижевника Србије пола милиона динара
Љубинко Јелић рођен је 1932. године у Шаранима код Горњег Милановца. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Једно време је живео у Минхену. Бави се градитељством и пројектовањем, а повремено и издаваштвом.
До сада је објавио четрнаест збирки поезије – „Испод усијаних чекића“, „Пустопоље“, „Сејачеве благости“ „Изгрев чудесног“, „Пустошник пред вратима“, „Магични прстен“, „Озго одоздо“, „Ближе леднику“, „Градитељев именик“, „Горко семе“, „На рубу пепељастог поља“, „Узиђивање“, „Чај за суседа“ (на српском и македонском језику) и „Около гнезда сненог“.
● Једна од дефиниција поезије гласи: „Поезија је нека врста освете животу.“ Да ли сте и Ви песник-осветник?
– Неко је ракао: „Освета је увек последица слабости душе која не може поднети неправду.“ Ах, песник-осветник... У очима освете немам, душа понекад завапи, срце закуца брже, а онда – пробуди се разум и кже: Испусти тај крик, забележи, да се не заборави. Тешко се пише у лепим местима, треба проћи хиљаду корова и даље волећи цвеће – то је уметност. Сад, ако би тај одсјај живота на папиру могао да се назове мојом осветом, онда спадам у ту скупину...
● „Као да никог више / нема у бунар срца / златник да баци“, кажете у песми „Меланхолија“. Је ли се у бунару срца накупило тих златника?
– Знате како је, накупило се ту времена, да не кажем – година, година које је шибао вихор тог времена, а ту је било свакаквих промена, остају сећања, не губим надања; носио сам се са препрекама, тежио напредним идејама, стрепео, наравно, над проблемима које задаје живот, али било би нескромно, неистинито рећи да у бунару мог срца нема златника. Има, наравно да има, неки јаче, неки слабије сија. Ни сунчеви зраци немају увек исти сјај!
● Током Вашег живота посвећеног не само поезији, него и неимарству, сабрало се и правих златника, које никада нисте чували само за себе...
– Знате ону причу о пет кугли? Кугле представљају: рад, породицу, здравље, пријастеље и честитост. Све кугле држите у руци, и онда једног дана схватите да је рад – гумена кугла: ако је испустите, одскочиће натраг; преостале четири кугле начињене су од стакла: ако испустиш неку од њих, неповратно ће се окрњити, вероватно и разбити. Тек када истински проникнемо у причу о пет кугли, створимо основ за животну равнотежу!
Златнике које сам сабрао, делио сам, да не будем нескроман (мада је скромност врлина малих људи) где год је требало помоћи – незбринутој или талентованој деци, разним удружењима, појединцима – случајним пролазницима... Делио сам и делићу док битишем, то је у мени, то сам ја. Можда је звезда под којом сам рођен мени била мало наклоњенија него другима, или сам ја више запињао... не знам, битно је да сам имао, имам, и спреман сам да помогнем, да дам!
● Више пута сте се нашли у невољи свом Удружењу књижевника Србије. Овогодишње Београдске међународне сусрете писаца потпомогли сте са чак пола милиона динара. Значи ли то да сте најимућнији наш књижевник?
– О томе ко је имућан а ко није, не бих да судим, нисам такав и тиме се не бавим. То сам ја, ту сам, члан Удружења, али не и типичан песник! Волим да кажем – ја сам неимар, мој живот је ипак другачијим нитима ткан. Циљ који сам поставио испред себе, морам признати, није био пут књижевника... То је било скривено негде дубоко у мојој души, у тренуцима после напорног рада отварао се и откривао тај део мене. Богат или не, увек сам спреман да помогнем (наравно, у границама могућег).
● Ваше срце је почесто бивало, како кажете у песми „Дозив“ – „одметнуто за срећом варљивом“. Хоће ли икада престати да се одмеће?
– Видите, ако сам тако рекао, а јесам, то је моја бит, начин мог битисања, начин на који пркосим животним играма. Живот треба схватити само као игру, наравно индивидуалну, врзино коло – зависи како се ко снађе. Разум управља срцем, али ја ипак остављам срцу да се одмеће, и тако ће бити док год ме буде на овој страни, на путу заумном!
Мирјана Булатовић
______________________________________________________________________________________________________________
Љубинко Јелић
ПОРЕД ПУТА
Белобрад старац
поред варљивог пута
стоји ослоњен
на своје небројиве
године и показује
штапом правац
којим смрт замиче
у маглу где нико
више само једном
не умире
МОЛИТВА НА ЗАДУШНИЦЕ
Загледан у гробне плоче
у једина истинита огледала
Свевишњи творче и оче
опрости нам сагрешења
велика и мала
и бар за трен
из свеколике таме
нас и претке наше
узми на своје
светлосно раме
ОТВОРЕНА КЊИГА
Затворим очи и видим
звезде падалице
у крвавој роси
моје снено лице
отворена књига
ожиљке многе
нескривене носи
пред читача који
чита немилице
НА ДОЊЕМ СТЕПЕНИКУ
Старац пред солитером седи
на доњем степенику загледан
у неку само њему знану тачку
песници склони претеривању
рекли би да је јесени сличан
иако су дани пролећни у руху
ускршњем и лику потонулом
одавно у преображеној зеници
да ли још сања и за бисером
рони у вир дубок – онострани
или стрепи од веровања
да је кренуо судњим смером
у самозаборав једноставно
СМРТ ЛИЧИ НА ЛЕПТИРА
Мисао о смрти не припада
самоћи и ноћној тмини
понекад је у зраку
изнад цветних ливада
и не одговара потпуно
давно усвојеној истини
да непрестано носи
наоштрену косу
за травку сваку
више личи на лептира
устрептaлог у заносу
док најлепше цветове
за свој пољубац бира
ПЕШЧАНИ ЧАСОВНИК
Нигде тачније не мери
страх од самоће као
у кући на дну
коловратног вира
у лобању синовљеву
из очеве фин ситан
песак равномерно
и нечујно цури
ставио сам моја
уста на твоје чело
али време иште
већи дар од пољупца
ЛУДА ТКАЉА
У липовцу и осоју
кад се говор
зајесени
моја сестра
вечна тајна
неуморна на разбоју
свога несна
сумор ткала
и мисао несмирајна
постала је нит злаћана
њој и мени
за вешала
ПРЕВИШЕ ДУЖНИ
Јутрос на столу
чинија празна
из ње смо јели
катран и смолу
али ниједно
у сну не сазна
да смо превише
дужни свом болу
и да нас стиже
праведна казна
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 20. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЕЛЕОНОРА
ЛУТХАНДЕР
ЧЕСМОВАЧА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ
СЊЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ ЧВОРО
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 20. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЕЛЕОНОРА
ЛУТХАНДЕР
ЧЕСМОВАЧА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР ЉИЉАНА ГАВРИЛОВИЋ
СЊЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ ЧВОРО
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...18.10.2011.
СРЕДА, 19. ОКТОБАР, 11 САТИ
"ПРОСВЕТА", Галерија (на спрату)
Кнез-Михаилова 12
ТРИБИНА "КОД ГЕЦЕ КОНА"
Адам Пуслојић
ВАЗДУШНА ЛИНИЈА СМРТИ
(књига песама са сликама и цртежима Милоша Шобајића)
Уредник: Јован Јањић
УЧЕСТВУЈУ:
Адам Пуслојић, Милош Шобајић, Срба Игњатовић, Душан Стојковић и Братислав Милановић.
Песме казује: Љубивоје Тадић.
Адам Пуслојић
МОГУЋНОСТИ СМРТИ
Умрећу још једном!
А баш сам малочас умро.
Моја је смрт ту најмање битна.
И сам се својој смрти радујем
као мало дете, до краја.
Баш се лепо проводим данима
у одајама сопствене смрти.
Смрти, побогу, немој се љутити
што ћу још мало остати жив.
Јеси ли негде видела ту
златну сенку моје смрти?
Трагично је кад изгубиш негде
и њен најмањи део, део по део.
Видим да сте и ви пристали
да ме мртвог сагледате, уживо.
Да се нисте ни случајно сетили
да ми смрт олакшате
неком животном ситницом...
Сваки човек може умирати
највише два до три пута!
"ПРОСВЕТА", Галерија (на спрату)
Кнез-Михаилова 12
ТРИБИНА "КОД ГЕЦЕ КОНА"
Адам Пуслојић
ВАЗДУШНА ЛИНИЈА СМРТИ
(књига песама са сликама и цртежима Милоша Шобајића)
Уредник: Јован Јањић
УЧЕСТВУЈУ:
Адам Пуслојић, Милош Шобајић, Срба Игњатовић, Душан Стојковић и Братислав Милановић.
Песме казује: Љубивоје Тадић.
Адам Пуслојић
МОГУЋНОСТИ СМРТИ
Умрећу још једном!
А баш сам малочас умро.
Моја је смрт ту најмање битна.
И сам се својој смрти радујем
као мало дете, до краја.
Баш се лепо проводим данима
у одајама сопствене смрти.
Смрти, побогу, немој се љутити
што ћу још мало остати жив.
Јеси ли негде видела ту
златну сенку моје смрти?
Трагично је кад изгубиш негде
и њен најмањи део, део по део.
Видим да сте и ви пристали
да ме мртвог сагледате, уживо.
Да се нисте ни случајно сетили
да ми смрт олакшате
неком животном ситницом...
Сваки човек може умирати
највише два до три пута!
ПРОМОЦИЈА - ПРИЛОГ 1,
КОНКУРС - ПРИЛОГ 2.
КОНКУРС - ПРИЛОГ 2.
1.doc | |
File Size: | 27 kb |
File Type: | doc |
2.doc | |
File Size: | 107 kb |
File Type: | doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 19. ОКТОБАР 2011, 12.00
(САЛОН УКС)
ЖЕЉКО САРИЋ
НИКОЛА ТЕСЛА – ГЕНИЈЕ КОЈИ ЈЕ ОБАСЈАО СВЕТ
(МОНОГРАФИЈА)
Учествују: рецензент – др Дејан Раковић, професор Електротехничког факултета у Београду, др Радомир Ђорђевић, професор Природно-математичког (Физичког) факултета, др Миодраг Вуковић, професор Учитељског факултета факултета у Београду, Жељко Сарић, аутор монографије, и Миљурко Вукадиновић, уредник и водитељ програма.
_________________________________________________________________________________
Жељко Сарић
"Никола Тесла – геније који је обасјао свет"
Живот и дело Николе Тесле
(Илустрована монографија)
Рукопис ове књиге је разноврстан и вишеслојан. Поред тога што обилује разноврсном документарном и историјском грађом, он је писан од стране књижевника и електроинжењера Жељка Сарића, и потпуно је прилагођен својом једноставношћу и језгровитошћу, најширем кругу читалаца.
Рукопис је хронолошким поступком систематизован у једну озбиљну књигу која и својим обимом и садржајем завређује сваку пажњу, а такође и озбиљношћу са којом је аутор обрадио овако велику и значајну тему.
Такође, рукопис ове књиге обилује новим чињеницама које нам аутор износи на светло дана и које ће бити од великог значаја за даље проучавање живота и дела Николе Тесле.
Са друге стране ова књига је свеобухватна. Аутор се бави детаљно Теслиним пореклом као и личношћу проте Милутина,Теслиног оца, књижевника и мислиоца. Овом приликом аутор нам доноси и низ Милутинових новинских чланака објављених у «Србском дневнику « из Новог Сада. Један део ове књиге посвећен је и историји развоја електрицитета, историјату полифазних струја, историји развоја електромотора и историји развоја електротехнике у САД, до Теслиног доласка из Европе у Америку. Такође, аутор доноси историјски текст пресуде Врховног суда САД против Марконија, којом приликом је Тесли враћено првенство у проналаску радија, а у оквиру судских процеса и пресуде судије Таунсенда о првенству у проналаску Теслиних полифазних струја и текст пресуде државног суда у Немачкој којом су Тесли била одузета права на два патента његовог полифазног система, у Немачкој.
У књизи се такође налази много нових детаља везаних за изградњу и пропаст чувеног Теслиног торња Ворденклиф, односно пројекта прве светске радиостанице, која би бежичним путем повезала Европу са Америком.
Из рукописа књиге може се видети да је Никола Тесла био прави уметник, у данашњем смислу речи уметник перформанса, који је, да би очарао будуће финансијере и заинтересовао их за своје пројекте, организовао своје чувене представе у лабораторији, где су долазила најчувеније личности Америке.
Надаље је у књизи детаљно обрађен Теслин рад у машинству, који је био у сенци радова из области електротехнике. Слободно се може рећи да је по обиму и квалитету Теслин рад у области машинства готово раван оном у области електротехнике, али остваривање ових пројеката умногоме није успело због лошег квалитета тадашњих материјала. Тако би прототип неке машине једно време радио, а онда би се убрзо распао, јер уређај није могао да издржи велике притиске у току процеса рада. Поменућу једно од најоригиналнијих Теслиних решења, а то је Теслина турбина без лопатица, која ни до данас није превазиђена.
Вишеслојност овог рукописа огледа се и у томе да аутор није писао само о Теслином научном стваралаштву, што и јесте била Теслина основна делатност, него је желео да осветли и његову личност из више углова и са више страна. Тако је аутор изнео Теслина размишљања о исхрани, о милосрђу и самилости, о религији, о будућности цивилизације. Јако је интересантна Теслина преписка са родбином и пријатељима, такође и са женама које су га обожавале, као и низ писама, телеграма и уговора који су везани за његове пословне и научне подухвате, а односе се на договоре са финансијерима.
Из рукописа књиге на врло пластичан начин може се стећи увид о Николи Тесли као човеку, о његовом духовном успењу, голубовима и усамљеничком животу у целибату, посвећењу целог себе науци, а за добробит човечанства.
Рукопис књиге има 552 странe у формату Б-5, као и преко 230 фотографија. Књига је изашла из штампе у јуну 2011.године.
Књига је подељена у три велике целине и то:
1. Детињство,школовање,младост
2. Одлазак у Америку.Признање патената
3. Друштвени живот.Голубови,све Теслине љубави
На крају књиге налазе се и три додатка:
1. Изводи из предавања и чланака Николе Тесле
2. Документи, записи и сећања на Николу Теслу
3. О природи креативности. Теслакао студија случаја
Такође књига има и: Хронологију, Референце(фусноте) и Литературу.
Кратка биографија аутора књиге
Жељко Сарић је рођен 1963.године у Краљеву. По образовању је инжењер електротехнике. Такође је и прозни писац, песник и новинар. Објавио је две књиге поезије и два романа. Роман о Николи Тесли под насловом "Посвећеник" штампан је у 5 издања и преведен је на руски језик.
Жељко Сарић је организатор и покретач манифестације "Теслини дани у Београду", која се од 2002. до 2006. године одржавала у јуну и јулу. Такође је објавио мноштво чланака и дао низ интервјуа о Николи Тесли. Одржао је више предавања и учествовао у мноштву емисија на радију и телевизији посвећених животу и раду великог научника.
Жељко Сарић је члан је Удружења књижевника Србије и био је секретар Теслиног меморијалног друштва из Њујорка, за Балкан.
Стално је запослен и ради као кустос у Музеју ПТТ-а у Београду.
Удружење књижевника Србије...17.10.2011.
ПРОГРАМ "СМЕДЕРЕВСКЕ ПЕСНИЧКЕ ЈЕСЕНИ"
spj_2011..pdf | |
File Size: | 814 kb |
File Type: |
ПОНЕДEЉАК, 17. 10. 2011, 19.00
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Раде Ђокановић
СЛУЖБЕНА БЕЛЕЖНИЦА
О књизи говоре: Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић
Гитара: Милош Вукићевић
Стихове казују: Атиф Џафић и аутор
Раде Ђокановић је рођен 1955. године.
Објавио је:
Сува уста, песме 1980.
Звоно, песме 1994.
Орахова љуска, песме 1995.
Лака рука, песме 1997.
Шкрипац, песме 2005.
Службена бележница, песме 2011.
Живи у Београду.
ЗЛОУПОТРЕБИО САМ ЈАСНОСТ
Кад нисам довољно јасан,
ветар, у налету збрише откосе.
Небо, шта нам то шаље у праскозорје?
Старац не разуме озонски омотач,
потпаљује старе гуме, каучук и пластику.
У бледо сећање враћа се онај који је спавао.
Таму похваљује онај што је ослепео.
И онај који је себи очи ископао
да би мислио. Њих је невидом
даривао бог у доба сопствене среће.
Једно мрко зрнце песка у пешчанику,
уочљиво, све док га друга не затрпају.
Време у теснацу цури у светлост
изнова преламајући зрак на гримиз-порфиру.
То је ритам звезде споредног неба.
Злоупотребио сам једаред јасност
и зелено је жито стало на сопствени клас.
Небо је слало светлост и ледену воду, толико
често, да је младо полегло жито.
И све се расуло у зрнаста слова.
АНАЛОГИЈА СМРТИ
Поратни графит на суседовој кући,
сачуван и када је фасада окречена
нијансом прљаве окер боје и боје младе траве
и загаситог дана, још увек пркоси неумољивој
киши. Зид је урушен, малтер добрано окруњен,
црвена се истичу слова на жутој подлози:
.мрт ...изму!
Ако би се испремештала слова и сложила
у аналогију смрти, нова би синтагма гласила:
мрзим ту!
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Раде Ђокановић
СЛУЖБЕНА БЕЛЕЖНИЦА
О књизи говоре: Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић
Гитара: Милош Вукићевић
Стихове казују: Атиф Џафић и аутор
Раде Ђокановић је рођен 1955. године.
Објавио је:
Сува уста, песме 1980.
Звоно, песме 1994.
Орахова љуска, песме 1995.
Лака рука, песме 1997.
Шкрипац, песме 2005.
Службена бележница, песме 2011.
Живи у Београду.
ЗЛОУПОТРЕБИО САМ ЈАСНОСТ
Кад нисам довољно јасан,
ветар, у налету збрише откосе.
Небо, шта нам то шаље у праскозорје?
Старац не разуме озонски омотач,
потпаљује старе гуме, каучук и пластику.
У бледо сећање враћа се онај који је спавао.
Таму похваљује онај што је ослепео.
И онај који је себи очи ископао
да би мислио. Њих је невидом
даривао бог у доба сопствене среће.
Једно мрко зрнце песка у пешчанику,
уочљиво, све док га друга не затрпају.
Време у теснацу цури у светлост
изнова преламајући зрак на гримиз-порфиру.
То је ритам звезде споредног неба.
Злоупотребио сам једаред јасност
и зелено је жито стало на сопствени клас.
Небо је слало светлост и ледену воду, толико
често, да је младо полегло жито.
И све се расуло у зрнаста слова.
АНАЛОГИЈА СМРТИ
Поратни графит на суседовој кући,
сачуван и када је фасада окречена
нијансом прљаве окер боје и боје младе траве
и загаситог дана, још увек пркоси неумољивој
киши. Зид је урушен, малтер добрано окруњен,
црвена се истичу слова на жутој подлози:
.мрт ...изму!
Ако би се испремештала слова и сложила
у аналогију смрти, нова би синтагма гласила:
мрзим ту!
Љиљана Хабјановић Ђуровић у емисији о Светој Петки на Националној телевизији Бугарске
Четрнаестог октобра, када се у Бугарској прославља Празник Свете Петке (по новом календару), Бугарска национална телевизија приказала је емисију посвећену Светој Петки и Њеном култу међу балканским народима. Емисија је снимана годину дана, у квалитетној продукцији. Екипа је боравила у свим местима везаним за Светитељкин живот, као и у градовима где су почивале њене мошти – у Епивату и Истанбулу (Турска), Јорданској пустињи (Јордан), Трнову (стара престоница Бугарске), Видину (Бугарска), Јашију (Румунија). У августу ове године део емисије снимљен је у Београду, у црквама Света Петка и Ружица и на Калемегдану. У свакој земљи о Светој Петки су говорили угледни историчари и игумани манастира. Част да говори о љубави српског народа према Светитељки и о средњовековној Србији после Косовској боја, припала је Љиљани Хабјановић Ђуровић. Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је као „значајна српска књижевница, позната и у Бугарској као писац романа о Светој Петки“. У емисији је приказано и српско и бугарско издање романа Петкана, а у целој емисији коришћени су делови из ове књиге.
Четрнаестог октобра, када се у Бугарској прославља Празник Свете Петке (по новом календару), Бугарска национална телевизија приказала је емисију посвећену Светој Петки и Њеном култу међу балканским народима. Емисија је снимана годину дана, у квалитетној продукцији. Екипа је боравила у свим местима везаним за Светитељкин живот, као и у градовима где су почивале њене мошти – у Епивату и Истанбулу (Турска), Јорданској пустињи (Јордан), Трнову (стара престоница Бугарске), Видину (Бугарска), Јашију (Румунија). У августу ове године део емисије снимљен је у Београду, у црквама Света Петка и Ружица и на Калемегдану. У свакој земљи о Светој Петки су говорили угледни историчари и игумани манастира. Част да говори о љубави српског народа према Светитељки и о средњовековној Србији после Косовској боја, припала је Љиљани Хабјановић Ђуровић. Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је као „значајна српска књижевница, позната и у Бугарској као писац романа о Светој Петки“. У емисији је приказано и српско и бугарско издање романа Петкана, а у целој емисији коришћени су делови из ове књиге.
УСПЕХ СРПСКИХ АФОРИСТИЧАРА У СПЛИТУ
Афористичари Александар Баљак и Александар Чотрић гостовали су 14. октобра у Сплиту, у репрезентативној сали Градског казалишта младих, на централном градском тргу Прокуративима.
Београдски сатиричари одушевили су сплитску публику која је салвама смеха и громогласним аплаузима поздравила сваки од преко 200 изговорених афоризама. Ово је било прво гостовање афористичара из Србије у граду под Марјаном. Бројност посетилаца и њихове врло позитивне реакције потврдили су да у Хрватској постоји велико интересовање за српску афористику, која им је до сада била позната искључиво преко часописа и књига.
Неки од посетилаца истакли су у разговору са ауторима да су се „више смејали на овој вечери, него у целом животу“, док посетиоци из других далматинских градова тражили да Баљак и Чотрић ускоро обавезно гостују у Шибенику, Трогиру и Омишу.
Двојица припадника Беорадског афористичарског круга су на књижевној вечери у Сплиту представили зборник афоризама са међународног фестивала хумора и сатире „Сатира фест“ који се традиционално одржава у главном граду Србије.
Радио Сплит је снимао књижевно вече српских сатиричара и снимак је емитован 16. октобра.
Баљак и Чотрић су уочи наступа у Градском казалишту младих гостовали на Радио Сплиту, у емисији уредника за културу Младена Вуковића, и говорили афоризме, као и о својем сатиричном стваралаштву.
Београдски афористичари позвани су да почетком новембра гостују у Прагу, главном граду Чешке.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Афористичари Александар Баљак и Александар Чотрић гостовали су 14. октобра у Сплиту, у репрезентативној сали Градског казалишта младих, на централном градском тргу Прокуративима.
Београдски сатиричари одушевили су сплитску публику која је салвама смеха и громогласним аплаузима поздравила сваки од преко 200 изговорених афоризама. Ово је било прво гостовање афористичара из Србије у граду под Марјаном. Бројност посетилаца и њихове врло позитивне реакције потврдили су да у Хрватској постоји велико интересовање за српску афористику, која им је до сада била позната искључиво преко часописа и књига.
Неки од посетилаца истакли су у разговору са ауторима да су се „више смејали на овој вечери, него у целом животу“, док посетиоци из других далматинских градова тражили да Баљак и Чотрић ускоро обавезно гостују у Шибенику, Трогиру и Омишу.
Двојица припадника Беорадског афористичарског круга су на књижевној вечери у Сплиту представили зборник афоризама са међународног фестивала хумора и сатире „Сатира фест“ који се традиционално одржава у главном граду Србије.
Радио Сплит је снимао књижевно вече српских сатиричара и снимак је емитован 16. октобра.
Баљак и Чотрић су уочи наступа у Градском казалишту младих гостовали на Радио Сплиту, у емисији уредника за културу Младена Вуковића, и говорили афоризме, као и о својем сатиричном стваралаштву.
Београдски афористичари позвани су да почетком новембра гостују у Прагу, главном граду Чешке.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...15.10.2011.
Књижевник Сабахудин Хаџиалић на свечаној инаугурацији пријема у Удружење књижевника Србије
У петак, 14.10.2011.г. у 11:00 сати, у Удружењу књижевника Србије у Београду је уприличено свечано уручење чланске карте Удружења књижевника Србије, књижевнику Сабахудину Хаџиалићу из Сарајева. Гл. и одг. уреднику ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, чланску карту је уручила секретар УКС-а, књижевница Мирјана Булатовић.
Том приликом, изразивши искрену захвалност за пријем у једно од најстаријих удружења писаца са простора Балкана, Сабахудин Хаџиалић је уручио поклон ЦД МаxМинус магазине (који садрзи 10.000 страница свих до сада објављених бројева часописа) и ЦД ДИОГЕН про култура магазин са близу 8.000 страница сва три издања ДИОГЕН-а: ДИОГЕН про арт, ДИОГЕН про култура и ДИОГЕН про yоутх. Миљурко Вукадиновић, бивши секретар УКС-а и Мирјана Булатовић су се захвалили на поклону нагласивши да очекују наставак досадашње успјешне сарадње са нашим магазинима.
У сусрету са оперативним уредником КЊИЖЕВНИХ НОВИНА из Београда, Браниславом Вељковићем, Хаџиалић је размијенио књиге и ЦД-е уз изражену жељу за успоставом и уобличавањем одговарајуће сарадње два часописа. Бранислав Вељковић је најавио представљање ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина у једном од наредних бројева КЊИЖЕВНИХ НОВИНА, док је наш уредник најавио представљање КЊИЖЕВНИХ НОВИНА у сарајевским часописима.
Наш уредник се сусрео и са Иваном Лазаревићем, Генералним секретаром Спрског библиофилског друштва гдје је, уз уручење наведених ЦД-еова, договорена сарадња наших магазина са овим Друштвом.
У 12:00 сати, у свечаној, великој сали Удружења књижевника Србије је одржан ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС, односно представљање књижевних реминисценција новопримљених чланова Удружења књижевника Србије.
Представљени су: Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Даница Николић Николић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Уводну ријеч је водио Миљурко Вукадиновић, док је Мирјана Булатовић прочитала и поздравно писмо једног од чланова Комисије за пријем нових књижевника у Удружење, књижевника Љубомира Ћорилића из Лознице, који је зажелио добродошлицу новопримљеним колегама.
...ДИОГЕН про култура магазин...
У петак, 14.10.2011.г. у 11:00 сати, у Удружењу књижевника Србије у Београду је уприличено свечано уручење чланске карте Удружења књижевника Србије, књижевнику Сабахудину Хаџиалићу из Сарајева. Гл. и одг. уреднику ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина, чланску карту је уручила секретар УКС-а, књижевница Мирјана Булатовић.
Том приликом, изразивши искрену захвалност за пријем у једно од најстаријих удружења писаца са простора Балкана, Сабахудин Хаџиалић је уручио поклон ЦД МаxМинус магазине (који садрзи 10.000 страница свих до сада објављених бројева часописа) и ЦД ДИОГЕН про култура магазин са близу 8.000 страница сва три издања ДИОГЕН-а: ДИОГЕН про арт, ДИОГЕН про култура и ДИОГЕН про yоутх. Миљурко Вукадиновић, бивши секретар УКС-а и Мирјана Булатовић су се захвалили на поклону нагласивши да очекују наставак досадашње успјешне сарадње са нашим магазинима.
У сусрету са оперативним уредником КЊИЖЕВНИХ НОВИНА из Београда, Браниславом Вељковићем, Хаџиалић је размијенио књиге и ЦД-е уз изражену жељу за успоставом и уобличавањем одговарајуће сарадње два часописа. Бранислав Вељковић је најавио представљање ДИОГЕН про култура магазина и МаxМинус магазина у једном од наредних бројева КЊИЖЕВНИХ НОВИНА, док је наш уредник најавио представљање КЊИЖЕВНИХ НОВИНА у сарајевским часописима.
Наш уредник се сусрео и са Иваном Лазаревићем, Генералним секретаром Спрског библиофилског друштва гдје је, уз уручење наведених ЦД-еова, договорена сарадња наших магазина са овим Друштвом.
У 12:00 сати, у свечаној, великој сали Удружења књижевника Србије је одржан ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС, односно представљање књижевних реминисценција новопримљених чланова Удружења књижевника Србије.
Представљени су: Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Даница Николић Николић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Уводну ријеч је водио Миљурко Вукадиновић, док је Мирјана Булатовић прочитала и поздравно писмо једног од чланова Комисије за пријем нових књижевника у Удружење, књижевника Љубомира Ћорилића из Лознице, који је зажелио добродошлицу новопримљеним колегама.
...ДИОГЕН про култура магазин...
Удружење књижевника Србије...14.10.2011.
СУБОТА, 15. ОКТОБАР, 19.00, КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, СКАДАРЛИЈА
"ПЧЕЛА НА ШЉИВИНОМ ЦВЕТУ" БОЖИДАРА ПЕШЕВА
Књига хаику и друге поезије Божидара Пешева - "Пчела на шљивином цвету", биће представљена у суботу, 15. окотобра у 19 часова, у кући Ђуре Јакшића у Београду, на Скадарлији.
О књизи говоре књижевници Ранко Симовић, Гордана Малетић и Оливер Јанковић.
Стихове чита глумица Светлана Сретеновић.
У музичком програму, у којем ће бити изведене ирске песме, учествују: Теодора Пешев Ђурђевић, сопран, и Александра Првуловић, харфа.
"ПЧЕЛА НА ШЉИВИНОМ ЦВЕТУ" БОЖИДАРА ПЕШЕВА
Књига хаику и друге поезије Божидара Пешева - "Пчела на шљивином цвету", биће представљена у суботу, 15. окотобра у 19 часова, у кући Ђуре Јакшића у Београду, на Скадарлији.
О књизи говоре књижевници Ранко Симовић, Гордана Малетић и Оливер Јанковић.
Стихове чита глумица Светлана Сретеновић.
У музичком програму, у којем ће бити изведене ирске песме, учествују: Теодора Пешев Ђурђевић, сопран, и Александра Првуловић, харфа.
"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" ОЛИВЕРЕ ДОКЛЕСТИЋ
У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У понeдељак, 17. октобра, у 12 сати, роман Оливере Доклестић"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" представиће, у Римској дворани Библиотеке Града Београда (Кнез-Михајлова улица):
књижевник Вук Крњевић,
публициста и новинар Радио Београда Ђорђе Малавразић
и професор Филозофског факултета у Новом Саду др Миодраг Радовић.
Роман "ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" изашао је из штампе у јују ове године. Издавач је "АРС ЛИБРИ", а суиздавач бањалучка "БЕСЈЕДА".
У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У понeдељак, 17. октобра, у 12 сати, роман Оливере Доклестић"ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" представиће, у Римској дворани Библиотеке Града Београда (Кнез-Михајлова улица):
књижевник Вук Крњевић,
публициста и новинар Радио Београда Ђорђе Малавразић
и професор Филозофског факултета у Новом Саду др Миодраг Радовић.
Роман "ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА" изашао је из штампе у јују ове године. Издавач је "АРС ЛИБРИ", а суиздавач бањалучка "БЕСЈЕДА".
КЊИГА МАЛИ АНЂЕО НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
– ЛАУРЕАТ РУСКОГ ДРЖАВНОГ КОНКУРСА
"УМЕТНОСТ КЊИГЕ"
Књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука),ове године објављена на руском језику, лауреат је руског VIII државног међународног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Књига за децу и омладину".
Овај конкурс, поводом Московског сајма књига, организује руска Државна агенција за штампу и масовну комуникацију у сарадњи са Међудржавним саветом за сарадњу на пољу штампаних медија Савеза независних држава (СНГ) (бивших совјетских република).
Књигу у луксузном колорном издању, са илустрацијама ауторке, издало је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Код нас су изашла два скромно одштампана издања у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године, тако да ово издање на руском језику представља и премијерно издање у пуном колору.
– ЛАУРЕАТ РУСКОГ ДРЖАВНОГ КОНКУРСА
"УМЕТНОСТ КЊИГЕ"
Књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука),ове године објављена на руском језику, лауреат је руског VIII државног међународног конкурса "Уметност књиге" у категорији "Књига за децу и омладину".
Овај конкурс, поводом Московског сајма књига, организује руска Државна агенција за штампу и масовну комуникацију у сарадњи са Међудржавним саветом за сарадњу на пољу штампаних медија Савеза независних држава (СНГ) (бивших совјетских република).
Књигу у луксузном колорном издању, са илустрацијама ауторке, издало је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом и предговором белоруског митрополита Филарета и нашег митрополита Амфилохија Радовића и поговором Владике Давида Перовића.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска и инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
Ово књижевно-ликовно дело обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа. Намењено је деци свих узраста и већ се налази у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
Код нас су изашла два скромно одштампана издања у једној боји у издавачкој кући Драганић, 2003. и 2004. године, тако да ово издање на руском језику представља и премијерно издање у пуном колору.
Удружење књижевника Србије...13.10.2011.
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 19.00
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
Мирјана Булатовић
• СМРТ ЈЕ МОЈА КРАТКОГ ВЕКА •
У петак, 14. октобра 2011, у 19 часова,
у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији,
о књизи песама Мирјане Булатовић
„Смрт је моја кратког века“
говориће песник Душко Новаковић.
Стихове ће казивати рецитатор и антологичар
Атиф Џафић, који је и приредио ово вече.
Атиф Џафић (1952) је већи поштовалац и зналац поезије
него многи песници. Већ три и по деценије живи у Београду
и чува пламен поезије. Воли и рецитује све праве песнике –
од Катула и Проперција, преко Рилкеа, Шекспира и Мандељштама,
до Бранка Миљковића и Бране Петровића
(зна око 3.000 песама од 1.000 песника).
Атиф Џафић је својевремено ушао у Гинисову Књигу рекорда
као рецитатор који је непрекидно говорио поезију 72 сата!
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
Мирјана Булатовић
• СМРТ ЈЕ МОЈА КРАТКОГ ВЕКА •
У петак, 14. октобра 2011, у 19 часова,
у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији,
о књизи песама Мирјане Булатовић
„Смрт је моја кратког века“
говориће песник Душко Новаковић.
Стихове ће казивати рецитатор и антологичар
Атиф Џафић, који је и приредио ово вече.
Атиф Џафић (1952) је већи поштовалац и зналац поезије
него многи песници. Већ три и по деценије живи у Београду
и чува пламен поезије. Воли и рецитује све праве песнике –
од Катула и Проперција, преко Рилкеа, Шекспира и Мандељштама,
до Бранка Миљковића и Бране Петровића
(зна око 3.000 песама од 1.000 песника).
Атиф Џафић је својевремено ушао у Гинисову Књигу рекорда
као рецитатор који је непрекидно говорио поезију 72 сата!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
(НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС)
УЧЕСТВУЈУ:
Душан Андријашевић, др Ранко Бабић, др Влађа Бакић Милић, Владимир Богићевић, Ивана Достанић, Бранислав Бане Јовановић, Љиљана Крстић, Виктор Лазић, Гжегож Латушински, Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Дејана Николић, Даница Николић Николић, Дејан Петков, Емил Петров, Драгољуб Продановић, Зоран Радосављевић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. ОКТОБАР 2011, 12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС
(НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС)
УЧЕСТВУЈУ:
Душан Андријашевић, др Ранко Бабић, др Влађа Бакић Милић, Владимир Богићевић, Ивана Достанић, Бранислав Бане Јовановић, Љиљана Крстић, Виктор Лазић, Гжегож Латушински, Мирослав Кусмук, Васиљка Марић, др Мила Медиговић Стефановић, Слободанка Митровић, Добрана Миљанић, Дејана Николић, Даница Николић Николић, Дејан Петков, Емил Петров, Драгољуб Продановић, Зоран Радосављевић, Сандра Ристић Стојановић и Сабахудин Хаџиалић.
Удружење књижевника Србије...12.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЉУБИЦА СТЕВАНОВИЋ
КРИВИ ЗАПИС
(ПРОЗА)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
МИЛУТИН ЛУЈО ДАНОЈЛИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ ЖИГОН
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. ОКТОБАР 2011, 12.00
ЉУБИЦА СТЕВАНОВИЋ
КРИВИ ЗАПИС
(ПРОЗА)
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
МИЛУТИН ЛУЈО ДАНОЈЛИЋ
ОДЛОМКЕ ЧИТА:
ЈЕЛЕНА ЈОВАНОВИЋ ЖИГОН
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...11.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР, 12.00
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
• ВРЕМЕ КАКТУСА И СЛАТКИША •
И
• БОЖЕ, ЗАР ЈЕ ЖИВОТ СУДБИНА •
УЧЕСТВУЈУ:
РАДОМИР АНДРИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАСПРАВА
О „ПРОГЛАСУ
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ“
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР, 12.00
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
• ВРЕМЕ КАКТУСА И СЛАТКИША •
И
• БОЖЕ, ЗАР ЈЕ ЖИВОТ СУДБИНА •
УЧЕСТВУЈУ:
РАДОМИР АНДРИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
СВЕТИСЛАВ ФЕЂА ПЕШИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_______________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. ОКТОБАР 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАСПРАВА
О „ПРОГЛАСУ
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ“
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
МИЛЕ МЕДИЋ
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА ПРЕДСТАВЉА
КЊИГУ О ДЕЛУ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ
Српска књижевна задруга и Учитељски факултет у Београду објавили су књигу ПОЕТИКА БАЈКЕ ГРОЗДАНЕ ОЛУЈИЋ, чији је аутор проф. др Зорана Опачић.
Гроздана Олујић, добитник НИН-ове награде, један је од наших најпревођенијих писаца, и са највише књижевних признања у свету.
Познати су њени романи: Гласам за љубав, Излет у небо, Не буди заспале псе, Гласови у ветру...
Напоредо с романима, створила је и оригиналну ауторску бајку - изванредан спој класичне и уметничке бајке, са имагинативним и философским нивоима - за децу и за одрасле...
У обимној, научно организованој студији, г-ђа Опачић разматра бајке Гроздане Олујић у контексту бајке уопште, али и у систему Грозданиног дела у целини.
С одличним познавањем велике литературе, писац ове књиге разматра значења појединих сегмената и укупних парабола бајки понаособ.
Принципи књижевног поступка не могу се раздвојити од уметничких домета и значења.
У Српској књижевној задрузи, у представљању ове књиге новинарима (у четвртак у 11, у Књижари СКЗ) учествују: проф. др Зорана Опачић, проф. др Радивоје Микић, др Марко Недић и глумац Срба Милин.
ДЕСЕТ ГОДИНА СТВАРАЛАШТВА ЗА ДЕЦУ
МИОДРАГА МИЋЕ ЈАКШИЋА
Књижевник за децу Миодраг Мића Јакшић обележиће своју десетогодишњицу стваралаштва за најмлађе приредбом која ће бити уприличена у уторак 18.октобра 2011. године у 19 сати у Култ театру (УК „Вук Караџић“, Булевар Краља Александра 77а). Том приликом биће промовисана и нова књига песама за децу и родитеље Миће Јакшића „Белоградске песме“ и сликовница „Ево како седам дана Алексу воли Јана“.
У програму учествују: Бора Ђорђевић, Гоца Тржан, Леонтина Пат, Раша Попов, Миња Субота, Александар Чотрић, Рада Ђуричин, Паулина Манов, Слободан Станишић, Даниел Сич, Вјера Мујовић, Иван Вучковић, Растко Јанковић, Гордана Влајић, Бранко Пражић, Дечји хор РТС и хор „Чаролија“.
МИОДРАГА МИЋЕ ЈАКШИЋА
Књижевник за децу Миодраг Мића Јакшић обележиће своју десетогодишњицу стваралаштва за најмлађе приредбом која ће бити уприличена у уторак 18.октобра 2011. године у 19 сати у Култ театру (УК „Вук Караџић“, Булевар Краља Александра 77а). Том приликом биће промовисана и нова књига песама за децу и родитеље Миће Јакшића „Белоградске песме“ и сликовница „Ево како седам дана Алексу воли Јана“.
У програму учествују: Бора Ђорђевић, Гоца Тржан, Леонтина Пат, Раша Попов, Миња Субота, Александар Чотрић, Рада Ђуричин, Паулина Манов, Слободан Станишић, Даниел Сич, Вјера Мујовић, Иван Вучковић, Растко Јанковић, Гордана Влајић, Бранко Пражић, Дечји хор РТС и хор „Чаролија“.
Удружење књижевника Србије...10.10.2011.
ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА Миљурку Вукадиновићу
Црквена општина Прилипац - Храм Рођења Пресвете Богородице и Удружење књижевника Србије наградили су Миљурка Вукадиновића "Печатом Кнеза Лазара" за књигу песама на српском и на македонском језику - "Колачевина - Колаковина". Ову књигу "инспирисану правсолавном духовношчу и отаческим традицијама" на македонски језик превео је Илија Бетински.
Удружење књижевника Србије...07.10.2011.
ПОЗОРИШНИ АНДЕРГРАУНД ДУШАНА КОВАЧЕВИЋА
Традиција објављивања позоришних текстова у виду књига као комерцијалних издања, у Италији практично не постоји. Зато је објављивање избора драма Душана Ковачевића, под окриљем издавачке куће „SECOP Edizioni“ из Кората, под насловом „Позоришни андерграунд“ („Andergraund teatrale“), својеврсни културни догађај. Избор драма, предговор и превод на италијански језик је урадио Драган Мраовић. Занимљиво је да је веома лепа графичка опрема дело нашег дизајнера из Београда – Стевана Огњеновића.
Објављене су драме „Професионалац“, „Контејнер са пет звездица“, „Доктор Шустер“ и „Балкански шпијун“. Ову последњу драму је превела, у оквиру свог постдипломског рада на Филолошком факултету у Барију, Милица Кадић, студенткиња Драгана Мраовића. На корицама књиге је сцена из представе „Контејнер са пет звездица“ (прилог 1), са Браниславом Лечићем и Сандом Балабан, која је адаптирана за италијанску публику и одиграна 2001. године пред препуним гледалиштем Медитеранског фестивала у Бишељеу.
О интересовању за ово издање дела Душана Ковачевића, иначе веома цењеног и познатог у италијанској јавности, говори и позив за његов сусрет са италијанском публиком у јануару 2012. у Риму, под покровитељством Града Рима и Амбасаде Србије у Италији, ради представљања књиге „Позоришни андерграунд“ у оквиру „Месеца српске културе“.
Традиција објављивања позоришних текстова у виду књига као комерцијалних издања, у Италији практично не постоји. Зато је објављивање избора драма Душана Ковачевића, под окриљем издавачке куће „SECOP Edizioni“ из Кората, под насловом „Позоришни андерграунд“ („Andergraund teatrale“), својеврсни културни догађај. Избор драма, предговор и превод на италијански језик је урадио Драган Мраовић. Занимљиво је да је веома лепа графичка опрема дело нашег дизајнера из Београда – Стевана Огњеновића.
Објављене су драме „Професионалац“, „Контејнер са пет звездица“, „Доктор Шустер“ и „Балкански шпијун“. Ову последњу драму је превела, у оквиру свог постдипломског рада на Филолошком факултету у Барију, Милица Кадић, студенткиња Драгана Мраовића. На корицама књиге је сцена из представе „Контејнер са пет звездица“ (прилог 1), са Браниславом Лечићем и Сандом Балабан, која је адаптирана за италијанску публику и одиграна 2001. године пред препуним гледалиштем Медитеранског фестивала у Бишељеу.
О интересовању за ово издање дела Душана Ковачевића, иначе веома цењеног и познатог у италијанској јавности, говори и позив за његов сусрет са италијанском публиком у јануару 2012. у Риму, под покровитељством Града Рима и Амбасаде Србије у Италији, ради представљања књиге „Позоришни андерграунд“ у оквиру „Месеца српске културе“.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. ОКТОБАР, 19.00
ЦИКЛУС: НЕЗАБОРАВНЕ КЊИГЕ
ЖАК ФИНЦИ:
СЕФАРАДСКИ НОКТУРНО
(ДРУГО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ,
књижевник и преводилац, бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Израелу
АЛЕКСАНДАР ГАОН, новинар
ДЕЈАН КОСАНОВИЋ, филмски редитељ
ДЕЈАН ЧАВИЋ, драмски уметник
АНСАМБЛ ШИРА У'ТФИЛА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. ОКТОБАР, 19.00
ЦИКЛУС: НЕЗАБОРАВНЕ КЊИГЕ
ЖАК ФИНЦИ:
СЕФАРАДСКИ НОКТУРНО
(ДРУГО, ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ,
књижевник и преводилац, бивши амбасадор Србије и Црне Горе у Израелу
АЛЕКСАНДАР ГАОН, новинар
ДЕЈАН КОСАНОВИЋ, филмски редитељ
ДЕЈАН ЧАВИЋ, драмски уметник
АНСАМБЛ ШИРА У'ТФИЛА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...06.10.2011.
СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
ДОБИТНИК НАГРАДЕ
„НЕВЕН“
Угледни српски писац и дугогодишњи члан УКС Слободан Станишић, добитник је престижног признања „Невен“ за 2010. годину. Ову награду додељује Друштво пријатеља деце Србије најбољој књизи за децу и младе у претходној години.
Награђени роман „Љубав звана радио“, делимично аутобиографског карактера, говори о ауторовом детињству проведеном у дечјој драмској групи Радио Београда. Уз љубав према глуми и улогама које успешно игра, млади јунак има прилику да сретне најпознатије личности, од писаца, глумаца, певача, спортиста – до самог председника државе. Испуњен хумором и невољама раних љубави, роман представља својеврстан пресек културних збивања једног времена.
Награда се додељује у Свечаној сали скупштине града Београда, у четвртак, 6. 10. 2011. у 15. часова.
ДОБИТНИК НАГРАДЕ
„НЕВЕН“
Угледни српски писац и дугогодишњи члан УКС Слободан Станишић, добитник је престижног признања „Невен“ за 2010. годину. Ову награду додељује Друштво пријатеља деце Србије најбољој књизи за децу и младе у претходној години.
Награђени роман „Љубав звана радио“, делимично аутобиографског карактера, говори о ауторовом детињству проведеном у дечјој драмској групи Радио Београда. Уз љубав према глуми и улогама које успешно игра, млади јунак има прилику да сретне најпознатије личности, од писаца, глумаца, певача, спортиста – до самог председника државе. Испуњен хумором и невољама раних љубави, роман представља својеврстан пресек културних збивања једног времена.
Награда се додељује у Свечаној сали скупштине града Београда, у четвртак, 6. 10. 2011. у 15. часова.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 7. ОКТОБАР, 12.00
Ч А С О П И С
М А Ј Д А Н
У РАЗГОВОРУ УЧЕСТВУЈУ:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
ДУШКА ВРХОВАЦ
СЛАВИЦА ПЕЈОВИЋ
РАША ПЕРИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 7. ОКТОБАР, 12.00
Ч А С О П И С
М А Ј Д А Н
У РАЗГОВОРУ УЧЕСТВУЈУ:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
ДУШКА ВРХОВАЦ
СЛАВИЦА ПЕЈОВИЋ
РАША ПЕРИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
koktel.doc | |
File Size: | 41 kb |
File Type: | doc |
САХРАНА АКАДЕМИКА РАДОЊЕ ВЕШОВИЋА (1924–2011),
давнашњег секретара Удружења књижевника Србије,
обавиће се у петак у 12 часова на Новом гробљу у Београду.
У име Удружења књижевника Србије са њим ће се опростити Драган Колунџија.
давнашњег секретара Удружења књижевника Србије,
обавиће се у петак у 12 часова на Новом гробљу у Београду.
У име Удружења књижевника Србије са њим ће се опростити Драган Колунџија.
Удружење књижевника Србије...05.10.2011.
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ
Нови Сад, 1. октобар 2011.
КОНКУРСЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ2011. годинеНа основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.
Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја, као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена", немају право учешћа.
Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.
Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.
Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.
Рок за слање текстова је 30. новембар 2011.
Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.
Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.
О награди ће одлучивати жири у саставу:
Игор Бојовић, драмски писац
Љубослав Мајера, редитељ
Славко Милановић, драматург
Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2012.
Додела награде биће уприличена 29. марта 2012. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.
Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.
Одштампане текстове са шифром слати на адресу:
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/И
21000 Нови Сад
Нови Сад, 1. октобар 2011.
КОНКУРСЗА ОРИГИНАЛНИ ДОМАЋИ ДРАМСКИ ТЕКСТ2011. годинеНа основу одлуке Управног одбора, Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални драмски текст.
Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије. Запослени у Стеријином позорју, чланови Управног и Надзорног одбора Стеријиног позорја, као и чланови редакције часописа за позоришну уметност "Сцена", немају право учешћа.
Биће разматрани оригинални драмски текстови изворно написани на српском или преведени на српски језик. Жири ће узимати у обзир необјављене, неизвођене и ненаграђене драмске текстове.
Стеријино позорје преузима ауторска права на објављивање награђеног текста у издањима Позорја, на српском и енглеском језику, и права на праизвођење, без накнадне надокнаде.
Конкурс је анониман. Текстове, у штампаној форми (4 примерка), слати под шифром. На драмском тексту не сме бити име аутора. У посебној коверти послати решење шифре (шифра под којом је послат рад, име и презиме, адреса боравка и контакт телефон). Исти аутор може послати највише два драмска текста. По објављивању резултата, награђени аутор је дужан да у року од пет дана пошаље оригинални драмски текст са решењем шифре.
Рок за слање текстова је 30. новембар 2011.
Текстови приспели на конкурс не враћају се и биће похрањени у Библиотеци Стеријиног позорја.
Додељује се само једна награда. Награда подразумева Стеријину значку, сертификат и финансијски део у износу од 400.000 динара.
О награди ће одлучивати жири у саставу:
Игор Бојовић, драмски писац
Љубослав Мајера, редитељ
Славко Милановић, драматург
Одлуку о награди жири доноси до 31. јануара 2012.
Додела награде биће уприличена 29. марта 2012. (дан Стеријиног позорја), у просторијама Позорја.
Стеријино позорје расписује конкурс за оригинални домаћи драмски текст под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, Градске управе за културу Новог Сада и Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине.
Одштампане текстове са шифром слати на адресу:
СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ(за Конкурс)
Змај-Јовина 22/И
21000 Нови Сад
From: milutin petrovic
Subject: 20 GODINA ČASOPISA ISTOČNIK
To: "Удружење књижевника Србије"
Date: Monday, October 3, 2011, 9:51 PM
Поштоване колеге,
позивам вас на вече посвећено теми "О испаштању" поводом 20 година часописа Источник,
које ће се одржати у среду 5. октобра 2011, у 18 сати, у Београду, Француска 7.
Учествују:
Владета Јеротић, Ђорђе Труфуновић, Драган Стојановић,
Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић,
Илија Марић, Бојан Јовановић и Милутин Петровић.
Уколико је могућно, обавестите и заинтересоване чланове Удружења.
Милутин Петровић.
Прилог: позивница-програм..
Subject: 20 GODINA ČASOPISA ISTOČNIK
To: "Удружење књижевника Србије"
Date: Monday, October 3, 2011, 9:51 PM
Поштоване колеге,
позивам вас на вече посвећено теми "О испаштању" поводом 20 година часописа Источник,
које ће се одржати у среду 5. октобра 2011, у 18 сати, у Београду, Француска 7.
Учествују:
Владета Јеротић, Ђорђе Труфуновић, Драган Стојановић,
Мило Ломпар, Богољуб Шијаковић, Петар Јевремовић,
Илија Марић, Бојан Јовановић и Милутин Петровић.
Уколико је могућно, обавестите и заинтересоване чланове Удружења.
Милутин Петровић.
Прилог: позивница-програм..
pozivnica-program.pdf | |
File Size: | 53 kb |
File Type: |
Удружење књижевника Србије...04.10.2011.
НАГРАДА "ПАУН ПЕТРОНИЈЕВИЋ" РАДОМИРУ АНДРИЋУ
У Рибашевини крај Ужица, Родном селу песника Пауна Петронијевића, који је попут метеора засјао и прерано згаснуо на небу модерног српског песништва, додељена је награда са његовим именом песнику Радомиру Андрићу, за књигу "Санопис воде".
Том приликом одржан је сусрет песника ужичког краја и обележена је педесетогодишњица смрти даровитог, прерано преминулог Пауна Петронијевића, а књижевник Милијан Деспотовић му се одужио на најбољи начин: прикупио је и објавио пет књига поезије овог песника.
У Рибашевини крај Ужица, Родном селу песника Пауна Петронијевића, који је попут метеора засјао и прерано згаснуо на небу модерног српског песништва, додељена је награда са његовим именом песнику Радомиру Андрићу, за књигу "Санопис воде".
Том приликом одржан је сусрет песника ужичког краја и обележена је педесетогодишњица смрти даровитог, прерано преминулог Пауна Петронијевића, а књижевник Милијан Деспотовић му се одужио на најбољи начин: прикупио је и објавио пет књига поезије овог песника.
Radomir Andrić
САТИРА ФЕСТ 2011.
Овогодишњи Сатира фест почеће полагањем цвећа делегације Београдског афористичарског круга на спомен-бисту највећег српског сатиричара Радоја Домановића на Калемегдану - у четвртак, 6. октобра у 17.45 часова.
Вече на којем ће аутори казивати своје афоризме почеће истог дана у 19 часова у великој сали Градске општине Стари град, Македонска 42. Манифестацију ће отворити државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић.
Сатира фест 2011. посвећен је осамдесетој годишњици рођења Владимира Булатовића Виба и одвија се под слоганом "Ви(б) и ми". О великом српском сатиричару говориће књижевник Бане Јовановић.
На манифестацији учествује 35 сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Румуније и Македоније. Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Награду за најбољу причу, по одлуци жирија на чијем челу је био Слободан Симић, добио је Раша Папеш из Крагујевца, а аутор најбоље песме је Растко Закић из Београда.
Жири, чији је председник Александар Баљак, Награду "Вук Глигоријевић" доделиће аутору најбољег афоризма изговореног на Сатира фесту.
Управни одбор Београдског афористичарског круга одлучио је да признања за укупан допринос сатири додели књижевнику Витомиру Теофиловићу и књижевном критичару проф. др Ратку Божовићу.
Признање "Златни круг", за допринос сатири у свету за 2011. годину добили су: Владимир Шојхер из Русије (за "Антологију мудрости", објављену у Москви), Џејмс Гири из САД (за "Антологију најбољих светских афористичара", објављену у Њујорку), Дан Костинаш из Румуније (за превод српских афоризама на шпански језик), Горан Мракић из Румуније (за превод српских афоризама на румунски и румунских на српски), Франци Чеч из Словеније (за "Антологију српског афоризма" на словеначком) и Васил Толевски из Македоније (за "Антологију балканског афоризма" и антологију "Наши пријатељи" - српски афоризми на македонском језику).
Специјалне плакете Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире биће додељне часопису за сатиру "Етна" и главној уредници Весни Денчић из Београда (за десет година постојања), "Данима хумора и сатире" из Пљеваља (за 25 година постојања), седмичнику за хумор и сатиру "Стршел" из Софије (за 65 година постојања), емисији "Чивијашка вртешка" која се емитује на Радио Шапцу (за 15 година постојања), Сектору за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији (поводом 20 година постојања) и електронском издању часописа "Ошишани јеж" и уреднику Душку М. Петровићу (поводом 75 година од изласка првог штампаног броја).
На Сатира фесту биће представљен Зборник афоризама са претходна три фестивала - 2008, 2009. и 2010. године, који је приредио и објавио Београдски афористичарски круг.
Конференција за новинаре, на којој ће бити најављена манифестација, биће одржана у Скупштини града Београда у уторак, 4. октобра, у 11 часова.
Том приликом биће промовисан плакат Сатира феста 2011, рад ауторског тандема Тоше Борковића и Бојана Љубеновића.
Водитељ Сатира феста биће Драгутин Минић Карло.
Организациони одбор смотре најбољих сатиричара региона чине: Александар Баљак, Душан Пуача, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић.
Улаз на смотру сатиричара из шест земаља региона је бесплатан.
Покровитељи манифестације су Министарство културе, информисања и информационог друштва и Министарство вера и дијаспоре.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Овогодишњи Сатира фест почеће полагањем цвећа делегације Београдског афористичарског круга на спомен-бисту највећег српског сатиричара Радоја Домановића на Калемегдану - у четвртак, 6. октобра у 17.45 часова.
Вече на којем ће аутори казивати своје афоризме почеће истог дана у 19 часова у великој сали Градске општине Стари град, Македонска 42. Манифестацију ће отворити државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић.
Сатира фест 2011. посвећен је осамдесетој годишњици рођења Владимира Булатовића Виба и одвија се под слоганом "Ви(б) и ми". О великом српском сатиричару говориће књижевник Бане Јовановић.
На манифестацији учествује 35 сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Румуније и Македоније. Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Награду за најбољу причу, по одлуци жирија на чијем челу је био Слободан Симић, добио је Раша Папеш из Крагујевца, а аутор најбоље песме је Растко Закић из Београда.
Жири, чији је председник Александар Баљак, Награду "Вук Глигоријевић" доделиће аутору најбољег афоризма изговореног на Сатира фесту.
Управни одбор Београдског афористичарског круга одлучио је да признања за укупан допринос сатири додели књижевнику Витомиру Теофиловићу и књижевном критичару проф. др Ратку Божовићу.
Признање "Златни круг", за допринос сатири у свету за 2011. годину добили су: Владимир Шојхер из Русије (за "Антологију мудрости", објављену у Москви), Џејмс Гири из САД (за "Антологију најбољих светских афористичара", објављену у Њујорку), Дан Костинаш из Румуније (за превод српских афоризама на шпански језик), Горан Мракић из Румуније (за превод српских афоризама на румунски и румунских на српски), Франци Чеч из Словеније (за "Антологију српског афоризма" на словеначком) и Васил Толевски из Македоније (за "Антологију балканског афоризма" и антологију "Наши пријатељи" - српски афоризми на македонском језику).
Специјалне плакете Београдског афористичарског круга за афирмацију и популаризацију сатире биће додељне часопису за сатиру "Етна" и главној уредници Весни Денчић из Београда (за десет година постојања), "Данима хумора и сатире" из Пљеваља (за 25 година постојања), седмичнику за хумор и сатиру "Стршел" из Софије (за 65 година постојања), емисији "Чивијашка вртешка" која се емитује на Радио Шапцу (за 15 година постојања), Сектору за издавачку делатност Савеза Срба у Румунији (поводом 20 година постојања) и електронском издању часописа "Ошишани јеж" и уреднику Душку М. Петровићу (поводом 75 година од изласка првог штампаног броја).
На Сатира фесту биће представљен Зборник афоризама са претходна три фестивала - 2008, 2009. и 2010. године, који је приредио и објавио Београдски афористичарски круг.
Конференција за новинаре, на којој ће бити најављена манифестација, биће одржана у Скупштини града Београда у уторак, 4. октобра, у 11 часова.
Том приликом биће промовисан плакат Сатира феста 2011, рад ауторског тандема Тоше Борковића и Бојана Љубеновића.
Водитељ Сатира феста биће Драгутин Минић Карло.
Организациони одбор смотре најбољих сатиричара региона чине: Александар Баљак, Душан Пуача, Драгутин Минић Карло, Слободан Симић, Бојан Љубеновић и Александар Чотрић.
Улаз на смотру сатиричара из шест земаља региона је бесплатан.
Покровитељи манифестације су Министарство културе, информисања и информационог друштва и Министарство вера и дијаспоре.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...03.10.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. ОКТОБАР, 19.00
Стојанка Раденовић-Петковић
(КАНАДА)
ГЛАСОВИ, РЕЧИ, СЛОВА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МИОДРАГ ИГЊАТОВИЋ
РАДОМИР МИЋУНОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ-ПЕТКОВИЋ
__________________________________________________________________
Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу, где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције, посебно очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.
Од 1944. живи и ради у Торонту.
До сада је објавила девет збирки песама и "Приче из даљине". Књига песама "Ратна географија" проглашена је за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику, а "Виртуелна стварност" је добила награду Академије "Иво Андрић". Збирке "Језик у језику" и "Виртуелна стварност" су писане на српском и енглеском језику.
Стојанка Раденовић-Петковић заступљена је у многим зборницима и антологијама дијаспоре, Србије и Црне Горе. Песме су јој преведене на руски, шведски, арапски и француски.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца просветних радника Србије и секретар Српско-канадског удружења писаца "Десанка Максимовић".
У оквиру Удружења "Десанка Максимовић" активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији. Иницијатор је пројекта "Напиши ми писмо", којим су била обухваћена деца из српских школа у Онтарију и енклаве Штрпце на Косову и Метохији, као и пројекта "Неки нови писци", којим се охрабрују и подржавају наши људи у Канади који желе да пишу и да објављују своје књиге.
МЕСЕЧАРЕЊЕ
(Џигију, моме другу, српском
песнику из Црнр Горе)
Гледам те како ходаш
По ноћи пуној месечине
Листаш месечеве мене
Па онда тихо и зналачки
Српом младог месеца
Жањеш самоћу.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. ОКТОБАР, 19.00
Стојанка Раденовић-Петковић
(КАНАДА)
ГЛАСОВИ, РЕЧИ, СЛОВА
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
МИОДРАГ ИГЊАТОВИЋ
РАДОМИР МИЋУНОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ-ПЕТКОВИЋ
__________________________________________________________________
Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу, где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције, посебно очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.
Од 1944. живи и ради у Торонту.
До сада је објавила девет збирки песама и "Приче из даљине". Књига песама "Ратна географија" проглашена је за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику, а "Виртуелна стварност" је добила награду Академије "Иво Андрић". Збирке "Језик у језику" и "Виртуелна стварност" су писане на српском и енглеском језику.
Стојанка Раденовић-Петковић заступљена је у многим зборницима и антологијама дијаспоре, Србије и Црне Горе. Песме су јој преведене на руски, шведски, арапски и француски.
Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења писаца просветних радника Србије и секретар Српско-канадског удружења писаца "Десанка Максимовић".
У оквиру Удружења "Десанка Максимовић" активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији. Иницијатор је пројекта "Напиши ми писмо", којим су била обухваћена деца из српских школа у Онтарију и енклаве Штрпце на Косову и Метохији, као и пројекта "Неки нови писци", којим се охрабрују и подржавају наши људи у Канади који желе да пишу и да објављују своје књиге.
МЕСЕЧАРЕЊЕ
(Џигију, моме другу, српском
песнику из Црнр Горе)
Гледам те како ходаш
По ноћи пуној месечине
Листаш месечеве мене
Па онда тихо и зналачки
Српом младог месеца
Жањеш самоћу.
Удружење књижевника Србије...30.9.2011.
ВЕЧЕРАС У 19 ЧАСОВА
У РЕСТОРАНУ "СТЕНКА"
(САЈАМСКИ КЕЈ ББ)
ТРИ РОМАНА
МИРОСЛАВА КУСМУКА
У РЕСТОРАНУ "СТЕНКА"
(САЈАМСКИ КЕЈ ББ)
ТРИ РОМАНА
МИРОСЛАВА КУСМУКА
Удружење књижевника Србије...28.9.2011.
Књижевник Сабахудин Хаџиалић
гост Културног друштва Б-51 из Словеније
Гост Културног друштва Б-51 из Љубљане је књижевник Сабахудин Хаџиалић, главни и одговорни уредник ДИОГЕН про култура магазина и Максминус магазина из Сарајева, Босна и Херцеговина.
Представљање књижевног опуса босанскохерцеговачког књижевника, укључујући Књижевну трилогију (приче, пјесме, афоризме - објављене 2010.г. и до сада представљене у БиХ и Србији) ће бити одржано у четвртак, 20. 10. 2011, са почетком у 19.30 сати, у просторијама Друштва словеначких писаца (Томшићева 12) у Љубљани.
Кратка информација о књижевнику:
Сабахудин Хаџиалић је рођен 23. 9. 1960. у Мостару, Босна и Херцеговина. Данас је члан Друштва писаца Босне и Херцеговине (Сарајево, БиХ), Друштва хрватских књижевника Херцег - Босне (Мостар, БиХ) и Удружења књижевника Србије (Београд, Србија), Академије "Иво Андрић" (Београд, Србија) и Друштва новинара Босне и Херцеговина. Амбасадор је ПОЕТАС дел Мундо у Босни и Херцеговини.
Главни је и одговорни уредник електронског и штампаног магазина "ДИОГЕН про култура" http://diogen.weebly.com и уредник електронског магазина МаксМинус: http://maxminus.weebly.com из Сарајева, Босна и Херцеговина. У статусу је самосталног умјетника у Кантону Сарајево.
Пише поезију и прозу, уз уређивање и рецензију књига других аутора.
гост Културног друштва Б-51 из Словеније
Гост Културног друштва Б-51 из Љубљане је књижевник Сабахудин Хаџиалић, главни и одговорни уредник ДИОГЕН про култура магазина и Максминус магазина из Сарајева, Босна и Херцеговина.
Представљање књижевног опуса босанскохерцеговачког књижевника, укључујући Књижевну трилогију (приче, пјесме, афоризме - објављене 2010.г. и до сада представљене у БиХ и Србији) ће бити одржано у четвртак, 20. 10. 2011, са почетком у 19.30 сати, у просторијама Друштва словеначких писаца (Томшићева 12) у Љубљани.
Кратка информација о књижевнику:
Сабахудин Хаџиалић је рођен 23. 9. 1960. у Мостару, Босна и Херцеговина. Данас је члан Друштва писаца Босне и Херцеговине (Сарајево, БиХ), Друштва хрватских књижевника Херцег - Босне (Мостар, БиХ) и Удружења књижевника Србије (Београд, Србија), Академије "Иво Андрић" (Београд, Србија) и Друштва новинара Босне и Херцеговина. Амбасадор је ПОЕТАС дел Мундо у Босни и Херцеговини.
Главни је и одговорни уредник електронског и штампаног магазина "ДИОГЕН про култура" http://diogen.weebly.com и уредник електронског магазина МаксМинус: http://maxminus.weebly.com из Сарајева, Босна и Херцеговина. У статусу је самосталног умјетника у Кантону Сарајево.
Пише поезију и прозу, уз уређивање и рецензију књига других аутора.
Удружење књижевника Србије...27.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 28. СЕПТЕМБАР, 12.00, САЛОН УКС
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
ИЗАБРАНИ РОМАНИ
ДУШАНА БАРАНИНА
У ИЗДАЊУ „ОТВОРЕНЕ КЊИГЕ“
Учествују:
ДРАГАН ДЕДЕИЋ
ПЕТАР НИКОЛИЋ
ДУШАН ЦИЦВАРА
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
________________________________________________________________________________
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕНИ
ИЗАБРАНИ ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ ДУШАНА БАРАНИНА:
ЦАРИЦА МАРА
МЕХМЕД ПАША СОКОЛОВИЋ
ВЕЛИКИ ГОСПОДАР МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
КНЕЗ МИХАИЛО
и ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ
СРЕДА, 28. СЕПТЕМБАР, 12.00, САЛОН УКС
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
ИЗАБРАНИ РОМАНИ
ДУШАНА БАРАНИНА
У ИЗДАЊУ „ОТВОРЕНЕ КЊИГЕ“
Учествују:
ДРАГАН ДЕДЕИЋ
ПЕТАР НИКОЛИЋ
ДУШАН ЦИЦВАРА
Уредник и водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
________________________________________________________________________________
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЋЕ БИТИ ПРЕДСТАВЉЕНИ
ИЗАБРАНИ ИСТОРИЈСКИ РОМАНИ ДУШАНА БАРАНИНА:
ЦАРИЦА МАРА
МЕХМЕД ПАША СОКОЛОВИЋ
ВЕЛИКИ ГОСПОДАР МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ
КНЕЗ МИХАИЛО
и ТОМА ВУЧИЋ ПЕРИШИЋ
АНТОЛОГИЈА ПОЕЗИЈЕ СРПСКОГ РОМАНТИЗМА
Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.
На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.
Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.
Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.
Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.
Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.
Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.
Српска књижевна задруга управо је објавила Антологију поезије српског романтизма, коју је сачинио песник Слободан Ракитић.
На 620 страна - са предговором, биографијама, библиографијама, речником, Ракитић је свестрано представио српску поезију 19. века.
Антологија се састоји из три дела: ПРЕДРОМАНТИЗАМ:Доситеј, Пачић, Соларић, Видаковић, Дошеновић Мркаљ, Милованов, Боројевић, Хаџић, Стерија, В. Суботић, Грујић; РОМАНТИЗАМ: Сарајлија, Јовић, Кодер, Његош, Ј. Суботић, Прерадовић, Живковић, Пуцић, Ј. Илић, Радичевић, Ј. Сундечић, Ненадовић, Српкиња, Каћански, Николић, Ђ. Јакшић, Змај, Драгашевић, Павловић, Димитријевић-Дејановић, Костић, Никола I, Поповић, Абердар, Шапчанин, Васић, Грчић Миленко, П. Сундечић; ПОСТРОМАНТИЗАМ: В. Илић, Митровић, Шантић, М. Јакшић.
Књига има књижевно-историјску и књижевно-естетску димензију.
Дух 19. столећа прате високи песнички домети и узлети великих песника и стихова.
Портрете 44 песника нацртао je Предраг Драговић.
Књигу ће новинарима, у четвртак, 29. септембра, представити проф. др Мило Ломпар. Одабране песме чита Срба Милин.
Удружење књижевника Србије...26.9.2011.
НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ:
● Ранко Радовић, члан УКС из Канаде – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА:
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 500.000 динара.
_____________________________________________________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ТАКОЂЕ СУ ПОМОГЛИ:
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ, ИНФОРМИСАЊА И ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА, МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА, МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, ГРАД БЕОГРАД, ОПШТИНА СТАРИ ГРАД, ОПШТИНА ЗЕМУН, КПЗ БЕОГРАДА, ЦЕНТАР САВА, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ, ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА, НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ,МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ, KУЋА ХРАНЕ, SWESS CLEAN COMPANY – Београд, ВУЈИЋ ВОДА, ЈАХТИНГ КЛУБ КЕЈ, ХОТЕЛ ЗЛАТНИК, ХОТЕЛ РАДМИЛОВАЦ, ХОТЕЛ ДОМ,РЕСТОРАН ГРАДОНАЧЕЛНИК, ГЕОСОНДА – КОНСОЛИДАЦИЈА, АД БЕОГРАД...
ГОСТИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА УГОШЋЕНИ СУ И У КРАГУЈЕВЦУ, ЛОЗНИЦИ, БАЊИ ВРУЈЦИ, РИБАРСКОЈ БАЊИ, ЗРЕЊАНИНУ, ТРСТЕНИКУ, НОВОМ ПАЗАРУ, ЧАЧКУ, МРКАЈЕВЦИМА, ЗАЈЕЧАРУ, ГАМЗИГРАДУ, ПОЖАРЕВЦУ, МАЛОМ ЦРНИЋУ И ВАЉЕВУ.
___________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА - БЕОГРАД БЕСПРЕКОРНО ЈЕ ПРИРЕДИЛО ДОЧЕК ОСАМ ГРУПА ГОСТИЈУ НА АЕРОДРОМУ НИКОЛА ТЕСЛА.
__________________________________________________________________________________________________________________
МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ:
ТАНЈУГ, РТС и ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ.
__________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЛИКО ХВАЛА!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСМО ХРВАТСКЕ ПЕСНИКИЊЕ КАТИЦЕ ФЕЛШТИНСКИ,
УЧЕСНИЦЕ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
Драги моји,
Још увијек сам у Београду – у мислима, причи.
Како да вам кажем само хвала? То није довољно.
Било је прекрасно, и можете бити поносни на све што сте учинили.
Видио се сав ваш ентузијазам, труд, воља, сложност коју сте уложили
да ова манифестација буде на свјетском нивоу.
Свака метропола могла би се подичити Сусретима какве сте ви приредили
у ова финансијски тешка времена.
Видјело се и како су поједини људи препознали све то код вас
и како су вам несебично ускакали и помагали.
Водили сте рачуна о сваком пјеснику, од буђења до повратка у хотел.
Мало сам се одмакнула од свих догађања и, могу рећи – врхунски одрађен посао. Осмишљено и изведено беспријекорно.
Све похвале предсједнику Радомиру Андрићу за добар одабир екипе.
Екипа снова.
Мирјана Булатовић и Бранислав Вељковић су сву своју енергију уложили у
48. Београдске међународне сусрете писаца.
Хвала вам, још једном, за све.
За пјеснике и књижевнике које сам упознала, за дивно дружење.
Хвала вам што сам се осјећала у УКС, у култној Француској 7, као дома.
Хвала што сте ме примили као пјесника и драгог пријатеља.
Катица Фелштински
Цриквеница
Хрватска
● Ранко Радовић, члан УКС из Канаде – 100 евра.
● Даница Клаћ, члан УКС из Америке – 150 евра.
● АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ – 1.000 евра.
● Александар Милошевић, члан УКС из Шведске – 250 евра.
● Ранка Тодоровић Грубешић, члан УКС из Француске – 4.000 динара.
__________________________________________________________________________________________________________________
ПОМОЋ УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЗА 48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА:
● РАДИНГ, ДОО, Београд – 600.000 динара.
● ПУТЕВИ, Ужице – 500.000 динара.
_____________________________________________________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУСРЕТЕ ПИСАЦА ТАКОЂЕ СУ ПОМОГЛИ:
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ, ИНФОРМИСАЊА И ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА, МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА, МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, ГРАД БЕОГРАД, ОПШТИНА СТАРИ ГРАД, ОПШТИНА ЗЕМУН, КПЗ БЕОГРАДА, ЦЕНТАР САВА, ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ, ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА, НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ,МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ, KУЋА ХРАНЕ, SWESS CLEAN COMPANY – Београд, ВУЈИЋ ВОДА, ЈАХТИНГ КЛУБ КЕЈ, ХОТЕЛ ЗЛАТНИК, ХОТЕЛ РАДМИЛОВАЦ, ХОТЕЛ ДОМ,РЕСТОРАН ГРАДОНАЧЕЛНИК, ГЕОСОНДА – КОНСОЛИДАЦИЈА, АД БЕОГРАД...
ГОСТИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА УГОШЋЕНИ СУ И У КРАГУЈЕВЦУ, ЛОЗНИЦИ, БАЊИ ВРУЈЦИ, РИБАРСКОЈ БАЊИ, ЗРЕЊАНИНУ, ТРСТЕНИКУ, НОВОМ ПАЗАРУ, ЧАЧКУ, МРКАЈЕВЦИМА, ЗАЈЕЧАРУ, ГАМЗИГРАДУ, ПОЖАРЕВЦУ, МАЛОМ ЦРНИЋУ И ВАЉЕВУ.
___________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА - БЕОГРАД БЕСПРЕКОРНО ЈЕ ПРИРЕДИЛО ДОЧЕК ОСАМ ГРУПА ГОСТИЈУ НА АЕРОДРОМУ НИКОЛА ТЕСЛА.
__________________________________________________________________________________________________________________
МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ:
ТАНЈУГ, РТС и ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ.
__________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЛИКО ХВАЛА!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
__________________________________________________________________________________________________________________
ПИСМО ХРВАТСКЕ ПЕСНИКИЊЕ КАТИЦЕ ФЕЛШТИНСКИ,
УЧЕСНИЦЕ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
Драги моји,
Још увијек сам у Београду – у мислима, причи.
Како да вам кажем само хвала? То није довољно.
Било је прекрасно, и можете бити поносни на све што сте учинили.
Видио се сав ваш ентузијазам, труд, воља, сложност коју сте уложили
да ова манифестација буде на свјетском нивоу.
Свака метропола могла би се подичити Сусретима какве сте ви приредили
у ова финансијски тешка времена.
Видјело се и како су поједини људи препознали све то код вас
и како су вам несебично ускакали и помагали.
Водили сте рачуна о сваком пјеснику, од буђења до повратка у хотел.
Мало сам се одмакнула од свих догађања и, могу рећи – врхунски одрађен посао. Осмишљено и изведено беспријекорно.
Све похвале предсједнику Радомиру Андрићу за добар одабир екипе.
Екипа снова.
Мирјана Булатовић и Бранислав Вељковић су сву своју енергију уложили у
48. Београдске међународне сусрете писаца.
Хвала вам, још једном, за све.
За пјеснике и књижевнике које сам упознала, за дивно дружење.
Хвала вам што сам се осјећала у УКС, у култној Француској 7, као дома.
Хвала што сте ме примили као пјесника и драгог пријатеља.
Катица Фелштински
Цриквеница
Хрватска
Удружење књижевника Србије...21.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 23. СЕПТЕМБАР 2011, 12.00
НИКОЛА ИВАНОВИЋ
(АМЕРИКА)
• МИЛОВАН ЂИЛАС
ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ
И ЗАВИЧАЈА •
УЧЕСТВУЈУ:
ДОБРИЦА ЋОСИЋ
ДР РАТКО БОЖОВИЋ
ВЕСЕЛИН МИШНИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 23. СЕПТЕМБАР 2011, 12.00
НИКОЛА ИВАНОВИЋ
(АМЕРИКА)
• МИЛОВАН ЂИЛАС
ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ
И ЗАВИЧАЈА •
УЧЕСТВУЈУ:
ДОБРИЦА ЋОСИЋ
ДР РАТКО БОЖОВИЋ
ВЕСЕЛИН МИШНИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
nikola_ivanovic.doc | |
File Size: | 48 kb |
File Type: | doc |
ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
1.doc | |
File Size: | 95 kb |
File Type: | doc |
2.doc | |
File Size: | 33 kb |
File Type: | doc |
ЕСЕЈИ ДУШКА БАБИЋА У ИЗДАЊУ СКЗ
НАРОД НА МЕЂИ
У Малој библиотеци Српске књижевне задруге управо је објављена нова књига др Душка Бабића, професора и књижевника.
Бабић је добитник Златне струне Смедеревске песничке јесени, аутор неколико књеига поезије, велике монографије Мистика српског романтизма...
У новој књизи, под насловом Народ на међи, Бабић расправља књижевна, језичка, верска и политичка питања српског народа на размеђи раздобља и светова.
Најважније упориште Бабићеве мисли јесу језик и књижевност - од тог ослонца крећу и узлети и страдања народа, па и истине о њему.
Храброст и непоткупљивост зраче из разговетних и ерудитних огледа Душка Бабића.
Књига ће бити представљена на редовној конференцији за новинаре, четвртком у 11, под популарним именом: КАФА У СКЗ.
НАРОД НА МЕЂИ
У Малој библиотеци Српске књижевне задруге управо је објављена нова књига др Душка Бабића, професора и књижевника.
Бабић је добитник Златне струне Смедеревске песничке јесени, аутор неколико књеига поезије, велике монографије Мистика српског романтизма...
У новој књизи, под насловом Народ на међи, Бабић расправља књижевна, језичка, верска и политичка питања српског народа на размеђи раздобља и светова.
Најважније упориште Бабићеве мисли јесу језик и књижевност - од тог ослонца крећу и узлети и страдања народа, па и истине о њему.
Храброст и непоткупљивост зраче из разговетних и ерудитних огледа Душка Бабића.
Књига ће бити представљена на редовној конференцији за новинаре, четвртком у 11, под популарним именом: КАФА У СКЗ.
Удружење књижевника Србије...20.9.2011.
МРАОВИЋ
У
МОДЕНИ
Универзитет Модене и Ређо Емилије, позвао је проф. Драгана Мраовића, књижевника, књижевног преводиоца и италијанисту, да одржи предавање, 12. октобра, у Модени, о теми „Италијанско-српски историјски и културни сплет кроз векове“. Мраовић је био доцент на Универзитету у Барију, сарадник је многих стручних и књижевних листова и часописа у Италији, у којој је објавио и пет својих ауторских књига, затим више од педесет књига превода на италијански језик аутора као што су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар, итд.
Одсек за проучавање језика и културе Универзитета Модене и Ређо Емилије, са проф. Андреом Панаћонеом, као модератором, организује научни скуп “Ђузепе Барбанти Бродано, италијански волонтери у Босни и Херцеговини и односи између Италије и Србије”, на коме ће Мраовић представити развој историјских и културних веза између Италије и Србије почев од осмог века до данас.
У
МОДЕНИ
Универзитет Модене и Ређо Емилије, позвао је проф. Драгана Мраовића, књижевника, књижевног преводиоца и италијанисту, да одржи предавање, 12. октобра, у Модени, о теми „Италијанско-српски историјски и културни сплет кроз векове“. Мраовић је био доцент на Универзитету у Барију, сарадник је многих стручних и књижевних листова и часописа у Италији, у којој је објавио и пет својих ауторских књига, затим више од педесет књига превода на италијански језик аутора као што су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар, итд.
Одсек за проучавање језика и културе Универзитета Модене и Ређо Емилије, са проф. Андреом Панаћонеом, као модератором, организује научни скуп “Ђузепе Барбанти Бродано, италијански волонтери у Босни и Херцеговини и односи између Италије и Србије”, на коме ће Мраовић представити развој историјских и културних веза између Италије и Србије почев од осмог века до данас.
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ - 100 THOUSAND POETS FOR CHANGE
IS ORGANIZING A GLOBAL EVENT FOR SEPTEMBER 24th 2011
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ
24. септембар 2011.
650 ДОГАЂАЈА у 450 ГРАДОВА у 95 ЗЕМАЉА
СРБИЈА – БЕОГРАД - ФРАНЦУСКА 7
ПЕСНИЦИ СВЕТА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
од 18 сати
СТАЊЕ ДУХА
МОЋ РЕЧИ
ЗНАЧАЈ ПРОТЕСТА
У суботу, 24. септембра 2011. године, први пут у историји књижевности, у исто време песници (али и писци свих жанрова, музичари, преводиоци, и други уметници) у исто време, захваљујући временској разлици, током целог дана, у 95 земаља широм света, у 450 градова, на око 650 догађаја, говориће о свему што тражи неодложне промене на овој нашој планети Земљи: о политици, економији, екологији, сиромаштву, ратовању и неопходности мира и љубави мељу људима.
Биће то истовремено потврда да друштвене мреже неспорно доприносе брзини ширења информација и повезивања људи у свету, а да њихова корисност зависи од начина и мотива употребе, као и све друго у реалном и виртуелном свету.
Наши песници, чланови покрета Песници света, Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва, даће свој допринос овој акцији окупљајући се у Београду, у дому писаца у Француској 7, где ће говорити о теми: „Стање духа – моћ речи – значај протеста“.
Осим у Београду, у Србији се догађаји овим поводом одржавају и у Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Пироту, Старој Пазови, Кикинди, Чачку...
Учествују:
Душка Врховац:
Милица Лилић Јефтимијевић
Душко Новаковић
Драган Јовановић Данилов
Мићо Цвијетић
Јанко Вујиновић
Миљурко Вукадиновић
Вида Ненадић
Томислав Стевановић
Слободанка Живковић, и други...
IS ORGANIZING A GLOBAL EVENT FOR SEPTEMBER 24th 2011
100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНУ
24. септембар 2011.
650 ДОГАЂАЈА у 450 ГРАДОВА у 95 ЗЕМАЉА
СРБИЈА – БЕОГРАД - ФРАНЦУСКА 7
ПЕСНИЦИ СВЕТА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
од 18 сати
СТАЊЕ ДУХА
МОЋ РЕЧИ
ЗНАЧАЈ ПРОТЕСТА
У суботу, 24. септембра 2011. године, први пут у историји књижевности, у исто време песници (али и писци свих жанрова, музичари, преводиоци, и други уметници) у исто време, захваљујући временској разлици, током целог дана, у 95 земаља широм света, у 450 градова, на око 650 догађаја, говориће о свему што тражи неодложне промене на овој нашој планети Земљи: о политици, економији, екологији, сиромаштву, ратовању и неопходности мира и љубави мељу људима.
Биће то истовремено потврда да друштвене мреже неспорно доприносе брзини ширења информација и повезивања људи у свету, а да њихова корисност зависи од начина и мотива употребе, као и све друго у реалном и виртуелном свету.
Наши песници, чланови покрета Песници света, Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва, даће свој допринос овој акцији окупљајући се у Београду, у дому писаца у Француској 7, где ће говорити о теми: „Стање духа – моћ речи – значај протеста“.
Осим у Београду, у Србији се догађаји овим поводом одржавају и у Новом Саду, Нишу, Крушевцу, Пироту, Старој Пазови, Кикинди, Чачку...
Учествују:
Душка Врховац:
Милица Лилић Јефтимијевић
Душко Новаковић
Драган Јовановић Данилов
Мићо Цвијетић
Јанко Вујиновић
Миљурко Вукадиновић
Вида Ненадић
Томислав Стевановић
Слободанка Живковић, и други...
ПРВИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Први Сабор духовне поезије биће одржан 21. септембра у порти Манастира Архангела Михаила у Раковици.
Уз учешће најугледнијих књижевника, међу којима су Матија Бећковић, Алек Вукадиновић, Слободан Ракитић , Владета Јеротић, Радомир Андрић и други, биће проглашени победници књижевног конкурса и додељене награде за најбоље песме.
Центар за културу и Књижевно друштво Раковице, почетком текуће године, објавили су позив књижевницима да доставе радове за учешће на Сабору духовне поезије. На конкурс је приспело преко пет стотина радова наших писаца из расејања и Србије. Жири у саставу – књижевник мр Милан Ђорђевић, председник, и чланови м – протођакон др Радомир Ракић и књижевник Предраг Богдановић Ци, одабрао је три најбоље песме које ће бити награђене златником Светог Саве, док ће пет песама добити похвалу. На Сабору ће бити промовисан и Зборник, у којем је, осим награђених и похваљених песама, заступљено још осамдесет двоје аутора чије су песме, према одлуци жирија , сврстане у „венац изабраних“. Посебно место у Зборнику заузимају духовне песме најзначајнијих српских песника, који су и гости Сабора.
Манастир у Раковици има посебан духовни, културни и историјски значај у свести српског народа, па је стога природно да се ту одржава Сабор духовне поезије.
Сабор ће почети у 8.30 часова Светом литургијом, а у 10.30 часова биће одржан помен патријарсима Димитрију и Павлу који су сахрањени у порти Манстира. Свечано отварање 1. Сабора и додела награда отпочеће у 11.00 часова. Сабор ће отворити председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, а у уметничком делу програма учествоваће Дечји хор “Ђакон Авакум” , драмска уметница Ивана Жигон, појац Љубомир Манасијевић, и други.
Након свечаности у порти Манастира, Сабор ће се наставити у Центру за културу Раковица. У Галерији Центра у 18.30 часова биће отворена изложба икона и слика српских манастира, чији су аутори ликовни уметници из Раковице, а потом ће у просторијама Центра бити одржан Округли сто о духовности , у чијем раду ће учествовати Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Предраг Р. Драгић Кијук, Јован Пејчић, Миле Медић и Миљурко Вукадиновић.
Први Сабор духовне поезије биће одржан 21. септембра у порти Манастира Архангела Михаила у Раковици.
Уз учешће најугледнијих књижевника, међу којима су Матија Бећковић, Алек Вукадиновић, Слободан Ракитић , Владета Јеротић, Радомир Андрић и други, биће проглашени победници књижевног конкурса и додељене награде за најбоље песме.
Центар за културу и Књижевно друштво Раковице, почетком текуће године, објавили су позив књижевницима да доставе радове за учешће на Сабору духовне поезије. На конкурс је приспело преко пет стотина радова наших писаца из расејања и Србије. Жири у саставу – књижевник мр Милан Ђорђевић, председник, и чланови м – протођакон др Радомир Ракић и књижевник Предраг Богдановић Ци, одабрао је три најбоље песме које ће бити награђене златником Светог Саве, док ће пет песама добити похвалу. На Сабору ће бити промовисан и Зборник, у којем је, осим награђених и похваљених песама, заступљено још осамдесет двоје аутора чије су песме, према одлуци жирија , сврстане у „венац изабраних“. Посебно место у Зборнику заузимају духовне песме најзначајнијих српских песника, који су и гости Сабора.
Манастир у Раковици има посебан духовни, културни и историјски значај у свести српског народа, па је стога природно да се ту одржава Сабор духовне поезије.
Сабор ће почети у 8.30 часова Светом литургијом, а у 10.30 часова биће одржан помен патријарсима Димитрију и Павлу који су сахрањени у порти Манстира. Свечано отварање 1. Сабора и додела награда отпочеће у 11.00 часова. Сабор ће отворити председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, а у уметничком делу програма учествоваће Дечји хор “Ђакон Авакум” , драмска уметница Ивана Жигон, појац Љубомир Манасијевић, и други.
Након свечаности у порти Манастира, Сабор ће се наставити у Центру за културу Раковица. У Галерији Центра у 18.30 часова биће отворена изложба икона и слика српских манастира, чији су аутори ликовни уметници из Раковице, а потом ће у просторијама Центра бити одржан Округли сто о духовности , у чијем раду ће учествовати Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Предраг Р. Драгић Кијук, Јован Пејчић, Миле Медић и Миљурко Вукадиновић.
Удружење књижевника Србије...19.9.2011.
НОВО ПРИЗНАЊЕ ЗА ПЈЕСНИЧКО ДЈЕЛО
"Златно перо Русије" за Вуковића
Национална књижевна награда "Златно перо Русије", коју додјељује Савез писаца ове земље, припала је Бећиру Вуковићу, а признање му је на 48. Међународним сусретима писаца Београда у Центру "Сава" уручила Светлана Васиљева Савицка, предсједница жирија. Овогодишњи лауреат овог вриједног признања, наредне године биће гост Савеза писаца Русије.
Вуковићу је признање припало за пјесничко дјело, као и за ангажовање на зближавању руске и српске књижевности, што је између осталог и једна од главних мисија часописа "Српски југ", чији је Вуковић уредник. Кроз часопис се одвија размјена савремених трендова, а истовремено се представљају двјема културним јавностима.
Ово је Вуковићу друго значајно књижевно признање које стиже са стране. Прошле године Покрет пјесника свијета, чији је Вуковић члан, именовао га је за амбасадора поезије Црне Горе.
"Златно перо Русије" за Вуковића
Национална књижевна награда "Златно перо Русије", коју додјељује Савез писаца ове земље, припала је Бећиру Вуковићу, а признање му је на 48. Међународним сусретима писаца Београда у Центру "Сава" уручила Светлана Васиљева Савицка, предсједница жирија. Овогодишњи лауреат овог вриједног признања, наредне године биће гост Савеза писаца Русије.
Вуковићу је признање припало за пјесничко дјело, као и за ангажовање на зближавању руске и српске књижевности, што је између осталог и једна од главних мисија часописа "Српски југ", чији је Вуковић уредник. Кроз часопис се одвија размјена савремених трендова, а истовремено се представљају двјема културним јавностима.
Ово је Вуковићу друго значајно књижевно признање које стиже са стране. Прошле године Покрет пјесника свијета, чији је Вуковић члан, именовао га је за амбасадора поезије Црне Горе.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. СЕПТЕМБАР 2011, 19.00
ВАСИЉКА МАРИЋ
(АУСТРАЛИЈА)
З А В Е Ж Љ А Ј
(ПЕСМЕ)
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 20. СЕПТЕМБАР 2011, 19.00
ВАСИЉКА МАРИЋ
(АУСТРАЛИЈА)
З А В Е Ж Љ А Ј
(ПЕСМЕ)
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ЗАВОД ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ
Број: 199
Датум: 2. 6. 2011. године
21 000 НОВИ САД
Војводе Путника 2
Телефон/факс: +381 21 4754 128, 457-525,457-521
E-mail: zkvojvodina@nscable.net
zkvmanifestacije@nscable.net
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ (право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета.“
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године. Заинтересовани достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21 000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратку белешку о аутору.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић, с.р. Тибор Вајда, с.р.
Број: 199
Датум: 2. 6. 2011. године
21 000 НОВИ САД
Војводе Путника 2
Телефон/факс: +381 21 4754 128, 457-525,457-521
E-mail: zkvojvodina@nscable.net
zkvmanifestacije@nscable.net
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ (право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета.“
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године. Заинтересовани достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21 000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратку белешку о аутору.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић, с.р. Тибор Вајда, с.р.
______d09ad09ed09dd09a.doc | |
File Size: | 31 kb |
File Type: | doc |
Удружење књижевника Србије...16.9.2011.
40. БРАНКОВО КОЛО 9 – 19. септембра 2011.
hronika_40._brankovog_kola_2011.doc | |
File Size: | 72 kb |
File Type: | doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 17. СЕПТЕМБАР, 12.00
СУСРЕТ СА
РУСКИМ ПЕСНИКОМ
АЈРАТ
БИК-БУЛАТОВ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ:
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ, ДРАМСКА УМЕТНИЦА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СУБОТА, 17. СЕПТЕМБАР, 12.00
СУСРЕТ СА
РУСКИМ ПЕСНИКОМ
АЈРАТ
БИК-БУЛАТОВ
СТИХОВЕ КАЗУЈЕ:
ЗОРИЦА ЈОВАНОВИЋ, ДРАМСКА УМЕТНИЦА
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...15.9.2011.
АПЕЛ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ВИКТОРА ЛАЗИЋА ИЗ ПРИТВОРА У ЈУЖНОЈ ОСЕТИЈИ
Угледни писац и новинар Виктор Лазић, члан Удружења књижевника Србије, даровити и проницљиви путописац, благонаклони посматрач света у тешком веку, уместо да се бави својим племенитим и плодоносним истраживањем, које претаче у задивљујуће књиге, већ безмало недељу дана не може да се избави из притвора у Јужној Осетији.
Уверени смо да се догодила груба грешка и тежак неспоразум.
Секретар Удружења књижевника Србије Мирјана Булатовић данас је мобилним телефоном разговарала са Виктором Лазићем, који је казао:
– Нисам ни сањао да ми се ово може догодити у Јужној Осетији, то је ипак братски народ. Овде сам од суботе. Можете мислити како ми је... Ја никад у животу нисам ни пришао затвору...
Удружење књижевника Србије моли надлежне за ослобађање истакнутог писца Виктора Лазића да му одмах омогуће наставак путовања и на тај начин, као будући јунаци његове књиге, поправе утисак.
Угледни писац и новинар Виктор Лазић, члан Удружења књижевника Србије, даровити и проницљиви путописац, благонаклони посматрач света у тешком веку, уместо да се бави својим племенитим и плодоносним истраживањем, које претаче у задивљујуће књиге, већ безмало недељу дана не може да се избави из притвора у Јужној Осетији.
Уверени смо да се догодила груба грешка и тежак неспоразум.
Секретар Удружења књижевника Србије Мирјана Булатовић данас је мобилним телефоном разговарала са Виктором Лазићем, који је казао:
– Нисам ни сањао да ми се ово може догодити у Јужној Осетији, то је ипак братски народ. Овде сам од суботе. Можете мислити како ми је... Ја никад у животу нисам ни пришао затвору...
Удружење књижевника Србије моли надлежне за ослобађање истакнутог писца Виктора Лазића да му одмах омогуће наставак путовања и на тај начин, као будући јунаци његове књиге, поправе утисак.
Удружење књижевника Србије...14.9.2011.
На италијанском Фестивалу уметности NETTUNOPHOTOFESTIVAL 2011 – Premio Gensini – Sezione Poesia Душки Врховац Образложење: Награда Ђенсини – ОБЛАСТ ПОЕЗИЈЕ –
додељује се српској списатељици Душки Врховац –
"Зато што је посредством својих моћних речи дала глас универзалним осећањима
и у својим стиховима ефикасно изразила истинске вредности живота."
http://www.bloq.it/wp/2011/09/12/nettuno-photofestival-attraverso-le-pieghe-del-tempo/
1.doc | |
File Size: | 44 kb |
File Type: | doc |
2.doc | |
File Size: | 62 kb |
File Type: | doc |
УГЛЕДНИ КИНЕСКИ ПИСЦИ
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Завршни догађај 48. Београдских међународних сусрета писаца је сутрашња посета двојице истакнутих кинеских књижевника Удружењу књижевника Србије.
Господа Је Сјин, потпредседник Кинеског удружења писаца, и Џанг Тао, помоћник директора Одсека за међународну сарадњу Кинеског удружења писаца, као и Сју Хонг, аташе за културу у Амбасади Народне Републике Кине, и Сјаотао Ли, помоћник аташеа, обрадоваће својом посетом домаћине – господу Радомира Андрића, председника Удружења књижевника Србије, Драгана Мраовића, предесдника Одбора за међународну сарадњу, Драгана Драгојловића, члана Одбора за међународну сарадњу, и Марка Недића, члана Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Разумевању дипломата и колега писаца допринеће, са стране УКС, симултани преводилац за кинески језик – господин Владимир Живановић
У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Завршни догађај 48. Београдских међународних сусрета писаца је сутрашња посета двојице истакнутих кинеских књижевника Удружењу књижевника Србије.
Господа Је Сјин, потпредседник Кинеског удружења писаца, и Џанг Тао, помоћник директора Одсека за међународну сарадњу Кинеског удружења писаца, као и Сју Хонг, аташе за културу у Амбасади Народне Републике Кине, и Сјаотао Ли, помоћник аташеа, обрадоваће својом посетом домаћине – господу Радомира Андрића, председника Удружења књижевника Србије, Драгана Мраовића, предесдника Одбора за међународну сарадњу, Драгана Драгојловића, члана Одбора за међународну сарадњу, и Марка Недића, члана Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Разумевању дипломата и колега писаца допринеће, са стране УКС, симултани преводилац за кинески језик – господин Владимир Живановић
Удружење књижевника Србије...13.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
(С А Л О Н)
УТОРАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА
Д Р А М А
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
СНЕЖАНА КУТРИЧКИ
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ
СОЊА ЈАУКОВИЋ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
МИОДРАГ НОВАКОВИЋ
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVI
Учествују :
ЖЕЉКО КАРАН
МИОДРАГ ИЛИЋ
ОБРАД НЕНАЗИЋ
АЛЕКСАНДАР НОГО
ДРАГАН ТОМИЋ
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
МОМЧИЛО КОВАЧЕВИЋ
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 14. септембар 2011, 12 сати;
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
(С А Л О Н)
УТОРАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА
Д Р А М А
УЧЕСТВУЈУ:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
СНЕЖАНА КУТРИЧКИ
ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ
ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ
СОЊА ЈАУКОВИЋ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
МИОДРАГ НОВАКОВИЋ
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
____________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLVI
Учествују :
ЖЕЉКО КАРАН
МИОДРАГ ИЛИЋ
ОБРАД НЕНАЗИЋ
АЛЕКСАНДАР НОГО
ДРАГАН ТОМИЋ
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ
МОМЧИЛО КОВАЧЕВИЋ
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 14. септембар 2011, 12 сати;
Књижевни салон Удружења књижевника Србије
Београд, Француска 7
О Т В О Р Е Н О П И С М О
г-дину Џон Ралстон Солу,
председнику Међународног ПЕН центра
и
учесницима 77. конгреса Међународног ПЕН центра
Поштовани господине Сол,
Поштоване колеге, учесници 77. конгреса Међународног ПЕН центра,
У време док се у Београду и Србији одржава 77. конгрес ваше асоцијације, на којем ће, поред редовних седница борда Међународног ПЕН-а заседати и друга тела са темом посвећеној борби за остваривање људских и уметничких слобода, желим да вас информишем да сам у земљи домаћину тако значајног скупа, као српски писац изложен бруталном политичком линчу, незабележеном не само у српској, већ и у европској, па и светској новијој историји. Аутор сам 17 књига, а књижевна критика ме тумачи као песника особеног, јужњачког сензибилитета и песничког израза. Добио сам значајне награде за књижевно стваралаштво, превођен сам и заступљен у многим домаћим и страним антологијама и зборницима поезије, као и у школским уџбеницима. Изложен сам насиљу и погрому, недопустивом савременом цивилизацијском тренутку 21. века. Повод за такво понашање власти јесте перформанс, тачније изложба стихова и колажа под називом Сличице из Липсандрије, као и исто насловљена књига сатиричне поезије која је непосредно потом објављена у библиотеци „Талас“ београдског издавача „Албатрос плус“.
Ово и овакво злостављање траје већ три године, а силеџијско понашање власти огледа се у читавом арсеналу метода притисака – од вербалног шиканирања и уништавања личне имовине, до физичке и психичке пресије и отворених претњи како мени, тако и члановима моје породице. Оваква репресија власти, која ми је живот учинила неподношљивим и небезбедним, без преседана је и без премца по свом стаљинистичком карактеру и представља отворено ругање самој идеји демократије и вредностима која она подразумева.
Апел за разумевање, као подршку мени и Књижевној заједници „Борисав Станковић“, институцији културе у којој сам запослен као главни и одговорни уредник, потписало је више од две стотине српских писаца и интелектуалаца, међу којима су и многи чланови српског ПЕН-а. Апел је упућен на адресе г-дина Бориса Тадића, председника Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, градске власти у Врању и медијима у Србији. На исте адресе упућено је и Писмо подршке које је потписало више од 1000 грађана Врања, мог родног места у којем и данас живим. Саопштењима за јавност огласила су се оба струковна удружења, Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво, чији сам члан од оснивања. Све је то, нажалост, остало без резултата! На све се то српска власт оглушила, на све пљунула, све омаловажила.
Осионост власти огледа се и у укидању свих дотација, у непоштовању Уговора који је надлежни орган Градске управе потписао са Књижевном заједницом „Борисав Станковић“, институцијом од националног значаја. Изостале су чак и симболичне новчане дотације Министарства за културу, а министар, и поред вишеструког нашег инсистирања, није нашао за сходно да прими представнике Заједнице која је битна не само као најзначајнији издавач на југу државе, већ је организатор једне од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији Борине недеље, а оснивач је и додељује престижну награду Борисав Станковић, чији су добитници најистакнутији српски прозаисти.
Оно што је у савременом свету непојмљиво и неприлично цивилизацијском степену у којем се човечанство данас налази, јесте примитивна и дрска узурпација и отимање оснивачких права на манифестацију и награду, док је мени одузето право на елементарну егзистенцију па чак и здравствену заштиту.
Свестан последица које је овакав политички линч произвео на културни и јавни живот у Србији, апелујем на вас да се огласите како би ваш глас учинио да овакав погром једног човека и једне институције буде заустављен, а да се мени, Мирославу Цери Михаиловићу, као и свакоме ко је у сличном положају, гарантују основна људска и грађанска права, али и лична безбедност!
Крајње је време да ми се омогући да безбедно и професионално обављам свој посао у свом родном граду, а да се институцији коју водим, Књижевној заједници „Борисав Станковић“, омогући да остварује програмске циљеве због којих је основана!
Уз жељу да плодно радите и успешно окончате Конгрес, пријатељски вас поздрављам!
У Врању, 11. 9. 2011. год. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник,
главни и одговорни уредник
Књижевне заједнице „Борисав Станковић“,
17501 Врање, Ж. Ј. Шпанца 2/10
Tel. 017/ 404555, 063/ 409809
miroslavceramihailovic@gmail.com
г-дину Џон Ралстон Солу,
председнику Међународног ПЕН центра
и
учесницима 77. конгреса Међународног ПЕН центра
Поштовани господине Сол,
Поштоване колеге, учесници 77. конгреса Међународног ПЕН центра,
У време док се у Београду и Србији одржава 77. конгрес ваше асоцијације, на којем ће, поред редовних седница борда Међународног ПЕН-а заседати и друга тела са темом посвећеној борби за остваривање људских и уметничких слобода, желим да вас информишем да сам у земљи домаћину тако значајног скупа, као српски писац изложен бруталном политичком линчу, незабележеном не само у српској, већ и у европској, па и светској новијој историји. Аутор сам 17 књига, а књижевна критика ме тумачи као песника особеног, јужњачког сензибилитета и песничког израза. Добио сам значајне награде за књижевно стваралаштво, превођен сам и заступљен у многим домаћим и страним антологијама и зборницима поезије, као и у школским уџбеницима. Изложен сам насиљу и погрому, недопустивом савременом цивилизацијском тренутку 21. века. Повод за такво понашање власти јесте перформанс, тачније изложба стихова и колажа под називом Сличице из Липсандрије, као и исто насловљена књига сатиричне поезије која је непосредно потом објављена у библиотеци „Талас“ београдског издавача „Албатрос плус“.
Ово и овакво злостављање траје већ три године, а силеџијско понашање власти огледа се у читавом арсеналу метода притисака – од вербалног шиканирања и уништавања личне имовине, до физичке и психичке пресије и отворених претњи како мени, тако и члановима моје породице. Оваква репресија власти, која ми је живот учинила неподношљивим и небезбедним, без преседана је и без премца по свом стаљинистичком карактеру и представља отворено ругање самој идеји демократије и вредностима која она подразумева.
Апел за разумевање, као подршку мени и Књижевној заједници „Борисав Станковић“, институцији културе у којој сам запослен као главни и одговорни уредник, потписало је више од две стотине српских писаца и интелектуалаца, међу којима су и многи чланови српског ПЕН-а. Апел је упућен на адресе г-дина Бориса Тадића, председника Републике Србије, Министарства културе Републике Србије, градске власти у Врању и медијима у Србији. На исте адресе упућено је и Писмо подршке које је потписало више од 1000 грађана Врања, мог родног места у којем и данас живим. Саопштењима за јавност огласила су се оба струковна удружења, Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво, чији сам члан од оснивања. Све је то, нажалост, остало без резултата! На све се то српска власт оглушила, на све пљунула, све омаловажила.
Осионост власти огледа се и у укидању свих дотација, у непоштовању Уговора који је надлежни орган Градске управе потписао са Књижевном заједницом „Борисав Станковић“, институцијом од националног значаја. Изостале су чак и симболичне новчане дотације Министарства за културу, а министар, и поред вишеструког нашег инсистирања, није нашао за сходно да прими представнике Заједнице која је битна не само као најзначајнији издавач на југу државе, већ је организатор једне од најзначајнијих књижевних манифестација у Србији Борине недеље, а оснивач је и додељује престижну награду Борисав Станковић, чији су добитници најистакнутији српски прозаисти.
Оно што је у савременом свету непојмљиво и неприлично цивилизацијском степену у којем се човечанство данас налази, јесте примитивна и дрска узурпација и отимање оснивачких права на манифестацију и награду, док је мени одузето право на елементарну егзистенцију па чак и здравствену заштиту.
Свестан последица које је овакав политички линч произвео на културни и јавни живот у Србији, апелујем на вас да се огласите како би ваш глас учинио да овакав погром једног човека и једне институције буде заустављен, а да се мени, Мирославу Цери Михаиловићу, као и свакоме ко је у сличном положају, гарантују основна људска и грађанска права, али и лична безбедност!
Крајње је време да ми се омогући да безбедно и професионално обављам свој посао у свом родном граду, а да се институцији коју водим, Књижевној заједници „Борисав Станковић“, омогући да остварује програмске циљеве због којих је основана!
Уз жељу да плодно радите и успешно окончате Конгрес, пријатељски вас поздрављам!
У Врању, 11. 9. 2011. год. Мирослав Цера Михаиловић, књижевник,
главни и одговорни уредник
Књижевне заједнице „Борисав Станковић“,
17501 Врање, Ж. Ј. Шпанца 2/10
Tel. 017/ 404555, 063/ 409809
miroslavceramihailovic@gmail.com
Удружење књижевника Србије...12.9.2011.
ПРЕМИНУО ВЛАДИМИР ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ
У недељу, 11.9.2011., у два сата после подне, од последица можданог удара преминуо је у болници у Београду истакнути српски афористичар, дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, Владимир Јовићевић Јов.
Рођен 1950. године на Цетињу, Јов је основну школу и гимназију завршио је у Београду, гдје је започео студије филозофије, а дипломирао политичке науке.
Објавио је збирке афоризама: Афористичар, Шахоризми, Пегазов гамбит, Мале рокаде и Знакови поред кревета. Коаутор је антологије афоризама Страдија данас.
Заступљен је у више домаћих и страних антологија и преведен на неколико језика (енглески, шпански, руски, пољски, њемачки, македонски).
Добитник је престижне награде за сатиру - ''Радоје Домановић'', и награде за афоризме ''Драгиша Кашиковић''.
_____________________________________________________________________________________
vladimir_jovicevic_jov.doc | |
File Size: | 35 kb |
File Type: | doc |
vladimir_jovicevic_jov.docx | |
File Size: | 15 kb |
File Type: | docx |
ОБРЕН РИСТИЋ НА ПОЉСКОМ
Истакнути српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ, добитник Ракићеве награде, присутан је песмама у четири значајна пољска књижевна часописа. У Радстови, број 155 – 156, штампан је циклус његових песама које је на пољски превела Олга Лалић – Krowicka; у Газети културалној, бр 6 (178), 2011, објављен је циклус од седам песама (преводилац је и овај пут Олга Лалић – Krowicka); у часопису Доза, бр. 3 / 2010. штампан је његов циклус (и овај пут је преводилац исти), а у Текстуалији из Варшаве, бр 1 (24), 2011, „заузео“ је стр. 121 – 124. Ускоро ће му песме бити објављене и у Чрхановским књижевним свескама, а у октобру ће се појавити и превод песничке збирке Узнемирени су свети ратници, допуњен новим песмама. У часопису Радстова (бр. 155 – 156, стр. 53) штампан је и текст Јурате Богне Серафинске који је приказ књиге Ливење звона (заједничке збирке песама троје аутора: Дејана Богојевића, Олге Лалић – Krowicke и Обрена Ристића).
Истакнути српски песник средње генерације ОБРЕН РИСТИЋ, добитник Ракићеве награде, присутан је песмама у четири значајна пољска књижевна часописа. У Радстови, број 155 – 156, штампан је циклус његових песама које је на пољски превела Олга Лалић – Krowicka; у Газети културалној, бр 6 (178), 2011, објављен је циклус од седам песама (преводилац је и овај пут Олга Лалић – Krowicka); у часопису Доза, бр. 3 / 2010. штампан је његов циклус (и овај пут је преводилац исти), а у Текстуалији из Варшаве, бр 1 (24), 2011, „заузео“ је стр. 121 – 124. Ускоро ће му песме бити објављене и у Чрхановским књижевним свескама, а у октобру ће се појавити и превод песничке збирке Узнемирени су свети ратници, допуњен новим песмама. У часопису Радстова (бр. 155 – 156, стр. 53) штампан је и текст Јурате Богне Серафинске који је приказ књиге Ливење звона (заједничке збирке песама троје аутора: Дејана Богојевића, Олге Лалић – Krowicke и Обрена Ристића).
САБАХУДИН ХАЏИАЛИЋ, члан УКС из Сaрајева
From: <uksrbije@srpskacirilica.rs>
Date: 2011/9/12
Subject: О САБАХУДИНУ ХАЏИАЛИЋУ, члану УКС из Сaрајева
To: Ukslistazapostu <ukslistazapostu@srpskacirilica.rs>
Poštovani/Поштовани/ Respectable,
U dodatku Saopštenje...Priopćenje...У додатку Саопштење...Attached Press release..
Srdacno/Срдачно/ Sincerely,
PR DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com
Date: 2011/9/12
Subject: О САБАХУДИНУ ХАЏИАЛИЋУ, члану УКС из Сaрајева
To: Ukslistazapostu <ukslistazapostu@srpskacirilica.rs>
Poštovani/Поштовани/ Respectable,
U dodatku Saopštenje...Priopćenje...У додатку Саопштење...Attached Press release..
Srdacno/Срдачно/ Sincerely,
PR DIOGEN pro kultura
http://diogen.weebly.com
MaxMinus magazin
http://maxminus.weebly.com
saopcenje_saopstenje_namijenjeno_javnostima_10.9.2011...pdf | |
File Size: | 211 kb |
File Type: |
saopcenje_saopstenje_namijenjeno_javnostima_10.9.2011...__.doc | |
File Size: | 79 kb |
File Type: | doc |
ГАЛЕРИЈА РТС
ТАКОВСКА 10
Б Е О Г Р А Д
ЧЕТВРТАК, 15. СЕПТЕМБАР 2011.
19.00
АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
УМЕТНИЧКИ ПОВЕЗИ КЊИГА
ИЗЛОЖБУ ОТВАРА
АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ
ТАКОВСКА 10
Б Е О Г Р А Д
ЧЕТВРТАК, 15. СЕПТЕМБАР 2011.
19.00
АЛЕКСАНДАР ЋЕКЛИЋ
УМЕТНИЧКИ ПОВЕЗИ КЊИГА
ИЗЛОЖБУ ОТВАРА
АКАДЕМИК ЉУБОМИР СИМОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
In memoriam: Татјана Цвејин
Наша колегиница, угледна песникиња и преводилац, Татјана Цвејин, преминула је 3. септембра у Суботици. Сахрањена је 6. септембра на Градском гробљу у Апатину.
Рођена је 19. јуна 1948. године у Новом Бечеју, у породици Ане Хандлер, повратнице из Аушвица и оца Мирка Цвејина, који је за време Другог светског рата био заробљеник у логору Лукенвалдеу. Како се породица селила, Татјана проводи детињство и школује се у многим градовима бивше Југославије. Почиње да пише поезију и, у средњој школи, у својој осамнаестој години, добија прву награду новосадског Дневника за поезију у Војводини. У слободном времену помаже мајци у фотографској радњи. Из овог искуства, забаве и талента, уследиће доцније велики број њених визуелно-поетских радова, који ће бити излагани и објављивани од 1966. године, када је учествовала на Међународном фестивалу експерименталне поезије и проширених медија у Студентском културном центру у Београду. Следе десетине изложби и перформанса, на којима учествује са својим Mail Art и другим визуелним и конкретистичким радовима – у Загребу, Београду, Пирану, Милану, Суботици, Мелбурну, у Мађарској и другде, као члан Weasteast-а, међународне асоцијације за конкретну и визуелну поезију и поетски перформанс. У Институту „Сервантес“ у току је изложба “Визуелно-поетска шпанско-српска синергија“ на којој су представљени радови по 9 учесника из Шпаније и Србије, укључујући и њене.
Тања објављује поезију у готово свим важнијим часописима и новинама широм Југославије. Преводи са мађарског и словеначког. Седамдесетих година прошлог века почиње њена сарадња са Францијем Загоричником, истакнутим словеначким уметником, која ће трајати више деценија. У том раздобљу, у сарадњи са другим уметницима, они објављују зборнике, публикације, организују изложбе и саветовања, баве се интензивном међуконцептуалистичком сарадњом у међународним размерама.
Као песник, прозни писац и писац за децу, Татјана Цвејин истиче се својим истраживањима. Она је песник изазова. Луцидна, непредвидљива, никад конвенционална, увек спремна на неочекивани обрт, она трага за новим у изразу и језику. Она прави језичке каламбуре и комбинацијама речи ствара нове, духовите, или понекад ироничне и инвективне, вишесмислене, и провокативне садржаје. Ово ће, ништа мање, важити и за њене књиге за децу, које су потпуно самосвојне, разигране и занимљиве у свом модерном приступу обради свакодневних тема. То се такође односи и на њену прозу. Њена прозна дела увек су нека врста експеримента у трагању за истином. Наизглед лабаве структуре, то су добро осмишљене творевине у којима ништа није случајно, мада је необично. Прозна дела-колажи су јој жанровски тешко одредива, али слојевита и вишесмислена. Често имају оптужујући, иронијски, али и хуморан однос према реалности и сва трагају за смислом и одговорима на општецивилизацијска питања.
Објавила је следеће књиге песама: Невидљиви дарови, Живи песак, Понављамо облике стварности, Doorn, Критериј знамења, На путу, Сабат, Модра пчела, Србија на Истоку, На молу Сан Карлос, Šabat/Follow me!
Књиге прозе: Mola mola ili šest jedan tri zrna, Uzdasi Oha i Aha, Lex specialis, Kratka p/r/oza, Резервни излаз.
Књиге за децу: Распевани буквар, Заљубљени буквар, Дневник белих рада, Узјахао Петар ветар.
Дела су јој преведена на италијански и словеначки језик. Приредила је већи број књига и уређивала Mish Mash, часопис лиге јеврејских жена.
Награде: Песнички крчаг, Драгојло Дудић, Награда Савеза јеврејских општина Југославије, Награда савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе за роман, Награда за најлепшу кратку причу на књижевном конкурсу Бејахад (два пута). Добитник је посебног признања Удружења књижевника Србије, Плакете захвалности за вишегодишњи плодан рад у Одбору за међународну сарадњу.
Татјана Цвејин један је од оних уметника који су свој живот посветили стварању. Подаци који су изнети тек су скица за њен портрет.
Гордана Малетић
TATJANA CVEJIN
Наша колегиница, угледна песникиња и преводилац, Татјана Цвејин, преминула је 3. септембра у Суботици. Сахрањена је 6. септембра на Градском гробљу у Апатину.
Рођена је 19. јуна 1948. године у Новом Бечеју, у породици Ане Хандлер, повратнице из Аушвица и оца Мирка Цвејина, који је за време Другог светског рата био заробљеник у логору Лукенвалдеу. Како се породица селила, Татјана проводи детињство и школује се у многим градовима бивше Југославије. Почиње да пише поезију и, у средњој школи, у својој осамнаестој години, добија прву награду новосадског Дневника за поезију у Војводини. У слободном времену помаже мајци у фотографској радњи. Из овог искуства, забаве и талента, уследиће доцније велики број њених визуелно-поетских радова, који ће бити излагани и објављивани од 1966. године, када је учествовала на Међународном фестивалу експерименталне поезије и проширених медија у Студентском културном центру у Београду. Следе десетине изложби и перформанса, на којима учествује са својим Mail Art и другим визуелним и конкретистичким радовима – у Загребу, Београду, Пирану, Милану, Суботици, Мелбурну, у Мађарској и другде, као члан Weasteast-а, међународне асоцијације за конкретну и визуелну поезију и поетски перформанс. У Институту „Сервантес“ у току је изложба “Визуелно-поетска шпанско-српска синергија“ на којој су представљени радови по 9 учесника из Шпаније и Србије, укључујући и њене.
Тања објављује поезију у готово свим важнијим часописима и новинама широм Југославије. Преводи са мађарског и словеначког. Седамдесетих година прошлог века почиње њена сарадња са Францијем Загоричником, истакнутим словеначким уметником, која ће трајати више деценија. У том раздобљу, у сарадњи са другим уметницима, они објављују зборнике, публикације, организују изложбе и саветовања, баве се интензивном међуконцептуалистичком сарадњом у међународним размерама.
Као песник, прозни писац и писац за децу, Татјана Цвејин истиче се својим истраживањима. Она је песник изазова. Луцидна, непредвидљива, никад конвенционална, увек спремна на неочекивани обрт, она трага за новим у изразу и језику. Она прави језичке каламбуре и комбинацијама речи ствара нове, духовите, или понекад ироничне и инвективне, вишесмислене, и провокативне садржаје. Ово ће, ништа мање, важити и за њене књиге за децу, које су потпуно самосвојне, разигране и занимљиве у свом модерном приступу обради свакодневних тема. То се такође односи и на њену прозу. Њена прозна дела увек су нека врста експеримента у трагању за истином. Наизглед лабаве структуре, то су добро осмишљене творевине у којима ништа није случајно, мада је необично. Прозна дела-колажи су јој жанровски тешко одредива, али слојевита и вишесмислена. Често имају оптужујући, иронијски, али и хуморан однос према реалности и сва трагају за смислом и одговорима на општецивилизацијска питања.
Објавила је следеће књиге песама: Невидљиви дарови, Живи песак, Понављамо облике стварности, Doorn, Критериј знамења, На путу, Сабат, Модра пчела, Србија на Истоку, На молу Сан Карлос, Šabat/Follow me!
Књиге прозе: Mola mola ili šest jedan tri zrna, Uzdasi Oha i Aha, Lex specialis, Kratka p/r/oza, Резервни излаз.
Књиге за децу: Распевани буквар, Заљубљени буквар, Дневник белих рада, Узјахао Петар ветар.
Дела су јој преведена на италијански и словеначки језик. Приредила је већи број књига и уређивала Mish Mash, часопис лиге јеврејских жена.
Награде: Песнички крчаг, Драгојло Дудић, Награда Савеза јеврејских општина Југославије, Награда савеза јеврејских општина Србије и Црне Горе за роман, Награда за најлепшу кратку причу на књижевном конкурсу Бејахад (два пута). Добитник је посебног признања Удружења књижевника Србије, Плакете захвалности за вишегодишњи плодан рад у Одбору за међународну сарадњу.
Татјана Цвејин један је од оних уметника који су свој живот посветили стварању. Подаци који су изнети тек су скица за њен портрет.
Гордана Малетић
TATJANA CVEJIN
Честитка Удружењу књижевника Србије на организацији 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ уз замјерку организатору што је уз Србију и Хрватску, навео Републику Српску као државу, одвојивши је на плакату од матичне, државе Босне и Херцеговине. Истовремено су и аутори из Босне и Херцеговине (ФБИХ и РС) наведени одвојено, као да долазе из различитих држава. Наиме, Република Српска је ентитет, дио државе Босне и Херцеговине. Када Република Српска буде самостална држава тада се може овако наводити, а до тада на њеном простору вриједи БХ пасош, БХ таблице, а и гранична служба је БХ.
Постоји нешто што се зове МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ.
Уз наду да ће то у будућности постојати...
Редакција ДИОГЕН про култура магазина
Гл.и одг. уредник Сабахудин Хаџиалић
Замјеници и чланови Редакције: Самира Бегман, Стево Басара, Татјана Дебељачки, Горан Врхунц и Др. Рам Схарма
http://diogen.weebly.com/redakcijaeditorial-board.html
Сарајево, Босна и Херцеговина
(Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине)
08.9.2011.
Постоји нешто што се зове МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ.
Уз наду да ће то у будућности постојати...
Редакција ДИОГЕН про култура магазина
Гл.и одг. уредник Сабахудин Хаџиалић
Замјеници и чланови Редакције: Самира Бегман, Стево Басара, Татјана Дебељачки, Горан Врхунц и Др. Рам Схарма
http://diogen.weebly.com/redakcijaeditorial-board.html
Сарајево, Босна и Херцеговина
(Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине)
08.9.2011.
Удружење књижевника Србије...08.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 7–12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
П Р О Г Р А М
7. IX 2011.
(СРЕДА)
12.00 – ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА РАЗВИТАК (ТЕМАТ О 47. БЕОГРАДСКИМ МЕЂУНАРОДНИМ СУСРЕТИМА ПИСАЦА) и БУКТИЊА (посвећена годишњици Доситеја Обрадовића).
8. IX 2011.
(ЧЕТВРТАК)
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ.
9. IX 2011.
(ПЕТАК)
11.00 – ЦЕНТАР САВА, САЛА 3 – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА.
СУСРЕТЕ ОТВАРА МИНИСТАР КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ.
ПОЗДРАВНА РЕЧ: ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ.
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА НА ФРАНЦУСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ЧИТА СТАНИСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋ.
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ И ЈЕЛЕНА МИХАИЛОВИЋ.
.
ФИЛМСКИ ПРИЛОГ: БЕСЕДА ИВЕ АНДРИЋА НА ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ.
ВОДИТЕЉ: ГЛУМИЦА БИЉАНА ЂУРОВИЋ.
● У ХОЛУ ЦЕНТРА САВА БИЋЕ ПРИРЕЂЕНA ИЗЛОЖБA ФОТОГРАФИЈА ИЗ ЖИВОТА СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА ИВЕ АНДРИЋА (АУТОР: БИЉАНА ЂОРЂЕВИЋ МИРОЊА, САРАДНИЦА ЗАДУЖБИНЕ ИВОЕ АНДРИЋА).
15.00 – ПРИЈЕМ СТРАНИХ ГОСТИЈУ У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА.
19.00 – МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ, Мала сала Коларчеве задужбине.
У Ч Е С Н И Ц И
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – КАЈОКО ЈАМАСАКИ (ЈАПАН) И СРБА ИГЊАТОВИЋ (СРБИЈА); ЛУЋИЈАН АЛЕКСИУ (РУМУНИЈА), АНА БАГРЈАНА (УКРАЈИНА), ВЕСНА БИГА (ХРВАТСКА), ЈУЛИУШ ЕРАЗМ БОЛЕК (ПОЉСКА), БЕЋИР ВУКОВИЋ (ЦРНА ГОРА), ПЕТЕР ГЕРИШ (НЕМАЧКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА), СЕРГЕЈ ГЛОВЈУК (РУСИЈА), НИКО ГРАФЕНАУЕР (СЛОВЕНИЈА), ФОРТУНА ДЕЛА ПОРТА (ИТАЛИЈА), СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ / (МАКЕДОНИЈА), ЕЛЕНА ИВАНОВА-ВЕРХОВСКА(РУСИЈА), ЕЛЕНА ИСАЈЕВА (РУСИЈА), МИНА КАРАЂОЗОВА (БУГАРСКА), ЕПАМИНОДАС КОСТАНТАКОПУЛОС (ГРЧКА), ДАНИЛО КОЦЕВСКИ (МАКЕДОНИЈА), РАЗМЕ КУМБАРОВСКИ (МАКЕДОНИЈА), МАРИЈА ГРАЦИЈА МАРАМОТИ (ИТАЛИЈА), МОНИКА ОЗНАТО (ИТАЛИЈА), ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ (МАКЕДОНИЈА), РАНКО РИСОЈЕВИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), СВЕТЛАНА САВИЦКА (РУСИЈА), ЈОВАНКА СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), МАРЈАН СТРОЈАН (СЛОВЕНИЈА), КАТИЦА ФЕЛШТИНСКИ (ХРВАТСКА), ДМИТАР ХРИСТОВ (БУГАРСКА), ХАМИД ЛАФТА ДАХИЛ АЛ ХУРАИЗИ (ИРАК), МЕТИН ЧЕНГИЗ (ТУРСКА), РОБЕРТ ШЕРБАН (РУМУНИЈА)…
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋИ.
ВОДИТЕЉИ: ТАЊА БОШКОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
10. IX 2011.
(СУБОТА)
10.00–13.00 – ПЛОВИДБА ГОСТИЈУ СУСРЕТА ДУНАВОМ.
13.00 – ВЕЛИКИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ, Летња сцена на Земунском кеју:
48 УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА.
ВОДИТЕЉИ: ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ И ДРАГАНА ЛИЛИЋ.
14.00 – ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ.
12. IX 2011.
(ПОНЕДЕЉАК)
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ.
УЧЕСНИЦИ: НИКОЛА КОСТАДИНОВИЋ, ДУШКО СТОЈКОВИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ, ДУШАН ЧОЛОВИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ И ОГЊЕН ПЕТРОВИЋ.
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА.
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
УЧЕСТВУЈУ: МИЛАНКА МАМУЛА (ИТАЛИЈА), РАНКО РАДОВИЋ, СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ ПЕТКОВИЋ, ЉИЉАНА МАРКОВИЋ, ДРАГИЦА ВЕЉОВИЋ БРАУНШТАЈН (КАНАДА), ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (АМЕРИКА), КОЉА МИЋЕВИЋ, ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ, ДАНИЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ, РАНКА ТОДОРОВИЋ ГРУБЕШИЋ (ФРАНЦУСКА), ЉИЉАНА ВУКИЋ (НЕМАЧКА), БРАНКА КУБЕШ (ЧЕШКА), ВЕСНА БЈЕЛИЦА ЋУРЧИЋ (ДАНСКА), АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ (ШВЕДСКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА).
ВОДИТЕЉИ: МИОДРАГ ЈАКШИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
ПУТОВАЊА
10. IX (СУБОТА) – ЗРЕЊАНИН;
10. IX – ТРСТЕНИК;
10. IX – НОВИ ПАЗАР;
10–11. IX – ЧАЧАК;
10–11. IX – РИБАРСКА БАЊА–ГАМЗИГРАД–ЗАЈЕЧАР;
10–11. IX – ЛОЗНИЦА;
10–11. IX – ПОЖАРЕВАЦ–МАЛО ЦРНИЋЕ;
10 –11. IX – ВАЉЕВО–БАЊА ВРУЈЦИ;
10 –11. IX – КРАГУЈЕВАЦ;
11. IX (НЕДЕЉА) – МРЧАЈЕВЦИ.
● НА СВЕЧАНОСТИ У МРЧАЈЕВЦИМА БИЋЕ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ПОВЕЉА МОРАВЕ ЈАПАНСКОЈ ПЕСНИКИЊИ КАЈОКО ЈАМАСАКИ И СРПСКОМ ПЕСНИКУ СРБИ ИГЊАТОВИЋУ.
__________________________________________________________
48. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 7–12. СЕПТЕМБАР 2011 ●
П Р О Г Р А М
7. IX 2011.
(СРЕДА)
12.00 – ПРОМОЦИЈА ЧАСОПИСА РАЗВИТАК (ТЕМАТ О 47. БЕОГРАДСКИМ МЕЂУНАРОДНИМ СУСРЕТИМА ПИСАЦА) и БУКТИЊА (посвећена годишњици Доситеја Обрадовића).
8. IX 2011.
(ЧЕТВРТАК)
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ.
9. IX 2011.
(ПЕТАК)
11.00 – ЦЕНТАР САВА, САЛА 3 – СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА.
СУСРЕТЕ ОТВАРА МИНИСТАР КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ.
ПОЗДРАВНА РЕЧ: ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ РАДОМИР АНДРИЋ.
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА НА ФРАНЦУСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ ЧИТА СТАНИСЛАВА ЛАЗАРЕВИЋ.
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ И ЈЕЛЕНА МИХАИЛОВИЋ.
.
ФИЛМСКИ ПРИЛОГ: БЕСЕДА ИВЕ АНДРИЋА НА ДОДЕЛИ НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ.
ВОДИТЕЉ: ГЛУМИЦА БИЉАНА ЂУРОВИЋ.
● У ХОЛУ ЦЕНТРА САВА БИЋЕ ПРИРЕЂЕНA ИЗЛОЖБA ФОТОГРАФИЈА ИЗ ЖИВОТА СРПСКОГ НОБЕЛОВЦА ИВЕ АНДРИЋА (АУТОР: БИЉАНА ЂОРЂЕВИЋ МИРОЊА, САРАДНИЦА ЗАДУЖБИНЕ ИВОЕ АНДРИЋА).
15.00 – ПРИЈЕМ СТРАНИХ ГОСТИЈУ У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА.
19.00 – МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ, Мала сала Коларчеве задужбине.
У Ч Е С Н И Ц И
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – КАЈОКО ЈАМАСАКИ (ЈАПАН) И СРБА ИГЊАТОВИЋ (СРБИЈА); ЛУЋИЈАН АЛЕКСИУ (РУМУНИЈА), АНА БАГРЈАНА (УКРАЈИНА), ВЕСНА БИГА (ХРВАТСКА), ЈУЛИУШ ЕРАЗМ БОЛЕК (ПОЉСКА), БЕЋИР ВУКОВИЋ (ЦРНА ГОРА), ПЕТЕР ГЕРИШ (НЕМАЧКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА), СЕРГЕЈ ГЛОВЈУК (РУСИЈА), НИКО ГРАФЕНАУЕР (СЛОВЕНИЈА), ФОРТУНА ДЕЛА ПОРТА (ИТАЛИЈА), СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ / (МАКЕДОНИЈА), ЕЛЕНА ИВАНОВА-ВЕРХОВСКА(РУСИЈА), ЕЛЕНА ИСАЈЕВА (РУСИЈА), МИНА КАРАЂОЗОВА (БУГАРСКА), ЕПАМИНОДАС КОСТАНТАКОПУЛОС (ГРЧКА), ДАНИЛО КОЦЕВСКИ (МАКЕДОНИЈА), РАЗМЕ КУМБАРОВСКИ (МАКЕДОНИЈА), МАРИЈА ГРАЦИЈА МАРАМОТИ (ИТАЛИЈА), МОНИКА ОЗНАТО (ИТАЛИЈА), ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ (МАКЕДОНИЈА), РАНКО РИСОЈЕВИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), СВЕТЛАНА САВИЦКА (РУСИЈА), ЈОВАНКА СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ (РЕПУБЛИКА СРПСКА), МАРЈАН СТРОЈАН (СЛОВЕНИЈА), КАТИЦА ФЕЛШТИНСКИ (ХРВАТСКА), ДМИТАР ХРИСТОВ (БУГАРСКА), ХАМИД ЛАФТА ДАХИЛ АЛ ХУРАИЗИ (ИРАК), МЕТИН ЧЕНГИЗ (ТУРСКА), РОБЕРТ ШЕРБАН (РУМУНИЈА)…
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ: БРАЋА ТЕОФИЛОВИЋИ.
ВОДИТЕЉИ: ТАЊА БОШКОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ.
10. IX 2011.
(СУБОТА)
10.00–13.00 – ПЛОВИДБА ГОСТИЈУ СУСРЕТА ДУНАВОМ.
13.00 – ВЕЛИКИ МИТИНГ ПОЕЗИЈЕ, Летња сцена на Земунском кеју:
48 УЧЕСНИКА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА.
ВОДИТЕЉИ: ДРАГАН КОЛАРЕВИЋ И ДРАГАНА ЛИЛИЋ.
14.00 – ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ.
12. IX 2011.
(ПОНЕДЕЉАК)
13.00, УКС – ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБОРНИКА 2011. И КЊИГЕ ПЕСАМА ПРЕКИД ПРЕНОСА ОГЊЕНА ПЕТРОВИЋА, ПОБЕДНИКА ФЕСТИВАЛА ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ.
УЧЕСНИЦИ: НИКОЛА КОСТАДИНОВИЋ, ДУШКО СТОЈКОВИЋ, РАДОМИР АНДРИЋ, ДУШАН ЧОЛОВИЋ, РАДЕ ВОЈВОДИЋ, БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ И ОГЊЕН ПЕТРОВИЋ.
17.00, УКС – ВЕЧЕ КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКИХ ПИСАЦА.
19.00 – ВЕЧЕ СРПСКИХ ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА, у Дому културе ВУК КАРАЏИЋ – Театар Култ
УЧЕСТВУЈУ: МИЛАНКА МАМУЛА (ИТАЛИЈА), РАНКО РАДОВИЋ, СТОЈАНКА РАДЕНОВИЋ ПЕТКОВИЋ, ЉИЉАНА МАРКОВИЋ, ДРАГИЦА ВЕЉОВИЋ БРАУНШТАЈН (КАНАДА), ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ (АМЕРИКА), КОЉА МИЋЕВИЋ, ВЛАСТИМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ ШАРКАМЕНАЦ, ДАНИЦА СТАНИСАВЉЕВИЋ, РАНКА ТОДОРОВИЋ ГРУБЕШИЋ (ФРАНЦУСКА), ЉИЉАНА ВУКИЋ (НЕМАЧКА), БРАНКА КУБЕШ (ЧЕШКА), ВЕСНА БЈЕЛИЦА ЋУРЧИЋ (ДАНСКА), АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ (ШВЕДСКА), СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ (РУМУНИЈА).
ВОДИТЕЉИ: МИОДРАГ ЈАКШИЋ И МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
ПУТОВАЊА
10. IX (СУБОТА) – ЗРЕЊАНИН;
10. IX – ТРСТЕНИК;
10. IX – НОВИ ПАЗАР;
10–11. IX – ЧАЧАК;
10–11. IX – РИБАРСКА БАЊА–ГАМЗИГРАД–ЗАЈЕЧАР;
10–11. IX – ЛОЗНИЦА;
10–11. IX – ПОЖАРЕВАЦ–МАЛО ЦРНИЋЕ;
10 –11. IX – ВАЉЕВО–БАЊА ВРУЈЦИ;
10 –11. IX – КРАГУЈЕВАЦ;
11. IX (НЕДЕЉА) – МРЧАЈЕВЦИ.
● НА СВЕЧАНОСТИ У МРЧАЈЕВЦИМА БИЋЕ ДОДЕЉЕНА НАГРАДА ПОВЕЉА МОРАВЕ ЈАПАНСКОЈ ПЕСНИКИЊИ КАЈОКО ЈАМАСАКИ И СРПСКОМ ПЕСНИКУ СРБИ ИГЊАТОВИЋУ.
__________________________________________________________
1.doc | |
File Size: | 31 kb |
File Type: | doc |
zbornik__48._susreta.doc | |
File Size: | 313 kb |
File Type: | doc |
УОЧИ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА СУТРА У 11 САТИ У ЦЕНТРУ САВА,
У 9 САТИ ЋЕ ТРОЧЛАНА ДЕЛЕГАЦИЈА - ДРАГАН МРАОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА МЕЂУНАРОДНУ САРАДЊУ УКС, СА ПЕСНИКИЊАМА СВЕТЛАНОМ САВИЦКОМ ИЗ РУСИЈЕ И МОНИКОМ ОЗНАТО ИЗ ИТАЛИЈЕ, ПОЛОЖИТИ ВЕНАЦ НА СПОМЕНИК ИВЕ АНДРИЋА НА АНДИЋЕВОМ ВЕНЦУ У БЕОГРАДУ.
Иво Андрић
НА ДРНИ ЋУПРИЈА
(ПОЧЕТАК ПОГЛАВЉА XIV)
Живот у касаби поред моста бивао је све живљи, изгледао све срећнији и богатији, и хватао равномеран корак и дотле непознату равнотежу, ону равнотежу којој сваки живот, свуда и одувек тежи, а коју постиже само ретко, делимично и пролазно.
У далеким и нама непознатим градовима из којих се сада царевало и управљало и овим крајем, владало је тада – у последњој деценији XIX века – управо једно од таквих ретких и кратких затишја у људским односима и друштвеним збивањима. Нешто од тога затишја осећало се и у овим забаченим крајевима, као што се велика тишина са мора осећа и у најудаљенијим драгама.
То су биле оне три деценије релативног благостања, францјозефског мира кад је многи Европљанин мислио да има непогрешиву формулу за остварење столетног сна о пуном и срећном развитку личности у општој слободи и напретку, кад је деветнаести век простирао пред очима милиона људи своје многоструке и варљиве благодети и стварао своју фатаморгану од комфора, сигурности и среће, за све и свакога, по приступачним ценама и на отплату.
govor_dragana_mraovica_na_otvaranja_48._susreta.doc | |
File Size: | 31 kb |
File Type: | doc |
ИГРА АНЂЕЛА ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ У ИТАЛИЈИ
Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић «Игра анђела» постављен је на позоришну сцену «Сајма књига» који је недавно одржан у месту Корато, у Италији. Организатор Сајма, чији су покровитељи Регион Пуља и Општина Корато, била је издавачка кућа «Секоп Едициони» из Кората, која је последњих година објавила, поред романа «ИГРА АНЂЕЛА», и књиге Љубивоја Ршумовића, Душана Ковачевића, Драгомира Брајковића, Уроша Петровића и Драгана Мраовића (који је и преводилац на италијански свих објављених дела).
Позоришни перформанс «Игра Анђела» извеле су италијанске глумице из Рима – Клаудија Леро и Симона Опедизано. Роман је за сцену приредила Клаудија Леро. Музичка подлога била је компилација италијанске и српске музике. На отвореном простору, на летњој сцени, публика је пратила више од сат времена, са великом пажњом, извођење дела Љиљане Хабјановић Ђуровић. Пошто је публика изванредно примила овај позоришни перформанс, Клаудија Леро је изјавила да ће он бити уврштен у редовни позоришни програм уз још неке адаптације пригодне за извођење у позоришним салама.
НА ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ У ИТАЛИЈИ
Роман Љиљане Хабјановић Ђуровић «Игра анђела» постављен је на позоришну сцену «Сајма књига» који је недавно одржан у месту Корато, у Италији. Организатор Сајма, чији су покровитељи Регион Пуља и Општина Корато, била је издавачка кућа «Секоп Едициони» из Кората, која је последњих година објавила, поред романа «ИГРА АНЂЕЛА», и књиге Љубивоја Ршумовића, Душана Ковачевића, Драгомира Брајковића, Уроша Петровића и Драгана Мраовића (који је и преводилац на италијански свих објављених дела).
Позоришни перформанс «Игра Анђела» извеле су италијанске глумице из Рима – Клаудија Леро и Симона Опедизано. Роман је за сцену приредила Клаудија Леро. Музичка подлога била је компилација италијанске и српске музике. На отвореном простору, на летњој сцени, публика је пратила више од сат времена, са великом пажњом, извођење дела Љиљане Хабјановић Ђуровић. Пошто је публика изванредно примила овај позоришни перформанс, Клаудија Леро је изјавила да ће он бити уврштен у редовни позоришни програм уз још неке адаптације пригодне за извођење у позоришним салама.
Удружење књижевника Србије...07.9.2011.
Среда, 14. септембар у 20.00
Мала сала СКЦ
Kraља Милана 48
Београд
СЛОБОДАН СИМИЋ: ШВЕДСКИ СТО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБИРКЕ САТИРИЧНИХ ПРИЧА
Учествују: Проф. др Жарко Требјешанин, др Ненад Шапоња и аутор
Приче чита: Томислав Трифуновић, глумац
Модератор: Весна Капор
“Слободан Симић је и овом књигом, насловљеном ШВЕДСКИ СТО, показао да је велемајстор веома кратке сатиричне приче, која често личи на узбудљиву мини драму. Његове језгровите приче имају маштовиту идеју, интригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и, најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење. Ове црнохуморне, фантазмагоричне приче о невероватним, апсурдним и монструозним збивањима у једном фиктивном, изопаченом, накарадном свету, непрестано и неуморно се такмиче са чудесима и глупостима у овом реалном, наказном свету у којем живимо. Само писац такве имагинације и литерарне снаге као што је Симић може у тој тешкој, дивовској борби да надмаши актуелну стварност.”
Ж. Требјешанин
Мала сала СКЦ
Kraља Милана 48
Београд
СЛОБОДАН СИМИЋ: ШВЕДСКИ СТО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЗБИРКЕ САТИРИЧНИХ ПРИЧА
Учествују: Проф. др Жарко Требјешанин, др Ненад Шапоња и аутор
Приче чита: Томислав Трифуновић, глумац
Модератор: Весна Капор
“Слободан Симић је и овом књигом, насловљеном ШВЕДСКИ СТО, показао да је велемајстор веома кратке сатиричне приче, која често личи на узбудљиву мини драму. Његове језгровите приче имају маштовиту идеју, интригантан драмски заплет, заоштрен конфликт и кулминацију, и, најзад, као поенту, неочекивано, шокантно, комично-надреално разрешење. Ове црнохуморне, фантазмагоричне приче о невероватним, апсурдним и монструозним збивањима у једном фиктивном, изопаченом, накарадном свету, непрестано и неуморно се такмиче са чудесима и глупостима у овом реалном, наказном свету у којем живимо. Само писац такве имагинације и литерарне снаге као што је Симић може у тој тешкој, дивовској борби да надмаши актуелну стварност.”
Ж. Требјешанин
_____.doc | |
File Size: | 47 kb |
File Type: | doc |
_____.doc | |
File Size: | 47 kb |
File Type: | doc |
Удружење књижевника Србије...06.9.2011.
БРАНКОВО КОЛО и ЈЕФИМИЈИНИ ДАНИ
_.pdf | |
File Size: | 3285 kb |
File Type: |
_.pdf | |
File Size: | 1700 kb |
File Type: |
Preminula Tatjana Cvejin
U subotu, 3. septembra preminula je ugledna književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.
Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodu četiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i preoze. Zastupljena je u brojnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010.
godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa.
Dobitnica je više književnih nagrada.
OBJAVLJENA DELA TATJANE CVEJIN
Poezija
U subotu, 3. septembra preminula je ugledna književnica Tatjana Cvejin, članica Srpskog književnog društva i Udruženja književnika Srbije.
Rođena je 19.06.1948. godine u Novom Bečeju u porodici Ane Handler, povratnice iz Auschwitza i oca Mirka koji je za vreme drugog svetskog rata bio zarobljenik u logoru Luckenwaldeu. U periodu četiri-decenijskog književnog stvaralaštva objavila je više knjiga poezije i preoze. Zastupljena je u brojnim antologijama. Značajno je i učešće na izložbama i perfomansima u periodu od 1966-2010.
godine. Pojavljuje i u ulozi prevodioca, priređivača knjiga i urednika časopisa.
Dobitnica je više književnih nagrada.
OBJAVLJENA DELA TATJANE CVEJIN
Poezija
- Nevidljivi darovi, „Dunavske iskre“ Apatin, 1976.
- Živi pesak, „Francitanija“ BeogradKranj, 1980.
- Ponavljamo oblike stvarnosti, „Traženja“ 1980.
- Doornza Haag se putuje preko Utrehta, „Samizdat, 1981.
- Kriterij znamenja ( sa F.Zagoričnik ) „Centar za kulturnu djelatnost Zagreb“, 1983.
- Na putu „Zlatni lav“ Beograd, 1992.
- Sabat (sa F.Zagoričnik) „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1993.
- Modra pčela „Promocija“ Beograd, 1993.
- Srbija na istoku „Fondovi Orja Pala“ Kranj, 1994.
- Na molu San Karlos ( pevanje u molu ) sa F.Zagoričnik, „Milbra“ Beograd, 1997.
- Šabatfollow me!(sa F.Zagoričnik) „Samizdat“ Beograd, 2000.
- Mola Mola ili šet jedan tri zrna, „Rad“ Beograd, 1998.
- Uzdasi Oha i Aha „Narodna knjiga“ Beograd, 2005.
- Lex specialis, kratka proza, „Zavetine“ Beograd, 2009.
- Rezervni izlaz, „Jevrejska opština Subotica“ 2011
Удружење књижевника Србије...04.9.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР
МИЛОШЕВИЋ
(ШВЕДСКА)
Л А В А Н Д А
(ПЕСМЕ У ИЗДАЊУ „РАШКЕ ШКОЛЕ“)
УЧЕСНИЦИ:
ПРОФ. ДР МИРОЉУБ ЈОКОВИЋ, УРЕДНИК
ТАТЈАНА ЦВЕЈИН, РЕЦЕНЗЕНТ
СТИХОВЕ КАЗУЈУ:
СРБА МИЛИН
ЈЕЛЕНА САВИЋ
СЕКА НЕДЕЉКОВИЋ
И АУТОР
ВОДИТЕЉ:
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР
МИЛОШЕВИЋ
(ШВЕДСКА)
Л А В А Н Д А
(ПЕСМЕ У ИЗДАЊУ „РАШКЕ ШКОЛЕ“)
УЧЕСНИЦИ:
ПРОФ. ДР МИРОЉУБ ЈОКОВИЋ, УРЕДНИК
ТАТЈАНА ЦВЕЈИН, РЕЦЕНЗЕНТ
СТИХОВЕ КАЗУЈУ:
СРБА МИЛИН
ЈЕЛЕНА САВИЋ
СЕКА НЕДЕЉКОВИЋ
И АУТОР
ВОДИТЕЉ:
ПРЕДРАГ БОГДАНОВИЋ ЦИ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ВАСКО ПОПА
НА ПОЉСКОМ
УЧЕСНИЦИ:
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
МАРИЛА СИВКОВСКА-ЛАТУШИНСКА, ИЗДАВАЧ
ПЕСМЕ НА СТИХОВЕ ВАСКА ПОПЕ
ПЕВА ВУК СТАМБОЛИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ВАСКО ПОПА
НА ПОЉСКОМ
УЧЕСНИЦИ:
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ, ПРЕВОДИЛАЦ
МАРИЛА СИВКОВСКА-ЛАТУШИНСКА, ИЗДАВАЧ
ПЕСМЕ НА СТИХОВЕ ВАСКА ПОПЕ
ПЕВА ВУК СТАМБОЛИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ВРЕМЕ СИГНАЛИЗМА
ИЗЛОЖБА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ "СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ" У БЕОГРАДУ
Сигнализам је неоавангардни књижевно-уметнички покрет настао у српској (југословенској) култури у другој половини двадесетог века. Као идеја он је рођен пре више од педесет година, а као организован стваралачки покрет сигнализам активно делује од 1969. године.
Према тумачењима критичара и теоретичара књижевности и уметности с књижевноисторијског становишта гледано, сигнализам је – после зенитизма и надреализма – следећи нов и аутохтон литерарно-уметнички авангардни покрет у српској књижевности 20. века. Истовремено, он се у савременој српској књижевности и култури потврђује као изразито модерна димензија, како у уметничкој форми тако и у производњи. Без њега, све би, вероватно, било друкчије и ко зна колико оскудније.
''Једна од важних особености сигнализма, по мишљењу Милоша Бандића, у томе je што је он свој простор освајао поступно, у етапама испуњеним, скоро увек, новим открићима и новим садржајима а не жестоким и необузданим изливима на сцени равнодушне или нетрпељиве књижевне јавности. Зато овај наш стваралачки покрет није остао само тренутни експеримент, цвет једног помодног дана, пролазна сензација једне бурне уметничке сезоне, већ је постојани напор који се стално разграњава, језик у експанзији разноврсних језика у стремљењу за што обухватнијом комуникацијом уметничких (естетских) проналазака, вредности и значења. Уз то је сигнализам, унеколико, и нови тип модерности: то је модерност која не ужива надмено у својој сопственој слави, изузетности или привилегији него проверава увек шта би још могло да се нађе ново и духовно свеже иза граница уобичајених, постојећих људских стваралачких и технолошких могућности'', закључује Бандић.
Оскар Давичо ће нагласити да ''Први пут од појаве надреализма, двадесетих година, можемо, са трагањима Мирољуба Тодоровића да с радошћу утврдимо поново хватање корака српске поезије са истински авангардним тражењима у свету.''
За италијанског неоавангардног уметника и теоретичара Арига Лора Тотина „Југословенски литерарни покрет сигнализам издвојен од сличних покрета насталих после другог светског рата у дремљивој атмосфери Европе, Америке и Јапана, наставља и развија плодоносну иницијативу историјске авангарде.“
Слично је мишљење и ликовног критичара Зорана Маркуша који истиче да је „Сигнализам наша, паралелна појава у крилу најекстремније авангарде што, између осталог, објашњава његово међународно ширење, признање и значај у одређеним уметничким и интелектуалним срединама.''
У Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' у Београду налази се поклон збирка (легат) књижевника и мултимедијалног уметника, оснивача сигнализма, Мирољуба Тодоровића.
Легат је установљен 2002. године и стално се допуњава. У њему се налазе бројне књиге, зборници, антологије, каталози, библиофилска издања, плакати и интермедијални радови оснивача сигнализма, као и сви бројеви Интернационалне ревије СИГНАЛ гласила сигналистичког покрета. Легат садржи и три докторске дисертације о сигнализму, као и двадесетак монографских публикација у којима домаћи и страни теоретичари истражују и тумаче овај наш стваралачки покрет. У легату су и листови и часописи са преко 2.400 приказа, есеја и студија који се односе на сигнализам.
Имајући у виду значај овог нашег неоавангардног покрета, Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' организује изложбу на којој ће представити сигнализам и дело оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића.
Отварање изложбе је у среду, 7. септембра у 19h, у просторијама Библиотеке, Булевар Краља Александра број 71.
www.unilib.bg.ac.rs/index.lat.php
http://www.miroljubtodorovic.com
http://signalism1.blogspot.com
ИЗЛОЖБА У УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ "СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ" У БЕОГРАДУ
Сигнализам је неоавангардни књижевно-уметнички покрет настао у српској (југословенској) култури у другој половини двадесетог века. Као идеја он је рођен пре више од педесет година, а као организован стваралачки покрет сигнализам активно делује од 1969. године.
Према тумачењима критичара и теоретичара књижевности и уметности с књижевноисторијског становишта гледано, сигнализам је – после зенитизма и надреализма – следећи нов и аутохтон литерарно-уметнички авангардни покрет у српској књижевности 20. века. Истовремено, он се у савременој српској књижевности и култури потврђује као изразито модерна димензија, како у уметничкој форми тако и у производњи. Без њега, све би, вероватно, било друкчије и ко зна колико оскудније.
''Једна од важних особености сигнализма, по мишљењу Милоша Бандића, у томе je што је он свој простор освајао поступно, у етапама испуњеним, скоро увек, новим открићима и новим садржајима а не жестоким и необузданим изливима на сцени равнодушне или нетрпељиве књижевне јавности. Зато овај наш стваралачки покрет није остао само тренутни експеримент, цвет једног помодног дана, пролазна сензација једне бурне уметничке сезоне, већ је постојани напор који се стално разграњава, језик у експанзији разноврсних језика у стремљењу за што обухватнијом комуникацијом уметничких (естетских) проналазака, вредности и значења. Уз то је сигнализам, унеколико, и нови тип модерности: то је модерност која не ужива надмено у својој сопственој слави, изузетности или привилегији него проверава увек шта би још могло да се нађе ново и духовно свеже иза граница уобичајених, постојећих људских стваралачких и технолошких могућности'', закључује Бандић.
Оскар Давичо ће нагласити да ''Први пут од појаве надреализма, двадесетих година, можемо, са трагањима Мирољуба Тодоровића да с радошћу утврдимо поново хватање корака српске поезије са истински авангардним тражењима у свету.''
За италијанског неоавангардног уметника и теоретичара Арига Лора Тотина „Југословенски литерарни покрет сигнализам издвојен од сличних покрета насталих после другог светског рата у дремљивој атмосфери Европе, Америке и Јапана, наставља и развија плодоносну иницијативу историјске авангарде.“
Слично је мишљење и ликовног критичара Зорана Маркуша који истиче да је „Сигнализам наша, паралелна појава у крилу најекстремније авангарде што, између осталог, објашњава његово међународно ширење, признање и значај у одређеним уметничким и интелектуалним срединама.''
У Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'' у Београду налази се поклон збирка (легат) књижевника и мултимедијалног уметника, оснивача сигнализма, Мирољуба Тодоровића.
Легат је установљен 2002. године и стално се допуњава. У њему се налазе бројне књиге, зборници, антологије, каталози, библиофилска издања, плакати и интермедијални радови оснивача сигнализма, као и сви бројеви Интернационалне ревије СИГНАЛ гласила сигналистичког покрета. Легат садржи и три докторске дисертације о сигнализму, као и двадесетак монографских публикација у којима домаћи и страни теоретичари истражују и тумаче овај наш стваралачки покрет. У легату су и листови и часописи са преко 2.400 приказа, есеја и студија који се односе на сигнализам.
Имајући у виду значај овог нашег неоавангардног покрета, Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' организује изложбу на којој ће представити сигнализам и дело оснивача сигнализма Мирољуба Тодоровића.
Отварање изложбе је у среду, 7. септембра у 19h, у просторијама Библиотеке, Булевар Краља Александра број 71.
www.unilib.bg.ac.rs/index.lat.php
http://www.miroljubtodorovic.com
http://signalism1.blogspot.com
БОГОЈЕВИЋ НА ЕНГЛЕСКОМ, АЛБАНСКОМ, ШПАНСКОМ, ПОЉСКОМ, НЕМАЧКОМ И МАКЕДОНСКОМ
У последњих неколико месеци Дејан Богојевић (1971, Ваљево), члан УКС од 1997, преведен је на неколико језика.
Његова целокупна збирка хаику песама „Путник постањем“ преведена је на албански језик и објављена у два листа – „Nacional“ и „Milsao“ у преводу Mustafe Spahiu.
Савремену поезију објављује у часопису Енглеског удружења књижевника „Poetry Review“ (Лондон).
У часопису „Tekstualija“ (Варшава), на пољском језику му излази поезија, проза, хаику и драма, а један цео број часописа илустрован је са 45 Богојевићевих ликовних прилога.
У Мексику, у листу „EL OCCIDENTAL“, објављена је Богојевићева савремена поезија на шпанском језику (у преводу др Хумберта Ортеге) и критика Богојевићевог стваралаштва под називом „Encuentro con la poesia serbia de Dejan Bogojevic“ коју потписује Luis Medina Gutierrez. Такође су објављене и Богојевићеве слике из циклуса „Сва та анонимна лица“.
У Немачкој, заступљен је у најновијој хаику антологији, коју је сачинио Ingо Cesarо – „Dichters Landschaften“.
А у часопису „Корени“ (Куманово), на македонском му је објављен циклус савремене поезије и циклус кратке прозе.
У последњих неколико месеци Дејан Богојевић (1971, Ваљево), члан УКС од 1997, преведен је на неколико језика.
Његова целокупна збирка хаику песама „Путник постањем“ преведена је на албански језик и објављена у два листа – „Nacional“ и „Milsao“ у преводу Mustafe Spahiu.
Савремену поезију објављује у часопису Енглеског удружења књижевника „Poetry Review“ (Лондон).
У часопису „Tekstualija“ (Варшава), на пољском језику му излази поезија, проза, хаику и драма, а један цео број часописа илустрован је са 45 Богојевићевих ликовних прилога.
У Мексику, у листу „EL OCCIDENTAL“, објављена је Богојевићева савремена поезија на шпанском језику (у преводу др Хумберта Ортеге) и критика Богојевићевог стваралаштва под називом „Encuentro con la poesia serbia de Dejan Bogojevic“ коју потписује Luis Medina Gutierrez. Такође су објављене и Богојевићеве слике из циклуса „Сва та анонимна лица“.
У Немачкој, заступљен је у најновијој хаику антологији, коју је сачинио Ingо Cesarо – „Dichters Landschaften“.
А у часопису „Корени“ (Куманово), на македонском му је објављен циклус савремене поезије и циклус кратке прозе.
Љиљана Булатовић–Медић на RUSIYA AL-YALIM,
у четири получасовне епизоде серије документарних записа
''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ''
Руски сателитски канал на арапском језику Russia todаy емитовао је 26. августа прву од четири получасовне документарне емисије ''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ'' – са српском списатељицом и публицистом ЉИЉАНОМ БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ, чланом Удружења књижевника Србије.
Емисије се премијерно емитују петком у два термина, а потом се свакодневно репризирају по два пута. Друга је приказана 26.августа и следе остале, са свакодневним репризама (на сајту arabic.rt.com/prg/program/10616).
Тема разговора угледног ТВ посленика и аутора овог програма Аљ-Рошд Халида Мохамадовича јесте тумачење савремених догађаја у бившој Југославији, са посебним освртом на узроке нестанка СФРЈ и последицe по статус и судбину српског народа на Балкану.
Серија има карактер сведочења о епохи у којој саговорник има личну улогу, као и о сопственим делима која се тичу најпровокативнијих збивања у том периоду до данас: од времена 70-их, када је Љиљана Булатовић била ангажована у центру политичких догађаја у партијском и државном југословенском врху, до данашње битке за истину о страдању српског народа у свим тим процесима, који имају лажни предзнак ''демократски'' – својим књигама, текстовима и наступима.
у четири получасовне епизоде серије документарних записа
''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ''
Руски сателитски канал на арапском језику Russia todаy емитовао је 26. августа прву од четири получасовне документарне емисије ''ПУТОВАЊЕ ПО СЕЋАЊУ'' – са српском списатељицом и публицистом ЉИЉАНОМ БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ, чланом Удружења књижевника Србије.
Емисије се премијерно емитују петком у два термина, а потом се свакодневно репризирају по два пута. Друга је приказана 26.августа и следе остале, са свакодневним репризама (на сајту arabic.rt.com/prg/program/10616).
Тема разговора угледног ТВ посленика и аутора овог програма Аљ-Рошд Халида Мохамадовича јесте тумачење савремених догађаја у бившој Југославији, са посебним освртом на узроке нестанка СФРЈ и последицe по статус и судбину српског народа на Балкану.
Серија има карактер сведочења о епохи у којој саговорник има личну улогу, као и о сопственим делима која се тичу најпровокативнијих збивања у том периоду до данас: од времена 70-их, када је Љиљана Булатовић била ангажована у центру политичких догађаја у партијском и државном југословенском врху, до данашње битке за истину о страдању српског народа у свим тим процесима, који имају лажни предзнак ''демократски'' – својим књигама, текстовима и наступима.
Удружење књижевника Србије...03.9.2011.
БАЉАК И ЧОТРИЋ ОБЈАВЉЕНИ У ЛИБАНУ
У Књижевном алманаху за 2011. годину Фондације Наџи Наман (Naji Naaman) из Либана објављени су прилози овогодишњих добитника књижевне награде (Literary prizes) из свих делова света, међу којима су и српски сатиричари Александар Баљак и Александар Чотрић -
члан Удружења књижевника Србије и Секције сатиричара УКС Александар Чотрић. Биографије и афоризми двојице припадника Београдског афористичарског круга објављени су на српском, енглеском, немачком, шпанском и арапском језику. Ово је први превод српских афористичара на арапски језик.
Баљак и Чотрић су 19. јула добили признање Фондације Наџи Наман, која се бави подстицањем културе, за укупно књижевно стваралаштво и постали су почасни чланови Куће културе Наман из града Жунија (Jounieh), у близини Бејрута, на обали Медитерана.
Фондација Наџи Наман, основана је 1991. године, доделила је књижевна признања по девети пут, ауторима који „својим делима, садржајем и стилом, развијају и оживљавају људске вредности“.
За ово вредно признање било је кандидовано 1.322 аутора, а награду је добило 14 стваралаца из различитих делова света. БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
У Књижевном алманаху за 2011. годину Фондације Наџи Наман (Naji Naaman) из Либана објављени су прилози овогодишњих добитника књижевне награде (Literary prizes) из свих делова света, међу којима су и српски сатиричари Александар Баљак и Александар Чотрић -
члан Удружења књижевника Србије и Секције сатиричара УКС Александар Чотрић. Биографије и афоризми двојице припадника Београдског афористичарског круга објављени су на српском, енглеском, немачком, шпанском и арапском језику. Ово је први превод српских афористичара на арапски језик.
Баљак и Чотрић су 19. јула добили признање Фондације Наџи Наман, која се бави подстицањем културе, за укупно књижевно стваралаштво и постали су почасни чланови Куће културе Наман из града Жунија (Jounieh), у близини Бејрута, на обали Медитерана.
Фондација Наџи Наман, основана је 1991. године, доделила је књижевна признања по девети пут, ауторима који „својим делима, садржајем и стилом, развијају и оживљавају људске вредности“.
За ово вредно признање било је кандидовано 1.322 аутора, а награду је добило 14 стваралаца из различитих делова света. БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
ЖИРИ ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗА НАУКУ „ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ“
НАГРАДИО ПРОФ. ДР ЂОРЂА МИКИЋА
Жири у саставу: проф. др Ђорђе Пиљевић, председник, проф.др Синиша Мишић, члан, и мр Драга Мастиловић, члан, одлучио је једногласно да се за најбоље историографско дело за 2011. награди књига
Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, аутора проф. др Ђорђа Микића.
Ово дело резултат је вишегодишњих упорних истраживања у више архивских установа у Београду, Бечу, Сарајеву, Загребу и Бањој Луци и представља научно дело посебне вредности, јер је „значајно померила сазнајне границе српске историографије о Босни и Херцеговини у Првом светском рату“, као и аустроугарској предратној и ратној политици у окупраној БиХ и на Балкану, чиме је поптуно избрисана једна од белина у српској историографији.
Аутор – проф. др Ђорђе Микић – угледан је научни радник, вишегодишњи директор Института за историју у Бањој Луци и редовни професор националне историје на Фиолозофском факултету у Бањој Луци, у Републици Српској – БиХ. Аутор награђене књиге објавио је 12 монографских и преко 50 других значајних научних студија из историјске науке.
Чланови Жирија
проф.др Ђорђе Пиљевић,
проф.др Синиша Мишић,
мр Драга Мастиловић, с.р.
НАГРАДИО ПРОФ. ДР ЂОРЂА МИКИЋА
Жири у саставу: проф. др Ђорђе Пиљевић, председник, проф.др Синиша Мишић, члан, и мр Драга Мастиловић, члан, одлучио је једногласно да се за најбоље историографско дело за 2011. награди књига
Аустроугарска ратна политика у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, аутора проф. др Ђорђа Микића.
Ово дело резултат је вишегодишњих упорних истраживања у више архивских установа у Београду, Бечу, Сарајеву, Загребу и Бањој Луци и представља научно дело посебне вредности, јер је „значајно померила сазнајне границе српске историографије о Босни и Херцеговини у Првом светском рату“, као и аустроугарској предратној и ратној политици у окупраној БиХ и на Балкану, чиме је поптуно избрисана једна од белина у српској историографији.
Аутор – проф. др Ђорђе Микић – угледан је научни радник, вишегодишњи директор Института за историју у Бањој Луци и редовни професор националне историје на Фиолозофском факултету у Бањој Луци, у Републици Српској – БиХ. Аутор награђене књиге објавио је 12 монографских и преко 50 других значајних научних студија из историјске науке.
Чланови Жирија
проф.др Ђорђе Пиљевић,
проф.др Синиша Мишић,
мр Драга Мастиловић, с.р.
Удружење књижевника Србије...02.9.2011.
Поштовани уредници и новинари,
У УТОРАК, 6. СЕПТЕМБРА 2011, У 11 ЧАСОВА, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ОРГАНИЗАТОРИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦАОДРЖАЋЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА НОВИНАРЕ (УЗ КОКТЕЛ И ЗАКУСКУ), НА КОЈОЈ ЋЕ СВАКОМ НОВИНАРУ БИТИ УРУЧЕН ПО ПРИМЕРАК ЗБОРНИКА ОВОГОДИШЊИХСУСРЕТА (КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА И ЊИХОВЕ ПЕСМЕ, ТЕКСТ ДР МАРКА НЕДИЋА О ИВИ АНДРИЋУ, ТЕКСТ ДР МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА О БРАНКУ МИЉКОВИЋУ...), А УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА ПРЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САЗНАТЕ ЈОШ ПОЈЕДИНОСТИ, ПОЗОВИТЕ СЕКРЕТАРА УКС МИРЈАНУ БУЛАТОВИЋ НА БРОЈ (011) 26 22 891 ИЛИ 064 250 63 16.
ПОСЕБНО НАМ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО ДА ИСТАКНЕМО НАШЕ ОВОГОДИШЊЕ МЕДИЈСКЕ ПОКРОВИТЕЉЕ:
Т А Н Ј У Г
Р Т С
В Е Ч Е Р Њ Е Н О В О С Т И
У УТОРАК, 6. СЕПТЕМБРА 2011, У 11 ЧАСОВА, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, ОРГАНИЗАТОРИ 48. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦАОДРЖАЋЕ КОНФЕРЕНЦИЈУ ЗА НОВИНАРЕ (УЗ КОКТЕЛ И ЗАКУСКУ), НА КОЈОЈ ЋЕ СВАКОМ НОВИНАРУ БИТИ УРУЧЕН ПО ПРИМЕРАК ЗБОРНИКА ОВОГОДИШЊИХСУСРЕТА (КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ ПИСАЦА И ЊИХОВЕ ПЕСМЕ, ТЕКСТ ДР МАРКА НЕДИЋА О ИВИ АНДРИЋУ, ТЕКСТ ДР МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА О БРАНКУ МИЉКОВИЋУ...), А УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА ПРЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ САЗНАТЕ ЈОШ ПОЈЕДИНОСТИ, ПОЗОВИТЕ СЕКРЕТАРА УКС МИРЈАНУ БУЛАТОВИЋ НА БРОЈ (011) 26 22 891 ИЛИ 064 250 63 16.
ПОСЕБНО НАМ ЈЕ ЗАДОВОЉСТВО ДА ИСТАКНЕМО НАШЕ ОВОГОДИШЊЕ МЕДИЈСКЕ ПОКРОВИТЕЉЕ:
Т А Н Ј У Г
Р Т С
В Е Ч Е Р Њ Е Н О В О С Т И
48._______.doc | |
File Size: | 34 kb |
File Type: | doc |
48._________.doc | |
File Size: | 40 kb |
File Type: | doc |
48.___________________.doc | |
File Size: | 53 kb |
File Type: | doc |
Удружење књижевника Србије...30.8.2011.
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ НАГРАЂЕН ЗА
„АВАНТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА“
Књижевник Бранко Стевановић (1966) овогодишњи је добитник награде за најбољу књигу за децу „Сребрно Гашино перо“, Фестивала хумора за децу у Лазаревцу. Награда му је припала за књигу песама „Авантуре Краљевића Марка“, коју је објавио Издавачки студио „Чекић“ из Београда, а илустрацијама одлично опремио Коста Миловановић.Бранко Стевановић је до сада објавио десет књига, од којих је шест намењено деци. Године 2007. добио је награду „Дечја књига године“ Међународног београдског сајма књига, а 2010. године награду „Змајев песнички штап“ Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре. Награда „Сребрно Гашино перо“ биће му уручена у Лазаревцу 14. септембра, у оквиру програма 23. Фестивала хумора за децу.
„АВАНТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА“
Књижевник Бранко Стевановић (1966) овогодишњи је добитник награде за најбољу књигу за децу „Сребрно Гашино перо“, Фестивала хумора за децу у Лазаревцу. Награда му је припала за књигу песама „Авантуре Краљевића Марка“, коју је објавио Издавачки студио „Чекић“ из Београда, а илустрацијама одлично опремио Коста Миловановић.Бранко Стевановић је до сада објавио десет књига, од којих је шест намењено деци. Године 2007. добио је награду „Дечја књига године“ Међународног београдског сајма књига, а 2010. године награду „Змајев песнички штап“ Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечје игре. Награда „Сребрно Гашино перо“ биће му уручена у Лазаревцу 14. септембра, у оквиру програма 23. Фестивала хумора за децу.
Часопис ЈЕФИМИЈА и КОНКУРС
1.pdf | |
File Size: | 2274 kb |
File Type: |
2.doc | |
File Size: | 43 kb |
File Type: | doc |
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЋОРОВИЋЕВЕ НАГРАДЕ
Жири за доделу књижевне награде „Светозар Ћоровић“, у саставу: Љубиша Јеремић, Ранко Поповић и Јован Делић (предсједник), на својој четвртој седници, одржаној у Београду 20. августа 2011. године, разматрао је прозне књиге објављене на српском језику између двају сусрета и у ужи избор издвојио следеће:
Тохољева „хумска рапсодија“, како гласи поднаслов романа Звона за Тројицу, успоставља густу и разуђену књижевну слику Хума (Херцеговине) у последњих сто педесет година, пробијајући понекад ово историјско време предањима и легендама према тамној, далекој прошлости. Трагична визија историје остварена је праћењем породичне судбине Кресића кроз четири генерације која се грана у више сижејних линија. Сугерисана је слика „напуштених светова и упропашћених живота“. Дочаран је посебан однос који Хумјаци гаје према својој земљи, историји, легенди и језику; према речи и књижевнојезичком памћењу. Реч је, за Хумјаке, изузетна вредност, па писац васкрсава заборављену лексику и са великом пажњом гради своје језичко ткиво. Тохољ уме да са изузетном топлином приповеда не само о људским, већ и о животињским несрећама, о колективним и појединачним трагедијама, да истовремено користи искуства фолклора – рецимо предања и легенде – и модерне књижевне поступке. Туга са којом приповеда о коњима и пропалим баштама и легенде о Тодоровим коњима дају овом роману на бројним страницама поетску и лирску снагу. Реч је о писцу који је од својих првих књига препознат као књижевна вредност и он ту вредност из књиге у књигу потврђује.
проф. др Љубиша Јеремић, с.р.
проф. др Ранко Поповић, с.р.
проф. др Јован Делић, председник, с.р.
Жири за доделу књижевне награде „Светозар Ћоровић“, у саставу: Љубиша Јеремић, Ранко Поповић и Јован Делић (предсједник), на својој четвртој седници, одржаној у Београду 20. августа 2011. године, разматрао је прозне књиге објављене на српском језику између двају сусрета и у ужи избор издвојио следеће:
- Гордана Ђирјанић: Оно што одувек желиш
- Радован Ждрале: Не убијајте гласника
- Драгиша Калезић: Дан и нешто од ноћи
- Мирослав Тохољ: Звона за Тројицу
- Милосав Попадић: Сарајево на Миљацки
- Владан Матијевић: Врло мало светлости
- Никола Маловић: Пругастоплаве сторије.
Тохољева „хумска рапсодија“, како гласи поднаслов романа Звона за Тројицу, успоставља густу и разуђену књижевну слику Хума (Херцеговине) у последњих сто педесет година, пробијајући понекад ово историјско време предањима и легендама према тамној, далекој прошлости. Трагична визија историје остварена је праћењем породичне судбине Кресића кроз четири генерације која се грана у више сижејних линија. Сугерисана је слика „напуштених светова и упропашћених живота“. Дочаран је посебан однос који Хумјаци гаје према својој земљи, историји, легенди и језику; према речи и књижевнојезичком памћењу. Реч је, за Хумјаке, изузетна вредност, па писац васкрсава заборављену лексику и са великом пажњом гради своје језичко ткиво. Тохољ уме да са изузетном топлином приповеда не само о људским, већ и о животињским несрећама, о колективним и појединачним трагедијама, да истовремено користи искуства фолклора – рецимо предања и легенде – и модерне књижевне поступке. Туга са којом приповеда о коњима и пропалим баштама и легенде о Тодоровим коњима дају овом роману на бројним страницама поетску и лирску снагу. Реч је о писцу који је од својих првих књига препознат као књижевна вредност и он ту вредност из књиге у књигу потврђује.
проф. др Љубиша Јеремић, с.р.
проф. др Ранко Поповић, с.р.
проф. др Јован Делић, председник, с.р.
ПРЕМИНУО КЊИЖЕВНИК СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ
Слободан Петровић (1932-2011) рођен је у Патковици код Бијељине.
Завршио је филолошки факултет у Београду.
Књижевне радове објављивао је у бројним листовима и часописима.
Објавио је и пет књига: Токови и меандри (приповтке), Поема о Семберији, Корзо старе Бијељине, Закасњела јутра (песме), Закоровљена огњишта (приповетке).
Покојни Слободан Петровић био је истакнути просветни и културни радник у својој средини.
Слободан Петровић (1932-2011) рођен је у Патковици код Бијељине.
Завршио је филолошки факултет у Београду.
Књижевне радове објављивао је у бројним листовима и часописима.
Објавио је и пет књига: Токови и меандри (приповтке), Поема о Семберији, Корзо старе Бијељине, Закасњела јутра (песме), Закоровљена огњишта (приповетке).
Покојни Слободан Петровић био је истакнути просветни и културни радник у својој средини.
"Приче боје ватре" Луке Јоксимовића Барбата, преведене су на немачки и објављене у издању "Books on Demand".
У прилогу су дати подаци о издању и садржај књиге.
Информације о књизи могу се погледати и на интернету.
У прилогу су дати подаци о издању и садржај књиге.
Информације о књизи могу се погледати и на интернету.
barbat_feuerfarbene_geschichten_-_inhaltsverzeichnis_1.doc | |
File Size: | 28 kb |
File Type: | doc |
Зорану Радисављевићу награда за животно дело
Управни одбор Српске књижевне задруге једногласно је одлучио да традиционалну Награду СКЗ за животно дело додели Зорану Радисављевићу, новинару Културне рубрике листа "Политика", београдском књижевнику и публицисти.
У образложењу се истиче да је за 20 година деловања као новинар, уредник страница Културе и уредник Културног додатка, Радисављевић изузетно допринео информисању о књизи, књижевној мисли и издавачкој делатности.
Више него икад у својој историји, најугледније српске новине посветиле су велики простор питањима књижевности и језика - актуелним и класичним темама, писцима и књигама - захваљујући пре свега ангажовању и слуху Радисављевића.
Овај прегалац је непрекидно одржавао присуство књижевности као уметности и савести друштва и то у временима која су из године у годину бивала све неповољнија за културу и живот књиге, оцењује се у образложењу.
Радисављевић је, додаје се, био несебичан и непристрасан, у његовим чланцима, рубрикама, интервјуима било је места за све стилове, правце, поетичка опредељења. Забележена је свака иницијатива, награда, појава...
Од многих својих интервјуа сачинио је низ књига: "Тупо перо" (2001), "Огледало без позлате" (2006), "Кавез закључан изнутра" (2009), "Све више ћутим и слушам" (2011) и друге, које су драгоцена сведочанства за будућу историју књижевности.
Радисављевић је и сам песник, у сенци свог основног новинарског посла. Од 13 његових књига, две су песничке.
Ч Е С Т И Т А М О !
Управни одбор Српске књижевне задруге једногласно је одлучио да традиционалну Награду СКЗ за животно дело додели Зорану Радисављевићу, новинару Културне рубрике листа "Политика", београдском књижевнику и публицисти.
У образложењу се истиче да је за 20 година деловања као новинар, уредник страница Културе и уредник Културног додатка, Радисављевић изузетно допринео информисању о књизи, књижевној мисли и издавачкој делатности.
Више него икад у својој историји, најугледније српске новине посветиле су велики простор питањима књижевности и језика - актуелним и класичним темама, писцима и књигама - захваљујући пре свега ангажовању и слуху Радисављевића.
Овај прегалац је непрекидно одржавао присуство књижевности као уметности и савести друштва и то у временима која су из године у годину бивала све неповољнија за културу и живот књиге, оцењује се у образложењу.
Радисављевић је, додаје се, био несебичан и непристрасан, у његовим чланцима, рубрикама, интервјуима било је места за све стилове, правце, поетичка опредељења. Забележена је свака иницијатива, награда, појава...
Од многих својих интервјуа сачинио је низ књига: "Тупо перо" (2001), "Огледало без позлате" (2006), "Кавез закључан изнутра" (2009), "Све више ћутим и слушам" (2011) и друге, које су драгоцена сведочанства за будућу историју књижевности.
Радисављевић је и сам песник, у сенци свог основног новинарског посла. Од 13 његових књига, две су песничке.
Ч Е С Т И Т А М О !
Удружење књижевника Србије...25.8.2011.
Кочићеви дани 2011.
(Бањалука-Београд-Стричићи)
Као и сваке године, пoследњи дани августа припадају Петру Кочићу: у Београду, у Бањалуци и на Змијању, у селу Стричићи, родном месту великог српског писца.
У Београду ће, у четвртак, 25. августа, писци из Бањалуке положити цвеће на гроб свог славног земљака (алеја великана на Новом гробљу у 11 сати), као и пред његов споменик у Чубурском парку (у 12 сати), а своје стихове у славу Петра Кочића говориће (у 20 сати) у свечаној сали Удружења књижевника Србије, Француска 7. На тој књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду, Српска у Србији“, које и ове године организују Удружење књижевника и Представништво Републике Српске у Србији, ауторима из Бањалуке: Стевки Козић Прерадовић, Мирку Вуковићу и Ранку Павловићу придружиће се колеге: Ратко Поповић с Косова и Метохије и Мирјана Булатовић и Драган Колунџија из Београда.
Следећег дана, у петак, 26. августа, потомци Петра Кочића, праунука Весна Аћимић и њена деца Наташа и Стефан, заједно са књижевницима из Бањалуке, Београда и са Косова и Метохије, понеће у Гомионицу код Бањалуке икону Петра Кочића – св. Игњатије – на дар манастиру у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (отац Герасим, 1879) и у којем је, две године потом, Петар стекао прво образовање.
Иначе, Кочићеви дани 2011 су свечано отворени у недељу, 21. августа, у Бањалуци су, у парку Петра Кочића пригодним културно-уметничким програмом, а у Банском двору је отворена изложба радова са Ликовног саборовања “Змијање 2011“, на којем је, у Бронзаном Мајдану од 14. до 20. Августа, учествовало девет сликара из Србије и Републике Српске. Сутра (среда, 24.август) у Банском двору је округли сто о нобеловцу Иви Андрићу, где ће, такође, учествовати аутори и критичари из Србије и Републике Српске. Круна књижевних програма Кочићевих дана је свечана академија у суботу у великој дворани Банског двора, на којој ће, после речи добитника Кочићеве награде 2011, академика Драгослава Михаиловића, учествовати писци из више европских земаља. Награду “Змијањче“ добио је Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, Косово и Метохија. Централна свечаност је Кочићев збор на Змијању, у недељу, 28. августа, са богатим културно-уметничким и забавним програмом, где је и традиционална бодљавина бикова за награду “Јаблан“.
Иначе,
КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ
До сада су добили:
Миодраг М. Вулин (1992)
Никола Вуколић (1993)
Милорад Павић (1994)
Никола Кољевић (1995)
Ђуро Дамјановић (1996)
Сретен Вујковић (1997)
Добрица Ћосић (1998)
Радослав Братић (1999)
Бранко Милановић (2000)
Јован Радуловић (2001)
Душко М. Петровић (2002)
Ранко Прерадовић (2003)
Милорад Екмечић (2004)
Милован Витезовић (2005)
Ранко Рисојевић (2006)
Ранко Павловић (2007)
Предраг Лазаревић (2008)
Стеван Тонтић (2009)
Миленко Стојичић (2010)
Драгослав Михаиловић (2011)
(Бањалука-Београд-Стричићи)
Као и сваке године, пoследњи дани августа припадају Петру Кочићу: у Београду, у Бањалуци и на Змијању, у селу Стричићи, родном месту великог српског писца.
У Београду ће, у четвртак, 25. августа, писци из Бањалуке положити цвеће на гроб свог славног земљака (алеја великана на Новом гробљу у 11 сати), као и пред његов споменик у Чубурском парку (у 12 сати), а своје стихове у славу Петра Кочића говориће (у 20 сати) у свечаној сали Удружења књижевника Србије, Француска 7. На тој књижевној вечери под већ традиционалним насловом “Змијање у Београду, Српска у Србији“, које и ове године организују Удружење књижевника и Представништво Републике Српске у Србији, ауторима из Бањалуке: Стевки Козић Прерадовић, Мирку Вуковићу и Ранку Павловићу придружиће се колеге: Ратко Поповић с Косова и Метохије и Мирјана Булатовић и Драган Колунџија из Београда.
Следећег дана, у петак, 26. августа, потомци Петра Кочића, праунука Весна Аћимић и њена деца Наташа и Стефан, заједно са књижевницима из Бањалуке, Београда и са Косова и Метохије, понеће у Гомионицу код Бањалуке икону Петра Кочића – св. Игњатије – на дар манастиру у којем се Петров отац, свештеник Јован Кочић, оставши удовац, закалуђерио (отац Герасим, 1879) и у којем је, две године потом, Петар стекао прво образовање.
Иначе, Кочићеви дани 2011 су свечано отворени у недељу, 21. августа, у Бањалуци су, у парку Петра Кочића пригодним културно-уметничким програмом, а у Банском двору је отворена изложба радова са Ликовног саборовања “Змијање 2011“, на којем је, у Бронзаном Мајдану од 14. до 20. Августа, учествовало девет сликара из Србије и Републике Српске. Сутра (среда, 24.август) у Банском двору је округли сто о нобеловцу Иви Андрићу, где ће, такође, учествовати аутори и критичари из Србије и Републике Српске. Круна књижевних програма Кочићевих дана је свечана академија у суботу у великој дворани Банског двора, на којој ће, после речи добитника Кочићеве награде 2011, академика Драгослава Михаиловића, учествовати писци из више европских земаља. Награду “Змијањче“ добио је Милан Анђелковић, ученик Основне школе “Петар Кочић“ у Брњаку, општина Зубин Поток, Косово и Метохија. Централна свечаност је Кочићев збор на Змијању, у недељу, 28. августа, са богатим културно-уметничким и забавним програмом, где је и традиционална бодљавина бикова за награду “Јаблан“.
Иначе,
КОЧИЋЕВУ НАГРАДУ
До сада су добили:
Миодраг М. Вулин (1992)
Никола Вуколић (1993)
Милорад Павић (1994)
Никола Кољевић (1995)
Ђуро Дамјановић (1996)
Сретен Вујковић (1997)
Добрица Ћосић (1998)
Радослав Братић (1999)
Бранко Милановић (2000)
Јован Радуловић (2001)
Душко М. Петровић (2002)
Ранко Прерадовић (2003)
Милорад Екмечић (2004)
Милован Витезовић (2005)
Ранко Рисојевић (2006)
Ранко Павловић (2007)
Предраг Лазаревић (2008)
Стеван Тонтић (2009)
Миленко Стојичић (2010)
Драгослав Михаиловић (2011)
Удружење књижевника Србије...24.8.2011.
Dragi svi, javljam Vam sa uzbudjenjem da mi je ovih dana izasla prva e-book, iliti konvertirana od strane izdavaca elektronska knjiga, koja je dostupna kod svih vaznijih svetskih distributera (vidi attachment), a s kojom osecam da sam stvarno zakoracila u 21.vek, tj. u ono sto u knjizi (koju sam upravo zavrsila i koja do jeseni treba sa se pojavi u Beogradu), zovem "Digitalna galaksija"! U pitanju je moj ranije objavljeni roman In Search of the Silk King (2 srpska izdanja su objavljena pod naslovom: Kralj Svile).
Sve naj, Maja Herman Sekulic
http://books.google.com/books?id=PsBfX_-vV1kC&printsec=frontcover&dq=In+Sear#v=onepage&q&f=false
Sve naj, Maja Herman Sekulic
http://books.google.com/books?id=PsBfX_-vV1kC&printsec=frontcover&dq=In+Sear#v=onepage&q&f=false
Удружење књижевника Србије...16.8.2011.
Песничке слике на ликовном саборовању “Змијање 2011“
На јубиларном, десетом ликовном саборовању на Змијању, у недељу , 14. августа, у Бронзаном Мајдану, у кући Остоје Трамошњике, чије двориште од прошле године (2010) носи титулу најлепшег у Републици Српској, окупили су се сликари Србије и Српске: Вера и Драган Балабан, Предраг Благојевић, Боро и Ратко Јанковић, Слободан Предојевић, Милинко Ристовић, Радован Шпирић и Живко Шушница. Ликовна дела која ће настати у седам дана ликовног саборовања “Змијање 2011“ биће изложена у галерији Банског двора у Бањалуци 21. августа, на отварању овогодишњих Кочићевих дана.
Почев од ове године, традиционални сусрет ликовних уметника Србије и Српске на Змијању има и свој књижевни увод: “Песничке слике на ликовном саборовању“. Први гост песник био је Душко М. Петровић (duskompetrovic.in.rs), лирик и сатирик, о чијем су стваралаштву говорили Ранко Прерадовић и др Драго Илић.
На јубиларном, десетом ликовном саборовању на Змијању, у недељу , 14. августа, у Бронзаном Мајдану, у кући Остоје Трамошњике, чије двориште од прошле године (2010) носи титулу најлепшег у Републици Српској, окупили су се сликари Србије и Српске: Вера и Драган Балабан, Предраг Благојевић, Боро и Ратко Јанковић, Слободан Предојевић, Милинко Ристовић, Радован Шпирић и Живко Шушница. Ликовна дела која ће настати у седам дана ликовног саборовања “Змијање 2011“ биће изложена у галерији Банског двора у Бањалуци 21. августа, на отварању овогодишњих Кочићевих дана.
Почев од ове године, традиционални сусрет ликовних уметника Србије и Српске на Змијању има и свој књижевни увод: “Песничке слике на ликовном саборовању“. Први гост песник био је Душко М. Петровић (duskompetrovic.in.rs), лирик и сатирик, о чијем су стваралаштву говорили Ранко Прерадовић и др Драго Илић.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАЈКРАЋУ ПРИЧУ
ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ „АКТ“ из ВАЉЕВА
На већ традиционални, интернационални, oсми по реду конкурс за најкраћу причу, не дужу од 13 редова, часописа за књижевност, уметност и културу „Акт“ из Ваљева, јавило се 103 учесника са преко 350 кратких прича из 7 држава – Србијe, Македонијe, Пољскe, Канадe, Републикe Српскe, Хрватскe и Црнe Горe.
Жири је донео једногласну одлуку:
Жири: мр Душан Стојковић, председник, Миливој Костић, члан, Дејан Богојевић, члан.
Прва награда
Joell Coodwin (Канада)
ПУСТОШ
Са псом је трчао све до обале. Капљице зноја су се преплитале са дахтањем пса. Није га видео. Ишао је познатим путевима. Пас га је укорио погледом. Човек је залајао тражећи да га пас спута. Као у полусну таласи су се ваљали.
Човек је уронио у ењих. Пас га је чекао. Дуго, без лавежа и дахтања.
Обала је пуста...
Друга награда
Маријо Главаш (Хрватска)
КЛАУН
Баш је смијешно бити клаун, зар не, имати бојом замазано лице, широке хлаче с трегерима, рашчупану косу, големе ципеле на ногама, кад човјек све то погледа лако се да закључити како нема ништа боље ни смјешније у животу од клауна, да, да, баш тако и не би се чудио да сви ви вечерас исто то мислите док ме гледате овдје под свјетлом рефлектор, смијешно вам је што говорим и како то изговарам, мислите да је ово научени текст, ено, погледајте, она госпођа се већ превија од смијеха, она тамо дебела, само је погледајте, њој је потпуно нормално што мој шеф уз руб позорнице у мраку маше рукама да прекинем, баш красно, сад се и сви ви остали смијете, зар не да је смијешно, напросто да вам сузе од смијеха потеку, вама од смијеха, а мени од туге јер покушавам живјети од среће, само се ви наставите смијати драга госпођо, неће овај патетични дио дуго потрајати, брзо ћу ја све ово привести крају, другачије и не могу, онај тамо што маше рукама већ дуго ни мени ни колегама није дао плаћу, он мисли да се пола године може живјети од зрака, или можда од бензина, смијешно, зар не, канистар бензина у мојој руци и ви се одмах опет смијете, а док се полијевам то вам још више прија, ма красно, а цигарета, о па то не смијем заборавити, знам, у шатору се не смије пушити, обећавам, ово ми је задња.
Трећа награда
Балша Рајчевић (Србија)
ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ, АЛИ ТО НИЈЕ ИГРА
Волим прозоре јер желим светлост и свеж ваздух у кући. Али волим и да су врата затворена, да кућа не буде ветрометина, да добије интиму осаме затвореног безбедног дома. Врата дому дају осећање осигураног улаза, насупрот пећини у коју може да се ушуња разно звериње, па и оно наоштрених и шкргутавих зуба. А прозори су очи дома и веза са светом, зар људи не навлаче на њих гвоздене шалоне само кад се страшно плаше тог спољног света и онда пате у присилном мраку?! Кад су прозори отворени, може ми улетети у собу и нека птица, можда голубица, па чак и ласта?
Зато кад они затворе све прозоре мог дома, ја их све поново широм отворим. Кад отворе сва врата ја их све редом поново затворим. Па ко више издржи? Можда ћу ја први малаксати, јер сам сам против чопора. Али биће ми лакше кад знам да сам се борио а не одмах предао!
ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ, УМЕТНОСТ И КУЛТУРУ „АКТ“ из ВАЉЕВА
На већ традиционални, интернационални, oсми по реду конкурс за најкраћу причу, не дужу од 13 редова, часописа за књижевност, уметност и културу „Акт“ из Ваљева, јавило се 103 учесника са преко 350 кратких прича из 7 држава – Србијe, Македонијe, Пољскe, Канадe, Републикe Српскe, Хрватскe и Црнe Горe.
Жири је донео једногласну одлуку:
- Награда: Joell Coodwin (Канада) за причу „Пустош“;
- Награда: Маријо Главаш (Хрватска) за причу „Клаун“;
- Награда: Балша Рајчевић (Србија) за причу „Отварање и затварање, али то није игра“.
Жири: мр Душан Стојковић, председник, Миливој Костић, члан, Дејан Богојевић, члан.
Прва награда
Joell Coodwin (Канада)
ПУСТОШ
Са псом је трчао све до обале. Капљице зноја су се преплитале са дахтањем пса. Није га видео. Ишао је познатим путевима. Пас га је укорио погледом. Човек је залајао тражећи да га пас спута. Као у полусну таласи су се ваљали.
Човек је уронио у ењих. Пас га је чекао. Дуго, без лавежа и дахтања.
Обала је пуста...
Друга награда
Маријо Главаш (Хрватска)
КЛАУН
Баш је смијешно бити клаун, зар не, имати бојом замазано лице, широке хлаче с трегерима, рашчупану косу, големе ципеле на ногама, кад човјек све то погледа лако се да закључити како нема ништа боље ни смјешније у животу од клауна, да, да, баш тако и не би се чудио да сви ви вечерас исто то мислите док ме гледате овдје под свјетлом рефлектор, смијешно вам је што говорим и како то изговарам, мислите да је ово научени текст, ено, погледајте, она госпођа се већ превија од смијеха, она тамо дебела, само је погледајте, њој је потпуно нормално што мој шеф уз руб позорнице у мраку маше рукама да прекинем, баш красно, сад се и сви ви остали смијете, зар не да је смијешно, напросто да вам сузе од смијеха потеку, вама од смијеха, а мени од туге јер покушавам живјети од среће, само се ви наставите смијати драга госпођо, неће овај патетични дио дуго потрајати, брзо ћу ја све ово привести крају, другачије и не могу, онај тамо што маше рукама већ дуго ни мени ни колегама није дао плаћу, он мисли да се пола године може живјети од зрака, или можда од бензина, смијешно, зар не, канистар бензина у мојој руци и ви се одмах опет смијете, а док се полијевам то вам још више прија, ма красно, а цигарета, о па то не смијем заборавити, знам, у шатору се не смије пушити, обећавам, ово ми је задња.
Трећа награда
Балша Рајчевић (Србија)
ОТВАРАЊЕ И ЗАТВАРАЊЕ, АЛИ ТО НИЈЕ ИГРА
Волим прозоре јер желим светлост и свеж ваздух у кући. Али волим и да су врата затворена, да кућа не буде ветрометина, да добије интиму осаме затвореног безбедног дома. Врата дому дају осећање осигураног улаза, насупрот пећини у коју може да се ушуња разно звериње, па и оно наоштрених и шкргутавих зуба. А прозори су очи дома и веза са светом, зар људи не навлаче на њих гвоздене шалоне само кад се страшно плаше тог спољног света и онда пате у присилном мраку?! Кад су прозори отворени, може ми улетети у собу и нека птица, можда голубица, па чак и ласта?
Зато кад они затворе све прозоре мог дома, ја их све поново широм отворим. Кад отворе сва врата ја их све редом поново затворим. Па ко више издржи? Можда ћу ја први малаксати, јер сам сам против чопора. Али биће ми лакше кад знам да сам се борио а не одмах предао!
Удружење књижевника Србије...15.8.2011.
„АКТ“ НА ПОЉСКОМ
Једини часопис за књижевност, уметност и културу који излази у Ваљеву, „АКТ“, поред скорашњег издања на македонском језику, појавио се и на пољском, у оквиру престижног књижевног часописа „ТЕКСТУАЛИА“, који излази у Варшави на преко 120 страна, а уређује га Жанета Налевајк.
Часопис за књижевност, уметност и културу „АКТ" излази непрекидно једанаест година; његов уредник и оснивач је Дејан Богојевић, а поред уметника из Ваљева, редакцију „АКТА“ чине угледна књижевна имена из целе Србије: Срба Игњатовић, Мирољуб Тодоровић, Перо Зубац, Душан Стојковић и бројни сарадници из Европе и света. „АКТ“ је једини часопис у Србији објављен на више језика.
У пољском издању ваљевског часописа заступљене су следеће рубрике: поезија, кратка проза, хаику, драма, књижевна критика и стрип, а од аутора следећи писци: Душан Стојковић, Обрен Ристић, Дејан Богојевић, Милица Илић Гачић, Марија Шкорнички, Данијела Падејски, Ђорђе Оташевић, Бајо Џаковић, Срба Игњатовић, Јованка Божић, Данијела Богојевић, Ивана Пантелић, Миливој Костић, Душан Видаковић и Димитар Анакиев. Број је илустрован ликовним прилозима Дејана Богојевића.
Први пут се појављује темат ВАЉЕВСКИ ХАИКУ, чиме часопис „Акт“ промовише и свој град.
Уводник о часопису „Акт“ написала је главна и одговорна уредница Жанета Налевајк.
Једини часопис за књижевност, уметност и културу који излази у Ваљеву, „АКТ“, поред скорашњег издања на македонском језику, појавио се и на пољском, у оквиру престижног књижевног часописа „ТЕКСТУАЛИА“, који излази у Варшави на преко 120 страна, а уређује га Жанета Налевајк.
Часопис за књижевност, уметност и културу „АКТ" излази непрекидно једанаест година; његов уредник и оснивач је Дејан Богојевић, а поред уметника из Ваљева, редакцију „АКТА“ чине угледна књижевна имена из целе Србије: Срба Игњатовић, Мирољуб Тодоровић, Перо Зубац, Душан Стојковић и бројни сарадници из Европе и света. „АКТ“ је једини часопис у Србији објављен на више језика.
У пољском издању ваљевског часописа заступљене су следеће рубрике: поезија, кратка проза, хаику, драма, књижевна критика и стрип, а од аутора следећи писци: Душан Стојковић, Обрен Ристић, Дејан Богојевић, Милица Илић Гачић, Марија Шкорнички, Данијела Падејски, Ђорђе Оташевић, Бајо Џаковић, Срба Игњатовић, Јованка Божић, Данијела Богојевић, Ивана Пантелић, Миливој Костић, Душан Видаковић и Димитар Анакиев. Број је илустрован ликовним прилозима Дејана Богојевића.
Први пут се појављује темат ВАЉЕВСКИ ХАИКУ, чиме часопис „Акт“ промовише и свој град.
Уводник о часопису „Акт“ написала је главна и одговорна уредница Жанета Налевајк.
САТИРА ФЕСТ:
КОНКУРС ДО 15. СЕПТЕМБРА
Београд, 14. август - Девети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест“, под покровитељством Министарства културе и Министарства вера и дијаспоре, биће одржан 7. октобра у Београду, у организацији Београдског афористичарског круга. На манифестацији ће учествовати тридесетак аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Словеније, Румуније и Хрватске.
Фестивал ће бити у знаку осамдесетогодишњице рођења српског сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931-1994), и одвијаће се под слоганом „Ви(б) и ми“.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2011“. Аутори из Србије и иностранства могу слати своје радове до 15. септембра 2011. на адресу електронске поште: satirafest@gmail.com.
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани у периоду после прошлогодишњег Сатира феста 2010, одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак, Александар Чотрић, Јово Николић, Витомир Теофиловић и Слободан Симић, изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана у петак, 7. октобра, са почетком у 19 часова, у сали општине Стари град у Београду. Претходног дана, у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, у оквиру Сатира феста, биће одржана промоција књиге афоризама румунског аутора Валерију Бутулескуа.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда “Вук Глигоријевић”, а награда ће бити додељена и ауторима најбоље приче и песме. Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг“, за афирмацију српске сатире у свету.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
КОНКУРС ДО 15. СЕПТЕМБРА
Београд, 14. август - Девети међународни фестивал хумора и сатире „Сатира фест“, под покровитељством Министарства културе и Министарства вера и дијаспоре, биће одржан 7. октобра у Београду, у организацији Београдског афористичарског круга. На манифестацији ће учествовати тридесетак аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Словеније, Румуније и Хрватске.
Фестивал ће бити у знаку осамдесетогодишњице рођења српског сатиричара Владимира Булатовића Виба (1931-1994), и одвијаће се под слоганом „Ви(б) и ми“.
Управни одбор Београдског афористичарског круга расписао је јавни конкурс за учешће на „Сатира фесту 2011“. Аутори из Србије и иностранства могу слати своје радове до 15. септембра 2011. на адресу електронске поште: satirafest@gmail.com.
У конкуренцији ће бити афоризми (до 30 афоризама), сатиричне приче (три приче, до две странице формата А4) и сатиричне песме (три песме, до једне странице), а могу се слати радови написани у периоду после прошлогодишњег Сатира феста 2010, одржаног у октобру.
Уметнички савет манифестације у саставу: Александар Баљак, Александар Чотрић, Јово Николић, Витомир Теофиловић и Слободан Симић, изабраће афоризме, приче и песме и одредити учеснике на завршној вечери, која ће бити одржана у петак, 7. октобра, са почетком у 19 часова, у сали општине Стари град у Београду. Претходног дана, у свечаној сали Министарства вера и дијаспоре, у оквиру Сатира феста, биће одржана промоција књиге афоризама румунског аутора Валерију Бутулескуа.
Аутору најбољег афоризма изговораног на манифестацији припашће награда “Вук Глигоријевић”, а награда ће бити додељена и ауторима најбоље приче и песме. Заслужним ауторима и преводиоцима из иностранства биће додељено признање „Златни круг“, за афирмацију српске сатире у свету.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Удружење књижевника Србије...12.8.2011.
Петак, 12. август – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ
''КАД СЕ ПИШЕ СРЦЕМ'' – Нада Малек
Народна башта – Музички павиљон –
20 часова
Организатор: Туристичка организација
Панчево
''КАД СЕ ПИШЕ СРЦЕМ'' – Нада Малек
Народна башта – Музички павиљон –
20 часова
Организатор: Туристичка организација
Панчево
nada_malek.doc | |
File Size: | 1739 kb |
File Type: | doc |
Удружење књижевника Србије...11.8.2011.
Поштовани,
Задовољство ми је да вас обавестим да је у ирачком листу Ал Манар (Светионик) од 13. јула, објављен избор песама (по једна песма) Божидара Шујице, Радомира Андрића, Горана Бабића и Милице јефтимијевић Лилић, у преводу Рада Божовића и др Џафер Абдулмехдија Сахиба.
Да објавимо тако брзо стихове помогао нам је новинар, књижевник и публициста Хамид ал Хурајзи (Ирак).
У прилогу је превод како је објављен у ал Манару. Може се видети и на доњој адреси.
Срдачан поздрав,
Раде Божовић
www.almannarah.com
نشرت في جريدة ((المنارة )) العراقية العدد 796 في 13-7-2011
Задовољство ми је да вас обавестим да је у ирачком листу Ал Манар (Светионик) од 13. јула, објављен избор песама (по једна песма) Божидара Шујице, Радомира Андрића, Горана Бабића и Милице јефтимијевић Лилић, у преводу Рада Божовића и др Џафер Абдулмехдија Сахиба.
Да објавимо тако брзо стихове помогао нам је новинар, књижевник и публициста Хамид ал Хурајзи (Ирак).
У прилогу је превод како је објављен у ал Манару. Може се видети и на доњој адреси.
Срдачан поздрав,
Раде Божовић
www.almannarah.com
نشرت في جريدة ((المنارة )) العراقية العدد 796 في 13-7-2011
pesme_na_arapskom.doc | |
File Size: | 57 kb |
File Type: | doc |
ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
__________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у петак, 12. августа, са почетком у 11.00 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњидобитник Велике базјашке повеље академик Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
__________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у петак, 12. августа, са почетком у 11.00 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњидобитник Велике базјашке повеље академик Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Удружење књижевника Србије...09.8.2011.
ПЕТАР ПАЈИЋ У РИМСКОЈ ДВОРАНИ
У среду, 10. августа у 12 часова,
у београдској Римској дворани биће представљен
зборник радова "Петар Пајић - песник",
у издању Библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.
У овом зборнику, сачињеном поводом награде
"Жичка хрисовуља",
о великом српском песнику Петру Пајићу,
члану Управног одбора Удружења књижевника Србије,
пишу:
Драган Хамовић, Александар Ивановић, Милосав Тешић,
Радивоје Микић, Владимир Јагличић, Михајло Пантић,
Марко Недић, Милош Ковачевић, Драгица С. Ивановић,
Василије Домазет, Ана Гвозденовић, Славко Стаменић
и Владимир Димитријевић.
У среду, 10. августа у 12 часова,
у београдској Римској дворани биће представљен
зборник радова "Петар Пајић - песник",
у издању Библиотеке "Стефан Првовенчани" из Краљева.
У овом зборнику, сачињеном поводом награде
"Жичка хрисовуља",
о великом српском песнику Петру Пајићу,
члану Управног одбора Удружења књижевника Србије,
пишу:
Драган Хамовић, Александар Ивановић, Милосав Тешић,
Радивоје Микић, Владимир Јагличић, Михајло Пантић,
Марко Недић, Милош Ковачевић, Драгица С. Ивановић,
Василије Домазет, Ана Гвозденовић, Славко Стаменић
и Владимир Димитријевић.
КОНКУРС
У ПРИЛОГУ 1
1.doc | |
File Size: | 237 kb |
File Type: | doc |
Удружење књижевника Србије...05.8.2011.
Поводом одржавања 30. Матићевих дана,
Народна библиотека "Душан Матић" у Ћуприји
расписује
КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ "МАТИЋЕВОГ ШАЛА" Право учешћа на конкурсу имају млади песници из Србије до 27 година старости, са збирком песама која је објављена у периоду август 2010 – јул 2011. године.
Књигу песама у пет примерака послати на адресу: Народна библиотека "Душан Матић" (за конкурс), Милице Ценић 15, 35.230 Ћуприја.
Конкурс је отворен до 19. августа 2011.
Све додатне информације можете добити на телефон Библиотеке 035 470 843,
као и на bibliotekacuprija@open.telekom.rs
НЕГОВАН РАЈИЋ ЗА 88. РОЂЕНДАН ДОБИО ВЕБ-САЈТ
Задовољство ми је да вас обавестим да наjугледнији српски писац у Канади (не само) на
франкофоном говорном подручју) НЕГОВАН РАЈИЋ однедавно има веб-сајт на адреси:
www.negovanrajic.ca
Сајт је професионално урађен на француском језику, са линковима о Рајићевом животу и
књижевном делу. Чак и ако не знате француски - погледајте сајт. Кад се страна отвори
кликом на линк 10.Courriel отвориће се и могућност да се г. Рајићу јавите личном поруком.
Негован Рајић је почетком лета напунио 88 година, а члан је Удружења књижевника Србије од 1988.
Редовно прима и чита вести са ове листе, а претплаћен је и на "Књижевне новине".
Рајић још увек пише, скоро свакодневно. Обиман роман "Лутања", наставак аутобиографског
романа "Ка другој обали. Збогом Београде" ("Просвета", 2002), као и нови, кратки роман
"Три љубави у хотелској соби" чекају издаваче. Започео је и ново романескно дело о времену
Ужичке републике односно o родном крају свог оца, владике призренског и претходника
патријарха Павла на светој српској косовско-метохијској земљи.
Београђанин ужичког порекла, Негован Рајић је, препливавши Муру под драматичним околностима '
1946. године избегао из Југославије и комунистичког режима. После неколико година лутања
(описаних у поменутом истоименом роману) по избегличким камповима и логорима за
расељена лица у Аустрији, Италији и Немачкој, доспео је у циљну земљу - Француску. Тамо је
завршио факултет, а 1969. преселио се у Канаду. У квебечком граду Trois Rivieres 17 година био је
професор математике, али и тада и данас je књижевник који течно и правилно говори матерњи српски,
а романе и приче пише на француском језику. Добио је високе канадске и европске књижевне награде,
а прошле године и Награду за животно дело "Растко Петровић" Матице исељеника Србије.
Миломир Никетић, Отава
дописник агенције Бета (Београд) и
најзападнијих српских новина "Кишобран" (Ванкувер)
Задовољство ми је да вас обавестим да наjугледнији српски писац у Канади (не само) на
франкофоном говорном подручју) НЕГОВАН РАЈИЋ однедавно има веб-сајт на адреси:
www.negovanrajic.ca
Сајт је професионално урађен на француском језику, са линковима о Рајићевом животу и
књижевном делу. Чак и ако не знате француски - погледајте сајт. Кад се страна отвори
кликом на линк 10.Courriel отвориће се и могућност да се г. Рајићу јавите личном поруком.
Негован Рајић је почетком лета напунио 88 година, а члан је Удружења књижевника Србије од 1988.
Редовно прима и чита вести са ове листе, а претплаћен је и на "Књижевне новине".
Рајић још увек пише, скоро свакодневно. Обиман роман "Лутања", наставак аутобиографског
романа "Ка другој обали. Збогом Београде" ("Просвета", 2002), као и нови, кратки роман
"Три љубави у хотелској соби" чекају издаваче. Започео је и ново романескно дело о времену
Ужичке републике односно o родном крају свог оца, владике призренског и претходника
патријарха Павла на светој српској косовско-метохијској земљи.
Београђанин ужичког порекла, Негован Рајић је, препливавши Муру под драматичним околностима '
1946. године избегао из Југославије и комунистичког режима. После неколико година лутања
(описаних у поменутом истоименом роману) по избегличким камповима и логорима за
расељена лица у Аустрији, Италији и Немачкој, доспео је у циљну земљу - Француску. Тамо је
завршио факултет, а 1969. преселио се у Канаду. У квебечком граду Trois Rivieres 17 година био је
професор математике, али и тада и данас je књижевник који течно и правилно говори матерњи српски,
а романе и приче пише на француском језику. Добио је високе канадске и европске књижевне награде,
а прошле године и Награду за животно дело "Растко Петровић" Матице исељеника Србије.
Миломир Никетић, Отава
дописник агенције Бета (Београд) и
најзападнијих српских новина "Кишобран" (Ванкувер)
Удружење књижевника Србије...04.8.2011.
КОНКУРС ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ХАЏИ ДРАГАН“
Редакција књижевних новина „Свитак“ и Народна библиотека Пожега, расписују конкурс за књижевну награду „Хаџи Драган“ - за циклус од пет необјављених песама, под шифром. Решење шифре, уз биографску белешку, слати у посебном коверту.
„Свитак“ ће доделити још једну награду „Хаџи Драган“ - за најуспешнију књигу члана Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, објављену између два конкурса.
Радове и објављене књиге треба доставити до 31. августа 2011. године, на адресу: Књижевне новине „Свитак“, Пожега, поштански фах 29.
Награда се састоји од повеље, уметничке слике (рад београдског сликара Драгана Јеротијевића Јеротија) и новчаног дела.
Редакција књижевних новина „Свитак“ и Народна библиотека Пожега, расписују конкурс за књижевну награду „Хаџи Драган“ - за циклус од пет необјављених песама, под шифром. Решење шифре, уз биографску белешку, слати у посебном коверту.
„Свитак“ ће доделити још једну награду „Хаџи Драган“ - за најуспешнију књигу члана Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије за Златиборски округ, објављену између два конкурса.
Радове и објављене књиге треба доставити до 31. августа 2011. године, на адресу: Књижевне новине „Свитак“, Пожега, поштански фах 29.
Награда се састоји од повеље, уметничке слике (рад београдског сликара Драгана Јеротијевића Јеротија) и новчаног дела.
На Сајму књига у Херцег-Новом
"МОЛИТВА ЗА МАМУ" МОША ОДАЛОВИЋА – НАЈБОЉА ДЕЧЈА КЊИГА
Песнику Мошу Одаловићу, уз многа признања за обимно и упечатљиво дело, припала је ових дана и награда Сајма књига у Херцег Новом – Плакета за најбољу дечју књигу. Издавач награђене књиге "Молитва за маму" је приштинска "Панорама" ("Јединство"), управо кућа у којој је Одаловић објавио своје прве песме и прву књигу. У истој кући дуго је и успешно уређивао подлистак "Јединство за децу", потом "Ђурђевак", ћирилично гласило за основце. "Молитву за маму", књигу пробраних и новијих песама, препоручују за штампање и читање Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, а ликовном опремом (корице и двадесетак илустрација) бавио се сам аутор. Иначе, Одаловић је опремио око 150 књига, а нека буде речено – многе осиротелим песницима без надокнаде. Редован је сарадник "Светосавског звонца", канадског "Источника" и "Ђачког доба".
ВАЖНИЈЕ КЊИГЕ
Од четрдесетак објављених књига, Одаловић издваја:
Мама је глагол од глагола радити, Друже тата, кућни команданте, Неко је украо ласту, Ветар ми однео панталоне, Тако је било, пчеле ми, Завичајни буквар, Поправљамо низбрдице, Црталиште игралиште, Баба је ту, ја сам у Јапану (роман), Дај ми све трешње (аутобиографске приче), Где је лампино дете, Жича, пчелино чедо, Лирски покер (епистоларна лирика; са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем), Петорица из српског (о истој теми: школа, родитељ рад, хлеб, Сунце, Бог, кућа... са Трифуновићем, Ерићем, Ршумовићем и Радуловићем) и електронске књиге Мама је глагол од глагола радити и Шта тражиш у васиони (издавач "Мала библиотека", Лондон).
Имао је више самосталних изложби "Мошове занимације": слике, илустрације, скулптуре, опрема књига, уметничка столарија и фотографија... до брошева, уникатних посетница, васкри (осликана васкршња јаја). Изумитељ је "Лиснате ћирилице" (графичка стилизација), објављене у "Даници" 2007. године.
НАГРАДЕ
Награда Политикиног забавника, Невен, Грачаничка повеља, Златни и Сребрни Гаша – Фестивала хумора у Лазаревцу, Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Змајев штап (почасно признање) и "Раде обреновић" за најбољу прозу у годишњој продукцији, "Гордана Брајовић" Компаније Вечерње новости, Златни прстен Фестивала поезије у Црвенки, Новосадско Звонце популарности, Гомионица Сајма књига у Бања Луци, и друге.
Од 29. септембра 1994. године Одаловић живи у Смедереву, "у својих 7,5 ари коначне отаџбине". Пред кућом има три брезе – Олга, Волга и Долга, а у башти шуморе: храст Живојин, бадем Горчило, трешња Десанка, вишња Вишеслава, дуња Душанка, три дрена с Косова – Миладин, Костадин, Вујадин, смоква Трајанка... и сто метара живе ограде; нека буде – Живана. Каже да се над радним столом, као раноранилац, прилично измрцвари, те оде у башту да се, ринтајућ, одмори. Као своје најлепше умеће и достигнуће сматра то што о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече!
ТРИ ПЕСМЕ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ
МОЛИТВА ЗА МАМУ
- Ја немам маму и живим сама;
кажи колико вреди мама
Она вреди Сунце бело, ведро небо, све планете,
три улице, цело село, тону среће, кило сете.
Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу,
једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.
Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља,
осам гора, девет зора, загрљај од десет миља.
Два Дунава и три сплава, шећерану и солану,
милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану.
Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине,
сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.
Све заставе и све јелке, окићене, озвездане,
све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.
Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распуко,
све радости и ордење, па двоструко, па троструко...
И више мнооооого више;
то се не да премерити песмом!
А СИ ПОНЕО ПАРЕ
Ту су најбољи коњи
и слуга и фијакер,
идемо ја и деда
у варош на кракер!
Неко га зове КРАКЕР,
неко му вика КЛАКЕР,
мени једно је важно -
да брзо иде фијакер.
У овај пазарни дан
киша не сме да пада;
деда ми обећао
неколко комада.
Уз фијакер кер,
јер кер оштро гледа -
да л ће кракерџија
да има доста леда.
Ја, да сам место деду,
пустија би шамаре,
што сваки час га питам:
- А си понео паре!?!
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ
Ено Горје и Добрунке,
добра срећа с њима била;
из Мораве ваде трунке,
нешто им се замутила.
Јевгеније и Момчило
мајсторишу зид за фреску;
једно зрно одскочило,
траже слично свуд у песку.
Ево Горје и Добрунке,
носе оно какво фали!
Око зрна сплеле руке,
сви се зрну радовали!
А мајстори душом плели
и унели где је било...
Негде се у пчели срели
Јевгеније и Момчило.
Кад се Црква пчелом сриче,
сви смо зрно Спаситеља!
Ево фреске, ево Жиче,
а низ олук капне жеља:
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ,
КАД ЈЕ ТЕШКО И НАЈТЕЖЕ!
"МОЛИТВА ЗА МАМУ" МОША ОДАЛОВИЋА – НАЈБОЉА ДЕЧЈА КЊИГА
Песнику Мошу Одаловићу, уз многа признања за обимно и упечатљиво дело, припала је ових дана и награда Сајма књига у Херцег Новом – Плакета за најбољу дечју књигу. Издавач награђене књиге "Молитва за маму" је приштинска "Панорама" ("Јединство"), управо кућа у којој је Одаловић објавио своје прве песме и прву књигу. У истој кући дуго је и успешно уређивао подлистак "Јединство за децу", потом "Ђурђевак", ћирилично гласило за основце. "Молитву за маму", књигу пробраних и новијих песама, препоручују за штампање и читање Милован Данојлић и Љубивоје Ршумовић, а ликовном опремом (корице и двадесетак илустрација) бавио се сам аутор. Иначе, Одаловић је опремио око 150 књига, а нека буде речено – многе осиротелим песницима без надокнаде. Редован је сарадник "Светосавског звонца", канадског "Источника" и "Ђачког доба".
ВАЖНИЈЕ КЊИГЕ
Од четрдесетак објављених књига, Одаловић издваја:
Мама је глагол од глагола радити, Друже тата, кућни команданте, Неко је украо ласту, Ветар ми однео панталоне, Тако је било, пчеле ми, Завичајни буквар, Поправљамо низбрдице, Црталиште игралиште, Баба је ту, ја сам у Јапану (роман), Дај ми све трешње (аутобиографске приче), Где је лампино дете, Жича, пчелино чедо, Лирски покер (епистоларна лирика; са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем), Петорица из српског (о истој теми: школа, родитељ рад, хлеб, Сунце, Бог, кућа... са Трифуновићем, Ерићем, Ршумовићем и Радуловићем) и електронске књиге Мама је глагол од глагола радити и Шта тражиш у васиони (издавач "Мала библиотека", Лондон).
Имао је више самосталних изложби "Мошове занимације": слике, илустрације, скулптуре, опрема књига, уметничка столарија и фотографија... до брошева, уникатних посетница, васкри (осликана васкршња јаја). Изумитељ је "Лиснате ћирилице" (графичка стилизација), објављене у "Даници" 2007. године.
НАГРАДЕ
Награда Политикиног забавника, Невен, Грачаничка повеља, Златни и Сребрни Гаша – Фестивала хумора у Лазаревцу, Награда Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Змајев штап (почасно признање) и "Раде обреновић" за најбољу прозу у годишњој продукцији, "Гордана Брајовић" Компаније Вечерње новости, Златни прстен Фестивала поезије у Црвенки, Новосадско Звонце популарности, Гомионица Сајма књига у Бања Луци, и друге.
Од 29. септембра 1994. године Одаловић живи у Смедереву, "у својих 7,5 ари коначне отаџбине". Пред кућом има три брезе – Олга, Волга и Долга, а у башти шуморе: храст Живојин, бадем Горчило, трешња Десанка, вишња Вишеслава, дуња Душанка, три дрена с Косова – Миладин, Костадин, Вујадин, смоква Трајанка... и сто метара живе ограде; нека буде – Живана. Каже да се над радним столом, као раноранилац, прилично измрцвари, те оде у башту да се, ринтајућ, одмори. Као своје најлепше умеће и достигнуће сматра то што о Никољдану умеси славски колач, украси га, испече!
ТРИ ПЕСМЕ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ
МОЛИТВА ЗА МАМУ
- Ја немам маму и живим сама;
кажи колико вреди мама
Она вреди Сунце бело, ведро небо, све планете,
три улице, цело село, тону среће, кило сете.
Царску круну, брдо злата, царичину огрлицу,
једно стадо и два јата, и кућу и окућницу.
Сто извора, два-три мора, корпу смиља и босиља,
осам гора, девет зора, загрљај од десет миља.
Два Дунава и три сплава, шећерану и солану,
милион и пуно мрава, Велику и Малу Плану.
Мајску кишу, житну њиву, Грачаницу, жубор Дрине,
сто бадњака, Жичу, Пиву, Витине и Неготине.
Све заставе и све јелке, окићене, озвездане,
све путеве и путељке, Ђурђевдане, Митровдане.
Прву трешњу, прво зрење, медно саће, нар распуко,
све радости и ордење, па двоструко, па троструко...
И више мнооооого више;
то се не да премерити песмом!
А СИ ПОНЕО ПАРЕ
Ту су најбољи коњи
и слуга и фијакер,
идемо ја и деда
у варош на кракер!
Неко га зове КРАКЕР,
неко му вика КЛАКЕР,
мени једно је важно -
да брзо иде фијакер.
У овај пазарни дан
киша не сме да пада;
деда ми обећао
неколко комада.
Уз фијакер кер,
јер кер оштро гледа -
да л ће кракерџија
да има доста леда.
Ја, да сам место деду,
пустија би шамаре,
што сваки час га питам:
- А си понео паре!?!
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ
Ено Горје и Добрунке,
добра срећа с њима била;
из Мораве ваде трунке,
нешто им се замутила.
Јевгеније и Момчило
мајсторишу зид за фреску;
једно зрно одскочило,
траже слично свуд у песку.
Ево Горје и Добрунке,
носе оно какво фали!
Око зрна сплеле руке,
сви се зрну радовали!
А мајстори душом плели
и унели где је било...
Негде се у пчели срели
Јевгеније и Момчило.
Кад се Црква пчелом сриче,
сви смо зрно Спаситеља!
Ево фреске, ево Жиче,
а низ олук капне жеља:
ДА СЕ ЗРНО ЗРНОМ ВЕЖЕ,
КАД ЈЕ ТЕШКО И НАЈТЕЖЕ!
Удружење књижевника Србије...02.8.2011.
„Међународна ликовна и песничка колонија Крчедин“ и компанија „Емпреса“
објављују резултате
ЛИКОВНОГ И КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“
На ликовни део конкурса пристигло је 54 рада од стране 34 уметника.
Жири за ликовне радове заседао је у саставу: 1. Франц Цурк, професор на
Академији уметности у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска
сликарка из Бугарске; 3. Владимир Кепић, шеф сликарске секције
Уметничке групе „Арте“. Жири је донео следеће одлуке:
Прво место освојила је слика „Вински летопис у Крчедину“, комбинована
техника, аутора Жарка Станковића из Параћина.
Друго место припало је делу „Страст, уметнички дизајниране чаше, аутора
Ане Бабић из Кикинде.
Треће место припало је делу „Мртва природа“, уље на платну, аутора Татјане
Николајевић-Веселинов из Крагујевца.
Похвалу је добило дело „Крчедин“, цртеж тушем, аутора Јелене Зечевић из
Београда.
На књижевни део конкурса присигло је укупно 277 радова од стране 122
аутора. Жири за књижевне радове радио је у саставу: 1. Радомир
Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. Бранко Ракочевић, професор;
3. Гордана Влајић, књижевник, уредник у издавачкој кући „Арте“. Жири је донео
следеће одлуке:
Прво место освојила је песма „Вино“, аутора Борислава Боре Благојевића из
Ћуприје.
Друго место додељено је песми „Виноград“ Манојла Гавриловића из
Београда и песми „Чаша са ликом Архангела“ Светлане Мићуновић из
Београда.
Треће место освојила су три рада - песма „Ћилибар“ Јелене М. Ћирић
из Прага (Чешка република), есеј „Bonum vinum laetificat“ Индире
Хаџагић-Дураковић из Пријепоља, и песма „Пред вином“ Спасоја Ж.
Миловановића из Крушевца.
Похвалама су награђени: песма „Вино из костију“ Зорана Хр.
Радисављевића из Београда, песма „Крчаг вина“ Владимира Благојевића
из Београда, песма „Крчединско рађање“ Стеле Босиловске-Маје из
Битоле (Македонија), песма „Прсно вино“ Љубомира О. Вујовића из
Београда, песма „Љубав вино сном док искри“ Веселина Гајдашевића из
Фекетића, песма „Вино“ Андрије Радуловића из Спужа (Црна Гора),
песма „Почитељ од ријечи“ Фуада Ковача из Сарајева, песма
„Наздравимо побратиме“ Петра В. Кнежевића из Београда, и песма
„Крчедин“ Ане Василеве Стаикове Иванове из Пловдива (Бугарска).
Резултати конкурса објављени су 28.јула 2011. године у оквиру програма
отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, а
преко медија од 1. августа 2011. године.
Награде ће добитницима бити уручене у првој половини октобра, на свечаности
у београдској боемској четврти - Скадарлија.
Награђена и друга књижевна дела приспела на конкурс, биће, по избору жирија, штампана у посебном зборнику. Тај зборник ће бити представљен на „Петој међународној ликовној и песничкој колонији Крчедин 2012“, крајем јула 2012. године.
Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР КОНКУРСА
објављују резултате
ЛИКОВНОГ И КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА
за радове на теме „Вино“ и „Крчедин“
На ликовни део конкурса пристигло је 54 рада од стране 34 уметника.
Жири за ликовне радове заседао је у саставу: 1. Франц Цурк, професор на
Академији уметности у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска
сликарка из Бугарске; 3. Владимир Кепић, шеф сликарске секције
Уметничке групе „Арте“. Жири је донео следеће одлуке:
Прво место освојила је слика „Вински летопис у Крчедину“, комбинована
техника, аутора Жарка Станковића из Параћина.
Друго место припало је делу „Страст, уметнички дизајниране чаше, аутора
Ане Бабић из Кикинде.
Треће место припало је делу „Мртва природа“, уље на платну, аутора Татјане
Николајевић-Веселинов из Крагујевца.
Похвалу је добило дело „Крчедин“, цртеж тушем, аутора Јелене Зечевић из
Београда.
На књижевни део конкурса присигло је укупно 277 радова од стране 122
аутора. Жири за књижевне радове радио је у саставу: 1. Радомир
Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. Бранко Ракочевић, професор;
3. Гордана Влајић, књижевник, уредник у издавачкој кући „Арте“. Жири је донео
следеће одлуке:
Прво место освојила је песма „Вино“, аутора Борислава Боре Благојевића из
Ћуприје.
Друго место додељено је песми „Виноград“ Манојла Гавриловића из
Београда и песми „Чаша са ликом Архангела“ Светлане Мићуновић из
Београда.
Треће место освојила су три рада - песма „Ћилибар“ Јелене М. Ћирић
из Прага (Чешка република), есеј „Bonum vinum laetificat“ Индире
Хаџагић-Дураковић из Пријепоља, и песма „Пред вином“ Спасоја Ж.
Миловановића из Крушевца.
Похвалама су награђени: песма „Вино из костију“ Зорана Хр.
Радисављевића из Београда, песма „Крчаг вина“ Владимира Благојевића
из Београда, песма „Крчединско рађање“ Стеле Босиловске-Маје из
Битоле (Македонија), песма „Прсно вино“ Љубомира О. Вујовића из
Београда, песма „Љубав вино сном док искри“ Веселина Гајдашевића из
Фекетића, песма „Вино“ Андрије Радуловића из Спужа (Црна Гора),
песма „Почитељ од ријечи“ Фуада Ковача из Сарајева, песма
„Наздравимо побратиме“ Петра В. Кнежевића из Београда, и песма
„Крчедин“ Ане Василеве Стаикове Иванове из Пловдива (Бугарска).
Резултати конкурса објављени су 28.јула 2011. године у оквиру програма
отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, а
преко медија од 1. августа 2011. године.
Награде ће добитницима бити уручене у првој половини октобра, на свечаности
у београдској боемској четврти - Скадарлија.
Награђена и друга књижевна дела приспела на конкурс, биће, по избору жирија, штампана у посебном зборнику. Тај зборник ће бити представљен на „Петој међународној ликовној и песничкој колонији Крчедин 2012“, крајем јула 2012. године.
Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР КОНКУРСА
ПОШТОВАНЕ КОЛЕГЕ,
ИЗ СМЕДЕРЕВА СУ НАМ УПРАВО СТИГЛИ КОНКУРСИ КОЈИ БИ МОГЛИ ДА ВАС ЗАНИМАЈУ...
1.doc | |
File Size: | 29 kb |
File Type: | doc |
2.doc | |
File Size: | 28 kb |
File Type: | doc |
3.doc | |
File Size: | 28 kb |
File Type: | doc |
4.doc | |
File Size: | 33 kb |
File Type: | doc |
5.doc | |
File Size: | 44 kb |
File Type: | doc |
ПОХВАЛА
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Београд, 13. јула 2011.
Jезичка трибина Удружења књижевника Србије основана је на Годишњој скупштини УКС 24. децембра 2010, као слободна, отворена и трајна трибина, на којој ће се расправљати о најважнијим отвореним питањима српског језика.
У току досадашњег рада одржано је 30 трибина, на којима је учествовало више од 60 научних радника из области науке о језику и сродних дисциплина, са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Подгорици, Бањалуци и Источном Сарајеву. Учествовали су писци, глумци, сликари, музичари и велик број сарадника трибине са својим прилозима.
Радови са Језичке трибине УКС изићи ће у посебном зборнику.
Ставове и закључке стављамо на јавну расправу као Проглас Језичке трибине Удружења књижевника Србије.
Језичка трибина УКС наставља рад срединим септембра 2011.
Своје ставове и предлоге можете доставити на адресу:
milesavin@gmail.com
ПОХВАЛА
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Језичка трибина Удружења књижевника Србије ставља на јавну расправу закључке, ставове и одговоре на отворена питања српског језика.
Трибина је отворена и слободна за сва мишљења и предлоге. Коначни закључци биће усвојени после јавне расправе
СРПСКИ ЈЕЗИК И СРПСКИ ПИСЦИ
За писце је језик много више од пуког средства споразумевања. Језик је за писце једино средство уметничкога, књижевног изражавања.
Језик је једино што имају писци.
Језик је највеће што има народ.
Писцима је дата само бестелесна реч, она која беше од искони, која беше у Бога, која беше сам Бог, варница духа која је искочила из човека и обасјава сву земљу и васиону.
Реч нема ниједно својство ствари, а има сва својства духа.
Српски народ и српски писци могу бити поносни на своју реч и свој српски језик. У том језику настала су највећа уметничка дела српског народа: народна поезија, Горски вијенац, На Дрини ћуприја... врхови светске величине и славе.
Све је то само из речи и језика створено.
Одатле потиче право и обавеза српских писаца да пишу и брину о језику. Они немају ништа осим језика.
Ко би то могао да има прече право да говори о језику осим писаца?
Српски писци данас ступају у одбрану и заштиту српског језика не као усамљени појединци, него сви заједно, као Удружење књижевника Србије.
С нама су сви српски писци који пишу и који су писали српским језиком.
СРПСКИ ЈЕЗИК
И СРПСКА НАУКА О ЈЕЗИКУ
Српска наука о језику сада је у току великог историјског преокрета, највећег у току свог постојања.
Време србохрватистике је прошло.
Нестале су идеологије, политике и државе којима
је служила, нестала је србохрватистика.
Данас је у пуном јеку и на делу србистика, истинска наука о српском језику.
Језичку трибину воде водећи српски лингвисти, истовремено и чланови Удружења књижевника Србије.
То су људи који су вратили име српском језику, на велика врата, у Устав и законе Србије.
То су људи који су српској науци о језику вратили њено име - србистика.
У Удружењу књижевника Србије стекли су се услови за широку, озбиљну и научну расправу о отвореним питањима српског језика.
О свим осталим србистичким питањима Језичка трибина Удружења књижевника Србије даваће одговоре у току свог непрекидног рада.
ЈЕДИНСТВО И ЦЕЛИНА
СРПСКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА
Језик нема граница
Новонастале државе на језичком простору српског језика заградиле су се својим државним границама. Али језик нема граница. Он је с обе стране постојећих граница исти, један, јединствен и српски, без обзира како га тамо звали и шта с њиме чинили.
То нису нови и други језици. То су само нови називи за један јединствени Вуков српски језик.
Више од половине српског језичког простора налази се ван граница Србије. Тамо је управо онај новоштокавски ијекавски језички простор који је Вук Стефановић Караџић одредио за основицу и темељ српског језика. Близу девет милиона људи ван Србије говори српским језиком. Српским језиком говори се у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори.
Данас, као и раније, српским језиком говори близу 20 милиона људи. И у томе је величина, моћ, богатство и преимућство српског језика.
Српски писци и савремена српска наука о језику дају изричит и јасан одговор шта је српски језик, ко њиме говори и где се њиме говори, поготово сада, кад је на делу цепање српског језичког простора, преотимање, присвајање и преименовање у друге језике. Не можемо се понашати као да се све то дешава негде на крају света, неком другом, туђем, а не српском језику.
Српски писци и лингвисти обележавају границе српског језичког простора и одговарају на цепања и присвајања делова тог простора у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори.
У Србији данас нема никог другог и нема другог места са којег се може и мора одбацити постојање хрватског, босанског и црногорског језика на историјском језичком простору српског језика.
Успели смо да српском језику у Србији вратимо његово име.
Дужност нам је да сачувамо име српског језика не само у Србији него и на целокупном његовом простору.
Не можемо ћутати и на тај начин потврдити називе који су српском језику дали у другим државама.
Државне границе и називи тих земаља су једно и подлежу вољи и праву сваког народа, али језик није исто што и држава. Он је више од државе.
Тако је свуда у свету и тако ће бити и код нас, који јесмо део тог света.
У складу са собом и са светом
Када енглески писци и лингвисти прихвате да енглески језик у Америци, Канади и Аустралији није енглески, него амерички, канадски и аустралијски, тада и српски писци и лингвисти могу прихватити да српски језик у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори није српски, него хрватски, босански и црногорски.
За српске писце и српску науку о језику постоји:
- само српски језик у Хрватској, а не хрватски
језик,
- само српски језик у Босни и Херцеговини, а не
босански језик,
- само српски језик у Црној Гори, а не црногорски
језик.
То треба јасно рећи и читко написати да се зна да
је тако одувек било и да ће тако бити и остати.
Ћутање о томе тумачи се као одобравање.
Тешко је прихваћено име српског језика и у Србији, али су лако прихватана сва нова имена за српски језик, чак и назив БХС, скројен у Дејтону и Хагу.
У складу са Вуковим учењем о српском језику, у Србији нема више мјеста за двије науке и два различита става о питању јединства, целовитости и недељивости српског језичког простора.
Разбијање и присвајање
српског језичког простора
Цепање и отуђење српског језичког простора извршено је под окриљем националних покрета и идеологија који су тежили ка потпуном затварању српског језика у границе Србије:
- преименовањем српског језика у друге језике,
- покушајима одбацивања ијекавице и
свођењем српског језика на екавицу,
- затварањем српског језика у ћирилицу.
Тиме би се српски језик свео на Србију, екавицу и ћирилицу.
Тако би српски језик био оно што остане кад свак од њега узме што хоће.
Али увођењем новоговара у Хрватској, нешто више турцизама у Босни и Херцеговини, два нова слова у старој Вуковој азбуци у Црној Гори не могу се од српског језика направити нови језици. То не могу учинити ни векови, а камоли чиновници, једним решењем на папиру.
СРПСКИ ЈЕЗИК У ХРВАТСКОЈ
Постојање српског језика у Хрватској је непобитна историјска чињеница
Зна се тачно када је, где је и ко се одрекао хрватског језика и преузео српски језик у Хрватској.
Када? Тачно 28. марта 1850.
Где? У Бечу.
Ко? Одрекли се хрватског, примили српски и потписали својом руком: Иван Кукуљевић, Димитрије Деметар, Иван Мажуранић, Винко Пацел, Стјепан Пејаковић.
Предали су им српски језик на употребу и потписали својом руком: Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић.
Сведок је био Словенац Франц Миклошић
Преименовање српског језика у хрватски увек је вршено самовољно и насилно, најпре решењем Анте Павелића и усташке власти 1941. године. Тада је нови хрватски језик прављен ножем. Други пут, на исти начин, такође самовољно, прављен је одлуком Туђманове власти 1993. године, без икаквог научног језичког упоришта и научног образложења.
Стваране су вештачке разлике како би се хрватски језик приказао као засебан језик, друкчији од српског.
Тако се не може стварати нови језик.
Чак ни у Декларацији о положају хрватског језика из 1967. године није наведен ниједан научни језички разлог за проглашење хрватског језика. Декларација се позвала на социјалистичко самоуправно право народа да свој језик назове својим именом, и ништа више.
Тежња хрватских лингвиста била је да најпре створе засебан хрватски језички стандард, па засебне варијанте, па напокон засебан назови хрватски језик.
Од свега тога није било ништа. Српски језик у Хрватској остао је у суштини исти, чист и блистав, каквога је Вук предао Хрватима у Бечу 1850. године.
Омразом се не може створити нови сопствени језик. Може се само унаказити, по сопственом обличју.
У сваком случају реч је о самовољном политичком чину, а не о историјским и језичким развоју посебнога хрватског језика.
Јасно је да је реч о присвајању и преотимању највећег историјског и културног блага српског народа и његово проглашење хрватским.
Зато за нас хрватски језик у Хрватској не постоји, сем оног чакавског и кајкавског.
У Хрватској постоји српски језик и ми га, с пуним правом, друкчије не можемо звати него тако: српским језиком, или српским језиком у Хрватској, или хрватском варијантом српског језика
Српски језик у Хрватској и раније се звао српски, али "и хрватски", "или хрватски". У новије време име српског језика је одједном нестало, чак и из сложенице српскохрватски. Одједном је постао хрватски и само хрватски, чак не "и српски", "или српски". Али је живи српски језик у Хрватској остао. То добро знају сви, и Хрвати и Срби. Хрвати се праве као да су заборавили да су се свога језика сами одрекли и јавно га одбацили, а прихватили и пригрлили српски.
У сваком случају реч је о самовољном политичком чину, а не о историјским и језичким разлозима.
То је насилни политички чин без примера у светској историји.
Писци српског језика
У Хрватској и данас постоји српски језик и њиме данас говоре и пишу сви хрватски писци и сви грађани Хрватске, осим оних који говоре хрватским чакавским или кајкавским језиком. Друга је ствар што то не признају.
Марин Држић и Јован Стерија Поповић, Иван Мажуранић и Петар Петровић Његош, Тин Ујевић и Јован Дучић, Динко Шимуновић и Симо Матавуљ, Добриша Цесарић и Васко Попа, Мирослав Крлежа (осим Балада) и Иво Андрић, Иван Аралица и Добрица Ћосић, сви они пишу једним истим српским језиком, без обзира на то којој књижевности, вери, нацији и држави припадају.
Сви су они писци српског језика.
Српски писци одају највеће признање хрватској књижевности и хрватским писцима што су у својим делима проширили, развили и распевали изражајне могућности српског језика до врхунских могућности и уметничких остварења.
У очима света и времена
Не може се српски језик резати ножем и делити на комаде, по племенским, верским и државним границама.
Тако се не ради нигде у свету.
Амерички писци су писци енглеског језика: и Едгар Алан По, и Ернест Хемингвеј, и Марк Твен, и Теодор Драјзер. И сви остали амерички писци исто толико су писци енглеског језика као што су Вилијам Шекспир, Џон Милтон, Џорџ Гордон Бајрон, Оскар Вајлд, Чарлс Дикенс, Џон Голсворди, Џемс Џојс, Вилијам Батлер Јејтс и сви остали енглески писци.
Аустријанци Рајнер Марија Рилке, Франц Кафка, Штефан Цвајг, Херман Брох, Ернст Фишер и сви остали јесу писци немачког језика, као што су то Јохан Волфганаг Гете, Фридрих Шилер, Фридрих Хедерлинг, Хајнрих Хајне, Ерих Марија Ремарк, Бертолд Брехт, Томас Ман, Херман Хесе и остали немачки писци.
Ноеловац Хорхе Луис Борхес је аргентински писац шпанског језика.
Нобеловац Пабло Неруда је чилеански писац шпанског језика. Њега чак ни Пиноче није назвао писцем чилеанског језика.
Нобеловац Габријел Гарсија Маркес је колумбијски писац шпанског језика.
Свуда у свету и у Европи је друкчије него у Хрватској.
Кад се ово питање српског језика у Хрватској овако изнесе на меридијане и паралеле света и светске науке о језику, онда хрватски случај присвајања српског језика личи на покушај ситне, ускогруде и нечасне племенске преваре пред отвореним очима и лицем целог света.
Аргентински, колумбијски и чилеански писци нису мање Аргентинци, Колумбијци и Чилеанци што пишу шпанским језиком.
Амерички писци свих вера и нација нису ни у чему ускраћени што пишу енглеским језиком.
Аустријска књижевност цветала је и цвета на немачком језику.
Све је онако како у Хрватској није.
Нове језике стварају само векови, а не чиновници, на папиру, у политичким преким судовима српском језику. Па и кад тако напишу пресуду о укидању српског језика, она саму себе укида, јер је не могу написати друкчије него на српском језику.
СРПСКИ ЈЕЗИК У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
У Босни и Херцеговини се за српски језик отимају Хрвати и муслимани. Хрвати му дају своје хрватско име, муслимани муслиманско, и сада још новије босанско, ер хоће земљу Босна преко босанског језика.
У Босни и Херцеговини један исти језик има три имена. Три човека у Босни говоре "три језика", а сви се савршено добро разумеју.
Хрвати у Босни и Херцеговини угледају се у свему на језичку политику у Хрватској.
Муслимани или садашњи Бошњаци граде своју посебну језичку политику: хоће своју муслиманску државу, бошњачку нацију и босански језик.
Од српског језика и ћирилице Кулина Бана, од српског језика и ћириличног писма стећака, од српског језика и ћирилице краља Стефана Твртка, сада се прави босанчица и бошњачки језик.
Ако би босански језик стварно постојао, он ни тада не би могао припадати само муслиманима. Али босански језик никад није постојао нити може постојати.
Муслимани су својом или туђом вољом променили веру, али нису и не могу променити језик којим су раније говорили и којим и сада говоре. Исто тако су променили ко зна колико држава, али језик нису изменили, јер језик није вера ни држава.
Босански језик установио је у Босни Бењамин Калај у време окупације Босне од Аустроугарске. То је био насилни чин аустроугарске империјалне политике на Балкану.
То исто десило се и у Првом светском рату, после аустријске окупације Србије, када је и у Београду забрањена ћирилица.
То исто десило се и у најновије време грађанског и вјерског рата у Босни 1991-1995.
Због свега тога српски писци и српска наука о језику не могу признати и прихватити постојање босанског језика.
У Босни и Херцеговини постоји само српски Вуков језик и само га тако треба звати и никако друкчије.
Босна и Херцеговина је велики расадник најбољег српског језика, из којег су изникли велики писци и песници свих народа и вера. Из те цветне баште српског језика потичу:
Петар Кочић и Бранко Ћопић.
Иво Андрић, Меша Селимовић и Скендер Куленовић.
Рајко Ного и Мак Диздар.
Силвије Страхимир Крањчевић.
Јован Дучић и Алекса Шантић.
Антун Бранко Шимић .
Хусеин Тахмиџић и Изет Сарајлић
Момо Капор и Зуко Џумхур.
Радослав Братић и Мирослав Тохољ.
Сабахудин Хаџиалић и Миле Стојић.
Они су људи из разних вера, нација и држава, али су сви писци и велики мајстори српског језика.
Колико год нас деле вере, нације и државе, један језик нас спаја у велику књижевност српског језика.
СРПСКИ ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ
У Црној Гори говори се српским језиком од 12. века, од кнеза Мирослава, сина Завиде и брата Стефана Немање, који је 1196. године дао да се за цркву Св. Петра у Бијелом Пољу напише прва српска књига названа Мирослављево јеванђеље.
И у време самосталне црногорске државе говорило се српским језиком.
Име српског језика забрањивано је у Црној Гори само за време окупација у Првом и Другом светском рату и настанком нове црногорске државе у наше време.
Сви црногорски владари говорили су и писали српским језиком, од Ђурђа Црнојевића, Св. Петра Цетињског и Његоша до краља Николе.
У Црној Гори може се сваке године правити нека друга самостална држава по вољи појединаца или народа. Државе се стварају и пропадају. Језик увек остаје исти и он се не може мењати и преправљати сваком променом и преправком државе.
У Црној Гори не може се правити нови језик од два нова и то херцеговалка гласа или два нова слова у азбуци. Ако је то све и ако је то довољно да се направи нови језик, онда је то премало. Онда таквих језика у Црној Гори може бити десетак, јер сваки крај у Црној Гори има бар толико и више разлика у говору него што су та два слова. Уосталом, ни та два гласа нису црногорска, него херцеговачка, српска, али Црногорци хоће сами да им језик падне баш на та два слова
Један од тих нових црногорских језика могао би бити ровачки говор Матије Бећковића, јер у њему има више црногорских речи и облика него у целокупном језику који називају црногорским. Никоме не пада на памет да од тог прави још један црногорски језик, али се од тога прави изврсна поезија српског језика.
Српски писци сматрају црногорске писце својом истојезичном и истокрвном браћом и одају највеће признање њиховом пјесничком и приповједачком генију.
Српски писци прихватају све писце из Црне Горе као браћу и писце једног истог и заједничког српског језика.
Владика Петар Петровић Његош подигао је српски језик у ловћенске висине и у "свијетло царство поезије". Краљ Никола Петровић, Марко Миљанов, Стјепан Митров Љубиша, Михаило Лалић, Радован Зоговић, Миодраг Булатовић, Александар Ивановић и Јеврем Брковић, дали су српском језику горштачку љепоту и дух Црне Горе и никада се нису заклањали за своја брда, него су надалеко са њих ширили видике и домете своје уметности.
СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦА
Потискивање и занемаривање ћирилице
Ћирилица је писмо српског језика.
Ћирилицом је написана најстарија српска књига Мирослављево јеванђеље.
Ћирилицом је писао први српски писац Свети Сава.
Ћирилицом је написан први запис на српском језику. Повеља Кулина Бана.
Ћирилицом је написан највећи и главни део културне и уметничке баштине српског народа.
Српску ћирилицу је уредио и прилагодио српском језику отац новије српске културе и књижевности Вук Стефановић Караџић.
Ћирилица је сада постала споредно српско писмо, занемарено и потиснуто до саме ивице нестанка.
Српски писци и српска наука о језику јасно и недвосмислено изјављују да ћирилицу треба вратити у пуну употребу у Србији, без било каквих законских и других ограничења и условљавања.
Уставни и законски оквири употребе ћирилице
Запуштеност српског језика и ћирилице најбоље
казује да српски језик и ћирилицу нису штитили лингвисти ни политичари.
Устав Републике Србије изричито истиче (чл. 10) да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилица. Али се Устав не поштује: нема ћирилице ни у службеној употреби!
Тиме су српски језик и ћирилица у својој рођеној земљи затворени у гето државних установа и канцеларија. Међутим, језик и писмо не живе тамо, у тим државним установама и канцеларијама, него у животу, на улици и на трговима, у селима и градовима, у трговини и свим другим облицима јавнога и културног живота, тј. у јавности, баш у оној јавној
употреби и јавности која је, зачудо, изузета од уставне
одредбе о заштити српског језика и ћирилице.
Језичка трибина удружења књижевника Србије упућује захтев надлежним органима Републике Србије да се што пре донесе нови закон о употреби српског језика и ћирилице.
ЛАТИНИЦА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Порекло савремене латинице
Истина о савременој латиници скривана је и извртана годинама, од њеног настанка до данас. Дошло је време да се отворено говори о латиници, без заташкавања, обмана и превара.
Тачно се зна ко, где, како и кад је створио савремену латиницу и извршио прилагођавање латинице гласовним особинама српског језика. То је био Вук Стефановић Караџић, у Бечу, у своме "Првом српском буквару", године 1827.
Када су Хрвати прихватили и "пригрлили" српски језик, како је рекао Људевит Гај, тада није постојало писмо, осим ћирилице, на којем би се српски језик могао писати и читати.
Хрвати су заједно са својим хрватским језиком одбацили и своју латиницу, на којој је писан кајкавски хрватски језик. Хрватска латиница није одговарала гласовним потребама српског језика па је одбачена заједно са хрватским кајкавским језиком.
У кајкавском језику нема слова љ, њ, ћ, џ, ђ, а слова ч, ж, ш писана су са два и више слова, по узору на мађарску, немачку или италијанску латиницу. Та хрватска латиница није одговарала гласовним особинама српског језика. Вук је предложио да се за слова ч, ж, ш уведу квачице, по узору на чешки језик
Тек три године после Вука, 1830. године, Људевит Гај покушао је да упрости хрватску латиницу у "Краткој основи хорватско словенског правописања" уводећи валовиту линију, такозвану тилду, изнад слова л, н, ч, ж, ш, али је од тога одустао 1836. године и прихватио Вукова решења. Ђуро Даничић предложио је да се умјесто дј пише ђ.
Према томе, савремена латиница је писмо српског језика јер је направљена искључиво према његовим гласовним особинама.
Латинично писмо реформисао је Вук Караџић и допунио Ђуро Даничић, оба Србина.
То су чињенице које указују да је латиница такође српско писмо, као и ћирилица. Она није ни хрватска ни католичка, није ватиканска ни усташка, него по своме пореклу, својој улози и својим творцима у свему српско писмо српског језика. То што још и данас многи сматрају да је српски језик хрватски језик, а латиница хрватско писмо, ствар је великих вековних обмана и заблуда, али и лоше обавештености, па и незнања.
Тако им је одговарало и тако им одговара. Чињенице говоре друкчије.
Латиница ван Србије и у Србији
У Вуково време није било замисливо да се српски језик пише и чита ћирилицом ван Србије. То у 19. веку није допуштала Аустро-Угарска држава и католичка црква. Још мање такви услови постоје данас. Српски језик и данас се пише и писаће се латиницом на више од половине српског језичког простора са близу девет милиона говорника ван Србије.
Латиница је, дакле, писмо српског језика ван Србије од средине 19. века.
У Србију је латиница продрла када је дошло до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу, после 1918. године. Још више се проширила у Србију после Другог светског рата, од 1945. године, а нарочито после Новосадског договора, када су латиница и ћирилица и званично проглашене за два равноправна писма у јавној и службеној употреби. Тако је ћирилица потпуно потиснута у Србији.
Треба у свему подржати борбу многобројних удружења за враћање ћирилице у Србију. Али нека удружења захтевају укидање и забрану латинице у Србији. Буне се и траже да се из Правописа српског језика избаци чак и латинична абецеда.
О забрани латинице у Србији
О забрани латинице у Србији отворено се говори.
То је осетљиво питање и треба му посветити пуну пажњу.
Забраном латинице могле би настати нежељене последице за српски језик и српску културу:
1. Била би прекинута веза са целокупном научном, историјском, културном и уметничком баштином српског народа. Та баштина није мала. Жртвовати латиничну културну баштину Срба значило би исто као правити ломачу. Била би то највећа ломача за коју Европа зна.
2. Била би трајно прекинута свака веза са српским језичким простором ван Србије са преко девет милиона говорника. Тај простор припао би онима који га и сами сада отимају. Последице такве одлуке биле би несагледиве.
3. Српски језик био би потпуно затворен у Србију, без излаза на широки српски језички простор од укупно 20 милиона говорника.
Требало би се добро замислити шта би то, заузврат, Срби добили забраном латинице.
Латиница је била и остала жива веза и пупчана врпца којом се српски језик везује за све просторе српског језика ван Србије где није било ћирилице.
Можемо лако вратити ћирилицу у Србију, али увести ћирилицу у Хрватску, Босну и сад у Црну Гору, скоро да је немогуће.
Стварањем других држава на српском језичком простору ћирилица и српски језик нашли су се у посебним и веома тешким историјским условима, који не постоје код суседних народа и језика, с којима се наше писмо и језик често и погрешно упоређују. Језички простор Бугара и Грка сведен је углавном на границе њихове земље, са безначајним бројем својих грађана ван граница. Обрнуто, код Срба, више од половине српског језичког простора налази се ван Србије. Бугари и Грци немају милионе својих грађана ван државних граница у непосредном окружењу. Зато се често позивање и упоређивање са српским језиком и писмом није оправдано.
Укидање и забрана латинице у Србији био би штетан чин. Био би то царски поклон свима који силом присвајају српски језик.
Због свега тога Језичка трибина Удружења књижевника Србије сматра да нема оправданих разлога за укидање и забрану латинице у Србији. Латиница се може употребљавати у Србији само у законом ограниченом обиму, ради очувања српске латиничке баштине и одржавања трајне везе са целином српског језичког простора ван Србије.
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Док се воде расправе о имену и преименовању српског језика, о једном или два српска писма, у Србији се појавио у службеној и у јавној употреби још један језик и треће писмо.
То је енглески језик и енглеска абецеда.
Није више у питању само понека енглеска реч него и читаве реченице и читави текстови. У српским градовима и улицама потпуну превласт има енглески језик и енглеско писмо.
Српски језик и ћирилица су у потпуности протерани из српских градова и села.
Наши градови и села више личе на Енглеску него на Србију.
Колонијална окупација енглеског језика и писма у
потпуности је остварена.
Нисмо далеко од тога да енглески језик постане
званично други или први језик у Србији, а енглеска абецеда прво или друго писмо, као што се то догодило у енглеским колонијама.
Није то случајно.
У Србији већ предуго нема никога да брине о српском језику.
Постоји Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Матица српска. Вукова задужбина.
Постоји Министарство просвете и Министарство културе.
Постоје филолошки факултети у десетак српских градова, на којима предаје више стотина професора, доцената, доктора, магистра књижевности и српског језика.
Постоји хиљаде професора српског језика у основним и средњим школама.
Језичка трибина Удружења књижевника Србије позива Министарство културе и Министарство просвете Републике Србије да предузме мере за заштиту српског језика и писма од прекомерне јавне употребе енглеског писма и језика у градовима и селима Републике Србије.
У Београду,
13. јула 2011.
Уредништво Језике трибине УКС
Миле Медић, уредник
Проф. др Петар Милосављевић
Проф. др Милош Ковачевић
Проф. др Михаило Шћепановић
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Београд, 13. јула 2011.
Jезичка трибина Удружења књижевника Србије основана је на Годишњој скупштини УКС 24. децембра 2010, као слободна, отворена и трајна трибина, на којој ће се расправљати о најважнијим отвореним питањима српског језика.
У току досадашњег рада одржано је 30 трибина, на којима је учествовало више од 60 научних радника из области науке о језику и сродних дисциплина, са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Подгорици, Бањалуци и Источном Сарајеву. Учествовали су писци, глумци, сликари, музичари и велик број сарадника трибине са својим прилозима.
Радови са Језичке трибине УКС изићи ће у посебном зборнику.
Ставове и закључке стављамо на јавну расправу као Проглас Језичке трибине Удружења књижевника Србије.
Језичка трибина УКС наставља рад срединим септембра 2011.
Своје ставове и предлоге можете доставити на адресу:
milesavin@gmail.com
ПОХВАЛА
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Језичка трибина Удружења књижевника Србије ставља на јавну расправу закључке, ставове и одговоре на отворена питања српског језика.
Трибина је отворена и слободна за сва мишљења и предлоге. Коначни закључци биће усвојени после јавне расправе
СРПСКИ ЈЕЗИК И СРПСКИ ПИСЦИ
За писце је језик много више од пуког средства споразумевања. Језик је за писце једино средство уметничкога, књижевног изражавања.
Језик је једино што имају писци.
Језик је највеће што има народ.
Писцима је дата само бестелесна реч, она која беше од искони, која беше у Бога, која беше сам Бог, варница духа која је искочила из човека и обасјава сву земљу и васиону.
Реч нема ниједно својство ствари, а има сва својства духа.
Српски народ и српски писци могу бити поносни на своју реч и свој српски језик. У том језику настала су највећа уметничка дела српског народа: народна поезија, Горски вијенац, На Дрини ћуприја... врхови светске величине и славе.
Све је то само из речи и језика створено.
Одатле потиче право и обавеза српских писаца да пишу и брину о језику. Они немају ништа осим језика.
Ко би то могао да има прече право да говори о језику осим писаца?
Српски писци данас ступају у одбрану и заштиту српског језика не као усамљени појединци, него сви заједно, као Удружење књижевника Србије.
С нама су сви српски писци који пишу и који су писали српским језиком.
СРПСКИ ЈЕЗИК
И СРПСКА НАУКА О ЈЕЗИКУ
Српска наука о језику сада је у току великог историјског преокрета, највећег у току свог постојања.
Време србохрватистике је прошло.
Нестале су идеологије, политике и државе којима
је служила, нестала је србохрватистика.
Данас је у пуном јеку и на делу србистика, истинска наука о српском језику.
Језичку трибину воде водећи српски лингвисти, истовремено и чланови Удружења књижевника Србије.
То су људи који су вратили име српском језику, на велика врата, у Устав и законе Србије.
То су људи који су српској науци о језику вратили њено име - србистика.
У Удружењу књижевника Србије стекли су се услови за широку, озбиљну и научну расправу о отвореним питањима српског језика.
О свим осталим србистичким питањима Језичка трибина Удружења књижевника Србије даваће одговоре у току свог непрекидног рада.
ЈЕДИНСТВО И ЦЕЛИНА
СРПСКОГ ЈЕЗИЧКОГ ПРОСТОРА
Језик нема граница
Новонастале државе на језичком простору српског језика заградиле су се својим државним границама. Али језик нема граница. Он је с обе стране постојећих граница исти, један, јединствен и српски, без обзира како га тамо звали и шта с њиме чинили.
То нису нови и други језици. То су само нови називи за један јединствени Вуков српски језик.
Више од половине српског језичког простора налази се ван граница Србије. Тамо је управо онај новоштокавски ијекавски језички простор који је Вук Стефановић Караџић одредио за основицу и темељ српског језика. Близу девет милиона људи ван Србије говори српским језиком. Српским језиком говори се у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори.
Данас, као и раније, српским језиком говори близу 20 милиона људи. И у томе је величина, моћ, богатство и преимућство српског језика.
Српски писци и савремена српска наука о језику дају изричит и јасан одговор шта је српски језик, ко њиме говори и где се њиме говори, поготово сада, кад је на делу цепање српског језичког простора, преотимање, присвајање и преименовање у друге језике. Не можемо се понашати као да се све то дешава негде на крају света, неком другом, туђем, а не српском језику.
Српски писци и лингвисти обележавају границе српског језичког простора и одговарају на цепања и присвајања делова тог простора у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Црној Гори.
У Србији данас нема никог другог и нема другог места са којег се може и мора одбацити постојање хрватског, босанског и црногорског језика на историјском језичком простору српског језика.
Успели смо да српском језику у Србији вратимо његово име.
Дужност нам је да сачувамо име српског језика не само у Србији него и на целокупном његовом простору.
Не можемо ћутати и на тај начин потврдити називе који су српском језику дали у другим државама.
Државне границе и називи тих земаља су једно и подлежу вољи и праву сваког народа, али језик није исто што и држава. Он је више од државе.
Тако је свуда у свету и тако ће бити и код нас, који јесмо део тог света.
У складу са собом и са светом
Када енглески писци и лингвисти прихвате да енглески језик у Америци, Канади и Аустралији није енглески, него амерички, канадски и аустралијски, тада и српски писци и лингвисти могу прихватити да српски језик у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори није српски, него хрватски, босански и црногорски.
За српске писце и српску науку о језику постоји:
- само српски језик у Хрватској, а не хрватски
језик,
- само српски језик у Босни и Херцеговини, а не
босански језик,
- само српски језик у Црној Гори, а не црногорски
језик.
То треба јасно рећи и читко написати да се зна да
је тако одувек било и да ће тако бити и остати.
Ћутање о томе тумачи се као одобравање.
Тешко је прихваћено име српског језика и у Србији, али су лако прихватана сва нова имена за српски језик, чак и назив БХС, скројен у Дејтону и Хагу.
У складу са Вуковим учењем о српском језику, у Србији нема више мјеста за двије науке и два различита става о питању јединства, целовитости и недељивости српског језичког простора.
Разбијање и присвајање
српског језичког простора
Цепање и отуђење српског језичког простора извршено је под окриљем националних покрета и идеологија који су тежили ка потпуном затварању српског језика у границе Србије:
- преименовањем српског језика у друге језике,
- покушајима одбацивања ијекавице и
свођењем српског језика на екавицу,
- затварањем српског језика у ћирилицу.
Тиме би се српски језик свео на Србију, екавицу и ћирилицу.
Тако би српски језик био оно што остане кад свак од њега узме што хоће.
Али увођењем новоговара у Хрватској, нешто више турцизама у Босни и Херцеговини, два нова слова у старој Вуковој азбуци у Црној Гори не могу се од српског језика направити нови језици. То не могу учинити ни векови, а камоли чиновници, једним решењем на папиру.
СРПСКИ ЈЕЗИК У ХРВАТСКОЈ
Постојање српског језика у Хрватској је непобитна историјска чињеница
Зна се тачно када је, где је и ко се одрекао хрватског језика и преузео српски језик у Хрватској.
Када? Тачно 28. марта 1850.
Где? У Бечу.
Ко? Одрекли се хрватског, примили српски и потписали својом руком: Иван Кукуљевић, Димитрије Деметар, Иван Мажуранић, Винко Пацел, Стјепан Пејаковић.
Предали су им српски језик на употребу и потписали својом руком: Вук Стефановић Караџић и Ђуро Даничић.
Сведок је био Словенац Франц Миклошић
Преименовање српског језика у хрватски увек је вршено самовољно и насилно, најпре решењем Анте Павелића и усташке власти 1941. године. Тада је нови хрватски језик прављен ножем. Други пут, на исти начин, такође самовољно, прављен је одлуком Туђманове власти 1993. године, без икаквог научног језичког упоришта и научног образложења.
Стваране су вештачке разлике како би се хрватски језик приказао као засебан језик, друкчији од српског.
Тако се не може стварати нови језик.
Чак ни у Декларацији о положају хрватског језика из 1967. године није наведен ниједан научни језички разлог за проглашење хрватског језика. Декларација се позвала на социјалистичко самоуправно право народа да свој језик назове својим именом, и ништа више.
Тежња хрватских лингвиста била је да најпре створе засебан хрватски језички стандард, па засебне варијанте, па напокон засебан назови хрватски језик.
Од свега тога није било ништа. Српски језик у Хрватској остао је у суштини исти, чист и блистав, каквога је Вук предао Хрватима у Бечу 1850. године.
Омразом се не може створити нови сопствени језик. Може се само унаказити, по сопственом обличју.
У сваком случају реч је о самовољном политичком чину, а не о историјским и језичким развоју посебнога хрватског језика.
Јасно је да је реч о присвајању и преотимању највећег историјског и културног блага српског народа и његово проглашење хрватским.
Зато за нас хрватски језик у Хрватској не постоји, сем оног чакавског и кајкавског.
У Хрватској постоји српски језик и ми га, с пуним правом, друкчије не можемо звати него тако: српским језиком, или српским језиком у Хрватској, или хрватском варијантом српског језика
Српски језик у Хрватској и раније се звао српски, али "и хрватски", "или хрватски". У новије време име српског језика је одједном нестало, чак и из сложенице српскохрватски. Одједном је постао хрватски и само хрватски, чак не "и српски", "или српски". Али је живи српски језик у Хрватској остао. То добро знају сви, и Хрвати и Срби. Хрвати се праве као да су заборавили да су се свога језика сами одрекли и јавно га одбацили, а прихватили и пригрлили српски.
У сваком случају реч је о самовољном политичком чину, а не о историјским и језичким разлозима.
То је насилни политички чин без примера у светској историји.
Писци српског језика
У Хрватској и данас постоји српски језик и њиме данас говоре и пишу сви хрватски писци и сви грађани Хрватске, осим оних који говоре хрватским чакавским или кајкавским језиком. Друга је ствар што то не признају.
Марин Држић и Јован Стерија Поповић, Иван Мажуранић и Петар Петровић Његош, Тин Ујевић и Јован Дучић, Динко Шимуновић и Симо Матавуљ, Добриша Цесарић и Васко Попа, Мирослав Крлежа (осим Балада) и Иво Андрић, Иван Аралица и Добрица Ћосић, сви они пишу једним истим српским језиком, без обзира на то којој књижевности, вери, нацији и држави припадају.
Сви су они писци српског језика.
Српски писци одају највеће признање хрватској књижевности и хрватским писцима што су у својим делима проширили, развили и распевали изражајне могућности српског језика до врхунских могућности и уметничких остварења.
У очима света и времена
Не може се српски језик резати ножем и делити на комаде, по племенским, верским и државним границама.
Тако се не ради нигде у свету.
Амерички писци су писци енглеског језика: и Едгар Алан По, и Ернест Хемингвеј, и Марк Твен, и Теодор Драјзер. И сви остали амерички писци исто толико су писци енглеског језика као што су Вилијам Шекспир, Џон Милтон, Џорџ Гордон Бајрон, Оскар Вајлд, Чарлс Дикенс, Џон Голсворди, Џемс Џојс, Вилијам Батлер Јејтс и сви остали енглески писци.
Аустријанци Рајнер Марија Рилке, Франц Кафка, Штефан Цвајг, Херман Брох, Ернст Фишер и сви остали јесу писци немачког језика, као што су то Јохан Волфганаг Гете, Фридрих Шилер, Фридрих Хедерлинг, Хајнрих Хајне, Ерих Марија Ремарк, Бертолд Брехт, Томас Ман, Херман Хесе и остали немачки писци.
Ноеловац Хорхе Луис Борхес је аргентински писац шпанског језика.
Нобеловац Пабло Неруда је чилеански писац шпанског језика. Њега чак ни Пиноче није назвао писцем чилеанског језика.
Нобеловац Габријел Гарсија Маркес је колумбијски писац шпанског језика.
Свуда у свету и у Европи је друкчије него у Хрватској.
Кад се ово питање српског језика у Хрватској овако изнесе на меридијане и паралеле света и светске науке о језику, онда хрватски случај присвајања српског језика личи на покушај ситне, ускогруде и нечасне племенске преваре пред отвореним очима и лицем целог света.
Аргентински, колумбијски и чилеански писци нису мање Аргентинци, Колумбијци и Чилеанци што пишу шпанским језиком.
Амерички писци свих вера и нација нису ни у чему ускраћени што пишу енглеским језиком.
Аустријска књижевност цветала је и цвета на немачком језику.
Све је онако како у Хрватској није.
Нове језике стварају само векови, а не чиновници, на папиру, у политичким преким судовима српском језику. Па и кад тако напишу пресуду о укидању српског језика, она саму себе укида, јер је не могу написати друкчије него на српском језику.
СРПСКИ ЈЕЗИК У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
У Босни и Херцеговини се за српски језик отимају Хрвати и муслимани. Хрвати му дају своје хрватско име, муслимани муслиманско, и сада још новије босанско, ер хоће земљу Босна преко босанског језика.
У Босни и Херцеговини један исти језик има три имена. Три човека у Босни говоре "три језика", а сви се савршено добро разумеју.
Хрвати у Босни и Херцеговини угледају се у свему на језичку политику у Хрватској.
Муслимани или садашњи Бошњаци граде своју посебну језичку политику: хоће своју муслиманску државу, бошњачку нацију и босански језик.
Од српског језика и ћирилице Кулина Бана, од српског језика и ћириличног писма стећака, од српског језика и ћирилице краља Стефана Твртка, сада се прави босанчица и бошњачки језик.
Ако би босански језик стварно постојао, он ни тада не би могао припадати само муслиманима. Али босански језик никад није постојао нити може постојати.
Муслимани су својом или туђом вољом променили веру, али нису и не могу променити језик којим су раније говорили и којим и сада говоре. Исто тако су променили ко зна колико држава, али језик нису изменили, јер језик није вера ни држава.
Босански језик установио је у Босни Бењамин Калај у време окупације Босне од Аустроугарске. То је био насилни чин аустроугарске империјалне политике на Балкану.
То исто десило се и у Првом светском рату, после аустријске окупације Србије, када је и у Београду забрањена ћирилица.
То исто десило се и у најновије време грађанског и вјерског рата у Босни 1991-1995.
Због свега тога српски писци и српска наука о језику не могу признати и прихватити постојање босанског језика.
У Босни и Херцеговини постоји само српски Вуков језик и само га тако треба звати и никако друкчије.
Босна и Херцеговина је велики расадник најбољег српског језика, из којег су изникли велики писци и песници свих народа и вера. Из те цветне баште српског језика потичу:
Петар Кочић и Бранко Ћопић.
Иво Андрић, Меша Селимовић и Скендер Куленовић.
Рајко Ного и Мак Диздар.
Силвије Страхимир Крањчевић.
Јован Дучић и Алекса Шантић.
Антун Бранко Шимић .
Хусеин Тахмиџић и Изет Сарајлић
Момо Капор и Зуко Џумхур.
Радослав Братић и Мирослав Тохољ.
Сабахудин Хаџиалић и Миле Стојић.
Они су људи из разних вера, нација и држава, али су сви писци и велики мајстори српског језика.
Колико год нас деле вере, нације и државе, један језик нас спаја у велику књижевност српског језика.
СРПСКИ ЈЕЗИК У ЦРНОЈ ГОРИ
У Црној Гори говори се српским језиком од 12. века, од кнеза Мирослава, сина Завиде и брата Стефана Немање, који је 1196. године дао да се за цркву Св. Петра у Бијелом Пољу напише прва српска књига названа Мирослављево јеванђеље.
И у време самосталне црногорске државе говорило се српским језиком.
Име српског језика забрањивано је у Црној Гори само за време окупација у Првом и Другом светском рату и настанком нове црногорске државе у наше време.
Сви црногорски владари говорили су и писали српским језиком, од Ђурђа Црнојевића, Св. Петра Цетињског и Његоша до краља Николе.
У Црној Гори може се сваке године правити нека друга самостална држава по вољи појединаца или народа. Државе се стварају и пропадају. Језик увек остаје исти и он се не може мењати и преправљати сваком променом и преправком државе.
У Црној Гори не може се правити нови језик од два нова и то херцеговалка гласа или два нова слова у азбуци. Ако је то све и ако је то довољно да се направи нови језик, онда је то премало. Онда таквих језика у Црној Гори може бити десетак, јер сваки крај у Црној Гори има бар толико и више разлика у говору него што су та два слова. Уосталом, ни та два гласа нису црногорска, него херцеговачка, српска, али Црногорци хоће сами да им језик падне баш на та два слова
Један од тих нових црногорских језика могао би бити ровачки говор Матије Бећковића, јер у њему има више црногорских речи и облика него у целокупном језику који називају црногорским. Никоме не пада на памет да од тог прави још један црногорски језик, али се од тога прави изврсна поезија српског језика.
Српски писци сматрају црногорске писце својом истојезичном и истокрвном браћом и одају највеће признање њиховом пјесничком и приповједачком генију.
Српски писци прихватају све писце из Црне Горе као браћу и писце једног истог и заједничког српског језика.
Владика Петар Петровић Његош подигао је српски језик у ловћенске висине и у "свијетло царство поезије". Краљ Никола Петровић, Марко Миљанов, Стјепан Митров Љубиша, Михаило Лалић, Радован Зоговић, Миодраг Булатовић, Александар Ивановић и Јеврем Брковић, дали су српском језику горштачку љепоту и дух Црне Горе и никада се нису заклањали за своја брда, него су надалеко са њих ширили видике и домете своје уметности.
СРПСКИ ЈЕЗИК И ЋИРИЛИЦА
Потискивање и занемаривање ћирилице
Ћирилица је писмо српског језика.
Ћирилицом је написана најстарија српска књига Мирослављево јеванђеље.
Ћирилицом је писао први српски писац Свети Сава.
Ћирилицом је написан први запис на српском језику. Повеља Кулина Бана.
Ћирилицом је написан највећи и главни део културне и уметничке баштине српског народа.
Српску ћирилицу је уредио и прилагодио српском језику отац новије српске културе и књижевности Вук Стефановић Караџић.
Ћирилица је сада постала споредно српско писмо, занемарено и потиснуто до саме ивице нестанка.
Српски писци и српска наука о језику јасно и недвосмислено изјављују да ћирилицу треба вратити у пуну употребу у Србији, без било каквих законских и других ограничења и условљавања.
Уставни и законски оквири употребе ћирилице
Запуштеност српског језика и ћирилице најбоље
казује да српски језик и ћирилицу нису штитили лингвисти ни политичари.
Устав Републике Србије изричито истиче (чл. 10) да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилица. Али се Устав не поштује: нема ћирилице ни у службеној употреби!
Тиме су српски језик и ћирилица у својој рођеној земљи затворени у гето државних установа и канцеларија. Међутим, језик и писмо не живе тамо, у тим државним установама и канцеларијама, него у животу, на улици и на трговима, у селима и градовима, у трговини и свим другим облицима јавнога и културног живота, тј. у јавности, баш у оној јавној
употреби и јавности која је, зачудо, изузета од уставне
одредбе о заштити српског језика и ћирилице.
Језичка трибина удружења књижевника Србије упућује захтев надлежним органима Републике Србије да се што пре донесе нови закон о употреби српског језика и ћирилице.
ЛАТИНИЦА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Порекло савремене латинице
Истина о савременој латиници скривана је и извртана годинама, од њеног настанка до данас. Дошло је време да се отворено говори о латиници, без заташкавања, обмана и превара.
Тачно се зна ко, где, како и кад је створио савремену латиницу и извршио прилагођавање латинице гласовним особинама српског језика. То је био Вук Стефановић Караџић, у Бечу, у своме "Првом српском буквару", године 1827.
Када су Хрвати прихватили и "пригрлили" српски језик, како је рекао Људевит Гај, тада није постојало писмо, осим ћирилице, на којем би се српски језик могао писати и читати.
Хрвати су заједно са својим хрватским језиком одбацили и своју латиницу, на којој је писан кајкавски хрватски језик. Хрватска латиница није одговарала гласовним потребама српског језика па је одбачена заједно са хрватским кајкавским језиком.
У кајкавском језику нема слова љ, њ, ћ, џ, ђ, а слова ч, ж, ш писана су са два и више слова, по узору на мађарску, немачку или италијанску латиницу. Та хрватска латиница није одговарала гласовним особинама српског језика. Вук је предложио да се за слова ч, ж, ш уведу квачице, по узору на чешки језик
Тек три године после Вука, 1830. године, Људевит Гај покушао је да упрости хрватску латиницу у "Краткој основи хорватско словенског правописања" уводећи валовиту линију, такозвану тилду, изнад слова л, н, ч, ж, ш, али је од тога одустао 1836. године и прихватио Вукова решења. Ђуро Даничић предложио је да се умјесто дј пише ђ.
Према томе, савремена латиница је писмо српског језика јер је направљена искључиво према његовим гласовним особинама.
Латинично писмо реформисао је Вук Караџић и допунио Ђуро Даничић, оба Србина.
То су чињенице које указују да је латиница такође српско писмо, као и ћирилица. Она није ни хрватска ни католичка, није ватиканска ни усташка, него по своме пореклу, својој улози и својим творцима у свему српско писмо српског језика. То што још и данас многи сматрају да је српски језик хрватски језик, а латиница хрватско писмо, ствар је великих вековних обмана и заблуда, али и лоше обавештености, па и незнања.
Тако им је одговарало и тако им одговара. Чињенице говоре друкчије.
Латиница ван Србије и у Србији
У Вуково време није било замисливо да се српски језик пише и чита ћирилицом ван Србије. То у 19. веку није допуштала Аустро-Угарска држава и католичка црква. Још мање такви услови постоје данас. Српски језик и данас се пише и писаће се латиницом на више од половине српског језичког простора са близу девет милиона говорника ван Србије.
Латиница је, дакле, писмо српског језика ван Србије од средине 19. века.
У Србију је латиница продрла када је дошло до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу, после 1918. године. Још више се проширила у Србију после Другог светског рата, од 1945. године, а нарочито после Новосадског договора, када су латиница и ћирилица и званично проглашене за два равноправна писма у јавној и службеној употреби. Тако је ћирилица потпуно потиснута у Србији.
Треба у свему подржати борбу многобројних удружења за враћање ћирилице у Србију. Али нека удружења захтевају укидање и забрану латинице у Србији. Буне се и траже да се из Правописа српског језика избаци чак и латинична абецеда.
О забрани латинице у Србији
О забрани латинице у Србији отворено се говори.
То је осетљиво питање и треба му посветити пуну пажњу.
Забраном латинице могле би настати нежељене последице за српски језик и српску културу:
1. Била би прекинута веза са целокупном научном, историјском, културном и уметничком баштином српског народа. Та баштина није мала. Жртвовати латиничну културну баштину Срба значило би исто као правити ломачу. Била би то највећа ломача за коју Европа зна.
2. Била би трајно прекинута свака веза са српским језичким простором ван Србије са преко девет милиона говорника. Тај простор припао би онима који га и сами сада отимају. Последице такве одлуке биле би несагледиве.
3. Српски језик био би потпуно затворен у Србију, без излаза на широки српски језички простор од укупно 20 милиона говорника.
Требало би се добро замислити шта би то, заузврат, Срби добили забраном латинице.
Латиница је била и остала жива веза и пупчана врпца којом се српски језик везује за све просторе српског језика ван Србије где није било ћирилице.
Можемо лако вратити ћирилицу у Србију, али увести ћирилицу у Хрватску, Босну и сад у Црну Гору, скоро да је немогуће.
Стварањем других држава на српском језичком простору ћирилица и српски језик нашли су се у посебним и веома тешким историјским условима, који не постоје код суседних народа и језика, с којима се наше писмо и језик често и погрешно упоређују. Језички простор Бугара и Грка сведен је углавном на границе њихове земље, са безначајним бројем својих грађана ван граница. Обрнуто, код Срба, више од половине српског језичког простора налази се ван Србије. Бугари и Грци немају милионе својих грађана ван државних граница у непосредном окружењу. Зато се често позивање и упоређивање са српским језиком и писмом није оправдано.
Укидање и забрана латинице у Србији био би штетан чин. Био би то царски поклон свима који силом присвајају српски језик.
Због свега тога Језичка трибина Удружења књижевника Србије сматра да нема оправданих разлога за укидање и забрану латинице у Србији. Латиница се може употребљавати у Србији само у законом ограниченом обиму, ради очувања српске латиничке баштине и одржавања трајне везе са целином српског језичког простора ван Србије.
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Док се воде расправе о имену и преименовању српског језика, о једном или два српска писма, у Србији се појавио у службеној и у јавној употреби још један језик и треће писмо.
То је енглески језик и енглеска абецеда.
Није више у питању само понека енглеска реч него и читаве реченице и читави текстови. У српским градовима и улицама потпуну превласт има енглески језик и енглеско писмо.
Српски језик и ћирилица су у потпуности протерани из српских градова и села.
Наши градови и села више личе на Енглеску него на Србију.
Колонијална окупација енглеског језика и писма у
потпуности је остварена.
Нисмо далеко од тога да енглески језик постане
званично други или први језик у Србији, а енглеска абецеда прво или друго писмо, као што се то догодило у енглеским колонијама.
Није то случајно.
У Србији већ предуго нема никога да брине о српском језику.
Постоји Институт за српски језик Српске академије наука и уметности, Матица српска. Вукова задужбина.
Постоји Министарство просвете и Министарство културе.
Постоје филолошки факултети у десетак српских градова, на којима предаје више стотина професора, доцената, доктора, магистра књижевности и српског језика.
Постоји хиљаде професора српског језика у основним и средњим школама.
Језичка трибина Удружења књижевника Србије позива Министарство културе и Министарство просвете Републике Србије да предузме мере за заштиту српског језика и писма од прекомерне јавне употребе енглеског писма и језика у градовима и селима Републике Србије.
У Београду,
13. јула 2011.
Уредништво Језике трибине УКС
Миле Медић, уредник
Проф. др Петар Милосављевић
Проф. др Милош Ковачевић
Проф. др Михаило Шћепановић
1.doc | |
File Size: | 99 kb |
File Type: | doc |
ЧЛАН УКС ЈОВАН ЈАЊИЋ НОВИ ДИРЕКТОР „ПРОСВЕТЕ“
Управни одбор ИП Просвета АД у реструктурирању недавно је донео одлуку да за директора Друштва именује члана УКС Јована Јањића, мастера права и писца, аутора тиражног двотомног дела о патријарху Павлу „Будимо људи“.
Пре одлуке Управног одбора, синдикати Просвете су, међу неколико пријављених кандидата, дали предност и подршку Јањићу за избор на место директора.
ИП Просвета, након поништене приватизације у септембру 2010. године, управо је у процесу реструктурирања.
Управни одбор ИП Просвета АД у реструктурирању недавно је донео одлуку да за директора Друштва именује члана УКС Јована Јањића, мастера права и писца, аутора тиражног двотомног дела о патријарху Павлу „Будимо људи“.
Пре одлуке Управног одбора, синдикати Просвете су, међу неколико пријављених кандидата, дали предност и подршку Јањићу за избор на место директора.
ИП Просвета, након поништене приватизације у септембру 2010. године, управо је у процесу реструктурирања.
Удружење књижевника Србије...02.8.2011.
Поштоване колеге српски књижевници,
Вест да сам постао члан многоцењеног Удружења књижевника Србије затекла ме је у изнгнанству и, наравно, упркос тешким данима које преживљавам са својом породицом, врло ме је обрадовала.
У животу моме ово ми је трећа велика селидба, потрага за миром, за новим домом. Из родног Ирака сам први дом нашао у мојој, нашој Србији, и то је остала моја највећа љубав – љубав која је изродила шест књига написаних у одбрану српског народа у временима која су и даље тешка. Друга кућа ми је била Либија, где самживео и радио 20 година. Рат ме је натерао да и трећи пут потражим мирно огњиште. Сада сам на северу Европе и чекам...
Драге моје, цењене колеге, хвала вам много на почасти коју сте ми указали. Будети уверени да то знам да ценим и да ћу ценити, а вама желим много стваралачких победа и да издржите у тешкој и неравноправној борби за афирмацију српскога рода, његове културе и књижевности.
Срдачно ваш и са вама, проф. др Џафер Сахиб
__________________________________________________________________________________________________
Проф. др Џафер Абдулмехди Сахиб
почасни члан Удружења књижевника Србије
На предлог проф. др Рада Божовића, Управни одбор Удружења књижевника Србије једногласно је одлучио да за почасног члана УКС прими проф. др Џафера Абдулмехди Сахиба из Либије.
Проф. др Џафер Абдулмехди Сахиб је истакнути публициста, преводилац и познавалац међународног права. Годинама је имао колумну у једном либијском дневном листу, а његове анализе догађања у вези са распадом Југослвије објављиване су нашим медијима (у Политици, Сведоку, итд.). Емитоване су и на чувеној ТВ Ал Џезира.
Од двадесетак његових књига, шест се односе на Србију, кампању и злодела која су према њој учињена, због чега се нашао и на списку "за одстрел" две фунадаменталистичке организације.
Превео је на арапски језик књигу мр Д. Мировића о Космету, а ових дана је на неколико сајтова објавио и преводе на арапски (начињене скупа са проф. др Радом Божовићем) наших песника – Андрића, Бабића, Шујице и М. Ј. Лилић.
Др Џафер Абдулмехди Сахиб магистрирао је и докторирао на Правном факултету у Београду.
Вест да сам постао члан многоцењеног Удружења књижевника Србије затекла ме је у изнгнанству и, наравно, упркос тешким данима које преживљавам са својом породицом, врло ме је обрадовала.
У животу моме ово ми је трећа велика селидба, потрага за миром, за новим домом. Из родног Ирака сам први дом нашао у мојој, нашој Србији, и то је остала моја највећа љубав – љубав која је изродила шест књига написаних у одбрану српског народа у временима која су и даље тешка. Друга кућа ми је била Либија, где самживео и радио 20 година. Рат ме је натерао да и трећи пут потражим мирно огњиште. Сада сам на северу Европе и чекам...
Драге моје, цењене колеге, хвала вам много на почасти коју сте ми указали. Будети уверени да то знам да ценим и да ћу ценити, а вама желим много стваралачких победа и да издржите у тешкој и неравноправној борби за афирмацију српскога рода, његове културе и књижевности.
Срдачно ваш и са вама, проф. др Џафер Сахиб
__________________________________________________________________________________________________
Проф. др Џафер Абдулмехди Сахиб
почасни члан Удружења књижевника Србије
На предлог проф. др Рада Божовића, Управни одбор Удружења књижевника Србије једногласно је одлучио да за почасног члана УКС прими проф. др Џафера Абдулмехди Сахиба из Либије.
Проф. др Џафер Абдулмехди Сахиб је истакнути публициста, преводилац и познавалац међународног права. Годинама је имао колумну у једном либијском дневном листу, а његове анализе догађања у вези са распадом Југослвије објављиване су нашим медијима (у Политици, Сведоку, итд.). Емитоване су и на чувеној ТВ Ал Џезира.
Од двадесетак његових књига, шест се односе на Србију, кампању и злодела која су према њој учињена, због чега се нашао и на списку "за одстрел" две фунадаменталистичке организације.
Превео је на арапски језик књигу мр Д. Мировића о Космету, а ових дана је на неколико сајтова објавио и преводе на арапски (начињене скупа са проф. др Радом Божовићем) наших песника – Андрића, Бабића, Шујице и М. Ј. Лилић.
Др Џафер Абдулмехди Сахиб магистрирао је и докторирао на Правном факултету у Београду.
Удружење књижевника Србије...01.8.2011.
У УТОРАК, 2. АВГУСТА 2011. ГОДИНЕ, ОДРЖАЋЕМО СКУП "СЕЋАЊА КОЈА НЕ ПРОЛАЗЕ" ПОВОДОМ ТРОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ИСТАКНУТОГ КЊИЖЕВНИКА - ПРЕДСЕДНИКА НАШЕГ КЛУБА, МОМЕ ДИМИЋА.
СКУП ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ЧИТАОНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ "ВУК КАРАЏИЋ" , У УЛИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА БР. 2, У 18 САТИ.
О МОМИ ДИМИЋУ ГОВОРИЋЕ:
Милица јефтимијевић Лилић, потпредседник Удружења књижевника Србије,
Теодор Опалић, професор,
Чеда Вучковић, професор,
Бранислава Цветковић-Витић, књижевник,
Зорица М. Петровић, уредник часописа ''Пролом".
КЊИЖЕВНИ КЛУБ
"БРАНКО ЋОПИЋ"
СКУП ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ЧИТАОНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ "ВУК КАРАЏИЋ" , У УЛИЦИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА БР. 2, У 18 САТИ.
О МОМИ ДИМИЋУ ГОВОРИЋЕ:
Милица јефтимијевић Лилић, потпредседник Удружења књижевника Србије,
Теодор Опалић, професор,
Чеда Вучковић, професор,
Бранислава Цветковић-Витић, књижевник,
Зорица М. Петровић, уредник часописа ''Пролом".
КЊИЖЕВНИ КЛУБ
"БРАНКО ЋОПИЋ"
Удружење књижевника Србије...08.7.2011.
СА ГОСТОВАЊА ДУШКЕ ВРХОВАЦ У ИТАЛИЈИ
Крајем јуна песникиња Душка Врховац, члан Одбора за међународну сарадњу УКС и амбасадор Poetas del Mundo (Песници света) у Србији, боравила је у Италији и одржала две веома посећене и запажене књижевне вечери.
Књижевно вече у Риму, под насловом: СУСРЕТ СА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ: ДУШКА ВРХОВАЦ, одржано је 24. јуна у Књижевном салону “Fascino antico”, а на позив Националне културне асоцијације “Le Mele-Grane” и под патронатом амбасаде Србије. У пуној сали, пред претежно италијанском публиком, домаћин ове вечери и уводничар била је госпођа Фортуна Дела Порта (Fortuna Della Porta), председница асоцијације “Ле Меле-Гране”, а о поезији Душке Врховац говорила је песникиња и критичарка Летиција Леоне (Letizia Leone). Стихове Душке Врховац, у преводу Изабеле Мелончели (Isabella Meloncelli), говориле су песникиње Моника Ознато (Monica Osnato) и Дона Амати, док је ауторка казивала своје стихове на матерњем српском и на италијанском језику. Гост вечери био је Енио Кавали (Ennio Cavalli), познати италијански песник и главни уредник културе на RAI радију Као изненађење вечери он је прочитао своју песму Смедерево, коју је посветио песникињи Душки Врховац.
26. јуна, у организацији Одељења за културу града Нептуна (Città di Nettuno) и друштва “Фузибилија“ (Fusibilia), и под патронатом Амбасаде Србије,.одржано је књижевно вече под истим називом: СУСРЕТ СА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ: ДУШКА ВРХОВАЦ. О поезији Душке Врховац говорили су критичари и песници Сара Зухра Луканић (Sarah Zuhra Lukanic) и Енрико Пјетранђели (Енрицо Пиетрангели). Sala del Forte Sangallo била је пуна, а на крају сусрета песници града домаћина (Ђулија Черубини, Сандра Колауто, Луиђи Корси, Дилета ди Паола, Јаго-Роберто Санино, Фјоре Левекве и други) приредили су омаж српској песникињи, читајући своје песме од којих су неке биле инспирисане управо поезијом Душке Врховац. (Роберто Санино и Фјоре Левекве)
Захваљујући овом сусрету, у европски пројекат ОН ЛАЈН НОВИНЕ МЛАДИХ ЕВРОПЕ, чији је носилац град Nettuno, биће укључени и млади из Бора, јер је Ђампјеро Педаче (Giampiero Pedace), обласни секретар за културу, прихватио предлог Душке Врховац, а Удружење новинара Србије са радошћу се одазвало да брине о спровођењу овог пројекта у Србији.
http://www.kultunderground.org/articoli.asp?art=1774
ДУШКА ВРХОВАЦ
МИСТИЧНЕ КИШЕ
Ноћас сам с тобом црвене божуре
поред мутне Бистрице брала.
Са неба на нас падале су латице белог
из руку душа које нису нашле спокоја.
У трави чуо се шапат давних љубавника,
са пута допирао је топот коњаника
као из песама Хикмета Назима.
Док су капи мистичне кише бојиле нам лица
твоје очи су мелем за душу искриле
и неком проклетом синергијом
твој врели дах се на мојим зрелим уснама
у скерлетне капи росе претварао.
Све је било нестварно осим ноћи,
осим нашег плача и благослова господњег.
Сада знам да си и оно што јесте и оно што није.
Да си модра зора моје питоме смрти
и болни сумрак своје одлазеће младости;
да си заустављени глас примордијалног крика,
одбегли сан о пуноћи заспалог ангела
који се уморио од превелике жудње
и пожелео да почине на мом рамену.
НЕБЕСКЕ СТВАРИ
По тамној копрени моје збуњене ноћи
ти прстом као чаробним кистом
црташ беле сањиве љиљане.
Збуњени твојом надошлом чежњом
они нарастају безумно и надрастају
видик мог затамњеног прозора.
Гледам те док у заносу питаш ветар
може ли ово поље поднети толико лепоте
која надима твоје груди до прскања.
Ветар ћути, притајио се сасвим, и он опијен
страх га да не разнесе тај мирис надошле песме
у снове невиних и још непробуђених.
А мојим лицем, као по води Јорданској
плове одсјаји твог првотног лика
и душа се радује не марећи
ни за вечност ни за пролазност.
МОЛИТВА ЗА ТЕБЕ
Прво сам подигла главу према небу
и склопила руке
саставила дланове.
На стропу храма
један шаљиви анђео ми намигну
и измами осмех на мом лицу.
Видевши ме тако осмехнуту
Господ само одмахну руком
и онако строг
насмеши се и Он.
Онда сам тихо
спелујући слово по слово
милујући их уснама
овлаженим капима јорданске воде
изговорила твоје име.
Анђео поново намигну
а Бог се уозбиљи.
Прва мисао моја
личила је на паковање кофера
за ходочасни пут
унутра још ништа
а около све саме реликвије:
молитвеник
фотографије у зеници ока сачуване
сећања на сузе и смех
смрти и рођења
погубљене и нађене речи
и нада у пророчко, ново
немогуће, слатко и окрутно
без чега нема живота
а ни смрти нема.
Друга мисао беше:
Боже благи, склони тај кофер
па у њега не може стати
ни моја мисао о том путу
а камо ли толики пртљаг.
Сада се анђео уозбиљи
а Господ се поново осмехну.
Ја, што год дотакох
осетих зебњу.
Само празнина кофера
спокојно ме посматрала.
Поново изговорих твоје име.
Господ ме непомично гледаше
али као да изусти једно слово
као да чух неко значајно, очинско: Иии…?
Приведи га Господе
рекох гласно и отворих очи.
Видех како анђео узлете
онако осмехнут
и видех како Господ
и даље непомично ме гледа
са заустављеним упитником на уснама.
Приведи га Господе
понових разговетно
топле дланове положивши на груди
усред Оченаша
и прекрстих се.
Онда је почео ватромет.
Два голуба уплашена
прегласним звуцима народног весеља
пролетеше тик изнад моје главе.
Онај кофер сам се затвори – празан.
Оне реликвије бившег живота
расуте около
повукоше се у сопствене сенке
и ја крочих у ноћ
празничну, новогодишњу.
Предамном је погнутих ледја
корачао Господ
или само његова сенка можда
ко то зна.
Направих се луда и сада ја изрекох
оно његово упитно Ииии?
Окрену се
погледа ме право у очи и
људски, помало замишљено, изговори:
И мени понекад треба помоћи.
Потрајало је то очи у очи са Њим.
Он и ја, а између нас ти!
Нема фолирања, као да чух.
Отвориће срце и умрети као Кришнамурти
као јелен у питомој шуми
при светлости младог месеца -
или ће га затворити сасвим, неповратно
и живети као још једно нерођено ЈА.
Тада је и ватромет престао.
Остадосмо још неко време
у благотворном ћутању
ове благданске ноћи
Господ или његова сенка
и ми, ти и ја.
Све је изгледало тако литерарно
А радило се о стварном Животу
толико стварном да не поверујеш.
После сте Ти и Господ отишли
свако на своју страну
а ја још стојим тамо
стрепећи од корака који воде
на ону страну коју сам управо одабрала.
НЕСВАКИДАШЊИ ГОСТ
Месец није најавио своје ванредне мене
нити упозорио на плиму срца у зору.
Глас од којег се помера ум
и немушта реч која се громко огласила
долетели су изненадно са јатом белих лептира.
Неки музикални ветар издашно ме
засипао мирисима пољског цвећа
који подсећају на оне срећне године
када се душа у слутњи притаји
ослушкујући како лековите траве убрзано расту.
Сви моји небески чувари на трен су се
склонили под крило архангела Данила
и он их је омамом сједињења закрилио.
Једна млада звезда узлетела је више
и он се те ноћи уселио у мој озарени сан.
Његово постојање тихо се увлачило
у поре мог једноставног дана
његове мисли лако су размицале стварност
и ја сам полако узлетала и спуштала се
лебдећи као сањани пољубац на питомој усни.
Потом је све стало и благдански се утишало.
На плафону око чкиљаве сијалице
наглавачке окренути дотрајали кинески сунцобран
шкрто исијава топлину давно упијених сунчевих зрака
подсећајући на узалудност разумевања.
На једном зиду играју сенке загрљених љубавника
на другом породични портрети чудно се криве
капи нектара капљу са воћа на мртвој природи
ремек-делу непознатог сликара
купљеном на једном париском бувљаку.
Сенка несвакидашњег госта
застала је скрушено окренута ка северу
сада се јутром према њој окрећем
када се још живом Богу молим.
Тек месец један како га нема, а чини се да су године.
Трава вене као да читав век чека кишу.
Оживљавајући сенка се усправља и мирно ме гледа
док пред њеним корацима врата се сама отварају.
Крајем јуна песникиња Душка Врховац, члан Одбора за међународну сарадњу УКС и амбасадор Poetas del Mundo (Песници света) у Србији, боравила је у Италији и одржала две веома посећене и запажене књижевне вечери.
Књижевно вече у Риму, под насловом: СУСРЕТ СА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ: ДУШКА ВРХОВАЦ, одржано је 24. јуна у Књижевном салону “Fascino antico”, а на позив Националне културне асоцијације “Le Mele-Grane” и под патронатом амбасаде Србије. У пуној сали, пред претежно италијанском публиком, домаћин ове вечери и уводничар била је госпођа Фортуна Дела Порта (Fortuna Della Porta), председница асоцијације “Ле Меле-Гране”, а о поезији Душке Врховац говорила је песникиња и критичарка Летиција Леоне (Letizia Leone). Стихове Душке Врховац, у преводу Изабеле Мелончели (Isabella Meloncelli), говориле су песникиње Моника Ознато (Monica Osnato) и Дона Амати, док је ауторка казивала своје стихове на матерњем српском и на италијанском језику. Гост вечери био је Енио Кавали (Ennio Cavalli), познати италијански песник и главни уредник културе на RAI радију Као изненађење вечери он је прочитао своју песму Смедерево, коју је посветио песникињи Душки Врховац.
26. јуна, у организацији Одељења за културу града Нептуна (Città di Nettuno) и друштва “Фузибилија“ (Fusibilia), и под патронатом Амбасаде Србије,.одржано је књижевно вече под истим називом: СУСРЕТ СА ВЕЛИКОМ СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ: ДУШКА ВРХОВАЦ. О поезији Душке Врховац говорили су критичари и песници Сара Зухра Луканић (Sarah Zuhra Lukanic) и Енрико Пјетранђели (Енрицо Пиетрангели). Sala del Forte Sangallo била је пуна, а на крају сусрета песници града домаћина (Ђулија Черубини, Сандра Колауто, Луиђи Корси, Дилета ди Паола, Јаго-Роберто Санино, Фјоре Левекве и други) приредили су омаж српској песникињи, читајући своје песме од којих су неке биле инспирисане управо поезијом Душке Врховац. (Роберто Санино и Фјоре Левекве)
Захваљујући овом сусрету, у европски пројекат ОН ЛАЈН НОВИНЕ МЛАДИХ ЕВРОПЕ, чији је носилац град Nettuno, биће укључени и млади из Бора, јер је Ђампјеро Педаче (Giampiero Pedace), обласни секретар за културу, прихватио предлог Душке Врховац, а Удружење новинара Србије са радошћу се одазвало да брине о спровођењу овог пројекта у Србији.
http://www.kultunderground.org/articoli.asp?art=1774
ДУШКА ВРХОВАЦ
МИСТИЧНЕ КИШЕ
Ноћас сам с тобом црвене божуре
поред мутне Бистрице брала.
Са неба на нас падале су латице белог
из руку душа које нису нашле спокоја.
У трави чуо се шапат давних љубавника,
са пута допирао је топот коњаника
као из песама Хикмета Назима.
Док су капи мистичне кише бојиле нам лица
твоје очи су мелем за душу искриле
и неком проклетом синергијом
твој врели дах се на мојим зрелим уснама
у скерлетне капи росе претварао.
Све је било нестварно осим ноћи,
осим нашег плача и благослова господњег.
Сада знам да си и оно што јесте и оно што није.
Да си модра зора моје питоме смрти
и болни сумрак своје одлазеће младости;
да си заустављени глас примордијалног крика,
одбегли сан о пуноћи заспалог ангела
који се уморио од превелике жудње
и пожелео да почине на мом рамену.
НЕБЕСКЕ СТВАРИ
По тамној копрени моје збуњене ноћи
ти прстом као чаробним кистом
црташ беле сањиве љиљане.
Збуњени твојом надошлом чежњом
они нарастају безумно и надрастају
видик мог затамњеног прозора.
Гледам те док у заносу питаш ветар
може ли ово поље поднети толико лепоте
која надима твоје груди до прскања.
Ветар ћути, притајио се сасвим, и он опијен
страх га да не разнесе тај мирис надошле песме
у снове невиних и још непробуђених.
А мојим лицем, као по води Јорданској
плове одсјаји твог првотног лика
и душа се радује не марећи
ни за вечност ни за пролазност.
МОЛИТВА ЗА ТЕБЕ
Прво сам подигла главу према небу
и склопила руке
саставила дланове.
На стропу храма
један шаљиви анђео ми намигну
и измами осмех на мом лицу.
Видевши ме тако осмехнуту
Господ само одмахну руком
и онако строг
насмеши се и Он.
Онда сам тихо
спелујући слово по слово
милујући их уснама
овлаженим капима јорданске воде
изговорила твоје име.
Анђео поново намигну
а Бог се уозбиљи.
Прва мисао моја
личила је на паковање кофера
за ходочасни пут
унутра још ништа
а около све саме реликвије:
молитвеник
фотографије у зеници ока сачуване
сећања на сузе и смех
смрти и рођења
погубљене и нађене речи
и нада у пророчко, ново
немогуће, слатко и окрутно
без чега нема живота
а ни смрти нема.
Друга мисао беше:
Боже благи, склони тај кофер
па у њега не може стати
ни моја мисао о том путу
а камо ли толики пртљаг.
Сада се анђео уозбиљи
а Господ се поново осмехну.
Ја, што год дотакох
осетих зебњу.
Само празнина кофера
спокојно ме посматрала.
Поново изговорих твоје име.
Господ ме непомично гледаше
али као да изусти једно слово
као да чух неко значајно, очинско: Иии…?
Приведи га Господе
рекох гласно и отворих очи.
Видех како анђео узлете
онако осмехнут
и видех како Господ
и даље непомично ме гледа
са заустављеним упитником на уснама.
Приведи га Господе
понових разговетно
топле дланове положивши на груди
усред Оченаша
и прекрстих се.
Онда је почео ватромет.
Два голуба уплашена
прегласним звуцима народног весеља
пролетеше тик изнад моје главе.
Онај кофер сам се затвори – празан.
Оне реликвије бившег живота
расуте около
повукоше се у сопствене сенке
и ја крочих у ноћ
празничну, новогодишњу.
Предамном је погнутих ледја
корачао Господ
или само његова сенка можда
ко то зна.
Направих се луда и сада ја изрекох
оно његово упитно Ииии?
Окрену се
погледа ме право у очи и
људски, помало замишљено, изговори:
И мени понекад треба помоћи.
Потрајало је то очи у очи са Њим.
Он и ја, а између нас ти!
Нема фолирања, као да чух.
Отвориће срце и умрети као Кришнамурти
као јелен у питомој шуми
при светлости младог месеца -
или ће га затворити сасвим, неповратно
и живети као још једно нерођено ЈА.
Тада је и ватромет престао.
Остадосмо још неко време
у благотворном ћутању
ове благданске ноћи
Господ или његова сенка
и ми, ти и ја.
Све је изгледало тако литерарно
А радило се о стварном Животу
толико стварном да не поверујеш.
После сте Ти и Господ отишли
свако на своју страну
а ја још стојим тамо
стрепећи од корака који воде
на ону страну коју сам управо одабрала.
НЕСВАКИДАШЊИ ГОСТ
Месец није најавио своје ванредне мене
нити упозорио на плиму срца у зору.
Глас од којег се помера ум
и немушта реч која се громко огласила
долетели су изненадно са јатом белих лептира.
Неки музикални ветар издашно ме
засипао мирисима пољског цвећа
који подсећају на оне срећне године
када се душа у слутњи притаји
ослушкујући како лековите траве убрзано расту.
Сви моји небески чувари на трен су се
склонили под крило архангела Данила
и он их је омамом сједињења закрилио.
Једна млада звезда узлетела је више
и он се те ноћи уселио у мој озарени сан.
Његово постојање тихо се увлачило
у поре мог једноставног дана
његове мисли лако су размицале стварност
и ја сам полако узлетала и спуштала се
лебдећи као сањани пољубац на питомој усни.
Потом је све стало и благдански се утишало.
На плафону око чкиљаве сијалице
наглавачке окренути дотрајали кинески сунцобран
шкрто исијава топлину давно упијених сунчевих зрака
подсећајући на узалудност разумевања.
На једном зиду играју сенке загрљених љубавника
на другом породични портрети чудно се криве
капи нектара капљу са воћа на мртвој природи
ремек-делу непознатог сликара
купљеном на једном париском бувљаку.
Сенка несвакидашњег госта
застала је скрушено окренута ка северу
сада се јутром према њој окрећем
када се још живом Богу молим.
Тек месец један како га нема, а чини се да су године.
Трава вене као да читав век чека кишу.
Оживљавајући сенка се усправља и мирно ме гледа
док пред њеним корацима врата се сама отварају.
poesia_internazionale_duska_vrhovac.pdf | |
File Size: | 303 kb |
File Type: |
From: <uksrbije@srpskacirilica.rs>
Date: 2011/7/8
Subject: „Ishtar's songs“ - Ирачка поезија до седамдесетих година прошлога вијека
To: Ukslistazapostu <ukslistazapostu@srpskacirilica.rs>„
"Ishtar's songs“ - Ирачка поезија до седамдесетих година прошлога вијека (Издање 2011, Plain View Press, Austin, Texas , USA). Један од рецензената је био и Сабахудин Хаџиалић из Сарајева, члан Удружења књижевника Србије.
http://www.plainviewpress.net/gallery2/pages/Ishtars-Songs.html
http://sabihadzi.weebly.com/ishtars-songs-iraqi-poetry-since-the-1970s.html
Date: 2011/7/8
Subject: „Ishtar's songs“ - Ирачка поезија до седамдесетих година прошлога вијека
To: Ukslistazapostu <ukslistazapostu@srpskacirilica.rs>„
"Ishtar's songs“ - Ирачка поезија до седамдесетих година прошлога вијека (Издање 2011, Plain View Press, Austin, Texas , USA). Један од рецензената је био и Сабахудин Хаџиалић из Сарајева, члан Удружења књижевника Србије.
http://www.plainviewpress.net/gallery2/pages/Ishtars-Songs.html
http://sabihadzi.weebly.com/ishtars-songs-iraqi-poetry-since-the-1970s.html
irak.doc | |
File Size: | 35 kb |
File Type: | doc |
МОЛБА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УВАЖЕНЕ КОЛЕГЕ ПИСЦИ
И ЉУБИТЕЉИ КЊИЖЕВНОСТИ
У ОТАЏБИНИ И У СВЕТУ,
Управни одбор Удружења књижевника Србије разматрао је, уочи Васкрса, План прихода и расхода УКС за 2011. годину, и закључио да Удружење за свој веома интензиван, разуђени рад, у којем учествује свега десетак запослених и око стотину писаца волонтера, од државе Србије не добија ни једну трећину неопходних средстава, тако да више од две трећине остају непокривене. Закључено је – с обзиром да смо непрофитабилна организација и да ће у ово тешко време значајнија помоћ државе Србије и даље изостајати – могу бити спасоносне донације оних који разумеју да једна од најстаријих и најзначајнијих српских институција – Удружење књижевника Србије, не сме да се угаси.
Основали смо КЛУБ ПРИЈАТЕЉА КЊИГЕ И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, па позивамо све наше чланове и пријатеље из иностранства (и отаџбине) који живе лакше од нас, да нам помогну.
Напомињемо да чак нисмо у могућности да обезбедимо редовне, скромне плате малом броју запослених. Доведено је у питање даље излажење „Књижевних новина“, као и одржавање Београдских међународних сусрета писаца, који трају пола века.
Знамо да је ова економска криза СВЕТСКА, и да данас никоме није лако, али верујемо да и вас и нас дубоко мотивише жеља да сачувамо наше старо, добро Удружење књижевника Србије.
Најљубазније молимо да нам се јаве сви који могу и желе да нам помогну. Књижевне новине ће редовно објављивати имена дародаваца.
Радомир Андрић,
председник Удружења
У Београду, 25. априла 2011. књижевника Србије
УВАЖЕНЕ КОЛЕГЕ ПИСЦИ
И ЉУБИТЕЉИ КЊИЖЕВНОСТИ
У ОТАЏБИНИ И У СВЕТУ,
Управни одбор Удружења књижевника Србије разматрао је, уочи Васкрса, План прихода и расхода УКС за 2011. годину, и закључио да Удружење за свој веома интензиван, разуђени рад, у којем учествује свега десетак запослених и око стотину писаца волонтера, од државе Србије не добија ни једну трећину неопходних средстава, тако да више од две трећине остају непокривене. Закључено је – с обзиром да смо непрофитабилна организација и да ће у ово тешко време значајнија помоћ државе Србије и даље изостајати – могу бити спасоносне донације оних који разумеју да једна од најстаријих и најзначајнијих српских институција – Удружење књижевника Србије, не сме да се угаси.
Основали смо КЛУБ ПРИЈАТЕЉА КЊИГЕ И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, па позивамо све наше чланове и пријатеље из иностранства (и отаџбине) који живе лакше од нас, да нам помогну.
Напомињемо да чак нисмо у могућности да обезбедимо редовне, скромне плате малом броју запослених. Доведено је у питање даље излажење „Књижевних новина“, као и одржавање Београдских међународних сусрета писаца, који трају пола века.
Знамо да је ова економска криза СВЕТСКА, и да данас никоме није лако, али верујемо да и вас и нас дубоко мотивише жеља да сачувамо наше старо, добро Удружење књижевника Србије.
Најљубазније молимо да нам се јаве сви који могу и желе да нам помогну. Књижевне новине ће редовно објављивати имена дародаваца.
Радомир Андрић,
председник Удружења
У Београду, 25. априла 2011. књижевника Србије
|
|
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 11. јул 2011, 17.00
ПРОФ. ДР ГОРДАНА ПЕШАКОВИЋ
(А М Е Р И К А)
СВЕТ У ЛАПТОПУ
П У Т О П И С И
УЧЕСТВУЈУ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
* * *
Када бих ја живела у Мексику, могла бих да будем само једно: уметник. Толику снагу осећања на улицама, по зидовима, у изложбеним просторима,
у бојама – нисам нигде доживела!
* * *
У Копенхагену постоји једно свето место за све православце, један прави симбол љубави: руска црква Александра Невског.
* * *
Индија у мени дошла је Индији у Индију.
И препознале су се: једна претходна ја, једна садашња ја, једна једина ја...
_______________________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 11. јул 2011, 20.00
НИКОЛА ТЕСЛА
И КЊИЖЕВНОСТ
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ
ПРОФ. ДР ВАСО МИЛИНЧЕВИЋ
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_________________________________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 13. VII 2011, 19.00
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧИТАЈУ:
ГОЈКО ШАНТИЋ,
ПРВАК ДРАМЕ
ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА
и МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИК
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 11. јул 2011, 17.00
ПРОФ. ДР ГОРДАНА ПЕШАКОВИЋ
(А М Е Р И К А)
СВЕТ У ЛАПТОПУ
П У Т О П И С И
УЧЕСТВУЈУ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
* * *
Када бих ја живела у Мексику, могла бих да будем само једно: уметник. Толику снагу осећања на улицама, по зидовима, у изложбеним просторима,
у бојама – нисам нигде доживела!
* * *
У Копенхагену постоји једно свето место за све православце, један прави симбол љубави: руска црква Александра Невског.
* * *
Индија у мени дошла је Индији у Индију.
И препознале су се: једна претходна ја, једна садашња ја, једна једина ја...
_______________________________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 11. јул 2011, 20.00
НИКОЛА ТЕСЛА
И КЊИЖЕВНОСТ
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР ДРАГАН СИМЕУНОВИЋ
ПРОФ. ДР ВАСО МИЛИНЧЕВИЋ
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
_________________________________________________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 13. VII 2011, 19.00
ПРОГЛАС
ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧИТАЈУ:
ГОЈКО ШАНТИЋ,
ПРВАК ДРАМЕ
ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА
и МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИК
GLORIA ARTIS ЗА ЗАСЛУГЕ У КУЛТУРИ И ЛИТЕРАТУРИ
ИСТАКНУТИ ЧЛАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ИЗ ПОЉСКЕ, ГОСПОДИН БРАНИСЛАВ БРАНКО ЋИРЛИЋ, ОДЛИКОВАН ЈЕ НЕДАВНО НАЈВИШИМ ПОЉСКИМ ОДЛИКОВАЊЕМ У КУЛТУРИ И ЛИТЕРАТУРИ - ЗЛАТНИМ ОРДЕНОМ СА ТРАКОМ GLORIA ARTIS.
ГОСПОДИН ЋИРЛИЋ ЈЕ У ПОЉСКОЈ ПОЗНАТ ПО УПОРНОМ ПРОМОВИСАЊУ СРБИЈЕ, ЊЕНЕ ИСТОРИЈЕ, КУЛТУРЕ И ЛИТЕРАТУРЕ, ЧИМЕ ЈЕ ПРЕ НЕКОЛИКО ГОДИНА ПОДСТАКАО ПОЉСКИ САВЕЗ АУТОРА ЗАиКС ДА МУ ДОДЕЛИ НАЈСТАРИЈУ НАГРАДУ ЗА ТАКВУ ДЕЛАТНОСТ, АЛИ И ЗА ОБИМНО КЊИЖЕВНО ДЕЛО. ЊЕГОВЕ ПОЈЕДИНЕ КЊИГЕ (МОНОГРАФИЈЕ, АНТОЛОГИЈЕ, БАЈКЕ, ПРЕВОДИ ПРОЗЕ И ПОЕЗИЈЕ, ВОДИЧИ) ДОЖИВЕЛЕ СУ МАСОВНА ИЗДАЊА.
САВЕЗ ПОЉСКИХ КЊИЖЕВНИКА ЋЕ 13. ЈУЛА У ДОМУ ЛИТЕРАТУРЕ У ВАРШАВИ ПРОСЛАВИТИ 95. РОЂЕНДАН ГОСПОДИНА БРАНКА ЋИРЛИЋА И ЧЕСТИТАТИ МУ ОРДЕН GLORIA ARTIS.
ЧЕСТИТАМО И МИ, ОД СРЦА!
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Удружење књижевника Србије...07.7.2011.
КУЛТУРНО ЛЕТО У БАЊИ ВРУЈЦИ
Удружење књижевника Србије и ове године у Бањи Врујци организује КУЛТУРНО ЛЕТО, гостовање писаца у хотелу КОНДИР, сваке суботе током два месеца, од 9. јула, па све до половине септембра. Захваљући власнику Хотела КОНДИР Свети Ковачевићу и његовој сестри Мирјани Ковачевић, који добро знају да угоститељску понуду неизоставно треба оплеменити уметношћу, гости Бање Врујци и овог лета уживаће у стиховима наших истакнутих песника.
Директор хотела ВРУЈЦИ Милијан Васић такође је изразио жељу да овог лета оствари сарадњу са Удружењем књижевника Србије.
Ову манифестацију подржава Општина Мионица.
Удружење књижевника Србије и ове године у Бањи Врујци организује КУЛТУРНО ЛЕТО, гостовање писаца у хотелу КОНДИР, сваке суботе током два месеца, од 9. јула, па све до половине септембра. Захваљући власнику Хотела КОНДИР Свети Ковачевићу и његовој сестри Мирјани Ковачевић, који добро знају да угоститељску понуду неизоставно треба оплеменити уметношћу, гости Бање Врујци и овог лета уживаће у стиховима наших истакнутих песника.
Директор хотела ВРУЈЦИ Милијан Васић такође је изразио жељу да овог лета оствари сарадњу са Удружењем књижевника Србије.
Ову манифестацију подржава Општина Мионица.
Конкурс за децу и омладину
Драги пријатељи,
Овај конкурс смо упутили свим установама за децу и омладину без родитеља чије смо адресе знали. Молимо вас проследите га и ви на адресе установа за децу и омладину без родитеља чије адресе знате, или лично деци и омладини чије адресе знате. Посебно бисте нам помогли ако нас повежете са установама у Републици Српкој и Црној Гори јер отуда немамо адресе.
Искрено вам се захваљујем.
Раде Батуран, Торонто
Драги пријатељи,
Овај конкурс смо упутили свим установама за децу и омладину без родитеља чије смо адресе знали. Молимо вас проследите га и ви на адресе установа за децу и омладину без родитеља чије адресе знате, или лично деци и омладини чије адресе знате. Посебно бисте нам помогли ако нас повежете са установама у Републици Српкој и Црној Гори јер отуда немамо адресе.
Искрено вам се захваљујем.
Раде Батуран, Торонто
konkurs_2011..docx | |
File Size: | 14 kb |
File Type: | docx |
Преминуо Зоран Симић, новинар, професор и књижевник
У суботу, тачно у подне, у Пожаревцу, изненада је преминуо дугогодишњи новинар Политике, професор српског језика и књижевник, Зоран Симић (1950-2011). Тридесет година радио је у Политици, као дописник из Јагодине и Пожаревца. Последњих година живота, са једнаком страшћу са којом је живео и радио све чега се прихватио, извео је на пут генерације ђака, учећи их, како је говорио, и језику и животу, те писао поезију и прозу.
Објављивао је у Ошишаном јежу, Смедеревцу, Књижевним новинама, Багдали, Помаку, итд...
У првом објављеном роману, Српски пацијент, евоцирао је фактографски, јетко, сатирично и алегорично, свој новинарски радни век у Политици, кући коју је сматрао једним од стубова друштва.
Марија Симић
У суботу, тачно у подне, у Пожаревцу, изненада је преминуо дугогодишњи новинар Политике, професор српског језика и књижевник, Зоран Симић (1950-2011). Тридесет година радио је у Политици, као дописник из Јагодине и Пожаревца. Последњих година живота, са једнаком страшћу са којом је живео и радио све чега се прихватио, извео је на пут генерације ђака, учећи их, како је говорио, и језику и животу, те писао поезију и прозу.
Објављивао је у Ошишаном јежу, Смедеревцу, Књижевним новинама, Багдали, Помаку, итд...
У првом објављеном роману, Српски пацијент, евоцирао је фактографски, јетко, сатирично и алегорично, свој новинарски радни век у Политици, кући коју је сматрао једним од стубова друштва.
Марија Симић
Удружење књижевника Србије...06.7.2011.
РШУМОВИЋ У КОЛУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Велики српски писац за децу, класик из доба Душана Радовића, Драгана Лукића и Миће Данојлића - Љубивоје Ршумовић управо је објављен у 103. КОЛУ Српске књижевне задруге, наше најстарије и најугледније књижевне едиције.
Ршумовићу је припала 694. књига Кола.
Предговор књизи написала је Слађана Илић. Рецензент је Марко Недић.
Ршумов наслов КУЋА СА ОКУЋНИЦОМ могао би да буде синоним Српске књижевне задруге. И Задруга је кућа са окућницом - баштином старом и новом, ближом и даљом...
Ршумова књига је велика народна хрестоматија, а у исто време аутобиографија о другима - родитељима, ближњима, народу, који мисли како да чини и чини као што мисли.
На начин Пелагићевог Народног учитеља, Ршумовић поше поуке о језику и поуке о народу - приче из којих су настале пословице, односно пословице из којих је лични живот изродио приче.
Реконструишући своје истинско детињство, сликајући свој домаћи патријархални завичај и живот на Златибору половином 20. века, Ршумовић на модеран начин формулише српску народну филозофију, са печатом сопственог живота и талента.
Књига је настала на начин невиђене књижевне алхемије: пре 30 година, у Савременику Српске књижевне задруге, објављен је Ршумовићев сонетни венац "Кућа". Сваки стих био је пословица - у десетерцу, посвећеном метру српске класичне поезије... Сада, после 30 година, сваки од тих стихова постаје наслов по једне кратке приче, које су у исто време нови примјери чојства и јунаштва и псалми посвећеног породичног живота Србије нашег песника.
Раскошни књижевни језик мајсторски сенчи лекције из мудрости и искуства - прослављеног писца књига Ма шта ми рече и Још нам само але фале...
Драган Лакићевић
Велики српски писац за децу, класик из доба Душана Радовића, Драгана Лукића и Миће Данојлића - Љубивоје Ршумовић управо је објављен у 103. КОЛУ Српске књижевне задруге, наше најстарије и најугледније књижевне едиције.
Ршумовићу је припала 694. књига Кола.
Предговор књизи написала је Слађана Илић. Рецензент је Марко Недић.
Ршумов наслов КУЋА СА ОКУЋНИЦОМ могао би да буде синоним Српске књижевне задруге. И Задруга је кућа са окућницом - баштином старом и новом, ближом и даљом...
Ршумова књига је велика народна хрестоматија, а у исто време аутобиографија о другима - родитељима, ближњима, народу, који мисли како да чини и чини као што мисли.
На начин Пелагићевог Народног учитеља, Ршумовић поше поуке о језику и поуке о народу - приче из којих су настале пословице, односно пословице из којих је лични живот изродио приче.
Реконструишући своје истинско детињство, сликајући свој домаћи патријархални завичај и живот на Златибору половином 20. века, Ршумовић на модеран начин формулише српску народну филозофију, са печатом сопственог живота и талента.
Књига је настала на начин невиђене књижевне алхемије: пре 30 година, у Савременику Српске књижевне задруге, објављен је Ршумовићев сонетни венац "Кућа". Сваки стих био је пословица - у десетерцу, посвећеном метру српске класичне поезије... Сада, после 30 година, сваки од тих стихова постаје наслов по једне кратке приче, које су у исто време нови примјери чојства и јунаштва и псалми посвећеног породичног живота Србије нашег песника.
Раскошни књижевни језик мајсторски сенчи лекције из мудрости и искуства - прослављеног писца књига Ма шта ми рече и Још нам само але фале...
Драган Лакићевић
ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
Ова, најзначајнија књижевна манифестација Срба у Румунији и једна од најважнијих у целокупном српском расејању, биће отворена 18. августа конференцијом за новинаре и сусретом са румунским писцима у Генералном конзулату Републике Србије у Темишвару.
Истога дана у вечерњим сатима, у порти манастира Базјаш, у присуству темишварског Владике Лукијана, српских свештеника из Румуније, званица, писаца, ликовних уметника и представника медија, Савез Срба у Румунији уручиће Велику базјашку повељу, најзначајније књижевно признање српског расејања, песнику академику Милосаву Тешићу.
Такође, у просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Базјашу биће отворена изложба ликовних дела сликара који у том периоду учествују на Преображењској ликовној колонији, која се одржава сваке године уз подршку Министарства вера и дијаспоре Републике Србије.
У оквиру богатог програма предвиђени су и округли столови посвећени превођењу и савременим токовима књижевности, као и три вечери поезије на којима ће, уз добитника Велике базјашке повеље господина Тешића, учествовати румунски и српски писци из матице и расејања.
Организатори сваке године предвиде и више обилазака места у којима живе Срби на левој обали Дунава и сусрете са српском заједницом. Тако ће и ове године учесници „Дана преображења Срба у Румунији“ моћи боље да упознају српску заједницу у Старој Молдави, Белобрешки, Базјашу, Соколовцу и Златици.
_____________________________________________________________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у среду, 10. августа, са почетком у 11.30 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњи лауреат Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
АКАДЕМИКУ МИЛОСАВУ ТЕШИЋУ
Сваке године, од 18. до 29. августа, Савез Срба у Румунији организује „Дане Преображења Срба у Румунији“, на релацији Темишвар – манастир Базјаш (задужбина Светог Саве).
Ова, најзначајнија књижевна манифестација Срба у Румунији и једна од најважнијих у целокупном српском расејању, биће отворена 18. августа конференцијом за новинаре и сусретом са румунским писцима у Генералном конзулату Републике Србије у Темишвару.
Истога дана у вечерњим сатима, у порти манастира Базјаш, у присуству темишварског Владике Лукијана, српских свештеника из Румуније, званица, писаца, ликовних уметника и представника медија, Савез Срба у Румунији уручиће Велику базјашку повељу, најзначајније књижевно признање српског расејања, песнику академику Милосаву Тешићу.
Такође, у просторијама Српског културног центра „Свети Сава“ у Базјашу биће отворена изложба ликовних дела сликара који у том периоду учествују на Преображењској ликовној колонији, која се одржава сваке године уз подршку Министарства вера и дијаспоре Републике Србије.
У оквиру богатог програма предвиђени су и округли столови посвећени превођењу и савременим токовима књижевности, као и три вечери поезије на којима ће, уз добитника Велике базјашке повеље господина Тешића, учествовати румунски и српски писци из матице и расејања.
Организатори сваке године предвиде и више обилазака места у којима живе Срби на левој обали Дунава и сусрете са српском заједницом. Тако ће и ове године учесници „Дана преображења Срба у Румунији“ моћи боље да упознају српску заједницу у Старој Молдави, Белобрешки, Базјашу, Соколовцу и Златици.
_____________________________________________________________________________________________
Поводом „Дана Преображења Срба у Румунији“ позивамо Вас на конференцију за новинаре која ће се одржати у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у среду, 10. августа, са почетком у 11.30 часова. Конференцији ће присуствовати овогодишњи лауреат Милосав Тешић, представници Савеза Срба у Румунији и писци УКС.
Председник Савеза Срба у Румунији
др Славомир Гвозденовић
и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Удружење књижевника Србије..5.7.2011.
ПИСЦИ О СРПСКОМ ТЕНИСКОМ ШАМПИОНУ
Многи српски писац уложио је свој танани нервни систем у поход Новака Ђоковића на светски тениски трон. Ево шта чланови Удружења књижевника Србије, укратко, мисле о нашем шампиону.
● Да би писац имао блистав стил, мора да има изванредан карактер, каже Гете. Изванредан карактер је предуслов за врхунске резултате у свим областима. У спорту се то тако јасно види. Новак Ђоковић је дивно српско чудо! Бог нам је подарио тог дечака да утеши и уздигне измождену и ојађену Србију.
Мирјана Булатовић
● Новак Ђоковић је своју победу поклонио српском народу. Кад су завијориле заставе, кад је отпевана химна, и кад је из свих грла клицала младост, Ђоковић је рекао: „Овај пехар је за вас и за Србију!“
Петар Пајић
● Новака Ђоковића треба да примимо у Удружење књижевника Србије зато што је његов рекет тренутно наше најјаче перо. Ако не у Удружење, оно бар у ПЕН центар, јер изгледа да он има и неку међународну репутацију...
Матија Бећковић
● То што је Новак велики шампион је једно, а што је лепо васпитан, отмен, паметан и што не крије свој патриотизам, то је друго. И то друго га чини јединственим, а не само спортски успеси.
Перо Зубац
● У брисаном простору између нас и све опаснијег света, Ноле је изашао на црту. На неки начин, Ђоковић игра и за нас, а Новак побеђује сам.
Миљурко Вукадиновић
● Сада сви на свету знају да у малој Србији живи велики Новак, светски шампион у тенису. Он је градио своје име бранећи своју земљу од клевета, и било му је двоструко теже него осталим шампионима.
Бранислав Вељковић
● Богомдани дарови, оплемењени благородном душом, а уз то утемељени радом јаке воље, изнедрили су – Новака Ђоковића, Човека који ће бити узор за све и свакога.
Јован Јањић
● Новак Ђоковић је шампион свих шампиона! Са онаквом породицом, коју сам синоћ видео на бини испред Дома Народне скупштине, морао је да досегне те висине!
Радослав Братић
● Дивно је међу нама имати човјека који узима оне пехаре који нису нама намијењени!
Емир Кустурица
● Новака Ђоковића најтачније описује стих Аце Секулића: ТО МАЈКА ВИШЕ НЕ РАЂА!
Гојко Шантић
● Годинама ниједан човек није обрадовао српски народ колико Новак Ђоковић!
Добрица Ћосић
● Песник међу тениским рекетима, млади Новак, чудесном спортском имагинацијом, речима примереним народним мудрацима, проноси светом славу својих корена, отаџбине и српског имена.
Мићо Цвијетић
● Нолетов рекет је српски крсташ барјак који данас лепрша на највишем јарболу пред разроким очима света, а вимблдонски пехар је митско златно руно које је утоплило озеблу душу сиротице Србије.
Гојко Ђого
● Новак Ђоковић је, уместо свих нас, на спортском терену испевао песму над песмама и потвдио стару истину да бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. Сви смо се поносили када је подигао пехар после меча на Вимблдону, показујући витештво и племенитост – одлике изузетних личности, које знају да је живот тајна. Истовремено, по много чему, и изазов на путу до највећих људских остварења. Он је постао узор многим младим подухватницима. Хвала му за то!
Радомир Андрић
● Новак Ђоковић заслужио је сву лепоту и славу овог света. Ово није само круна његове каријере, већ нови почетак за светски тенис.
Бојана Стојановић Пантовић
● Од Панчићевог врха па до Вимблдона винуо се српски принц Ноле, а са њиме и сви ми Срби у земљи и расејању, поносни на његову исконску снагу и префињеност.
Зоран Маринковић
● У целом овом безнађу, то је велики догађај. Сама чињеница да је јуче на улице изашло сто хиљада људи, говори да млади трагају за надом и да су се везали за Новака Ђоковића, што је одлично. Веома је важна и његова везаност за породицу, јер део наше несреће је управо у томе што смо се од породице отуђили.
Милован Витезовић
● Српски одговор милосрдном анђелу зове се Новак Ђоковић.
Рајко Петров Ного
● У духу свог имена, Новак Ђоковић је Србима донео нешто ново: наду!
Срба Игњатовић
● Старина Новак је
овај младић, Обилић.
Адам Пуслојић
У Удружењу књижевника Србије
22. маја одржана је трибина:
ЧИЈА ЈЕ ОЈКАЧА?
Унеско и древно ојкање:
Хрватска и крајишка културна баштина Срба
Недавном одлуком Унеско-а, древно ојкање је признато за део светске културне нематеријалне баштине. Заједно са ојкачом, Унеско је признао шпански фламенко и један народни обичај из Кине, који изводи народ Ујгури. Међутим, поводом ојкаче, у образложењу Унеско-а стоји да ојкање припада хрватској баштини? То се догодило, јер је Храватска претенциозно, и не хајући за друге, номиновала Унеско-у ојкање као своју баштину без помињања крајишких Срба који вековима певају ојкачу у динарским (балканским) просторима. Ако је Унеско признао Кини један обичај који изводи народ Ујгури на њеној територији, то исто треба да се каже за Хрватску – да ојкање на њеној територији изводи народ Срби!
O овој теми говорили су:
Ненад Грујичић, аутор студије и антологије ''Ојкача'',
др Славица Гароња Радованац, књижевни историчар,
и Срђан Асановић, етномузиколог.
Вече је обогатила крајишка ојкачка група Пилипенда.
У препуној великој сали, на трибини се могло чути да је Хрватска Унеско-у номиновала ојкање као своју баштину не помињући крајишке Србе који вековима ојкају на терену Далматинске загоре, Лике, Кордуна и Баније. Древно ојкање је у српској традицији у целом динарском појасу, дакле, не само у Хрватској, већ и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори, као и у делу Србије. Постоје и други називи за ово певање: грохотање (не гроктање како погрешно говоре чак и неки етномузиколози), војкање, орзање, розгање, потресање, завијање и зерзавање.
Ненад Грујичић је научним фактима показао да ојкање припада српској православној традицији. Славица Гароња Радованац је правила паралелу, истицала сличности и разлике између бећарца и ојкаче. Наводила је конкретне примере ојкаче из крајишког амбијента. Срђан Асановић говорио је о значају певачког ритуала за очивање текста. Указао је на миленијсмску дубину ојкања као српског певачког феномена.
Ненад Грујичић истакао је да је чешки научник Људевит Куба, у тексту ''Народна глазбена умјетност у Далмацији'' (Зборник за народни живот и обичаје јужних Славена, Загреб, 1899) написао да је овај начин певања ''у православним крајевима особито обљубљен'' и додао: ''с тим се слаже што ојкање ту налазимо само код православних пребјеглица из Босне и Србије''.
Овај кључни факат наводи и Антун Добронић у својој познатој студији ''Ојкање'' (Зборник за народне обичаје и живот Јужних Славена, Загреб, 1915). Дакле, хрватски научник усред Загреба објављује истину с почетка двадесетог века, потврђујући да у Хрватској ојка православни свет!
Затим, Владимир Дворниковић у тексту ''Психогенеза епског десетерца'' (Прилози проучавању народне поезије, Београд, 1936) пише да су му певачи ојкаче у Далматинској Загори, око Книна, на питање зашто тако чудно певају, као да наричу, одговорили да је то ''мушки плач за Косовом!''
У предговору књизи Станка Опачића Ћанице (Народне пјесме Кордуна, Загреб, 1972) пише: ''А кад би се исцрпио репертоар тих новодонесених пјесма, обично би се прелазило на пјевање домаћих ојкача, што се звало и пјевање ћирилицом''.
У тексту ''Ојкање у Босанској крајини'' (Развитак, Бањалука, 1939) Душан Умићевић пише: ''У свим крајевима где је ојкање сачувано, ојка само православни свијет. Нисам могао чути да би заојкао католик, а тако исто ни муслиман. Стога се може рећи да се ојка само у оним крајевима у којима живи народ православне вјере.'' Дакле, са научне и животне тачке, јасно је ко је вековни носилац ојкања динарским пределима.
Још је Људевит Куба записао: ''И у Црној Гори се свуда тако пјева, Бјелопавловићи се паче хвалишу да су они измислили тај начин тремолованога пјевања, а зову га зерзавање.'' Овом врстом старог певања бавили су се и бањалучки академик Владо Милошевић и сарајевски научник Цвјетко Рихтман. Они доносе разне називе за ову песму: преклапуша, придјекуша, натезалица, возачка, трзавица, бројевица... А за певача који започиње певанију каже се да: првачи, сријеца, вози, превија, огиба, угиње, пригиба, пријекива, јеца, јоче, јода...
Од великог је значаја у начелу, речено је на трибини, чињеница да је Унеско признао феномен ојкања за светску културну нематеријалну баштину. Тиме је оно подигнуто на највиши степен вредности и нико му не може одузети лепоту и сјај. Нама на Балкану остаје да се, нажалост, као и поводом других питања, локално надгорњавамо и сударамо.
Поменута је и емисија ''Ој'' на Првом програму ХРТ-а (26. јануара 2011) ауторке Бранке Шепаровић, у којој је ојкање претенциозно приписано хрватској баштини. Емисија је спуштена до баналног дневно-политичког нивоа, без научног темеља и доказа. Све је сведено на идеолошку раван домољубља типа Blut und Boden, како је у ријечком ''Новом листу'' одмах после те емисије приметио публициста Иван Старчевић, приговарјући ауторки емисије да се ојка на много ширем простору, све до Ужица. У тој емисији су дате импресионистичке и патетичне апотеозе, истицан је планетарни домет хрватског ојкања у поредбама чак са звуком и настанком самих галаксија. Ојкање је упоређено и са музиком шкољки из Јадрана?!
Певани примери ојкања у емисији били су неуверљиви, без изворног белега, ојкање из друге руке, без живе дубине. У емисији је недостајала је аутохтона српска певанија. Ни једном речју нису поменути изгнани Срби и српско ојкање, с колена на колено, у Хрватској. У емисији, као и у хрватској номинацији ојкања Унеск-у, прећутана је свима позната истина да је древно ојкање изгнано са Србима из Хрватске и да данас српске избеглице певају ојкачу у Војводини, Србији и широм света, чувајући је од заборава.
Све нам сада иде у прилог. Ојкање се изводи у избеглиштву, ојкају српске избеглице из Крајине у Војводини, Београду, и шире. У Србији постоје стотине подмлађених, изванредних ојкачких група. То у Хрватској није случај. Она неће моћи да сачува ојкање од изумирања, што је услов и задатак добијен од Унеско-а.
Ако је Унеско признао Кини један обичај који изводи народ Ујгури на њеној територији, то исто треба да се каже за Хрватску – да ојкање на њеној територији изводи народ Срби! Мали број Хрвата који ојка могао је ову врсту певања да научи од комшија Срба, али је познато да су се пре стотину и више година на том делу Балкана Срби на разне начине прекрштавали у римокатолике. Тиме нису заборавили генетску шифру ојкачког певања.
У Србији је коначно, са шест година закашњења у односу на Хрватску, институционално основана комисија за односе са Унеско-ом. Наше државне институције би требало, чуло се на трибини, научним и животним доказима да уложе протест Унеско-у уз нову номинацију ојкаче (Србија са Републиком Српском, а у бољем случају и уз сарадњу са хрватским Министаством културе, уз фер и коректан однос поводом овог питања заснованог на истини) да се ојкање, односно, ојкача мора да третира као српски културни бренд, одосно, део светске културне нематеријалне баштине у којем приоритетно учествују Срби.
Пример привремене крађе древног ојкања представља увод и у покушај преименовања српских манастира и српске културне баштине на Космету у албанску... Отуда је данас важна, и од непроцењивог значаја, борба за истинито и релевантно представљање Унеско-у високоразредних вредности наше националне културне наметријане баштине као дела светске.
22. маја одржана је трибина:
ЧИЈА ЈЕ ОЈКАЧА?
Унеско и древно ојкање:
Хрватска и крајишка културна баштина Срба
Недавном одлуком Унеско-а, древно ојкање је признато за део светске културне нематеријалне баштине. Заједно са ојкачом, Унеско је признао шпански фламенко и један народни обичај из Кине, који изводи народ Ујгури. Међутим, поводом ојкаче, у образложењу Унеско-а стоји да ојкање припада хрватској баштини? То се догодило, јер је Храватска претенциозно, и не хајући за друге, номиновала Унеско-у ојкање као своју баштину без помињања крајишких Срба који вековима певају ојкачу у динарским (балканским) просторима. Ако је Унеско признао Кини један обичај који изводи народ Ујгури на њеној територији, то исто треба да се каже за Хрватску – да ојкање на њеној територији изводи народ Срби!
O овој теми говорили су:
Ненад Грујичић, аутор студије и антологије ''Ојкача'',
др Славица Гароња Радованац, књижевни историчар,
и Срђан Асановић, етномузиколог.
Вече је обогатила крајишка ојкачка група Пилипенда.
У препуној великој сали, на трибини се могло чути да је Хрватска Унеско-у номиновала ојкање као своју баштину не помињући крајишке Србе који вековима ојкају на терену Далматинске загоре, Лике, Кордуна и Баније. Древно ојкање је у српској традицији у целом динарском појасу, дакле, не само у Хрватској, већ и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори, као и у делу Србије. Постоје и други називи за ово певање: грохотање (не гроктање како погрешно говоре чак и неки етномузиколози), војкање, орзање, розгање, потресање, завијање и зерзавање.
Ненад Грујичић је научним фактима показао да ојкање припада српској православној традицији. Славица Гароња Радованац је правила паралелу, истицала сличности и разлике између бећарца и ојкаче. Наводила је конкретне примере ојкаче из крајишког амбијента. Срђан Асановић говорио је о значају певачког ритуала за очивање текста. Указао је на миленијсмску дубину ојкања као српског певачког феномена.
Ненад Грујичић истакао је да је чешки научник Људевит Куба, у тексту ''Народна глазбена умјетност у Далмацији'' (Зборник за народни живот и обичаје јужних Славена, Загреб, 1899) написао да је овај начин певања ''у православним крајевима особито обљубљен'' и додао: ''с тим се слаже што ојкање ту налазимо само код православних пребјеглица из Босне и Србије''.
Овај кључни факат наводи и Антун Добронић у својој познатој студији ''Ојкање'' (Зборник за народне обичаје и живот Јужних Славена, Загреб, 1915). Дакле, хрватски научник усред Загреба објављује истину с почетка двадесетог века, потврђујући да у Хрватској ојка православни свет!
Затим, Владимир Дворниковић у тексту ''Психогенеза епског десетерца'' (Прилози проучавању народне поезије, Београд, 1936) пише да су му певачи ојкаче у Далматинској Загори, око Книна, на питање зашто тако чудно певају, као да наричу, одговорили да је то ''мушки плач за Косовом!''
У предговору књизи Станка Опачића Ћанице (Народне пјесме Кордуна, Загреб, 1972) пише: ''А кад би се исцрпио репертоар тих новодонесених пјесма, обично би се прелазило на пјевање домаћих ојкача, што се звало и пјевање ћирилицом''.
У тексту ''Ојкање у Босанској крајини'' (Развитак, Бањалука, 1939) Душан Умићевић пише: ''У свим крајевима где је ојкање сачувано, ојка само православни свијет. Нисам могао чути да би заојкао католик, а тако исто ни муслиман. Стога се може рећи да се ојка само у оним крајевима у којима живи народ православне вјере.'' Дакле, са научне и животне тачке, јасно је ко је вековни носилац ојкања динарским пределима.
Још је Људевит Куба записао: ''И у Црној Гори се свуда тако пјева, Бјелопавловићи се паче хвалишу да су они измислили тај начин тремолованога пјевања, а зову га зерзавање.'' Овом врстом старог певања бавили су се и бањалучки академик Владо Милошевић и сарајевски научник Цвјетко Рихтман. Они доносе разне називе за ову песму: преклапуша, придјекуша, натезалица, возачка, трзавица, бројевица... А за певача који започиње певанију каже се да: првачи, сријеца, вози, превија, огиба, угиње, пригиба, пријекива, јеца, јоче, јода...
Од великог је значаја у начелу, речено је на трибини, чињеница да је Унеско признао феномен ојкања за светску културну нематеријалну баштину. Тиме је оно подигнуто на највиши степен вредности и нико му не може одузети лепоту и сјај. Нама на Балкану остаје да се, нажалост, као и поводом других питања, локално надгорњавамо и сударамо.
Поменута је и емисија ''Ој'' на Првом програму ХРТ-а (26. јануара 2011) ауторке Бранке Шепаровић, у којој је ојкање претенциозно приписано хрватској баштини. Емисија је спуштена до баналног дневно-политичког нивоа, без научног темеља и доказа. Све је сведено на идеолошку раван домољубља типа Blut und Boden, како је у ријечком ''Новом листу'' одмах после те емисије приметио публициста Иван Старчевић, приговарјући ауторки емисије да се ојка на много ширем простору, све до Ужица. У тој емисији су дате импресионистичке и патетичне апотеозе, истицан је планетарни домет хрватског ојкања у поредбама чак са звуком и настанком самих галаксија. Ојкање је упоређено и са музиком шкољки из Јадрана?!
Певани примери ојкања у емисији били су неуверљиви, без изворног белега, ојкање из друге руке, без живе дубине. У емисији је недостајала је аутохтона српска певанија. Ни једном речју нису поменути изгнани Срби и српско ојкање, с колена на колено, у Хрватској. У емисији, као и у хрватској номинацији ојкања Унеск-у, прећутана је свима позната истина да је древно ојкање изгнано са Србима из Хрватске и да данас српске избеглице певају ојкачу у Војводини, Србији и широм света, чувајући је од заборава.
Све нам сада иде у прилог. Ојкање се изводи у избеглиштву, ојкају српске избеглице из Крајине у Војводини, Београду, и шире. У Србији постоје стотине подмлађених, изванредних ојкачких група. То у Хрватској није случај. Она неће моћи да сачува ојкање од изумирања, што је услов и задатак добијен од Унеско-а.
Ако је Унеско признао Кини један обичај који изводи народ Ујгури на њеној територији, то исто треба да се каже за Хрватску – да ојкање на њеној територији изводи народ Срби! Мали број Хрвата који ојка могао је ову врсту певања да научи од комшија Срба, али је познато да су се пре стотину и више година на том делу Балкана Срби на разне начине прекрштавали у римокатолике. Тиме нису заборавили генетску шифру ојкачког певања.
У Србији је коначно, са шест година закашњења у односу на Хрватску, институционално основана комисија за односе са Унеско-ом. Наше државне институције би требало, чуло се на трибини, научним и животним доказима да уложе протест Унеско-у уз нову номинацију ојкаче (Србија са Републиком Српском, а у бољем случају и уз сарадњу са хрватским Министаством културе, уз фер и коректан однос поводом овог питања заснованог на истини) да се ојкање, односно, ојкача мора да третира као српски културни бренд, одосно, део светске културне нематеријалне баштине у којем приоритетно учествују Срби.
Пример привремене крађе древног ојкања представља увод и у покушај преименовања српских манастира и српске културне баштине на Космету у албанску... Отуда је данас важна, и од непроцењивог значаја, борба за истинито и релевантно представљање Унеско-у високоразредних вредности наше националне културне наметријане баштине као дела светске.
Позивамо Вас
...да у петак 8. јула 2011. године, у 19 часова
у Кући Ђуре Јакшића
присуствујете представљању књиге
„Приче боје ватре“, Луке Јоксимовића Барбата.
Поред аутора, у програму учествују:
Бисерка Рајчић (рецензент)
Витомир Теофиловић
Радомир Смиљанић
Миљурко Вукадиновић
Одломке из књиге чита Милан Михаиловић Цаци
Домаћин: Радивоје Марковић
у Кући Ђуре Јакшића
присуствујете представљању књиге
„Приче боје ватре“, Луке Јоксимовића Барбата.
Поред аутора, у програму учествују:
Бисерка Рајчић (рецензент)
Витомир Теофиловић
Радомир Смиљанић
Миљурко Вукадиновић
Одломке из књиге чита Милан Михаиловић Цаци
Домаћин: Радивоје Марковић
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 6. VII 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ИСКОН РЕЧИ
И ПОРЕКЛО ЈЕЗИКА
Предавач:
МИЛЕ МЕДИЋ
Гост афористичар:
РАНКО ПИВЉАНИН
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 6. VII 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ИСКОН РЕЧИ
И ПОРЕКЛО ЈЕЗИКА
Предавач:
МИЛЕ МЕДИЋ
Гост афористичар:
РАНКО ПИВЉАНИН
Удружење књижевника Србије...4.7.2011.
Информација о 24 нова члана Удружења књижевника Србије...download file
primljeni_u_uks_1._jula_2011.g..doc | |
File Size: | 43 kb |
File Type: | doc |
На управо завшеном 22. Светском конгресу песника WCP/UPLI у Лариси (Грчка), кoји је трајао од 29. јуна до 3. јула 2011, и Првом Медитеранском Поетском Фестивалу, наш члан, песник Игор Ремс, награђен је књижевном наградом: Olympus Pоеtry Prize: "HERMES"!
Ч Е С Т И Т А М О!
Ч Е С Т И Т А М О!
ВЕЧЕ ПИСАЦА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ недавно одржано у Удружењу књижевника Србије, отворили су уредник Трибине Француска 7 Миљурко Вукадиновић и председник УКС Радомир Андрић, који је напоменуо да су гости са Косова и Метохије у Француској 7 заправо домаћини и да су дошли у своју кућу.
„Посебно поштујемо наше колеге и колегинице који су остали на жертвеном и заветном пољу Косову“, истакао је Андрић.
Водитељ овог програма мр Милица Јефтимијевић Лилић је на самом почетку истакла: „Вечерас је са нама најумнији, најхрабрији и најодговорнији део Косова и Метохије. Они пишу праву поезију – о тешким, злим, прљавим временима; они сведоче о ономе што су доживели, а што ми, срећом, не можемо ни замислити.“
Потом су се публици представили проф. др Драгомир Костић, Ленка Јакшић, др Драган Мићић Циноберски, Мирко Жарић, проф. др Даринка Вучинић, Новица Соврлић, проф. др Даница Андрејевић, Видосава Арсенијевић, проф. др Снежана С. Башчаревић, Милан Михајловић, проф. др Слободан Бранковић, проф. др Сунчица Денић и Лела Марковић.
Председник Књижевног друштва Косова и Метохије Милан Михајловић изразио је задовољство предлогом Радомира Андрића да се писци са Косова и Метохије чешће појављују у Француској 7, а не само у време Београдских међународних сусрета писаца.
„Посебно поштујемо наше колеге и колегинице који су остали на жертвеном и заветном пољу Косову“, истакао је Андрић.
Водитељ овог програма мр Милица Јефтимијевић Лилић је на самом почетку истакла: „Вечерас је са нама најумнији, најхрабрији и најодговорнији део Косова и Метохије. Они пишу праву поезију – о тешким, злим, прљавим временима; они сведоче о ономе што су доживели, а што ми, срећом, не можемо ни замислити.“
Потом су се публици представили проф. др Драгомир Костић, Ленка Јакшић, др Драган Мићић Циноберски, Мирко Жарић, проф. др Даринка Вучинић, Новица Соврлић, проф. др Даница Андрејевић, Видосава Арсенијевић, проф. др Снежана С. Башчаревић, Милан Михајловић, проф. др Слободан Бранковић, проф. др Сунчица Денић и Лела Марковић.
Председник Књижевног друштва Косова и Метохије Милан Михајловић изразио је задовољство предлогом Радомира Андрића да се писци са Косова и Метохије чешће појављују у Француској 7, а не само у време Београдских међународних сусрета писаца.
Udruženje književnika Srbije..1.7.2011.
ПРЕМИНУО ЧЛАН УКС МИЛИЈАН ПОПОВИЋ
Напустио нас је истакнути песник Милијан Поповић (1928 – 2011), дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије. Преминуо је 27. јуна у Београду, после краће болести.
Своје стихове објављивао је још од студентских дана. Укупно је штампано једанаест његових песничких збирки, закључно са недавном – Трагања и трајање.
Милијан Поповић је, по сопственој жељи, сахрањен 29. јуна у родном Субјелу крај Косјерића. У име Удружења књижевника Србије, у којем је био активан скоро до последњег дана, од њега се опростио председник Подружнице за Златиборски округ, књижевник Милијан Деспотовић. Последњи поздрав овом ведром осамљенику, песнику сете и пролазности, упутио је својим стиховима Миљко Митровић. Поред бројних пријатеља и мештана села знаменитог по умним људима, сахрани су присуствовали и представници културе овог краја, поштоваоци и колеге по перу.
Милуника Митровић,
ппотпредседница Подружнице за Златиборски округ
Напустио нас је истакнути песник Милијан Поповић (1928 – 2011), дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије. Преминуо је 27. јуна у Београду, после краће болести.
Своје стихове објављивао је још од студентских дана. Укупно је штампано једанаест његових песничких збирки, закључно са недавном – Трагања и трајање.
Милијан Поповић је, по сопственој жељи, сахрањен 29. јуна у родном Субјелу крај Косјерића. У име Удружења књижевника Србије, у којем је био активан скоро до последњег дана, од њега се опростио председник Подружнице за Златиборски округ, књижевник Милијан Деспотовић. Последњи поздрав овом ведром осамљенику, песнику сете и пролазности, упутио је својим стиховима Миљко Митровић. Поред бројних пријатеља и мештана села знаменитог по умним људима, сахрани су присуствовали и представници културе овог краја, поштоваоци и колеге по перу.
Милуника Митровић,
ппотпредседница Подружнице за Златиборски округ
Удружење књижевника Србије..30.6.2011.
СПОРАЗУМ О САРАДЊИ
СРПСКИХ И СЛОВЕНАЧКИХ АФОРИСТИЧАРА
Српски и словеначки афористичари потписали су 29. јуна у Београду Споразум о дугорочној сарадњи и представили Антологију српских афоризама, која је пре неколико дана објављена у Словенији. Споразум су потписали председник Београдског афористичарског круга Александар Баљак, приређивач Антологије објављене у Словенији, и председник Друштва словеначких афористичара Франци Чеч, који је и преводилац српских афоризама из ове Антологије.
На конференцији за новинаре у Удружењу књижевника Србије (УКС) са темом "Успеси српске сатире у свету и представљање Антологије српског афоризма на словеначком језику", државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић изразио је задовољство што је српски афоризам на велика врата ушао на словеначку књижевну сцену. "Овај регион мора да се помири у свим областима и прихвати да нам је заједничка будућност у уједињеној Европи", рекао је Јакшић, истичући да ће Министарство вера и дијаспоре наставити да подржава српску сатиру и да подстиче овакву врсту сарадње.
Избор од 36 аутора, од Душана Радовића до Томислава Марковића, за Антологију објављену у Словенији сачинио је Баљак, који је истакао да ова селекција на најбољи начин илуструје српску афористику, која постоји више од два века.
Заменик председника Одбора за односе са Србима ван Србије, истакнути члан Секције сатиричара УКС Александар Чотрић, изразио је задовољство што се ова Антологија појавила управо у Словенији, где постоји дуга традиција писања афоризама, на челу са "легендом" Жарком Петаном, који је за ову Антологију написао уводни текст. Чотрић је подсетио да су антологије српских афоризама до сада објављене у Немачкој, Пољској, Македонији, Румунији, а да су у протекле две-три године објављене антологије у којима су заступљени српски аутори – Антологија мудрости у Русији и Антологија најбољих светских афористичара у САД – и најавио је објављивање антологија српских афоризама у Чешкој, Бугарској и Аустрији.(ТАНЈУГ)
СРПСКИХ И СЛОВЕНАЧКИХ АФОРИСТИЧАРА
Српски и словеначки афористичари потписали су 29. јуна у Београду Споразум о дугорочној сарадњи и представили Антологију српских афоризама, која је пре неколико дана објављена у Словенији. Споразум су потписали председник Београдског афористичарског круга Александар Баљак, приређивач Антологије објављене у Словенији, и председник Друштва словеначких афористичара Франци Чеч, који је и преводилац српских афоризама из ове Антологије.
На конференцији за новинаре у Удружењу књижевника Србије (УКС) са темом "Успеси српске сатире у свету и представљање Антологије српског афоризма на словеначком језику", државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Миодраг Јакшић изразио је задовољство што је српски афоризам на велика врата ушао на словеначку књижевну сцену. "Овај регион мора да се помири у свим областима и прихвати да нам је заједничка будућност у уједињеној Европи", рекао је Јакшић, истичући да ће Министарство вера и дијаспоре наставити да подржава српску сатиру и да подстиче овакву врсту сарадње.
Избор од 36 аутора, од Душана Радовића до Томислава Марковића, за Антологију објављену у Словенији сачинио је Баљак, који је истакао да ова селекција на најбољи начин илуструје српску афористику, која постоји више од два века.
Заменик председника Одбора за односе са Србима ван Србије, истакнути члан Секције сатиричара УКС Александар Чотрић, изразио је задовољство што се ова Антологија појавила управо у Словенији, где постоји дуга традиција писања афоризама, на челу са "легендом" Жарком Петаном, који је за ову Антологију написао уводни текст. Чотрић је подсетио да су антологије српских афоризама до сада објављене у Немачкој, Пољској, Македонији, Румунији, а да су у протекле две-три године објављене антологије у којима су заступљени српски аутори – Антологија мудрости у Русији и Антологија најбољих светских афористичара у САД – и најавио је објављивање антологија српских афоризама у Чешкој, Бугарској и Аустрији.(ТАНЈУГ)
Проф. др Џефер Абдулмехди Сахиб
почасни члан Удружења књижевника Србије
На предлог проф. др Рада Божовића, Управни одбор Удружења књижевника Србије једногласно је одлучио да за почасног члана УКС прими проф. др Џефера Абдулмехди Сахиба из Либије.
Проф. др Џефер Абдулмехди Сахиб је истакнути публициста, преводилац и познавалац међународног права. Годинама је имао колумну у једном либијском дневном листу, а његове анализе догађања у вези са распадом Југослвије објављиване су нашим медијима (у Политици, Сведоку, итд.). Емитоване су и на чувеној ТВ Ал Џезира.
Од двадесетак његових књига, шест се односе на Србију, кампању и злодела која су према њој учињена, због чега се нашао и на списку "за одстрел" две фунадаменталистичке организације.
Превео је на арапски језик књигу мр Д. Мировића о Космету, а ових дана је на неколико сајтова објавио и преводе на арапски (начињене скупа са проф. др Радом Божовићем) наших песника – Андрића, Бабића, Шујице и М. Ј. Лилић.
Др Џефер Абдулмехди Сахиб магистрирао је и докторирао на Правном факултету у Београду.
почасни члан Удружења књижевника Србије
На предлог проф. др Рада Божовића, Управни одбор Удружења књижевника Србије једногласно је одлучио да за почасног члана УКС прими проф. др Џефера Абдулмехди Сахиба из Либије.
Проф. др Џефер Абдулмехди Сахиб је истакнути публициста, преводилац и познавалац међународног права. Годинама је имао колумну у једном либијском дневном листу, а његове анализе догађања у вези са распадом Југослвије објављиване су нашим медијима (у Политици, Сведоку, итд.). Емитоване су и на чувеној ТВ Ал Џезира.
Од двадесетак његових књига, шест се односе на Србију, кампању и злодела која су према њој учињена, због чега се нашао и на списку "за одстрел" две фунадаменталистичке организације.
Превео је на арапски језик књигу мр Д. Мировића о Космету, а ових дана је на неколико сајтова објавио и преводе на арапски (начињене скупа са проф. др Радом Божовићем) наших песника – Андрића, Бабића, Шујице и М. Ј. Лилић.
Др Џефер Абдулмехди Сахиб магистрирао је и докторирао на Правном факултету у Београду.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 1. VII 2011, 19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
УЧЕСТВУЈУ:
РАТКО ПОПОВИЋ
ДРАГОМИР КОСТИЋ
ДРАГАН НИЧИЋ ЦИНОБЕРСКИ
МИРКО ЖАРИЋ
ЛЕНКА ЈАКШИЋ
ВИДА АРСЕНОЈЕВИЋ
НОВИЦА СОВРЛИЋ
ЛЕЛА МАРКОВИЋ
МР СНЕЖАНА БАШЧАРЕВИЋ
МИЛАН МИХАЈЛОВИЋ
Уводна реч:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 1. VII 2011, 19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА
КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
УЧЕСТВУЈУ:
РАТКО ПОПОВИЋ
ДРАГОМИР КОСТИЋ
ДРАГАН НИЧИЋ ЦИНОБЕРСКИ
МИРКО ЖАРИЋ
ЛЕНКА ЈАКШИЋ
ВИДА АРСЕНОЈЕВИЋ
НОВИЦА СОВРЛИЋ
ЛЕЛА МАРКОВИЋ
МР СНЕЖАНА БАШЧАРЕВИЋ
МИЛАН МИХАЈЛОВИЋ
Уводна реч:
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
Удружење књижевника Србије..29.6.2011.
ДЕЈАНУ БОГОЈЕВИЋУ ПРВА НАГРАДА
НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ЕСЕЈ У МАКЕДОНИЈИ
На управо завршеном међународном конкурсу за есеј који сваке године расписује македонски часопис „КОРЕНИ“ из Прлепа (Македонија) прва награда је припала Дејану Богојевићу, књижевнику и ликовном уметнику из Ваљева.
У веома јакој конкуренцији, жири у саставу: Биљана Станковска(председник), др Александар Прокопиев (члан) и др Валентина Мировска,једногласно је донео одлуку да Прва награда за есеј припадне Дејану Богојевићу из Ваљева, за„Опипљив и имагинарни сан младића по имену – Балкан, или: О шумовитој гори“; друга награда је припалаХристу Петерском из Скопља, док трећу деле Томислав Османлић из Скопља и Кона Христова из Бугарске.
Ова награда представља велики успех за Дејана Богојевића (Ваљево, 1971.) који је до сада на међународној књижевној сцени награђиван за савремену поезију, хаику и хаибун причу.
Ч Е С Т И Т А М О !
НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ЕСЕЈ У МАКЕДОНИЈИ
На управо завршеном међународном конкурсу за есеј који сваке године расписује македонски часопис „КОРЕНИ“ из Прлепа (Македонија) прва награда је припала Дејану Богојевићу, књижевнику и ликовном уметнику из Ваљева.
У веома јакој конкуренцији, жири у саставу: Биљана Станковска(председник), др Александар Прокопиев (члан) и др Валентина Мировска,једногласно је донео одлуку да Прва награда за есеј припадне Дејану Богојевићу из Ваљева, за„Опипљив и имагинарни сан младића по имену – Балкан, или: О шумовитој гори“; друга награда је припалаХристу Петерском из Скопља, док трећу деле Томислав Османлић из Скопља и Кона Христова из Бугарске.
Ова награда представља велики успех за Дејана Богојевића (Ваљево, 1971.) који је до сада на међународној књижевној сцени награђиван за савремену поезију, хаику и хаибун причу.
Ч Е С Т И Т А М О !
У четвртак, 29. јуна у 19 часова, у Ђуриној кући на Скадарлији, Миљурко Вукадиновић, угледни писац, уредник Трибине ФРАНЦУСКА 7 Удружења књижевника Србије, представиће две нове књиге кратке и најкраће прозе - „Нишоловка“ и „Мушка природа“, обе у издању Нишког културног центра. Жанровска одредница је „фестивал најкраће приче“ и „провокативне фигурице“.
О књигама „извештавају“ писци и уредници Верица Новков и Зоран Пешић Сигма, а Миљурка Вукадиновића „пропитује“ Душан Стојковић, књижевни критичар.
Миљурко Вукадиновић
ШТА ЈЕ ЗА ПРИЧУ: ЦРНО И БЕЛО
О девојци која седи с моје десне стране не могу читаоцима рећи богзнашта.
Рецимо, има белу кожу јер нико неће (још увек!) такве ноге да одведе на Црно море.
Ал овој што стоји тик уз мене толико су поцрнеле да нису више за причу.
РЕКВИЈЕМ ЗА ИСКУШЕНИКА
Кад нема жена, ја пишем.
Не знам где живе (више) и где умиру (мање) жене без којих не могу да не пишем.
Иза дебелих зидова – не , преко реке и у шуму – да.
Ону најгушћу и најсамију – велеградску, синко.
Овај периферијски змај пише у постељи на Реснику док сав поштени свет чита, штуца или трпи.
СПАКОВАНЕ ПРИЧЕ
Живети је разорно без жена.
Ниси у стању да намиришеш дубоки потрес пре но што те поткачи.
Непоткачен мушкарац гори је од угарка, као пензионер без одсечка.
Да лизнеш – још мање!
Одморан мушкарац је крпа којом треба сместа обрисати већ једном крваво плаћен намештај, патос,
узнемирити гнезда прашине...
Ниси у стању да узмеш векну црног хлеба, црни лукац и посни сир.
Ниси у стању да чекић извадиш из дебелог уха и звизнеш њиме о наковањ...
БРАВАР, БЕЗ РАЗЛИКЕ
Дошао Тито на шест месеци у Праг да помогне браћу и сестре Чехе у радничкој ствари. Другови му
одредили конспиративно гнездо (3 улице иза Моста), код правоверних близнакиња, са непуних...
Прекаљени бравар одбравио је једну и напунио је својски па, богме, и комунистички!
Напунио је комунистички и, богме, својски и ону другу – злу не требало.
Оне су остале у земљи застомачене, а он оде у историју не размишљајући о разликама.
Удружење књижевника Србије..28.6.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 29. ЈУН, 12.00
(САЛОН УКС)
О СРПСКОЈ САТИРИ
Истакнути чланови Секције сатиричара УКС – Александар Чотрић и Витомир Вита Теофиловић, као и њихов гост Франци Чеч, председник Друштва афористичара Словеније, одржаће конференцију за новинаре, са темом: „Успеси српске сатире у свету и представљање Антологије српског афоризма на словеначком језику“. Том приликом биће потписан споразум о сарадњи словеначких и српских афористичара.
На конференцији за новинаре, Секција сатиричара УКС представиће и антологије афоризама у којима су заступљени српски афористичари, које су објављене у САД – „Антологија најбољих светских афористичара“, у Русији „Антологија мудрости“, „Наши пријатељи“ у Македонији, „У кривом огледалу“ у Пољској, „Афористика из Србије“ у Румунији и најновија Антологија српског афоризма на словеначком језику. Такође, биће најављене активности Секције сатиричара УКС у 2011. години.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 29. ЈУН, 12.00
(САЛОН УКС)
О СРПСКОЈ САТИРИ
Истакнути чланови Секције сатиричара УКС – Александар Чотрић и Витомир Вита Теофиловић, као и њихов гост Франци Чеч, председник Друштва афористичара Словеније, одржаће конференцију за новинаре, са темом: „Успеси српске сатире у свету и представљање Антологије српског афоризма на словеначком језику“. Том приликом биће потписан споразум о сарадњи словеначких и српских афористичара.
На конференцији за новинаре, Секција сатиричара УКС представиће и антологије афоризама у којима су заступљени српски афористичари, које су објављене у САД – „Антологија најбољих светских афористичара“, у Русији „Антологија мудрости“, „Наши пријатељи“ у Македонији, „У кривом огледалу“ у Пољској, „Афористика из Србије“ у Румунији и најновија Антологија српског афоризма на словеначком језику. Такође, биће најављене активности Секције сатиричара УКС у 2011. години.
Udruženje književnika Srbije...27.6.2011.
Бећковић гост бечке „Просвјете“
Ових дана је чланове и поштоваоце недавно основаног Српског просветног и културног друштва "Просвјета" у Бечу, својим гостовањем обрадовао истакнути члан Удружења књижевника Србије, академик Матија Бећковић, који је нагласио да је српски језик најважнија институција коју има српски народ. „Нико га не види, а он види све и све назива правим именом. Он је нас сачувао, нисмо ми њега, и у њему је сво наше памћење и постојање“. Многобројна публика је уживала и у Бећковићевим стиховима из књига „Пут којег нема“ и „Хлеба и језика.“
Кустурица награђен у Пљевљима
У Пљевљима, на Данима хумора и сатире "Вуко Безаревић", једно од најпрестижнијих признања за сатирично стваралаштво на простору бивше Југославије, награда "Типар", припала је члану УКС Емиру Кустурици, за књигу "Смрт је непровјерена гласина".
Ч Е С Т И Т А М О!
Рисојевићу награда "Душан Васиљев"
Друштво књижевника Војводине данас је саопштило да је овогодишњи добитник књижевне Награде "Душан Васиљев" Ранко Рисојевић из Бањалуке, за књигу "Господска улица", у издању Матице српске.
Ч Е С Т И Т А М О!
Данило Марић на Књижевном фестивалу у Мостару
Угледни писац Данило Марић из Америке, члан Удружења књижевника Србије, недавно је отворио Књижевни фестивал у Мостару промоцијом своје Мостарске трилогије. Представио је романе “Васа Киса мостарска лиска”, “Радост и туга мостарског духа” и збирку прича “Мостарска треха”.
"Златни Орфеј" Петру Пајићу
"Златни Орфеј", „за савремени печат и трајан допринос српској културној баштини“, ове године припаo је Петру Пајићу, истакнутом песнику, члану Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Ч Е С Т И Т А М О !
Ових дана је чланове и поштоваоце недавно основаног Српског просветног и културног друштва "Просвјета" у Бечу, својим гостовањем обрадовао истакнути члан Удружења књижевника Србије, академик Матија Бећковић, који је нагласио да је српски језик најважнија институција коју има српски народ. „Нико га не види, а он види све и све назива правим именом. Он је нас сачувао, нисмо ми њега, и у њему је сво наше памћење и постојање“. Многобројна публика је уживала и у Бећковићевим стиховима из књига „Пут којег нема“ и „Хлеба и језика.“
Кустурица награђен у Пљевљима
У Пљевљима, на Данима хумора и сатире "Вуко Безаревић", једно од најпрестижнијих признања за сатирично стваралаштво на простору бивше Југославије, награда "Типар", припала је члану УКС Емиру Кустурици, за књигу "Смрт је непровјерена гласина".
Ч Е С Т И Т А М О!
Рисојевићу награда "Душан Васиљев"
Друштво књижевника Војводине данас је саопштило да је овогодишњи добитник књижевне Награде "Душан Васиљев" Ранко Рисојевић из Бањалуке, за књигу "Господска улица", у издању Матице српске.
Ч Е С Т И Т А М О!
Данило Марић на Књижевном фестивалу у Мостару
Угледни писац Данило Марић из Америке, члан Удружења књижевника Србије, недавно је отворио Књижевни фестивал у Мостару промоцијом своје Мостарске трилогије. Представио је романе “Васа Киса мостарска лиска”, “Радост и туга мостарског духа” и збирку прича “Мостарска треха”.
"Златни Орфеј" Петру Пајићу
"Златни Орфеј", „за савремени печат и трајан допринос српској културној баштини“, ове године припаo је Петру Пајићу, истакнутом песнику, члану Управног одбора Удружења књижевника Србије.
Ч Е С Т И Т А М О !
Удружење књижевника Србије...24.6.2011.
ЛАУРЕАТИ УСКОРО У ГРАЧАНИЦИ
Главну награду овогодишњег "Видовданског песничког причешћа", које се одржава у Грачаници, добио је песник с Косова Слободан Костић. Директор Дома културе у Грачаници Дејан Јевтић рекао једа је "Грачаничку повељу" ове године добила књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић из Београда.
Награда "Кондир Косовке девојке" припала је Живојину Ракочевићу из Чаглавице, а "Перо деспота Стефана Лазаревића" добио је песник из Београда Милош Јанковић.
Дејан Јевтић је као главну новину "Видовданског песничког причешћа" и културно-духовне манифестације "Видовдан" истакао то што је главна награда "Златни крст кнеза Лазара" први пут припала једном песнику и књижевном ствараоцу са Косова и Метохије.
Традиционалне књижевне награде манифестације "Видовдан", која се дуже од деценије одржава у Грачаници,биће уручене на централној светковини "Видовданско песничко причешће" вече уочи празника Видовдана, 27. јуна.
Овогодишњи жири видовданске књижевне манифестацијеу Грачаници радио је у саставу: проф. др Драгомир Костић, мр Милица Јефтимијевић Лилић и проф. др Јордан Ристић.
Одлуке о добитницима награда донете су једногласно.
ПЕТКАНА
НА БЕЛОРУСКОМ
Најугледнији белоруски књижевни часопис „Пламен“ објавио је у три броја (април, мај, јуни) роман „ПЕТКАНА“ Љиљане Хабјановић Ђуровић под насловом „Преподобна Параскева – крст у пустињи“.
Роман је превео Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности на Универзитету у Минску и инострани члан Српске академије наука и уметности, који је превео и дела Владике Николаја, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића...
У предговору романа „Преподобна Параскева – крст у пустињи“ Иван Чарота је написао:
“Широко признање ове књижевнице свакако није ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе, да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она сама тежи и своjе читаоце позива да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом. Битан значај има овде и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића), преподобног Јустина (Поповића) и њихових ученика, не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца. Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је, како се каже, своју парадигму стваралаштва.
Код госпође Љиљане, за разлику од већине сличних подухвата код нас, нема десакрализације проузроковане белетризацијом, а камоли профанације. Осим тога, она је пронашла веома ефективан и ефектан стваралачки поступак – својеврстан «Хор», који представља полифонију гледишта и изражених ставова, а као резултат саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»!
Дело поштоване српске колегинице може бити узор за белоруске писце, који покушавају радити нешто слично. “
Ово је пети превод романа “ПЕТКАНА”. Осим на белоруском, роман је до сада објављен на македонском, бугарском, румунском и руском језику.
НА БЕЛОРУСКОМ
Најугледнији белоруски књижевни часопис „Пламен“ објавио је у три броја (април, мај, јуни) роман „ПЕТКАНА“ Љиљане Хабјановић Ђуровић под насловом „Преподобна Параскева – крст у пустињи“.
Роман је превео Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности на Универзитету у Минску и инострани члан Српске академије наука и уметности, који је превео и дела Владике Николаја, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића...
У предговору романа „Преподобна Параскева – крст у пустињи“ Иван Чарота је написао:
“Широко признање ове књижевнице свакако није ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе, да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она сама тежи и своjе читаоце позива да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом. Битан значај има овде и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића), преподобног Јустина (Поповића) и њихових ученика, не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца. Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је, како се каже, своју парадигму стваралаштва.
Код госпође Љиљане, за разлику од већине сличних подухвата код нас, нема десакрализације проузроковане белетризацијом, а камоли профанације. Осим тога, она је пронашла веома ефективан и ефектан стваралачки поступак – својеврстан «Хор», који представља полифонију гледишта и изражених ставова, а као резултат саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»!
Дело поштоване српске колегинице може бити узор за белоруске писце, који покушавају радити нешто слично. “
Ово је пети превод романа “ПЕТКАНА”. Осим на белоруском, роман је до сада објављен на македонском, бугарском, румунском и руском језику.
Удружење књижевника Србије...23.6.2011.
КЊИГА „МАЛИ АНЂЕО“
НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
ОБЈАВЉЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
На руском језику управо је изашло илустровано у боји, веома луксузно издање књиге Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука), београдске књижевнице, сликарке и илустратора Невене Витошевић Ћеклић.
Ова изузетно лепа и поучна књига обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа, намењене деци свих узраста.
Издало ју је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са предговором белоруског Митрополита Кирила.
Књига ће се наћи у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
У књизи се налази и предговор Митрополита Амфилохија Радовића, као и поговор Владике Давида Перовића, рецензената српског издања.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска, инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
У Србији су изашла два издања Малог Анђела у издавачкој кући "Драганић", скромно одштампана, у једној боји, тако да издање на руском језику представља и прво право издање ове књиге.
Оно што је посебно занимљиво јесте да је издавач задржао поглавље о Слави, као специфичном српском обичају, објавивши на крају књиге и заставу Српске Православне Цркве са крстом и четири слова С уз објашњење њиховог значења, а оцила су укусно уметнута и на корицама, чиме је показана велика љубав и поштовање према српском народу и Српској Православној Цркви.
Излазак књиге, недавно је најављен објављивањем превода у целини, као и једног броја илустрација, у часопису "Простор", који представља водећи књижевни часопис на руском језику у Казахстану.
НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
ОБЈАВЉЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
На руском језику управо је изашло илустровано у боји, веома луксузно издање књиге Мали Анђео – Хришћанска почетница (Маленкий Ангел – Христианская азбука), београдске књижевнице, сликарке и илустратора Невене Витошевић Ћеклић.
Ова изузетно лепа и поучна књига обухвата све важније теме везане за Православну Цркву и живот Исуса Христа, намењене деци свих узраста.
Издало ју је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са предговором белоруског Митрополита Кирила.
Књига ће се наћи у књижарама Руске Православне Цркве у Русији, Белорусији, Украјини и широм Западне Европе.
У књизи се налази и предговор Митрополита Амфилохија Радовића, као и поговор Владике Давида Перовића, рецензената српског издања.
Малог Анђела превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска, инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
У Србији су изашла два издања Малог Анђела у издавачкој кући "Драганић", скромно одштампана, у једној боји, тако да издање на руском језику представља и прво право издање ове књиге.
Оно што је посебно занимљиво јесте да је издавач задржао поглавље о Слави, као специфичном српском обичају, објавивши на крају књиге и заставу Српске Православне Цркве са крстом и четири слова С уз објашњење њиховог значења, а оцила су укусно уметнута и на корицама, чиме је показана велика љубав и поштовање према српском народу и Српској Православној Цркви.
Излазак књиге, недавно је најављен објављивањем превода у целини, као и једног броја илустрација, у часопису "Простор", који представља водећи књижевни часопис на руском језику у Казахстану.
МИНИСТАРСТВО ВЕРА И ДИЈАСПОРЕ
ЧЕТВРТАК, 23. VI у 19.00
Лет ка Успеху
Учествују:
Прим. др Предраг Тојић, джавни секретар Министарства вере и дијаспоре
Злата Ђерић, књижевник
Зорица Зец, књижевник и издавач
Ана Кукић (Беч)
Хор Свети Стефан (Сремска Митровица)
Немања Стефановић, гитара
Јелена Козлина, балерина
Александра ГаруновиЋ, диригент
ЧЕТВРТАК, 23. VI у 19.00
Лет ка Успеху
Учествују:
Прим. др Предраг Тојић, джавни секретар Министарства вере и дијаспоре
Злата Ђерић, књижевник
Зорица Зец, књижевник и издавач
Ана Кукић (Беч)
Хор Свети Стефан (Сремска Митровица)
Немања Стефановић, гитара
Јелена Козлина, балерина
Александра ГаруновиЋ, диригент
Народна библиотека „Бранко Радичевић“ из Оџака, саопштила je резултате ХAИКУ КОНКУРСА за 2011. годину.
Прву награду освојио је ВОЈИСЛАВ БУБАЊА из Београда, члан Удружења књижевника Србије.
Његов хаику гласи:
Већ је пролеће –
освану нови мурал
на зиду зграде.
Прву награду освојио је ВОЈИСЛАВ БУБАЊА из Београда, члан Удружења књижевника Србије.
Његов хаику гласи:
Већ је пролеће –
освану нови мурал
на зиду зграде.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 24. ЈУН, 19.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ:
МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
ГЛУМАЦ АТЕЉЕА 212
СРЦЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ,
УСПОМЕНАР 212,
37 ПРСТЕНОВА,
УСПОМЕНАР 212, ДРУГА КЊИГА
УЧЕСНИЦИ:
ТАТЈАНА БОШКОВИЋ
ЗЛАТА НУМАНАГИЋ
МИЛАНА ДРОБАЦ – ФЛАУТА
АЛЕКСАНДАР ЈЕРКОВ
ВЛАДИСЛАВ МИХАИЛОВИЋ
ПЕТАР МИХАИЛОВИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
И АУТОР
_________________________________________________________________________
Mилан Цаци Михаиловић
„Срце и друге песме“
Лек
Нисам доктор
ал знам лек:
Уместо таблете
загрлите дете!
Тата, хоћу брата
Сви гледају своја посла:
проблем овде, мука тамо...
Ко ће са мном да се игра
кад на себе мисле само?
Рашчистићу ту ствар с татом
да се проблем реши – братом!
„Успоменар 212“ – прва књига
Социјализам
У једном озбиљном разговору о нашој стварности, Љубиша Бачић ми даје дефиницију шта је то социјализам:
– То је као вожња авионом. Имаш дивну перспективу, али си везан и повраћа ти се!
Карловачки ђак
Једног јутра после вишедневне пијанке, Брана Црнчевић се обраћа плачним гласом великом Бориславу Михајловићу:
– Издала ме држава, издала ме жена, издала ме швалерка, сви су ме издали!
На то ће деда Михиз:
– Немој да плачеш, нису те сви издали! Нису те издали – издавачи!
Мождани удар
После много пића и непроспаваних ноћи Драгомир Бојанић Гидра каже непознатом за шанком:
– Осећам се као да сам добио излив мокраће на мозак!
„37 прстенова“
Она
Лепотом детета
засијала!
Лепотом душе
зачарала!
Лепотом жене
заковитлала!
Добротом срца
заљубила -
до љубави!
Заседа
Када погледаш небо
видећеш једну тачку
Ту тачку види само
твоје око.
Тамо где стигне поглед твој
чека у заседи
моја љубав.
Заувек!
„Успоменар 212“ – друга књига
Младост
Позната глумица урадила лифтинг, затегла се изузетно, нигде ни једне борице.Доминирају напућене силиконске усне.Прође једном тако кроз бифе, гледа је троструки Лир – Љуба Тадић и каже:
– Ја знам њу и кад је била стара!
Чекајући Годоа
У бифеу као да нема никога.Тишина.Онда се зачу тихи уздах и неколико речи:
– Е, јебем ти овај живот! – изговори за себе Зоран Радмиловић.
– И то ће проћи, сине! – после краће паузе рече Милутин Бутковић.
milan.doc | |
File Size: | 33 kb |
File Type: | doc |
Поштовани,
„Заветине“ су објавиле део немонтиране документарне филмске грађе на свом „Каналу Заветине“ на YouTube, о сећању на преминулог песника и издавача Петре Крдуа, одржаном јуче у свечаној сали УКС, у Београду, и то можете прегледати на следећим адресама:
http://zavetinesvetionik.blogspot.com/
http://www.youtube.com/user/zavetine?blend=2&ob=5
С поштовањем,
Мирослав Лукић, управник
Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ
________________________________
11000 Belgrade, Serbia
Serdar Janko Vukotic 1 / 13
Заветине
miroslav7275@gmail.com
miroslavl2@facebook.com
Музеј ЗАВЕТИНЕ
Јединствено Сазвежђе
Сазвежђе З (нулти степен)
Северци
ЗАВЕТИНЕ Прозори
Златни Расуденац
Посебна породична заветина
+381653006950
+381112334899
„Заветине“ су објавиле део немонтиране документарне филмске грађе на свом „Каналу Заветине“ на YouTube, о сећању на преминулог песника и издавача Петре Крдуа, одржаном јуче у свечаној сали УКС, у Београду, и то можете прегледати на следећим адресама:
http://zavetinesvetionik.blogspot.com/
http://www.youtube.com/user/zavetine?blend=2&ob=5
С поштовањем,
Мирослав Лукић, управник
Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ
________________________________
11000 Belgrade, Serbia
Serdar Janko Vukotic 1 / 13
Заветине
miroslav7275@gmail.com
miroslavl2@facebook.com
Музеј ЗАВЕТИНЕ
Јединствено Сазвежђе
Сазвежђе З (нулти степен)
Северци
ЗАВЕТИНЕ Прозори
Златни Расуденац
Посебна породична заветина
+381653006950
+381112334899
Удружење књижевника Србије...22.6.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 23. ЈУН, 13.00
РЕЧ
ПАТРИЈАРХА
ПАВЛА
УЧЕСНИЦИ:
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ПРОФ. ДР ДИМИТРИЈЕ КАЛЕЗИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГЕ ЈОВАНА ЈАЊИЋА БУДИМО ЉУДИ
ЧИТА МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
____________________________________
У ПРИЛОГУ 1: ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ БУДИМО ЉУДИ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 23. ЈУН, 13.00
РЕЧ
ПАТРИЈАРХА
ПАВЛА
УЧЕСНИЦИ:
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ПРОФ. ДР ДИМИТРИЈЕ КАЛЕЗИЋ
АДАМ ПУСЛОЈИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ОДЛОМКЕ ИЗ КЊИГЕ ЈОВАНА ЈАЊИЋА БУДИМО ЉУДИ
ЧИТА МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
____________________________________
У ПРИЛОГУ 1: ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ БУДИМО ЉУДИ
1.doc | |
File Size: | 55 kb |
File Type: | doc |
Udruženje književnika Srbije...21.6.2011.
У Кући Ђуре Јакшића
23. јуна 2011, у 19.00
БИЉАНА ТАСИЋ
НА ЗМАЈЕВОМ ВЕТРУ
(П Е С М Е)
Учествују:
Миљурко Вукадиновић, књижевник, рецензент
Милица Јефтимијевић Лилић, песник и књижевни критичар
Душан Стојковић, песник и књижевни критичар
Биљана Тасић
ПЉУСАК
- Све је
Бог
што по мени
пљушти
?
Ко си ти
испод моје коже
што мисли нам се
(као мачеви)
понекад укрсте
и гложе
Ко све је
испод једне коже?
У Једном су - Тројица
А у мени
- колицина?
(У)ПУТСТВО
Ако ме нема у кревету
потражи ме у коферу
23. јуна 2011, у 19.00
БИЉАНА ТАСИЋ
НА ЗМАЈЕВОМ ВЕТРУ
(П Е С М Е)
Учествују:
Миљурко Вукадиновић, књижевник, рецензент
Милица Јефтимијевић Лилић, песник и књижевни критичар
Душан Стојковић, песник и књижевни критичар
Биљана Тасић
ПЉУСАК
- Све је
Бог
што по мени
пљушти
?
Ко си ти
испод моје коже
што мисли нам се
(као мачеви)
понекад укрсте
и гложе
Ко све је
испод једне коже?
У Једном су - Тројица
А у мени
- колицина?
(У)ПУТСТВО
Ако ме нема у кревету
потражи ме у коферу
biljana_tasic.doc | |
File Size: | 244 kb |
File Type: | doc |
Сећање на Петру Крдуа
У среду, 22. 06. 2011. у 12 часова у Свечаној сали, Францсука 7, Београд,
Срспко књижевно друштво организује
Дан сећања на Петру Крдуа
Учествују:
Тања Крагујевић
Васа Павковић
Дејан Тадић
Санда Ристић Стојановић
Гојко Божовић
Милица Лилић Јефтимијевић
Милан Влајчић
Миљурко Вукадиновић
Душко Новаковић
У среду, 22. 06. 2011. у 12 часова у Свечаној сали, Францсука 7, Београд,
Срспко књижевно друштво организује
Дан сећања на Петру Крдуа
Учествују:
Тања Крагујевић
Васа Павковић
Дејан Тадић
Санда Ристић Стојановић
Гојко Божовић
Милица Лилић Јефтимијевић
Милан Влајчић
Миљурко Вукадиновић
Душко Новаковић
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. ЈУН, 12.00, САЛОН УКС
ДОДЕЛА НАГРАДЕ
„ПРСТЕН ДЕСПОТА СТРФАНА ЛАЗАРЕВИЋА“
МИОДРАГУ ПАВЛОВИЋУ
УЧЕСНИЦИ:
МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
СРБА ЂОРЂЕВИЋ
ДР МИЋО ЦВИЈЕТИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. ЈУН, 12.00, САЛОН УКС
ДОДЕЛА НАГРАДЕ
„ПРСТЕН ДЕСПОТА СТРФАНА ЛАЗАРЕВИЋА“
МИОДРАГУ ПАВЛОВИЋУ
УЧЕСНИЦИ:
МИЛОШ ПЕТРОВИЋ
СРБА ЂОРЂЕВИЋ
ДР МИЋО ЦВИЈЕТИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. VI 2011, 20.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЧИЈА ЈЕ ОЈКАЧА?
УНЕСКО И ДРЕВНО ОЈКАЊЕ:
ХРВАТСКА И КРАЈИШКА
КУЛТУРНА БАШТИНА СРБА
Учествују:
Ненад Грујучић, аутор књиге Ојкача
др Славица Гароња Радованац, књижевни историчар
Срђан Асановић, етномузиколог
ојкачка група Пилипенда
Уредник:
Миле Медић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. VI 2011, 20.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЧИЈА ЈЕ ОЈКАЧА?
УНЕСКО И ДРЕВНО ОЈКАЊЕ:
ХРВАТСКА И КРАЈИШКА
КУЛТУРНА БАШТИНА СРБА
Учествују:
Ненад Грујучић, аутор књиге Ојкача
др Славица Гароња Радованац, књижевни историчар
Срђан Асановић, етномузиколог
ојкачка група Пилипенда
Уредник:
Миле Медић
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. 6. 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАЗВОЈ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
ДО 12. ВЕКА
Предавач:
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ
Гост афористичар:
ДУШАН ПУАЧА
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 22. 6. 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
РАЗВОЈ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА
ДО 12. ВЕКА
Предавач:
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР МИЛАНОВИЋ
Гост афористичар:
ДУШАН ПУАЧА
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ПРИМИО ЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 20. ЈУНА 2011. ГОДИНЕ, ГЖЕГОЖА ЛАТУШИНСКОГ ИЗ ВАРШАВЕ ЗА ПОЧАСНОГ ЧЛАНА УКС.
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ je прозни писац, есејистa, књижевни критичар, новинар, главни уредник Издавачке куће "Агава" и председник Варшавског одељења Друштва писаца Пољске.
Дипломирао је чешки, српски и пољски језик и књижевност на Варшавском универзитету; завршио је постдипломске студије, на Загребачком свеучилишту 1959–1960, и на Београдском универзитету 1960–1963. Био је лектор пољског језика на Београдском универзитету и дописник листа "Жиће Варшаве" из Београда, па културни аташе Пољске амбасаде у Београду од 1963 до 1968. У бившој Југославији боравио је десет година, а по повратку у Пољску радио је у Министарству културе, у филму, у новинарству и издавачкој делатности.
Објавио је, поред осталог:
Сунчани склоп, роман,1979;
Фасцинација, приповетке, 1984;
Балканско проклетство, књига о распаду Југославије, 1997;
У свијету анатеме (књиге есеја).
Превео је више од 40 прозних и песничких књига са – чешког, српског, хрватског, словачког, словеначког, македонског и руског језика.
Са српског је превео Сеобе Милоша Црњанског, Ходочашће Арсенија Његована Борислава Пекића, Врата од утробе Мирка Ковача, Књигу писама Филипа Давида и Мирка Ковача,Отварање тишине Стевана Раичковића (избор песама, препев, поговор, 256 страница), Извор живе речи Васка Попе (избор песама, препев, поговор, 262 странице)...
Начинио је изборе песама Анђелка Вулетића, Мила Стојића, Славка Михалића, Веселка Коромана, Ивана Кордића, Соње Манојловић, Абдулаха Сидрана... Припрема опсежан избор песама Милоша Црњанског, на преко 250 страница, као и избор песама Јована Зивлака.
Приредио је и објавио три ауторске антологије:
Сви тренуци су ту и ништа не престаје да буде. Антологија српске поезије XX вијека у два тома (2008), са предговором, опширним критичким поговором и белешкама о писцима, у којој на 1 114 страница представља 155 српских песника;
Ријечи, које су будне. Антологија црногорске поезије XX стољећа, 270 страница (2009);
Под жегом сунца и свјежином ноћи. Антологија хрватског пјесништва XX стољећа, 990 страница (2010);
Добио је награду Књижевног фонда Министарства културе Пољске 1989, за превод књиге М. Ковача Врата од утробе и, исте године, звање Заслужни посленик културе,
Године 1994. добио је пољску новинарску награду „Златно перо“.
Године 2009. Свесловенско књижевно друштво доделило му је високо интернационално признање „Фјодор Михаилович Достојевски“, а 2010. Књижевни клуб „Бранко Ћопић“ – Повељу за Антологију српске поезије 20 века. Исте године добио је Признање Задужбине Здравка В. Гојковића за постигнуте резултате из области културног стваралаштва, као и Награду Матице хрватске "Људевит Јонке".
Године 2011. номинован је за престижну пољску песничку награду "Ciprian Kamil Norwid" за Антологију хрватске поезије XX века.
ГЖЕГОЖ ЛАТУШИНСКИ je прозни писац, есејистa, књижевни критичар, новинар, главни уредник Издавачке куће "Агава" и председник Варшавског одељења Друштва писаца Пољске.
Дипломирао је чешки, српски и пољски језик и књижевност на Варшавском универзитету; завршио је постдипломске студије, на Загребачком свеучилишту 1959–1960, и на Београдском универзитету 1960–1963. Био је лектор пољског језика на Београдском универзитету и дописник листа "Жиће Варшаве" из Београда, па културни аташе Пољске амбасаде у Београду од 1963 до 1968. У бившој Југославији боравио је десет година, а по повратку у Пољску радио је у Министарству културе, у филму, у новинарству и издавачкој делатности.
Објавио је, поред осталог:
Сунчани склоп, роман,1979;
Фасцинација, приповетке, 1984;
Балканско проклетство, књига о распаду Југославије, 1997;
У свијету анатеме (књиге есеја).
Превео је више од 40 прозних и песничких књига са – чешког, српског, хрватског, словачког, словеначког, македонског и руског језика.
Са српског је превео Сеобе Милоша Црњанског, Ходочашће Арсенија Његована Борислава Пекића, Врата од утробе Мирка Ковача, Књигу писама Филипа Давида и Мирка Ковача,Отварање тишине Стевана Раичковића (избор песама, препев, поговор, 256 страница), Извор живе речи Васка Попе (избор песама, препев, поговор, 262 странице)...
Начинио је изборе песама Анђелка Вулетића, Мила Стојића, Славка Михалића, Веселка Коромана, Ивана Кордића, Соње Манојловић, Абдулаха Сидрана... Припрема опсежан избор песама Милоша Црњанског, на преко 250 страница, као и избор песама Јована Зивлака.
Приредио је и објавио три ауторске антологије:
Сви тренуци су ту и ништа не престаје да буде. Антологија српске поезије XX вијека у два тома (2008), са предговором, опширним критичким поговором и белешкама о писцима, у којој на 1 114 страница представља 155 српских песника;
Ријечи, које су будне. Антологија црногорске поезије XX стољећа, 270 страница (2009);
Под жегом сунца и свјежином ноћи. Антологија хрватског пјесништва XX стољећа, 990 страница (2010);
Добио је награду Књижевног фонда Министарства културе Пољске 1989, за превод књиге М. Ковача Врата од утробе и, исте године, звање Заслужни посленик културе,
Године 1994. добио је пољску новинарску награду „Златно перо“.
Године 2009. Свесловенско књижевно друштво доделило му је високо интернационално признање „Фјодор Михаилович Достојевски“, а 2010. Књижевни клуб „Бранко Ћопић“ – Повељу за Антологију српске поезије 20 века. Исте године добио је Признање Задужбине Здравка В. Гојковића за постигнуте резултате из области културног стваралаштва, као и Награду Матице хрватске "Људевит Јонке".
Године 2011. номинован је за престижну пољску песничку награду "Ciprian Kamil Norwid" за Антологију хрватске поезије XX века.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
ОДЛУКА
На седници Управног одбора Удружења књижевника Србије, одржаној 20. јуна 2011. године, Управни одбор је једногласно одлучио да се, на основу члана 24 Статута УКС и препоруке Конкурсне комисије од 20. априла 2011. године, на дужност секретара УКС именује активни члан УКС Мирјана Булатовић, и то за период од четири године од дана доношења ове ОДЛУКЕ.
Мирјана Булатовић испуњава све услове неопходне за радно место секретара: дипломирала је књижевност на новосадском Филозофском факултету, члан је Удружења књижевника Србије безмало четврт века (објавила је двадесет књига поезије и прозе за децу и одрасле, као и три књиге превода руске поезије), поседује сертификат о завршеном курсу за компјутере и осведочену организациону способност.
Радно-правни статус се уређује у складу са жељом именоване и потребама Удружења књижевника Србије: Мирјана Булатовић ће дужност секретара Удружења књижевника Србије обављати хонорарно, задржавајући статус истакнутог самосталног уметника – књижевника.
За Управни одбор
У Београду, 20. јуна 2011. Удружења књижевника Србије,
Радомир Андрић, председник
Француска 7
ОДЛУКА
На седници Управног одбора Удружења књижевника Србије, одржаној 20. јуна 2011. године, Управни одбор је једногласно одлучио да се, на основу члана 24 Статута УКС и препоруке Конкурсне комисије од 20. априла 2011. године, на дужност секретара УКС именује активни члан УКС Мирјана Булатовић, и то за период од четири године од дана доношења ове ОДЛУКЕ.
Мирјана Булатовић испуњава све услове неопходне за радно место секретара: дипломирала је књижевност на новосадском Филозофском факултету, члан је Удружења књижевника Србије безмало четврт века (објавила је двадесет књига поезије и прозе за децу и одрасле, као и три књиге превода руске поезије), поседује сертификат о завршеном курсу за компјутере и осведочену организациону способност.
Радно-правни статус се уређује у складу са жељом именоване и потребама Удружења књижевника Србије: Мирјана Булатовић ће дужност секретара Удружења књижевника Србије обављати хонорарно, задржавајући статус истакнутог самосталног уметника – књижевника.
За Управни одбор
У Београду, 20. јуна 2011. Удружења књижевника Србије,
Радомир Андрић, председник
odluka.doc | |
File Size: | 242 kb |
File Type: | doc |
УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ 20. ЈУНА 2011. ГОДИНЕ,ЗА ЧЛАНА УКС ПО ПОЗИВУ ПРИМИО ЈЕ ИСТАКНУТОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА ЂОРЂА СЛАДОЈА.
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи код Улога, у Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву, гдје је живео до 1992.године. Петнаестак година живео је у Врбасу, а од 2007. године живи у Новом Саду.
Објавио је књиге песама: Дневник несанице (1976), Велики пост (1984), Свакодневни уторник (1989), Трепетник (1992), Плач светог Саве (1995),Петозарни мученици (1998), Далеко је Хиландар (2000), Огледалце српско (2003), Мала васкрсења (2006), Манастирски баштован (2008); објавио је и књигу песама за децу Немој да ме зазмајаваш (2004), те књиге изабраних песама Дани лијевљани (1996), Чуваркућа (1999), Душа са седам кора (2003), Поглед у авлију (2006), Горска служба (2010) и Земља и речи (2011).
За свој песнички рад награђиван је најпрестижнијим наградама, како за појединачне књиге, тако и за целокупан опус и изузетан допринос српској поезији. Добио је награду листа „Младост“, награду „Град писаца – Херцег Нови“, „Змајеву награду“ Матице српске, награду „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности, те награде „Ристо Ратковић“, „Скендер Куленовић“, „Кочићево перо“, „Кондир Косовке девојке“, „Пјесник –свједок времена“, БИГЗ-ову награду, „Заплањски Орфеј“, „Печат Вароши сремскокарловачке“ , „Октобарску награду“ Врбаса и „Петровдански венац“.
За целокупни опус и допринос српској поезији добио је награде „Круна деспота Стефана Лазаревића“, „Јелена Балшић“, „Јован Дучић“, „Жичка хрисовуља“, „Алекса Шантић“, „Душко Трифуновић“, „Матијевић“ и „Одзиви Филипу Вишњићу“.
Поезија му је превођена на више страних језика и заступљена у бројним антологијама. У Москви је 2007.године објављена Сладојева књига изабраних пјесама на руском језику Привикавање на будућност.
КРПЉЕЊЕ КРИЛА
Крпио сам крила бршљаном и смолом
Да се барем на трен винем над злодолом
Пробао сам кришом са врх сламног пласта
To што чине жуна чешљугар и ласта
И летео сам како летим у сну
Пре но бедно тело о ледину љусну
Нашли су ме ловци у пepjy и блату
И донели кући с крилима о врату
Бива мада ретко окрилати душа
Но тело се сада чак и шетње гнуша
И уз басамаке посрћем и стењем
Свршено је канда с летом и успењем
He ничу ми крила пpe ће peп и папци
А још лете вране и мутави врапци
ЈЕЗЕРСКИ САН
Отићи ћу и ја бар на језеро Клиње!
На висораван ведру попут хомерског смеха,
Где исто сјаје звезде и глогиње;
Ту, у потаји, у самотном мотелу,
Пићу из рујног меха!
И нашав души место, чинићу радост телу.
Нећу сметати пчели, ни јарету, ни гљиви,
Нек мирно цвета љутић, бујају штир и праса,
У модром отишку нека младица блиста...
Све то, ваљда, и живи
Да буде царска гозба – кад стигне Војска Спаса,
Уместо дивљег крда протува и туриста.
Устаћу и отићи – о томе у сну снујем –
Ко ходочасник, сам на језеро Клиње,
Одакле шапатом нешто проговара
И присно и ниње!
И меша се у ноћи с неземаљским брујем
Молитве на гори васкрслих четинара...
Још једном – то да чујем!
НЕБЕСКИ КУЛУЧАР
Одох у Пазову у Црњу и Врање
Да покажем ново песничко издање
Да и тамо проспем шаку лирског жара
Ту где наше песме нико не отвара
Где без цариника и трговца хуље
Нема рожданика нема хрисовуље
Нити ико чује то што душа шапне
Из повеза црног кроз рикне и клапне
Понећу и ранац солунску мањерку
Наћи ће се штогод за циркуску зверку
Макар зечји батак потоњем вучару
На небеској кули худом кулучару –
Из Ђуриних ноћи на Лазине дане –
Да се верној љуби скинем бар са хране
ЂОРЂО СЛАДОЈЕ
Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи код Улога, у Херцеговини. Гимназију је завршио у Сечњу, а студије социологије у Сарајеву, гдје је живео до 1992.године. Петнаестак година живео је у Врбасу, а од 2007. године живи у Новом Саду.
Објавио је књиге песама: Дневник несанице (1976), Велики пост (1984), Свакодневни уторник (1989), Трепетник (1992), Плач светог Саве (1995),Петозарни мученици (1998), Далеко је Хиландар (2000), Огледалце српско (2003), Мала васкрсења (2006), Манастирски баштован (2008); објавио је и књигу песама за децу Немој да ме зазмајаваш (2004), те књиге изабраних песама Дани лијевљани (1996), Чуваркућа (1999), Душа са седам кора (2003), Поглед у авлију (2006), Горска служба (2010) и Земља и речи (2011).
За свој песнички рад награђиван је најпрестижнијим наградама, како за појединачне књиге, тако и за целокупан опус и изузетан допринос српској поезији. Добио је награду листа „Младост“, награду „Град писаца – Херцег Нови“, „Змајеву награду“ Матице српске, награду „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности, те награде „Ристо Ратковић“, „Скендер Куленовић“, „Кочићево перо“, „Кондир Косовке девојке“, „Пјесник –свједок времена“, БИГЗ-ову награду, „Заплањски Орфеј“, „Печат Вароши сремскокарловачке“ , „Октобарску награду“ Врбаса и „Петровдански венац“.
За целокупни опус и допринос српској поезији добио је награде „Круна деспота Стефана Лазаревића“, „Јелена Балшић“, „Јован Дучић“, „Жичка хрисовуља“, „Алекса Шантић“, „Душко Трифуновић“, „Матијевић“ и „Одзиви Филипу Вишњићу“.
Поезија му је превођена на више страних језика и заступљена у бројним антологијама. У Москви је 2007.године објављена Сладојева књига изабраних пјесама на руском језику Привикавање на будућност.
КРПЉЕЊЕ КРИЛА
Крпио сам крила бршљаном и смолом
Да се барем на трен винем над злодолом
Пробао сам кришом са врх сламног пласта
To што чине жуна чешљугар и ласта
И летео сам како летим у сну
Пре но бедно тело о ледину љусну
Нашли су ме ловци у пepjy и блату
И донели кући с крилима о врату
Бива мада ретко окрилати душа
Но тело се сада чак и шетње гнуша
И уз басамаке посрћем и стењем
Свршено је канда с летом и успењем
He ничу ми крила пpe ће peп и папци
А још лете вране и мутави врапци
ЈЕЗЕРСКИ САН
Отићи ћу и ја бар на језеро Клиње!
На висораван ведру попут хомерског смеха,
Где исто сјаје звезде и глогиње;
Ту, у потаји, у самотном мотелу,
Пићу из рујног меха!
И нашав души место, чинићу радост телу.
Нећу сметати пчели, ни јарету, ни гљиви,
Нек мирно цвета љутић, бујају штир и праса,
У модром отишку нека младица блиста...
Све то, ваљда, и живи
Да буде царска гозба – кад стигне Војска Спаса,
Уместо дивљег крда протува и туриста.
Устаћу и отићи – о томе у сну снујем –
Ко ходочасник, сам на језеро Клиње,
Одакле шапатом нешто проговара
И присно и ниње!
И меша се у ноћи с неземаљским брујем
Молитве на гори васкрслих четинара...
Још једном – то да чујем!
НЕБЕСКИ КУЛУЧАР
Одох у Пазову у Црњу и Врање
Да покажем ново песничко издање
Да и тамо проспем шаку лирског жара
Ту где наше песме нико не отвара
Где без цариника и трговца хуље
Нема рожданика нема хрисовуље
Нити ико чује то што душа шапне
Из повеза црног кроз рикне и клапне
Понећу и ранац солунску мањерку
Наћи ће се штогод за циркуску зверку
Макар зечји батак потоњем вучару
На небеској кули худом кулучару –
Из Ђуриних ноћи на Лазине дане –
Да се верној љуби скинем бар са хране
Удружење књижевника Србије...20.6.2011.
ГОСПОДИН БОРИС ТАДИЋ
ГОСПОДИН МИРКО ЦВЕТКОВИЋ
ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
И УВАЖЕНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
Удружење књижевника Србије најоштрије протествује против хапшења књижевника и историчара мр Мила Дакића, који је на граничном прелазу Сремска Рача, по потерници Интерпола, ухапшен и спроведен у затвор у Сарајево.
Уважена господо, нама су се, у жељи да мр Миле Дакић буде заштићен као држављанин Републике Србије, обратили многи наши чланови и угледни адвокати. На пример, господин Вељко Губерина, почасни члан Удружења књижевника Србије, добро зна шта је закон, право и правда.
Надамо се да ћете учинити све да се мр Миле Дакић ускоро избави из сарајевског затвора.
Радомир Андрић
Београд, 20. VI 2011. председник Удружења
књижевника Србије
ГОСПОДИН МИРКО ЦВЕТКОВИЋ
ПОШТОВАНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
И УВАЖЕНИ ПРЕДСЕДНИЧЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
Удружење књижевника Србије најоштрије протествује против хапшења књижевника и историчара мр Мила Дакића, који је на граничном прелазу Сремска Рача, по потерници Интерпола, ухапшен и спроведен у затвор у Сарајево.
Уважена господо, нама су се, у жељи да мр Миле Дакић буде заштићен као држављанин Републике Србије, обратили многи наши чланови и угледни адвокати. На пример, господин Вељко Губерина, почасни члан Удружења књижевника Србије, добро зна шта је закон, право и правда.
Надамо се да ћете учинити све да се мр Миле Дакић ускоро избави из сарајевског затвора.
Радомир Андрић
Београд, 20. VI 2011. председник Удружења
књижевника Србије
dopis_za_borisa_tadica.doc | |
File Size: | 242 kb |
File Type: | doc |
Udruženje književnika Srbije...20.6.2011.
ПЕСМЕ ДУШКЕ ВРХОВАЦ НА КИНЕСКОМ И НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ
У THE WORLD POETS QUARTERLY
Кинески часопис THE WORLD POETS QUARTERLY, Volume No 61, 2011. објавио је песме српске песникиње Душке Врховац.
Уз песме, објављена је и биобиблиографија песникиње, као и фотографија на другој корици, са још седам истакнутих песника из света (Lilian Cohen из Аустралије, Sulaiman Al-Hukmiy из Сирије, Gwilym Williams из Аустрије, Hedva Rabinson Bachrach из Израела, Fan Zi из Кине, Valzhyna Mort из Белорусије и Yao Hui из Кине).
Издавачи и покровитељи овог часописа су INTERNATIONAL ACADEMY OF ARTS AND LETTERS и THE INTERNATIONAL POETRY TRANSLATION AND RESEARCH CENTRE, а саиздавач HONG KONG LITERATURE NEWSPAPER. Текстови из целог света објављују се мултилингвално, на кинеском и енглеском језику и на језику аутора.
Песме Душке Врховац са енглеског на кинески превео је песник Dr Zhang Zhi (Diablo), главни уредник The World Poets Quarterly.
----------------------------------------
ПОЗИВ МИОДРАГА ЛУКИЋА, ЧЛАНА УКС ИЗ ШВАЈВАРСКЕ:
Позивам све свјесне Србе да бојкотују Ringier-ова издања у Србији
Швајцарска фирма Ringier је власник и једног броја листова у Србији (Блиц, Ало, 24 сата, Блиц Жена, Пулс, Нин...).
Зашто да их бојкотујемо?
Иста та фирма је влесник листа Блик (Blick) у Швајцарској, у којем већ двадесет година новинари не пропуштају прилику да облате српски народ. Последњи примјер, један од безазленијих, је текст који наводим:
http://www.blick.ch/news/schweiz/bern/toetete-samir-t-metzgermeister-luedi-174743
Самир и Башким су Срби?
У тексту се наглашава да је убица Самир Србин.
Ово је само један од мноштва примјера гдје се намјерно у јавност гура дезинформација у којој се кроз лик неког криминалца Албанца који је почнио страшан злочин, заправо Срби приказују као криминалци.
Почетком априла 1999. у Женеви је убијен Борислав Боро Јамина. Убла су га двојица Албанаца, а швајцарски медији су своју јавност информисали да је у Женеви убијен један косовоски Албанац. Ко је предњачио у томе, погађате, зар не?
Поред поменутог листа, предњачила је и телевизија Теле 24 (данас http://www.telezueri.ch/), што сам описао у роману „Рањени Вук“.
Ко сам ја?
Миодраг Лукић је из Лопара, Република Српска, Босна и Херцеговина. Живим и стварам у Швајцарској.
Пишем романе, драме, приповјетке и филмска сценарија.
Романи: Луди Вјетар – Serbian Gigolo, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук II, Месо, Фока и Ајдук.
Драме: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота,Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Нецу куци и Господар никако да дође.
(Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском позоришту Дуга у Швајцарској.)
Последње двије деценије провео сам у Швајцарској, и свједок сам ужасне антисрпске пропаганде која је вођена у западним медијима, а поменути лист је био на водећем мјесту у Швајцарској.
Зато, драги Срби, престаните да купујуте издања поменуте куће и тиме им поручите да не желите да финансирате оне који вас већ годинама блате, па и онда када један дио своје зараде остварају у Србији.
Срдачан поздрав
Миодраг Лукић
-------------------------------------
ИСТАКНУТИ ЧЛАН УКС ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
НЕДАВНО ЈЕ, ЗА КЊИГУ „МОЈА ТАЧНА ПРИВИЂЕЊА“,
ДОБИО НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА“.
Ч Е С Т И Т А М О !
Три песме из књиге "Моја тачна привиђења"
НАША АГОРА
А онда су се појавила моја тачна привиђења.
Ја сам археолог који не зна зашто копа.
Пробудио сам се у чекаоници железничке станице.
У пет сати ујутру, кад свитање разгрће таму
и буди руже у прозорима, ова чекаоница је
наша агора, грчко наше састајалиште где свако
беседи својим привиђењима.
Жене су нам овде свима заједничке.
На клупама полегла су тела бескућника.
Из мемљивог бифеа излази лупеж и, лица мрког
као коњак, пиљи у зачудне путнике.
Циганка, прекомерно млада, извадила је из кошуље
дојку, шиљату као крушка и дете сад сиса,
све док не утоне у сан.
Болно је познанство са огледалом у станичном
заходу; ово је огледало испред кога нема никога.
Ниједан путник није нигде стигао, ни скривач се
нигде није сакрио; године у којима је изгледало
да постојимо корење су које свако може ишчупати.
Није остало ништа што би се могло ставити на вагу.
Ова чекаоница је наша агора и дом наш,
а и дом је место изгнанства на коме се сета,
као равница, шири до коначног недостајања.
Ништа не може угушити неизбежне речи,
јер оне су нечујне и упорне као време.
Зашто су баш овде морале бити неизговорене?
СПАЉИВАЊЕ РУКОПИСА
Песник, као и гавран, рађа се већ стар!
Сто ми је година и време је
да у спокојној овој журби спалим
рукописе који су били део мог тела.
Не може се у руци држати реч.
Нити напољу треба да остане оно
што потиче изнутра. Осветлио сам своје тамнице.
Дуго сам дрхтао и чинио да други дрхте.
Сада се враћам својим стопама у снегу
да избришем трагове пролаза.
Спаљујем песме као варке
које светлуцају да би ме подсетиле на себе.
Никог не занима ничији бол, ето,
зато сам себи приредио забаву.
Велики мир окружује ову ватру. Горе песме
као изасланици које увек шаље неко други.
Горе најлепше могуће речи, да више не буде трагова.
Недовршен је сваки покушај.
На кога се овај зид срушио?
Ни последње жеље пред погубљење немам.
Спаљујем све рукописе осим овог.
Ко ме у овом тренутку не види,
тај ме никада није видео.
БАЈЛОНИЈЕВА ПИЈАЦА, СУБОТОМ
Лепа је ова пијаца у пролеће, после тврде зиме,
кад пахуље беже једна од друге, у јутарњој
расвети, пре него што око подне постане бучни
Вавилон; подсећа на палубу прекоокеанског
брода, заувек присталог на Дорћолу.
Око тезге где антиквар нуди старе књиге,
окупљају се ликови који о себи причају
ловачке приче; јоргован непромишљено
расипа мирис у људско размимоилажење,
а у хрпама наранџи заобљава се
јасна зрелост жена.
Ускоро ће на тезгама, као на олтарима,
крварити јагоде, трешње и рибизле, налик на
светлуцави новогодишњи накит, и биће тужно
у свом том обиљу туђе хране замислити
уметника у гладовању.
И, окренувши главу, угледах како исповедају се
јабуке што зрију с девојкама; вагају, вагају
белопуте пиљарице парадајз, цвеклу
и интроспективни кромпир; тако би, ваљда,
песник требало да мери речи. Несумњиво,
свака је пијаца сан језика; сељак измореном
човечанству продаје лук, а ја − своју душу.
------------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И „АЛТРА СОФИЈА“
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 21. ЈУН, 12.00
„МИЛЕНКО МИСАИЛОВИЋ
У ФОТООБЈЕКТИВУ И ПИТАЊИМА
МИРКА ТОДОРОВИЋА“
М О Н О Г Р А Ф И Ј А
УЧЕСНИЦИ:
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА
АМБАСАДОР МАКЕДОНИЈЕ ЉУБИША ГЕОРГИЈЕВСКИ,
РАДОМИР АНДРИЋ, ЈОВАН ЋИРИЛОВ,
ПРОФ. ДР МИОДРАГ ЈОВАНОВИЋ,
ПРОФ ДР ЈОВАН МИЋИЋ, МИЛЕНКО МИСАИЛОВИЋ,
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ,
ДРАМСКИ УМЕТНИЦИ ЈЕЛЕНА ЖИГОН
И МИОДРАГ МРГУД РАДОВАНОВИЋ,
КАО И ПРИРЕЂИВАЧ КЊИГЕ МИРКО ТОДОРОВИЋ
По представљању монографије,
председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић уручиће „Благодарја“ УКС
Василију Мићићу и Радовану Глибетићу.
У THE WORLD POETS QUARTERLY
Кинески часопис THE WORLD POETS QUARTERLY, Volume No 61, 2011. објавио је песме српске песникиње Душке Врховац.
Уз песме, објављена је и биобиблиографија песникиње, као и фотографија на другој корици, са још седам истакнутих песника из света (Lilian Cohen из Аустралије, Sulaiman Al-Hukmiy из Сирије, Gwilym Williams из Аустрије, Hedva Rabinson Bachrach из Израела, Fan Zi из Кине, Valzhyna Mort из Белорусије и Yao Hui из Кине).
Издавачи и покровитељи овог часописа су INTERNATIONAL ACADEMY OF ARTS AND LETTERS и THE INTERNATIONAL POETRY TRANSLATION AND RESEARCH CENTRE, а саиздавач HONG KONG LITERATURE NEWSPAPER. Текстови из целог света објављују се мултилингвално, на кинеском и енглеском језику и на језику аутора.
Песме Душке Врховац са енглеског на кинески превео је песник Dr Zhang Zhi (Diablo), главни уредник The World Poets Quarterly.
----------------------------------------
ПОЗИВ МИОДРАГА ЛУКИЋА, ЧЛАНА УКС ИЗ ШВАЈВАРСКЕ:
Позивам све свјесне Србе да бојкотују Ringier-ова издања у Србији
Швајцарска фирма Ringier је власник и једног броја листова у Србији (Блиц, Ало, 24 сата, Блиц Жена, Пулс, Нин...).
Зашто да их бојкотујемо?
Иста та фирма је влесник листа Блик (Blick) у Швајцарској, у којем већ двадесет година новинари не пропуштају прилику да облате српски народ. Последњи примјер, један од безазленијих, је текст који наводим:
http://www.blick.ch/news/schweiz/bern/toetete-samir-t-metzgermeister-luedi-174743
Самир и Башким су Срби?
У тексту се наглашава да је убица Самир Србин.
Ово је само један од мноштва примјера гдје се намјерно у јавност гура дезинформација у којој се кроз лик неког криминалца Албанца који је почнио страшан злочин, заправо Срби приказују као криминалци.
Почетком априла 1999. у Женеви је убијен Борислав Боро Јамина. Убла су га двојица Албанаца, а швајцарски медији су своју јавност информисали да је у Женеви убијен један косовоски Албанац. Ко је предњачио у томе, погађате, зар не?
Поред поменутог листа, предњачила је и телевизија Теле 24 (данас http://www.telezueri.ch/), што сам описао у роману „Рањени Вук“.
Ко сам ја?
Миодраг Лукић је из Лопара, Република Српска, Босна и Херцеговина. Живим и стварам у Швајцарској.
Пишем романе, драме, приповјетке и филмска сценарија.
Романи: Луди Вјетар – Serbian Gigolo, Студио Европа, Рањени Вук, Судбине, Хијене, Рањени вук II, Месо, Фока и Ајдук.
Драме: Банкарка или лаж наша насушна, Круна краљице лепоте, Печат језика, Видовњак Ђока и паразити, Педеститис, И да сам паметан полудео бих, Одлагање живота,Гастарбајтер, Ајнштајнова жена, Едукована жена, Звезде дна, Нецу куци и Господар никако да дође.
(Сва поменута драмска дјела аутор је и режирао у Српско-швајцарском позоришту Дуга у Швајцарској.)
Последње двије деценије провео сам у Швајцарској, и свједок сам ужасне антисрпске пропаганде која је вођена у западним медијима, а поменути лист је био на водећем мјесту у Швајцарској.
Зато, драги Срби, престаните да купујуте издања поменуте куће и тиме им поручите да не желите да финансирате оне који вас већ годинама блате, па и онда када један дио своје зараде остварају у Србији.
Срдачан поздрав
Миодраг Лукић
-------------------------------------
ИСТАКНУТИ ЧЛАН УКС ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ
НЕДАВНО ЈЕ, ЗА КЊИГУ „МОЈА ТАЧНА ПРИВИЂЕЊА“,
ДОБИО НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА“.
Ч Е С Т И Т А М О !
Три песме из књиге "Моја тачна привиђења"
НАША АГОРА
А онда су се појавила моја тачна привиђења.
Ја сам археолог који не зна зашто копа.
Пробудио сам се у чекаоници железничке станице.
У пет сати ујутру, кад свитање разгрће таму
и буди руже у прозорима, ова чекаоница је
наша агора, грчко наше састајалиште где свако
беседи својим привиђењима.
Жене су нам овде свима заједничке.
На клупама полегла су тела бескућника.
Из мемљивог бифеа излази лупеж и, лица мрког
као коњак, пиљи у зачудне путнике.
Циганка, прекомерно млада, извадила је из кошуље
дојку, шиљату као крушка и дете сад сиса,
све док не утоне у сан.
Болно је познанство са огледалом у станичном
заходу; ово је огледало испред кога нема никога.
Ниједан путник није нигде стигао, ни скривач се
нигде није сакрио; године у којима је изгледало
да постојимо корење су које свако може ишчупати.
Није остало ништа што би се могло ставити на вагу.
Ова чекаоница је наша агора и дом наш,
а и дом је место изгнанства на коме се сета,
као равница, шири до коначног недостајања.
Ништа не може угушити неизбежне речи,
јер оне су нечујне и упорне као време.
Зашто су баш овде морале бити неизговорене?
СПАЉИВАЊЕ РУКОПИСА
Песник, као и гавран, рађа се већ стар!
Сто ми је година и време је
да у спокојној овој журби спалим
рукописе који су били део мог тела.
Не може се у руци држати реч.
Нити напољу треба да остане оно
што потиче изнутра. Осветлио сам своје тамнице.
Дуго сам дрхтао и чинио да други дрхте.
Сада се враћам својим стопама у снегу
да избришем трагове пролаза.
Спаљујем песме као варке
које светлуцају да би ме подсетиле на себе.
Никог не занима ничији бол, ето,
зато сам себи приредио забаву.
Велики мир окружује ову ватру. Горе песме
као изасланици које увек шаље неко други.
Горе најлепше могуће речи, да више не буде трагова.
Недовршен је сваки покушај.
На кога се овај зид срушио?
Ни последње жеље пред погубљење немам.
Спаљујем све рукописе осим овог.
Ко ме у овом тренутку не види,
тај ме никада није видео.
БАЈЛОНИЈЕВА ПИЈАЦА, СУБОТОМ
Лепа је ова пијаца у пролеће, после тврде зиме,
кад пахуље беже једна од друге, у јутарњој
расвети, пре него што око подне постане бучни
Вавилон; подсећа на палубу прекоокеанског
брода, заувек присталог на Дорћолу.
Око тезге где антиквар нуди старе књиге,
окупљају се ликови који о себи причају
ловачке приче; јоргован непромишљено
расипа мирис у људско размимоилажење,
а у хрпама наранџи заобљава се
јасна зрелост жена.
Ускоро ће на тезгама, као на олтарима,
крварити јагоде, трешње и рибизле, налик на
светлуцави новогодишњи накит, и биће тужно
у свом том обиљу туђе хране замислити
уметника у гладовању.
И, окренувши главу, угледах како исповедају се
јабуке што зрију с девојкама; вагају, вагају
белопуте пиљарице парадајз, цвеклу
и интроспективни кромпир; тако би, ваљда,
песник требало да мери речи. Несумњиво,
свака је пијаца сан језика; сељак измореном
човечанству продаје лук, а ја − своју душу.
------------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И „АЛТРА СОФИЈА“
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 21. ЈУН, 12.00
„МИЛЕНКО МИСАИЛОВИЋ
У ФОТООБЈЕКТИВУ И ПИТАЊИМА
МИРКА ТОДОРОВИЋА“
М О Н О Г Р А Ф И Ј А
УЧЕСНИЦИ:
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА
АМБАСАДОР МАКЕДОНИЈЕ ЉУБИША ГЕОРГИЈЕВСКИ,
РАДОМИР АНДРИЋ, ЈОВАН ЋИРИЛОВ,
ПРОФ. ДР МИОДРАГ ЈОВАНОВИЋ,
ПРОФ ДР ЈОВАН МИЋИЋ, МИЛЕНКО МИСАИЛОВИЋ,
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ,
ДРАМСКИ УМЕТНИЦИ ЈЕЛЕНА ЖИГОН
И МИОДРАГ МРГУД РАДОВАНОВИЋ,
КАО И ПРИРЕЂИВАЧ КЊИГЕ МИРКО ТОДОРОВИЋ
По представљању монографије,
председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић уручиће „Благодарја“ УКС
Василију Мићићу и Радовану Глибетићу.
Удружење књижевника Србије...17.6.2011.
ПРОФЕСОР СЛОБОДАН ПЕШИЋ ПРЕДАЈЕ НА ДВА АМЕРИЧКА УНИВЕРЗИТЕТА– КРИЗНО ПЛАНИРАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ НА АМЕРИЧКОМ ЈАВНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ САД НА ARGOSY УНИВЕРЗИТЕТУ.
НЕДАВНО ЈЕ, У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ, НА ТРИБИНИ ФРАНЦУСКА 7,
ОДРЖАО ВЕОМА ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ – "О СТРАТЕГИЈСКОМ ПОИМАЊУ КУЛТУРЕ" ...:
slobodanpesic_ostrategijskompoimanjukulture_ukspredavanje9juni2011.pdf | |
File Size: | 3646 kb |
File Type: |
Udruženje književnika Srbije...16.6.2011.
ЋИРИЛИЦА У СВЕТУ РАЧУНАРА – НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ
___15062011_1.doc | |
File Size: | 493 kb |
File Type: | doc |
----------------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 17. VI 2011, 19.00
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
„НЕБЕСКА СОА“
УЧЕСТВУЈУ:
БРАНИСЛАВ ЗУБОВИЋ
ИВАН ЛАЛОВИЋ
ЧЕДОМИР ЉУБИЧИЋ
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Песник из Врбаса Горан Лабудовић Шарло (1970),
истакнути члан Удружења књижевника Србије,
пише поезију, лирску прозу, есеје и драме.
Објавио је пет књига песама и добио низ награда.
Највећа награда му је што, како каже Бранислав Зубовић,
пише „блиставу поезију“.
Горан Лабудовић
ВРАТА
Храстова, окована, десно од њих тераса,
испод терасе травњак,
на травњаку мале жардињере
у њима јаглике, љубичице,
по сву ноћ и дан: дан и ноћ.
Пре врата три степеника.
Испред врата остављам руже:
Нова година, Божић, рођендан,
дан пролећа, дан лета, слава,
Преображење, први снег,
задњи мраз, први пупољак,
прва ласта, снежне гуске.
Када иза тих врата
више није било разлога за руже
доносио сам их понекад ноћу, заверенички, тајно.
Мењале су се године, станари у тим годинама,
остављало траг свако преображење на тој кући,
на тим вратима, на нама, на прозорима.
Нови станари мењају изглед куће,
кидишу мајстори као у љути бој,
пада столетни храст, бајка, песма , прича
све ће остати на том прагу
испред храстових врата
испред бивше љубави, испред бившег мене.
---------------------
КРВ ЗА ЋИРИЛИЦУ
У четвртак, 16. јуна 2011. године, у минут до дванаест, на Тргу Републике у Београду, група активиста Удружења ЋИРИЛИЦА и Удружења књижевника Србије даће крв у аутобусу Завода за трансфузију крви Србије, зато што је овај аутобус, после безброј дописа ЋИРИЛИЦЕ, коначно означен на службеном, једином српском писму!
Удружење књижевника Србије...14.6.2011.
РАДОМИР АНДРИЋ ПОЧАСНИ АКАДЕМИК
МЕДИТЕРАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ „БРАЋА МИЛАДИНОВЦИ“
У Струги, македонском питорескном граду на обалама Охридског језера, протекле недеље, 8. и 9. јуна, одржана је међународна манифестација „Година есеја“. На овогодишњем скупу, са темом „Есеј и лепота“, учествовали су песници и есејисти из више земаља, а из Србије – Ева Рас, др Мићо Цвијетић, Станоје Радуловић и Радомир Андрић, коме је додељена Повеља Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“. У част овогодишњег лауреата високог признања, које су до сада добили академици Лоан Старова, Јован Стрезовски, (Македонија), Горан Калођера (Хрватска) и Сретен Перовић (Црна Гора), приређен је изузетан уметнички програм. О књижевном раду и песничком делу Радомира Андрића говорили су: др Мићо Цвијетић, проф. др Иван Џепаровски и Илија Бетински. Такође, том приликом Радомир Андрић је проглашен почасним академиком Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
----------------------------------------------------------
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 15. VI 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЋИРИЛИЦА У СВЕТУ РАЧУНАРА – НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ
Предавач: ЕЛЕКТРОНИЧАР ЗВОНКО ИЛИЋ,
АДМИНИСТРАТОР ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ,
АКТИВИСТА УДРУЖЕЊА ЋИРИЛИЦА
Гост афористичар: НИКОЛА КУЛИЋ
Уредник: МИЛЕ МЕДИЋ
МЕДИТЕРАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ „БРАЋА МИЛАДИНОВЦИ“
У Струги, македонском питорескном граду на обалама Охридског језера, протекле недеље, 8. и 9. јуна, одржана је међународна манифестација „Година есеја“. На овогодишњем скупу, са темом „Есеј и лепота“, учествовали су песници и есејисти из више земаља, а из Србије – Ева Рас, др Мићо Цвијетић, Станоје Радуловић и Радомир Андрић, коме је додељена Повеља Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“. У част овогодишњег лауреата високог признања, које су до сада добили академици Лоан Старова, Јован Стрезовски, (Македонија), Горан Калођера (Хрватска) и Сретен Перовић (Црна Гора), приређен је изузетан уметнички програм. О књижевном раду и песничком делу Радомира Андрића говорили су: др Мићо Цвијетић, проф. др Иван Џепаровски и Илија Бетински. Такође, том приликом Радомир Андрић је проглашен почасним академиком Медитеранске академије „Браћа Миладиновци“.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
----------------------------------------------------------
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 15. VI 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
ЋИРИЛИЦА У СВЕТУ РАЧУНАРА – НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ
Предавач: ЕЛЕКТРОНИЧАР ЗВОНКО ИЛИЋ,
АДМИНИСТРАТОР ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ,
АКТИВИСТА УДРУЖЕЊА ЋИРИЛИЦА
Гост афористичар: НИКОЛА КУЛИЋ
Уредник: МИЛЕ МЕДИЋ
Удружење књижевника Србије...09.6.2011.
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ЧЕТВРТАК, 09. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ТИ УДИШЕШ ЖИВОТ СВАКОМ ЖИВОМ ДУХУ
Благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Поздравна реч протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, старешине цркве
У програму учествују: Љиљана Хабјановић Ђуровић - књижевник, Небојша Дугалић - драмски уметник, Јадранка Јовановић -првакиња Београдске опере, мешовити хор „Србадија“ из Бијељине, диригент Десанка Тракиловић, Дечји хор Првог београдског певачког друштва, диригент Емилија Милин
Водитељ програма: Сања Лубардић
ПЕТАК, 10. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ВАШИ СУ ЖИВОТИ У ДИПТИХУ ЖИВИХ
Протојереј др Љубивоје Стојановић: беседа Крсна жртва у светлу Духова
У програму учествују:
Александар Дунић, драмски уметник (монодрама Милована Витезовића: Мудри и јуначки војвода Јанко Катић), Оливер Њего,оперски певач, певачка етно-група „Јенђе“
Хор цркве Св. царева Константина и Јелене, Београд; диригент: Бранко Тадић
Ученици Основне школе „Стефан Немања“, Београд, поводом 100 година живота и рада школе
Водитељ програма: Мила Милосављевић
СУБОТА, 11. ЈУН 2011. ГОДИНЕ 19 ЧАСОВА
СВЕ ШТО ДИШЕ НЕКА ХВАЛИ ГОСПОДА
Протојереј-ставрофор Саво Јовић: Беседа на Петканином гувну уочи Духовдана
Српски песници Светој Петки:
Слободан Ракитић, Ненад Грујичић, Милица Јефтимијевић Лилић, Зорица Арсић-Мандарић, Љубица Милетић, Драган Мраовић, Ђоко Стојчић и Радомир Андрић, уз музички програм Николаја, кант аутора
Певачко друштво Миленијум из Риминија (Италија), диригент Guya Valmaggi
Водитељ програма: Лидија Божић
НЕДЕЉА, 12. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ПРВИ ДАН), 18 ЧАСОВА
ДУХОВИ - ТУ ЈЕ НАДА МОГ ПОСИНСТВА
Програм је осмишљен у сарадњи са „Пријатељима деце Београда“, београдским основним школама и добитницима Златне сирене
Песници: Васка Јукић – Марјановић, Добрица Ерић, Божидар Пешев, Благоје Рогач и Радислав Јовић.
Програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
Гост програма је Даница-Нина Радојчић (учесник овогодишње Песме Евровизије)
Водитељ: Нада Петковић
Истога дана У 20 ЧАСОВА
Концерт мешовитог хора Српског певачког друштва „Јединство“ из Бањалуке; диригент: Немања Савић
Водитељ програма: Миња Субота
ПОНЕДЕЉАК, 13. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ДРУГИ ДАН), 20 ЧАСОВА
КОЛАРЧЕВА ЗАДУЖБИНА, Студентски трг бр. 5
Митрополит Иларион Алфејев: ОД СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ ДО ДУХОВА
Учествују: Мешовити хор Српског пјевачког друштва "Јединство", Бањалука, и Камерни гудачки оркестар Средње музичке школе "Владо Милошевић", Бањалука
"Певачко Друштво Станковић" при цркви Ружици и Св. Петки и Гудачки оркестар средње музичке школе " Коста Манојловић", Земун
Солисти: Биљана Солдо – сопран, Маја Мијатовић – мецосопран, Ненад Чича – тенор, Драгољуб Бајић – бас
Љубивоје Тадић, драмски уметник – Јеванђелиста
Диригент: Небојша Цвијановић
Водитељ програма: ђакон мр Сава Милин
УТОРАК, 14. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ТРЕЋИ ДАН) 19 ЧАСОВА
ПОВРАТАК ИЗ УРВИНА; НОВО ЉУДСТВО НА НОВОМ ОСНОВУ
У програму учествује Љиљана Благојевић, драмски уметник
Хор „Вивак“ из Новгорода (Русија) и хор „Свети Владика Николај српски“ из Нове Пазове; диригент: Тамара Пајдић, професор, солиста - протођакон Милован Гогић (Чикаго, САД)
Водитељ програма: Лидија Божић
За Организациони одбор,
Љиљана Хабјановић Ђуровић
Међународна ликовна и песничка колонија „Крчедин“ и „Кућа вина Живковић“ расписују
ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ
Право учешћа у овом конкурсу имају ликовни и књижевни уметници из Србије и иностранства, а сваки учесник може да пошаље највише три дела у дисциплинама - цртеж, графика, слика и скулптура, у ликовном делу конкурса, и највише три књижевна рада било да су у питању песме, приче, есеји или путописи, на српском и енглеском језику, као и на језицима земаља региона (хрватском, бошњачком, македонском, бугарском, румунском, словеначком и др.), у књижевном делу конкурса.
Конкурс је отворен од 31. маја до 22. јула. 2011. године.
Радове слати на адресу: „Галерија Јакшић“, Цара Душана 64, 22 325 Крчедин, са назнаком „За конкурс“. Уз ликовне радове послати и биографију уметника са свим његовим контактима. Уз књижевне радове у три примерка, послати и биографију писца са свим његовим контактима.
Жири за ликовне радове заседа у саставу: 1. Франц Цурк, професор на Ликовној академији у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска сликарка из Бугарске; 3. сликар Владимир Кепић, шеф сликарске секције Уметничке групе „Арте“.
Жири за књижевне радове ради у саставу: 1. књижевник Радомир Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. професор Бранко Ракочевић; 3. књижевник Гордана Влајић, уредник у издавачкој кући „Арте“.
Резултати конкурса биће објављени 28.јула 2011. године, у оквиру програма отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“. Најбољи радови биће награђени, новчаним наградама (300, 200 и 100 евра за ликовне радове, и 200, 100 и 50 евра за књижевне радове, за прва три места) и плакетама. Сва ликовна дела која уђу у ужи избор биће изложена у „Галерији Јакшић“ у Крчедину, за време „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, од 28. јула до 5. августа 2011. године. Књижевна дела, по избору жирија, биће штампана у посебном зборнику и прочитана на овогодишњој крчединсакој колонији.
Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com
--------------------------
У четвртак, 9. јуна, почињу Духовске свечаности, које се одржавају испред цркве Свете Петке на Калемегдану,
или, у случају кише, у цркви Ружици.
Манифестација се одржава под покровитељством Његове светости патријарха српског господина Иринеја
и траје шест дана. Завршава се 14. јуна, на Духовски уторак.
У програму ће учествовати оперски певачи, хорови, драмски уметници, песници, и сви они наступају бесплатно.
Сваке вечери програм почиње у 19 часова. _____________________________________________________________________________________________________________
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ЧЕТВРТАК, 09. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ТИ УДИШЕШ ЖИВОТ СВАКОМ ЖИВОМ ДУХУ
Благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Поздравна реч протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, старешине цркве
У програму учествују: Љиљана Хабјановић Ђуровић - књижевник, Небојша Дугалић - драмски уметник, Јадранка Јовановић -првакиња Београдске опере, мешовити хор „Србадија“ из Бијељине, диригент Десанка Тракиловић, Дечји хор Првог београдског певачког друштва, диригент Емилија Милин
Водитељ програма: Сања Лубардић
ПЕТАК, 10. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ВАШИ СУ ЖИВОТИ У ДИПТИХУ ЖИВИХ
Протојереј др Љубивоје Стојановић: беседа Крсна жртва у светлу Духова
У програму учествују: Александар Дунић-драмски уметник (монодрама Милована Витезовића:Мудри и јуначки војвода Јанко Катић), Оливер Њего-оперски певач, Певачка етно-група „Јенђе“
Хор цркве Св. царева Константина и Јелене, Београд: диригент Бранко Тадић
Ученици о.ш. „Стефан Немања“ Београд поводом 100 година живота и рада школе
Водитељ програма: Мила Милосављевић
СУБОТА, 11. ЈУН 2011. ГОДИНЕ 19 ЧАСОВА
СВЕ ШТО ДИШЕ НЕКА ХВАЛИ ГОСПОДА
Протојереј-ставрофор Саво Јовић: Беседа на Петканином гувну уочи Духовдана
Српски песници Светој Петки: Песничко вече у коме учествују Слободан Ракитић, Ненад Грујичић, Милица Јефтимијевић-Лилић, Зорица Арсић-Мандарић, Љубица Милетић, Драган Мраовић, Ђоко Стојчић и Радомир Андрић уз музички програм Николаја-кант аутора
Певачко друштво Миленијум из Риминија (Италија), диригент Guya Valmaggi Водитељ програма Лидија Божић
НЕДЕЉА, 12. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ПРВИ ДАН), 18 ЧАСОВА
ДУХОВИ - ТУ ЈЕ НАДА МОГ ПОСИНСТВА
Програм је осмишљен у сарадњи са „Пријатељима деце Београда“, београдским Основним школама и добитницима Златне сирене, песници: Васка Јукић – Марјановић, Добрица Ерић, Божидар Пешев, Благоје Рогач и Радислав Јовић.
Програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
Гост програма је Даница-Нина Радојчић (учесник овогодишње песме Евровизије)
Водитељ: Нада Петковић
Истога дана У 20 ЧАСОВА
Концерт мешовитог хора Српског певачког друштва „Јединство“ из Бањалуке; диригент Немања Савић Водитељ програма Миња Субота
ПОНЕДЕЉАК, 13. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ДРУГИ ДАН), 20 ЧАСОВА
КОЛАРЧЕВА ЗАДУЖБИНА, Студентски трг бр. 5
Митрополит Иларион Алфејев: ОД СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ ДО ДУХОВА
Учествују: Мешовити хор Српског пјевачког друштва "Јединство" Бањалука и Камерни гудачки оркестар Средње музичке школе "Владо Милошевић" Бањалука.
И "Певачко Друштво Станковић" при цркви Ружици и Св. Петки и Гудачки оркестар средње музичке школе " Коста Манојловић" Земун
Солисти: Биљана Солдо – сопран, Маја Мијатовић – мецосопран, Ненад Чича – тенор, Драгољуб Бајић – бас
Љубивоје Тадић, драмски уметник – Јеванђелиста
Диригент: Небојша Цвијановић
Водитељ програма ђакон мр Сава Милин
УТОРАК, 14. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ТРЕЋИ ДАН) 19 ЧАСОВА
ПОВРАТАК ИЗ УРВИНА; НОВО ЉУДСТВО НА НОВОМ ОСНОВУ
У програму учествује Љиљана Благојевић-драмски уметник
Хор „Вивак“ из Новгорода (Русија) и хор „Свети Владика Николај српски“ из Нове Пазове, диригент гђица Тамара Пајдић, проф., солиста протођакон Милован Гогић (Чикаго, САД)
Водитељ програма Лидија Божић
За Организациони одбор,
Љиљана Хабјановић Ђуровић
-------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 10. VI 2011, 12.00
ПРОФ. ДР МИЛОРАД ЈЕВРИЋ
„ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА“
(С Т У Д И Ј А)
УЧЕСТВУЈУ:
АКАДЕМИК РАДОМИР ИВАНОВИЋ
ПРОФ. ДР ЗОРАН ПАВЛОВИЋ
ПРОФ. ДР МИЛОРАД ЈЕВРИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
ЛИКОВНИ И КЊИЖЕВНИ КОНКУРС
за радове о ВИНУ и о КРЧЕДИНУ
Право учешћа у овом конкурсу имају ликовни и књижевни уметници из Србије и иностранства, а сваки учесник може да пошаље највише три дела у дисциплинама - цртеж, графика, слика и скулптура, у ликовном делу конкурса, и највише три књижевна рада било да су у питању песме, приче, есеји или путописи, на српском и енглеском језику, као и на језицима земаља региона (хрватском, бошњачком, македонском, бугарском, румунском, словеначком и др.), у књижевном делу конкурса.
Конкурс је отворен од 31. маја до 22. јула. 2011. године.
Радове слати на адресу: „Галерија Јакшић“, Цара Душана 64, 22 325 Крчедин, са назнаком „За конкурс“. Уз ликовне радове послати и биографију уметника са свим његовим контактима. Уз књижевне радове у три примерка, послати и биографију писца са свим његовим контактима.
Жири за ликовне радове заседа у саставу: 1. Франц Цурк, професор на Ликовној академији у Нишу, председник; 2. Мариана Георгиева, академска сликарка из Бугарске; 3. сликар Владимир Кепић, шеф сликарске секције Уметничке групе „Арте“.
Жири за књижевне радове ради у саставу: 1. књижевник Радомир Андрић, председник УКС, председник жирија; 2. професор Бранко Ракочевић; 3. књижевник Гордана Влајић, уредник у издавачкој кући „Арте“.
Резултати конкурса биће објављени 28.јула 2011. године, у оквиру програма отварања „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“. Најбољи радови биће награђени, новчаним наградама (300, 200 и 100 евра за ликовне радове, и 200, 100 и 50 евра за књижевне радове, за прва три места) и плакетама. Сва ликовна дела која уђу у ужи избор биће изложена у „Галерији Јакшић“ у Крчедину, за време „Четврте међународне ликовне и песничке колоније Крчедин 2011“, од 28. јула до 5. августа 2011. године. Књижевна дела, по избору жирија, биће штампана у посебном зборнику и прочитана на овогодишњој крчединсакој колонији.
Све додатне информације на: kolonijakrcedin@gmail.com
--------------------------
У четвртак, 9. јуна, почињу Духовске свечаности, које се одржавају испред цркве Свете Петке на Калемегдану,
или, у случају кише, у цркви Ружици.
Манифестација се одржава под покровитељством Његове светости патријарха српског господина Иринеја
и траје шест дана. Завршава се 14. јуна, на Духовски уторак.
У програму ће учествовати оперски певачи, хорови, драмски уметници, песници, и сви они наступају бесплатно.
Сваке вечери програм почиње у 19 часова. _____________________________________________________________________________________________________________
ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ
ЧЕТВРТАК, 09. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ТИ УДИШЕШ ЖИВОТ СВАКОМ ЖИВОМ ДУХУ
Благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја
Поздравна реч протојереја-ставрофора др Радомира Поповића, старешине цркве
У програму учествују: Љиљана Хабјановић Ђуровић - књижевник, Небојша Дугалић - драмски уметник, Јадранка Јовановић -првакиња Београдске опере, мешовити хор „Србадија“ из Бијељине, диригент Десанка Тракиловић, Дечји хор Првог београдског певачког друштва, диригент Емилија Милин
Водитељ програма: Сања Лубардић
ПЕТАК, 10. ЈУН 2011. ГОДИНЕ, 19 ЧАСОВА
ВАШИ СУ ЖИВОТИ У ДИПТИХУ ЖИВИХ
Протојереј др Љубивоје Стојановић: беседа Крсна жртва у светлу Духова
У програму учествују: Александар Дунић-драмски уметник (монодрама Милована Витезовића:Мудри и јуначки војвода Јанко Катић), Оливер Њего-оперски певач, Певачка етно-група „Јенђе“
Хор цркве Св. царева Константина и Јелене, Београд: диригент Бранко Тадић
Ученици о.ш. „Стефан Немања“ Београд поводом 100 година живота и рада школе
Водитељ програма: Мила Милосављевић
СУБОТА, 11. ЈУН 2011. ГОДИНЕ 19 ЧАСОВА
СВЕ ШТО ДИШЕ НЕКА ХВАЛИ ГОСПОДА
Протојереј-ставрофор Саво Јовић: Беседа на Петканином гувну уочи Духовдана
Српски песници Светој Петки: Песничко вече у коме учествују Слободан Ракитић, Ненад Грујичић, Милица Јефтимијевић-Лилић, Зорица Арсић-Мандарић, Љубица Милетић, Драган Мраовић, Ђоко Стојчић и Радомир Андрић уз музички програм Николаја-кант аутора
Певачко друштво Миленијум из Риминија (Италија), диригент Guya Valmaggi Водитељ програма Лидија Божић
НЕДЕЉА, 12. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ПРВИ ДАН), 18 ЧАСОВА
ДУХОВИ - ТУ ЈЕ НАДА МОГ ПОСИНСТВА
Програм је осмишљен у сарадњи са „Пријатељима деце Београда“, београдским Основним школама и добитницима Златне сирене, песници: Васка Јукић – Марјановић, Добрица Ерић, Божидар Пешев, Благоје Рогач и Радислав Јовић.
Програм приредили: Александар Лазовић и Славка Грујичић
Гост програма је Даница-Нина Радојчић (учесник овогодишње песме Евровизије)
Водитељ: Нада Петковић
Истога дана У 20 ЧАСОВА
Концерт мешовитог хора Српског певачког друштва „Јединство“ из Бањалуке; диригент Немања Савић Водитељ програма Миња Субота
ПОНЕДЕЉАК, 13. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ДРУГИ ДАН), 20 ЧАСОВА
КОЛАРЧЕВА ЗАДУЖБИНА, Студентски трг бр. 5
Митрополит Иларион Алфејев: ОД СТРАСНЕ НЕДЕЉЕ ДО ДУХОВА
Учествују: Мешовити хор Српског пјевачког друштва "Јединство" Бањалука и Камерни гудачки оркестар Средње музичке школе "Владо Милошевић" Бањалука.
И "Певачко Друштво Станковић" при цркви Ружици и Св. Петки и Гудачки оркестар средње музичке школе " Коста Манојловић" Земун
Солисти: Биљана Солдо – сопран, Маја Мијатовић – мецосопран, Ненад Чича – тенор, Драгољуб Бајић – бас
Љубивоје Тадић, драмски уметник – Јеванђелиста
Диригент: Небојша Цвијановић
Водитељ програма ђакон мр Сава Милин
УТОРАК, 14. ЈУН 2011. ГОДИНЕ (ДУХОВИ, ТРЕЋИ ДАН) 19 ЧАСОВА
ПОВРАТАК ИЗ УРВИНА; НОВО ЉУДСТВО НА НОВОМ ОСНОВУ
У програму учествује Љиљана Благојевић-драмски уметник
Хор „Вивак“ из Новгорода (Русија) и хор „Свети Владика Николај српски“ из Нове Пазове, диригент гђица Тамара Пајдић, проф., солиста протођакон Милован Гогић (Чикаго, САД)
Водитељ програма Лидија Божић
За Организациони одбор,
Љиљана Хабјановић Ђуровић
-------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 10. VI 2011, 12.00
ПРОФ. ДР МИЛОРАД ЈЕВРИЋ
„ПРОУЧАВАЊЕ СРПСКОГ РЕАЛИЗМА“
(С Т У Д И Ј А)
УЧЕСТВУЈУ:
АКАДЕМИК РАДОМИР ИВАНОВИЋ
ПРОФ. ДР ЗОРАН ПАВЛОВИЋ
ПРОФ. ДР МИЛОРАД ЈЕВРИЋ
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...08.6.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 9. ЈУН, 12.00
СЛОБОДАН ПЕШИЋ
О СТРАTЕГИЈСКОМ
ПОИМАЊУ КУЛТУРЕ
(П Р Е Д А В А Њ Е)
ПРОФЕСОР СЛОБОДАН ПЕШИЋ
ПРЕДАЈЕ НА ДВА АМЕРИЧКА УНИВЕРЗИТЕТА
– КРИЗНО ПЛАНИРАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ
НА АМЕРИЧКОМ ЈАВНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ САД
НА ARGOSY УНИВЕРЗИТЕТУ
Краћи опис предавања
Култура једног народа прожима све сфере друштва и државе. Политички домен културе истовремено је најзначајнији домен културе. Он може бити саборни и стваралачки, или разарајући, и своди се на постојање и (не)уравнотежено функционисање државе једног народа, односно, институција државе. У историјском и теоријском смислу, неравнотежи културе изложени су и мањи и већи народи и државе,
односно („националне“) културе.
Концептуално и практично одвајање „културе у ужем смислу“ од „политике“ у датом народу разорно је за опстанак народа. Сваки домен (стратегијски схваћене) културе, од техничког до уметничког, потребно је посматрати и у њему стварати узимајући у обзир последице рада других домена културе, посебно политичког. Зато се сваки домен културе, и култура у целини, морају изучавати, чувати и развијати динамично и вишедисциплинарно.
Одсуство агрегатне концептуалне и практичне сагласности једног народа око (1) зона и природе и узрока сопствене неравнотеже и спознаје сопствених грешака и (2) праваца, смера и распореда корака и потеза који воде ка равнотежи, кључни су проблеми на чијем је разрешавању неопходно радити унутар дате културе.
Аутор ће идентификовати зоне неравнотеже културе (и као процесуални и као институционални правац, и смер повратка у равнотежу).
Белешка о предавачу
Слободан Пешић је аутор студије „Србија: свет, идентитет, будућност“ (Инситут за политичке студије, Београд, 2007). Проучава стратегијске односе између култура, развој и реконструкцију државних и пословних (ид)ентитета, стратегију и тактику доношења одлука у кризним ситуацијама и упоредне процесе доношења правних аката извршне власти.
Предаје кризно планирање и руковођење на Америчком јавном уноверзитету (САД) и политички систем САД на Аргосиуниверзитету (САД). Оснивач је и директор научноистраживачког савета The Pesic Research.
■ ■ ■ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ПЕШИЋА
ПОЧЕТАК ЈЕ СЕРИЈЕ ПРЕДАВАЊА ИЗ РАЗНИХ ОБЛАСТИ,
КОЈА ЋЕ НА ТРИБИНИ ФРАНЦУСКА 7 ПОВРЕМЕНО ДРЖАТИ
НАШИ УГЛЕДНИ НАУЧНИЦИ И УМЕТНИЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА.
------------------------------------
Центар за културу и образовање Раковица
и Књижевно друштво Раковица
расписују КОНКУРС за
„САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“
Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику.
Учесници достављају по три необјављене песме у три примерка, под шифром (у посебној коверти послати решење шифре).
Конкурс је отворен до 15. јула 2011. године.
Избор најбољих радова (1, 2. и 3. место) извршиће стручни жири.
Најбољи песници биће награђени златницима Светог Саве, у три величине. Жири ће одабрати и три песме за похвалу.
Од најбољих радова биће састављена и објављена антологија „САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“ за 2011. годину.
Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковица, Мала Госпоjина, 21.09.2011. године у 12 часова, или Центар за културу и образовање Раковица.
Радове слати на адресу: Центар за културу и образовање Раковица, 11 090 Раковица, Мишка Крањца 7, са назнаком: За Сабор.
Контак телефон: 011/3582-493
E-mail: kcrakovica@gmail.com
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 9. ЈУН, 12.00
СЛОБОДАН ПЕШИЋ
О СТРАTЕГИЈСКОМ
ПОИМАЊУ КУЛТУРЕ
(П Р Е Д А В А Њ Е)
ПРОФЕСОР СЛОБОДАН ПЕШИЋ
ПРЕДАЈЕ НА ДВА АМЕРИЧКА УНИВЕРЗИТЕТА
– КРИЗНО ПЛАНИРАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ
НА АМЕРИЧКОМ ЈАВНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
И ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ САД
НА ARGOSY УНИВЕРЗИТЕТУ
Краћи опис предавања
Култура једног народа прожима све сфере друштва и државе. Политички домен културе истовремено је најзначајнији домен културе. Он може бити саборни и стваралачки, или разарајући, и своди се на постојање и (не)уравнотежено функционисање државе једног народа, односно, институција државе. У историјском и теоријском смислу, неравнотежи културе изложени су и мањи и већи народи и државе,
односно („националне“) културе.
Концептуално и практично одвајање „културе у ужем смислу“ од „политике“ у датом народу разорно је за опстанак народа. Сваки домен (стратегијски схваћене) културе, од техничког до уметничког, потребно је посматрати и у њему стварати узимајући у обзир последице рада других домена културе, посебно политичког. Зато се сваки домен културе, и култура у целини, морају изучавати, чувати и развијати динамично и вишедисциплинарно.
Одсуство агрегатне концептуалне и практичне сагласности једног народа око (1) зона и природе и узрока сопствене неравнотеже и спознаје сопствених грешака и (2) праваца, смера и распореда корака и потеза који воде ка равнотежи, кључни су проблеми на чијем је разрешавању неопходно радити унутар дате културе.
Аутор ће идентификовати зоне неравнотеже културе (и као процесуални и као институционални правац, и смер повратка у равнотежу).
Белешка о предавачу
Слободан Пешић је аутор студије „Србија: свет, идентитет, будућност“ (Инситут за политичке студије, Београд, 2007). Проучава стратегијске односе између култура, развој и реконструкцију државних и пословних (ид)ентитета, стратегију и тактику доношења одлука у кризним ситуацијама и упоредне процесе доношења правних аката извршне власти.
Предаје кризно планирање и руковођење на Америчком јавном уноверзитету (САД) и политички систем САД на Аргосиуниверзитету (САД). Оснивач је и директор научноистраживачког савета The Pesic Research.
■ ■ ■ПРЕДАВАЊЕ ПРОФЕСОРА ПЕШИЋА
ПОЧЕТАК ЈЕ СЕРИЈЕ ПРЕДАВАЊА ИЗ РАЗНИХ ОБЛАСТИ,
КОЈА ЋЕ НА ТРИБИНИ ФРАНЦУСКА 7 ПОВРЕМЕНО ДРЖАТИ
НАШИ УГЛЕДНИ НАУЧНИЦИ И УМЕТНИЦИ ИЗ РАСЕЈАЊА.
------------------------------------
Центар за културу и образовање Раковица
и Књижевно друштво Раковица
расписују КОНКУРС за
„САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“
Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику.
Учесници достављају по три необјављене песме у три примерка, под шифром (у посебној коверти послати решење шифре).
Конкурс је отворен до 15. јула 2011. године.
Избор најбољих радова (1, 2. и 3. место) извршиће стручни жири.
Најбољи песници биће награђени златницима Светог Саве, у три величине. Жири ће одабрати и три песме за похвалу.
Од најбољих радова биће састављена и објављена антологија „САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“ за 2011. годину.
Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковица, Мала Госпоjина, 21.09.2011. године у 12 часова, или Центар за културу и образовање Раковица.
Радове слати на адресу: Центар за културу и образовање Раковица, 11 090 Раковица, Мишка Крањца 7, са назнаком: За Сабор.
Контак телефон: 011/3582-493
E-mail: kcrakovica@gmail.com
Удружење књижевника Србије....07.6.2011.
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА, Скадарлија, 8. VI 2011, 19.00
ТРИ КЊИГЕ ЈАДРАНКЕ СУЧЕВИЋ
И УГЉЕШЕ РАЈЧЕВИЋА
У среду, 8. јуна 2011, у 19 часова, у Кући Ђуре Јакшића на Скадарлији,
Јадранка Сучевић представиће свој роман "Потапање ветра",
а Угљеша Рајчевић два дела – "Седам јеврејских прича" и "Манифест".
Овај лепи посао потпомоћи ће Љиљана Шоп, Филип Давид, Петар Арбутина, Ратомир Рале Дамјановић и Стево Ћосовић.
Културни догађај ће се одвијати међу сликама Момчила, Милошаи Марка Антоновића.
------------------------
ТРИ ПРИЧЕ РАДОСЛАВА БРАТИЋА
У РУСКИМ ЧАСОПИСИМА
Један од најугледнијих српских писаца, истакнути члан УКС Радослав Братић, обрадовао је читаоце руских часописа Аврора (број 1 за 2011. годину), Невски Алманах (број 5 за 2010. годину) и Северна Аврора (број 13 за 2011. годину), у којима су објављене три његове приче – Слика без оца, потом Ластавица која ми у сан долази и Силазак у подрум. Све три приче превео је изврсни руски преводилац Василиј Соколов.
---------------------------------
У БЕЧУ ОСНОВАНА „ПРОСВЈЕТА“
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, једна од најстаријих и најугледнијих културних институција код Срба (основана 1902. године у Сарајеву) званично је кренула у културну мисију и међу Србима у Бечу.
Започевши химном Боже правде и поздравном ријечи предсједника Иницијативног одбора Михајла Вујовића, оснивачка Скупштина „Просвјете“ одржана је 21. маја 2011. године у једној од свечаних сала Универзитета у Бечу.
Уз присуство великог броја Срба који живе и раде у овој свјетској метрополи, Скупштина је усвојила Статут и Платформу рада за наредни период. Статут „Просвјете“ у Бечу је, уз неопходно прилагођавање аустријским законима, истоветан овом документу који је јединствен на нивоу Главног одбора и свих других одбора у Републици Српској, БиХ, Србији и Црној Гори, што значи да је „Просвјета“ у Бечу организационо још један од одбора под ингеренцијом Главног одбора са сједиштем на Палама.
Након вишемјесечних свеобухватних припрема које је обавио Иницијативни одбор и г. Михајло Вујовић, повјереник Главног одбора, „Просвјета“ у Бечу је међу Србе ступила сигурним кораком уз топлу добродошлицу и општу радост свих генерација наших земљака који тамо живе. Оснивачку Скупштину су водили др Вјера Рашковић Зец, Никола Асановић и Мирослав Захарић.
УГЛЕДНИ ГОСТИ И БОГАТ КУЛТУРНО-УМЈЕТНИЧКИ ПРОГРАМ
Оснивачкој скупштини „Просвјете“ у Бечу присуствовали су амбасадори Србије и БиХ у Аустрији, Милован Божиновић и Игор Давидовић, који су у поздравним ријечима истакли значај „Просвјете“ и њену улогу у српској дијаспори. Министар вјера и дијаспоре у Влади Србије Срђан Срећковић такође је телеграмски поздравио „Просвјетин“ долазак у аустријску престолницу.
У културно-умјетничком дијелу програма, који је водила мр Марија Павловић, својим наступима посебну пажњу су привукла дјеца и омладина који су, иако су рођени и школују се на њемачком говорном подручју, на најљепшем и савршено одњегованом српском језику говорили одабране стихове. Ученица другог разреда Гимназије у Бечу Анђела Лукић говорила је Молитву за умножење љубави Владике Николаја и Химну друштва Просвјета Алексе Шантића. Скоро до посљедњег мјеста испуњена сала посебно је топло поздравила гимназијалку Драгану Вукић која је перфектно говорила Небеску литургију Владике Николаја, као и Александру Матић, ученицу четвртог разреда основне огледне школе при Педагошкој вишој школи у Бечу, која је прочитала свој награђени рад о теми Шта ми значи српски језик.
Умјетничко пјевање старе српске народне пјесме у извођењу проф. Јелене Крстић уз пратњу Игора Глигорова заиста је било на највишем нивоу, као што и приличи „Просвјетином“ рођењу у граду културе и музике.
Посебан тон Скупштини и свечаном оснивању „Просвјете“ својим присуством и наступом дали су знаменити српски књижевници Рајко Петров Ного и Радослав Братић, као и српски писци у Бечу, међу којима се посебно истиче др Вјера Рашковић Зец (рођена сестра др Јована Рашковића).
Као једном од најзначајнијих догађаја у оквиру Друштва, у раду Скупштине учествовали су предсједник Главног одбора Душан Јовановић, који је бесједио о историјату и значају „Просвјете“, као и потпредсједник Никола Асановић, који је у Црквеној општини Свети Сава одржао предавање о теми СПКД „Просвјета“ данас.
-----------------------------
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 8. VI 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
СРПСКИ ЈЕЗИК
У ВРТЛОГУ ПОЛИТИКЕ
Предавачи:
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ
ПРОФ. ДР МИХАИЛО ШЋЕПАНОВИЋ
Гост афористичар:
МИОДРАГ СТОШИЋ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
---------------------------------------
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 7. VI 2011, 12.00
ВУК КРЊЕВИЋ
МОРЕ НЕДОДИРЉИВО
Учествују:
Милица Јефтимијевић Лилић
Милосав Буца Мирковић
Ненад Даковић
Миљурко Вукадиновић
Вук Крњевић
Стихове казује:
Љиљана Ђурић
Удружење књижевника Србије...3.6.2011.
КЊИГА БРАТИСЛАВА Р. МИЛАНОВИЋА ОБЈАВЉЕНА У ЊУЈОРКУ
Угледна америчка издавачка кућа Едвин Мелен Прес (Edwin Mellen Press) из Ливинстона, Њујорк, објавила је изабране песме Братислава Р. Милановића под заједничким насловом „Врата у пољу“ (Doors in a meadow). Ова издавачка кућа има своја седишта у још две земље: у Квинстону, у Канади, и Лампетеру у Великој Британији. Песме је превела Биљана Д. Обрадовић, америчко-српска песникиња (пише и на српском и на енглеском), а предговор за ово издање је написао истакнути амерички песник Брус Вајгл.
Поред осталог Брус Вајгл у свом тексту каже: „Већ акредитована у познавању српске и америчке културе, Биљана Д. Обрадовић, преводећи великог српског песника Братислава Р. Милановића само допуњује своју богату каријеру и у науци о књижевности Балкана и као оригинална песникиња која пише на српском и енглеском. (...) Др Обрадовић уноси у свој превод свежину, есенцијалну чврстину и високо изражен смисао за хумор, као посебне карактеристике њене генерације млађих писаца, како у Америци, тако и у Србији.
На сву срећу, последица свега овога је збирка песама богата, морално ангажована и провокативна, дубоко обојена емоцијама, отворена за митско и магично, која је нарочито важна за ово кошмарно време...
Вероватно је најважније што др Обрадовић, и сама песникиња, разуме сложену естетику Милановићеве поезије, а нарочито - усвојен став о песми као космичком принципу. Зато што Милановић верује да се „моменат креативног акта често јавља код песника чија се егзистенција одбија од зидова историје“, таква декларација, самим тим отежава превођење. Сигуран сам у то. И поред свега, др Обрадовић је на висини свог преводилачког задатка. „Поезија за мене“, каже Милановић у једном интервјуу, „јесте начин да се издигнем изнад егзистенције“. Др Обрадовић поседује ретки дар да дотакне интиму такве визије и да подари ове снажне песме енглеском језику уз веродостојност оригиналног српског језика“.
Ово двојезично издање сачињено је од песама изабраних из две Милановићеве књиге: „Врата у пољу“ и „Силазак“. Књигу отвара песма „Триптихон за Алексинац“, настала у време НАТО бомбардовања Србије, а затвара је поема „Врата у пољу“, састављена од дванаест мањих целина. Књига садржи и обиман уводни текст о Милановићевој поезији из пера преводиоца. Илустрацију за насловну страну урадила је српска сликарка Добрила Џоџо Поповић која живи у САД.
Исти извач је 2003. године објавио приче Данила Киша.
Угледна америчка издавачка кућа Едвин Мелен Прес (Edwin Mellen Press) из Ливинстона, Њујорк, објавила је изабране песме Братислава Р. Милановића под заједничким насловом „Врата у пољу“ (Doors in a meadow). Ова издавачка кућа има своја седишта у још две земље: у Квинстону, у Канади, и Лампетеру у Великој Британији. Песме је превела Биљана Д. Обрадовић, америчко-српска песникиња (пише и на српском и на енглеском), а предговор за ово издање је написао истакнути амерички песник Брус Вајгл.
Поред осталог Брус Вајгл у свом тексту каже: „Већ акредитована у познавању српске и америчке културе, Биљана Д. Обрадовић, преводећи великог српског песника Братислава Р. Милановића само допуњује своју богату каријеру и у науци о књижевности Балкана и као оригинална песникиња која пише на српском и енглеском. (...) Др Обрадовић уноси у свој превод свежину, есенцијалну чврстину и високо изражен смисао за хумор, као посебне карактеристике њене генерације млађих писаца, како у Америци, тако и у Србији.
На сву срећу, последица свега овога је збирка песама богата, морално ангажована и провокативна, дубоко обојена емоцијама, отворена за митско и магично, која је нарочито важна за ово кошмарно време...
Вероватно је најважније што др Обрадовић, и сама песникиња, разуме сложену естетику Милановићеве поезије, а нарочито - усвојен став о песми као космичком принципу. Зато што Милановић верује да се „моменат креативног акта често јавља код песника чија се егзистенција одбија од зидова историје“, таква декларација, самим тим отежава превођење. Сигуран сам у то. И поред свега, др Обрадовић је на висини свог преводилачког задатка. „Поезија за мене“, каже Милановић у једном интервјуу, „јесте начин да се издигнем изнад егзистенције“. Др Обрадовић поседује ретки дар да дотакне интиму такве визије и да подари ове снажне песме енглеском језику уз веродостојност оригиналног српског језика“.
Ово двојезично издање сачињено је од песама изабраних из две Милановићеве књиге: „Врата у пољу“ и „Силазак“. Књигу отвара песма „Триптихон за Алексинац“, настала у време НАТО бомбардовања Србије, а затвара је поема „Врата у пољу“, састављена од дванаест мањих целина. Књига садржи и обиман уводни текст о Милановићевој поезији из пера преводиоца. Илустрацију за насловну страну урадила је српска сликарка Добрила Џоџо Поповић која живи у САД.
Исти извач је 2003. године објавио приче Данила Киша.
Удружење књижевника Србије...2.6.2011.
Часопис за књижевност и културу ”Људи говоре” и Удружење писаца ”Десанка Максимовић” огранизују
КЊИЖВНО ВЕЧЕ РАНКА РИСОЈЕВИЋА
Торонто, Sweet Gallery, 694 Mt. Pleasant Rd. Субота, 11. јун у 19 часова.
Ранко Рисојевић је један од највећих живих српских писаца Босне и Херцеговине. Дугогодишњи је уредник часописа ”Путеви” из Бањалуке, из златног доба овог реномираног часописа. Читавог живота је бдио над књигама и руководио бањалучком библиотеком, једном од насређенијих српских библиотека.
Угледни издавач ”Матица српска” из Новог Сада недавно му је објавила роман ГОАПОДСКА УЛИЦА (другу књигу Бањалучке трилогије) који ће бити представљен на овој вечери.
Програм:
1. Реч аутора: Ранко Рисојевић;
2. Реч критичара: др Радомир Батуран;
3. Мини-концерт: Глигор Ђого, кларинет; Новак Ђого, флаута.
Дођите да се упознате са угледним гостом и његовим делом.
Редакција часописа ”Људи говоре”
Удружење писаца ”Десанка Максимовић”, Торонто
-------------------------------
СРЕДСТВИМА ИНФОРМИСАЊА
ИЗДАВАЧКИМ КУЋАМА
УДРУЖЕЊИМА КЊИЖЕВНИКА
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“( право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета“.
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године.Заинтересовани, достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратак CV аутора.
П.С. Молимо Вас да наведену информацију, укључујући и преамбулу, објавите у вашим средствима информисања.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић с.р. Тибор Вајда с.р.
КЊИЖВНО ВЕЧЕ РАНКА РИСОЈЕВИЋА
Торонто, Sweet Gallery, 694 Mt. Pleasant Rd. Субота, 11. јун у 19 часова.
Ранко Рисојевић је један од највећих живих српских писаца Босне и Херцеговине. Дугогодишњи је уредник часописа ”Путеви” из Бањалуке, из златног доба овог реномираног часописа. Читавог живота је бдио над књигама и руководио бањалучком библиотеком, једном од насређенијих српских библиотека.
Угледни издавач ”Матица српска” из Новог Сада недавно му је објавила роман ГОАПОДСКА УЛИЦА (другу књигу Бањалучке трилогије) који ће бити представљен на овој вечери.
Програм:
1. Реч аутора: Ранко Рисојевић;
2. Реч критичара: др Радомир Батуран;
3. Мини-концерт: Глигор Ђого, кларинет; Новак Ђого, флаута.
Дођите да се упознате са угледним гостом и његовим делом.
Редакција часописа ”Људи говоре”
Удружење писаца ”Десанка Максимовић”, Торонто
-------------------------------
СРЕДСТВИМА ИНФОРМИСАЊА
ИЗДАВАЧКИМ КУЋАМА
УДРУЖЕЊИМА КЊИЖЕВНИКА
Предмет: Конкурс за доделу Kњижевне награде
Милица Стојадиновић Српкиња
Одбор Књижевних сусрета „Милици у походе“,Завода за културу Војводине, на седници од 2. jуна 2011. године, донео је одлуку да, према одредбама Правилника о додели Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“( право учешћа имају само жене, песникиње), распише:
КОНКУРС
Завод за културу Војводине, расписује Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. „Награда је установљена као јавно признање песникињи, за књигу поезије објављене на српском језику, између два Књижевна сусрета“.
Конкурс је отворен до 31. октобра 2011. године.Заинтересовани, достављају пет примерaка књиге на адресу: Завод за културу Војводине, 21000 Нови Сад, Војводе Путника 2, са назнаком „за Књижевни конкурс МСС“.
Примерци достављених књига не враћају се аутору, односно предлагачу. Уз књиге, неопходно је доставити кратак CV аутора.
П.С. Молимо Вас да наведену информацију, укључујући и преамбулу, објавите у вашим средствима информисања.
С поштовањем,
Председник Одбора Директор
др Зоран Ђерић с.р. Тибор Вајда с.р.
Udruženje književnika Srbije...1.6.2011.
Завршен "СЛОВЕНСКИ ЗАГРЉАЈ" у Варни
На недавно одржаном Петом међународном фестивалу "Словенски загрљај", који је окупио писце из четрнаест словенских земаља, учествовали су и чланови УКС - Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Виктор Б. Шећеровски.
На Фестивалу у Варни представљена је и књига изабраних песама Србе Игњатовића на бугарском језику, а награда Словенске књижевне и уметничке академије из Варне "Сребрно летеће перо", припала је песнику из Београда Виктору Б. Шећеровском.
На недавно одржаном Петом међународном фестивалу "Словенски загрљај", који је окупио писце из четрнаест словенских земаља, учествовали су и чланови УКС - Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Виктор Б. Шећеровски.
На Фестивалу у Варни представљена је и књига изабраних песама Србе Игњатовића на бугарском језику, а награда Словенске књижевне и уметничке академије из Варне "Сребрно летеће перо", припала је песнику из Београда Виктору Б. Шећеровском.
Удружење књижевника Србије...30.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
позивају вас да присуствујете промоцији књиге
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLV
Учествују аутори и драме:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Смрт на излету
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ, 1918
СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Дуга ноћ под орахом
МИЛИСАВ МИЛЕНКОВИЋ, Лов на препелице
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 01. јуни 2011 у 12 сати.
Књижевни салон Удружења књижевника Србије,
Београд, Француска 7; тел. 2626-081.
ТЕАТАР МОДЕРНА ГАРАЖА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
позивају вас да присуствујете промоцији књиге
САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА XLV
Учествују аутори и драме:
МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ, Смрт на излету
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ, 1918
СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Дуга ноћ под орахом
МИЛИСАВ МИЛЕНКОВИЋ, Лов на препелице
Увод и коментари:
БОШКО СУВАЈЏИЋ
Уредник трибине:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Среда, 01. јуни 2011 у 12 сати.
Књижевни салон Удружења књижевника Србије,
Београд, Француска 7; тел. 2626-081.
ЧЛАН УКС ИЗ ЈЕРМЕНИЈЕ ДОБИО ПОВЕЉУ УДРУЖЕЊА ПРЕВОДИЛАЦА
БAБКЕН СИМОЊАН, члан Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије, песник, преводилац, есејиста, србиста и културолог, добитник je Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије за изузетан дипринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе, поводом шездесетогодишњице УКПС.
Одлуком Владе Републике Србије, Бабкен Симоњан је новембра 2006. године именован за почасног конзула Републике Србије у Јерменији, у Јеревану, где је и рођен 1952. године.
На иницијативу професора Симоњана, 2003. године је на Јереванском лингвистичком универзитету Брјусов отворен течај српског језика. Предавао је српски језик и на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета.
За развој јерменско-српских књижевних и културних веза, којима се бави још од 1975. године, Бабкен Симоњан добио је (1993)Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.
Током три деценије превео је више од 800 књига и публикација са српског на јерменски језик – поезију Десанке Максимовић, Јефимијину Похвалу кнеѕу Лазару, Његошева дела, Косовско сунце (српска поезија XX века), Српске бајке и легенде, Српске народне приповијетке Вука Стефановића Караџића, Нушићеве и Ћопићеве приповетке, Андрићеве изреке...
БAБКЕН СИМОЊАН, члан Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије, песник, преводилац, есејиста, србиста и културолог, добитник je Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије за изузетан дипринос превођењу српске књижевности и ширењу српске културе, поводом шездесетогодишњице УКПС.
Одлуком Владе Републике Србије, Бабкен Симоњан је новембра 2006. године именован за почасног конзула Републике Србије у Јерменији, у Јеревану, где је и рођен 1952. године.
На иницијативу професора Симоњана, 2003. године је на Јереванском лингвистичком универзитету Брјусов отворен течај српског језика. Предавао је српски језик и на Руском филолошком факултету Јереванског државног универзитета.
За развој јерменско-српских књижевних и културних веза, којима се бави још од 1975. године, Бабкен Симоњан добио је (1993)Златну значку Културно-просветне заједнице Србије.
Током три деценије превео је више од 800 књига и публикација са српског на јерменски језик – поезију Десанке Максимовић, Јефимијину Похвалу кнеѕу Лазару, Његошева дела, Косовско сунце (српска поезија XX века), Српске бајке и легенде, Српске народне приповијетке Вука Стефановића Караџића, Нушићеве и Ћопићеве приповетке, Андрићеве изреке...
ДОГОВОРЕНА СВЕСТРАНА САРАДЊА
СРПСКИХ И БУГАРСКИХ САТИРИЧАРА
Српски и бугарски сатиричари договорили су се о сарадњи на сусрету који је одржан 26. маја у Софији.
Драгутин Минић Карло, Александар Баљак и Александар Чотрић, у име Београдског афористичарског круга и Секције сатиричара Удружења књижевника Србије, и Јордан Попов, Ганчо Савов, Михаил Вешим и Румен Белчев, у име редакције листа Стршел, постигли су сагласност о преводу и објављивању антологије српске сатире у Бугарској и антологије бугарске сатире у Србији. Антологију српских сатиричара приређује и преводи Ганчо Савов и у њој ће бити радови класика и савременика српске сатиричне књижевности, почев од Јована Стерије Поповића.
Бугарски сатиричари прихватили су предлог српских колега да се у Нишу организује регионални фестивал сатире на којем ће учествовати аутори из Србије, Бугарске и Македоније.
Српски сатиричари обавестили су уредништво да је редакција Стршела, поводом 65 година постојања овог листа, добитник признања Златни кругБеоградског афористичарског круга и Екселенција сатире, Фонда Радоје Домановић Удружења књижевника Србије.
Признања ће бити уручена на међународном фестивалу хумора и сатире Сатира фесту 2011, 7. октобра у Београду, као и у новембру ове године, на додели награде Радоје Домановић коју уручује истоимени Фонд.
Чланови редакције Стршела позвали су српске сатиричаре да сарађују у овом седмичном листу, једином од свих хумористичко-сатиричних часописа у источној Европи (уз украјински Перец) који је опстао.
Стршел се штампа у 10 хиљада примерака на осам страна и продаје се по цени од 0,60 лева (30 динара). Редакција часописа у којој раде Румен Белчев (директор), Михаил Вешим (главни уредник), Јордан Попов (заменик главног уредника), Сергеј Трајков и Ивајло Нинов, налази се у центру Софије, у згради Градске библиотеке. Садржај новине чине коментари и цртице на актуелне друштвене и политичке теме, приче, вицеви, афоризми, карикатуре, анегдоте... Стршелсе на интернету налази на адреси: www.starshel.bg
Минић, Баљак и Чотрић су, такође, упутили позив „стршеловцима“ да своје прилоге шаљу медијима у Србији који објављују хумор и сатиру (Етна,Ошишани јеж који издаје Удружење новинара Србије, Политика, Новости, Крагујевачке новине...).
Гости из Београда дали су изјаве за Бугарски национални радио, за емисију на српском језику.
У главном граду Бугарске они су посетили храм Света недеља, у којем се налазе мошти српског краља Стефана Уроша Другог Милутина (1282 - 1321). Мошти овог српског светитеља више од пет векова чувају се у Бугарској.
Храм Светог краља, како га народ назива, познат је и по то томе што су у њему комунистички терористи 1925. године, у неуспешном покушају атентата на бугарског цара Бориса, експлозивном направом убили 128 људи.
Српски сатиричари састали су се у Софији, у згради Амбасаде, са амбасадором Србије Александром Црквењаковим.
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Удружење књижевника Србије...27.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 30. МАЈ, 12.00
ВЕЛИКИ
ЧИТАЛАЧКИ
ЧАС
Представљање (двадесет) новопримљених чланова
Удружења књижевника Србије:
Вељко Губерина (почасни члан), Бранко Милићевић Коцкица (редовни члан по позиву), Саша Вељовић Ђекић (Канада), Споменка Стефановић Пулулу (Београд), Маја Даковић (Београд), Стево Ј. Јовановић (Свети Стефан), Александар Саша Јовановић (Немачка), Миливоје Прашчевић (Београд), Славомир Војиновић (Младеновац), Александар Каменовић (Кладово), Биљана Тасић (Ниш), Марко Шелић (Београд), Предраг Миљковић (Београд), Стела Манасијевић (Грчка), Јасмина Малешевић (Београд), Милко Грбовић (Пљевља), Милан В. Ћаловић (Чачак), Лидија Ђого (Нови Сад), Марија Шкорнички (Ваљево), Добрица Гајић (Мали Пожаревац).
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 30. МАЈ, 12.00
ВЕЛИКИ
ЧИТАЛАЧКИ
ЧАС
Представљање (двадесет) новопримљених чланова
Удружења књижевника Србије:
Вељко Губерина (почасни члан), Бранко Милићевић Коцкица (редовни члан по позиву), Саша Вељовић Ђекић (Канада), Споменка Стефановић Пулулу (Београд), Маја Даковић (Београд), Стево Ј. Јовановић (Свети Стефан), Александар Саша Јовановић (Немачка), Миливоје Прашчевић (Београд), Славомир Војиновић (Младеновац), Александар Каменовић (Кладово), Биљана Тасић (Ниш), Марко Шелић (Београд), Предраг Миљковић (Београд), Стела Манасијевић (Грчка), Јасмина Малешевић (Београд), Милко Грбовић (Пљевља), Милан В. Ћаловић (Чачак), Лидија Ђого (Нови Сад), Марија Шкорнички (Ваљево), Добрица Гајић (Мали Пожаревац).
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
Удружење књижевника Србије...26.5.2011.
Бранко Милићевић Коцкица посетио је јуче Удружење књижевника Србије, преузео чланску карту, а са њом и прве обавезе: узгред је поправио озвучење! Марљив и предузимљив, жели да допринесе напретку свог Удружења, а идеја му не мањка.
Око сат и по, уз Бранка и виски који је донео, седели су, у срдачном разговору, Бранислав Вељковић, оперативни уредник Књижевних новина, Миљурко Вукадиновић, уредник Трибине Француска 7, др Мићо Цвијетић, главни уредник Књижевних новина и Мирјана Булатовић, секретар УКС.
Око сат и по, уз Бранка и виски који је донео, седели су, у срдачном разговору, Бранислав Вељковић, оперативни уредник Књижевних новина, Миљурко Вукадиновић, уредник Трибине Француска 7, др Мићо Цвијетић, главни уредник Књижевних новина и Мирјана Булатовић, секретар УКС.
Удружење књижевника Србије...26.5.2011.
ДАНИ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА
У Београду је, Удружењу књижевника Србије, у петак увече (20. маја 2011, у 20 сати) приређена свечаност којом су отворени Дани Ћирила и Методија у Србији, дани светковања словенске браће у Београду, у Суботици, Руми, Ваљеву, Лесковцу...
Свечаност у Удружењу књижевника отворила је потпредседница Удружења Милица Јефтимијевић Лилић. Пригодним говором обратили су се: амбасадор Русије у Србији, г. Александар Конузин; амбасадор Македоније у Србији, г. Љубиша Георгиевски; представник амбасаде Бугарске у Србији г. Илија Лјасков, и директор Представништва Републике Српске у Србији г. Млађен Цицовић, а потом су српски песници говорили своје стихове у славу Ћирила и Методија (азбучним редом): Милован Витезовић, Миљурко Вукадиновић, Гојко Ђого, Мирјана Ковачевић, Иван Лаловић, Предраг Бајо Луковић, Андреј Јелић Мариоков, Душица Миловановић Марика, Душко М. Петровић и Зоран Радисављевић
У Београду је, Удружењу књижевника Србије, у петак увече (20. маја 2011, у 20 сати) приређена свечаност којом су отворени Дани Ћирила и Методија у Србији, дани светковања словенске браће у Београду, у Суботици, Руми, Ваљеву, Лесковцу...
Свечаност у Удружењу књижевника отворила је потпредседница Удружења Милица Јефтимијевић Лилић. Пригодним говором обратили су се: амбасадор Русије у Србији, г. Александар Конузин; амбасадор Македоније у Србији, г. Љубиша Георгиевски; представник амбасаде Бугарске у Србији г. Илија Лјасков, и директор Представништва Републике Српске у Србији г. Млађен Цицовић, а потом су српски песници говорили своје стихове у славу Ћирила и Методија (азбучним редом): Милован Витезовић, Миљурко Вукадиновић, Гојко Ђого, Мирјана Ковачевић, Иван Лаловић, Предраг Бајо Луковић, Андреј Јелић Мариоков, Душица Миловановић Марика, Душко М. Петровић и Зоран Радисављевић
Удружење књижевника Србије...25.5.2011.
ЧОТРИЋ У АЛМАНАХУМОСКОВСКОГ КЛУБА АФОРИСТИКЕ
Московски клуб афористике објавио је Годишњи алманах у којем се налазе и афоризми Александра Чотрића као јединог аутора изван Русије.
Чотрићеве афоризме приредио је и превео руски књижевник Владимир Шојхер. У тексту који претходи афоризмима истиче се да Клуб наставља да упознаје читаоце са страном савременом афористиком и да је „Чотрић (1966) члан Београдског афористичарског круга и Удружења књижевника Србије, аутор пет књига афоризама, добитник бројних награда и признања, те да је превођен на више страних језика“.
У Алманаху су на 128 страна објављени афоризми 39 руских афористичара, међу којима су и Сергеј Сидоров (1960), председник Московског клуба афористике и Владимир Шојхер (1948), приређивач Антологије мудрости. За сваког аутора наведени су основни биографски подаци.
Алманах редовно излази од 2001. године, а како се истиче у уводном тексту, његов основни циљ је „да упозна читаоце са новим члановима Клуба, као и с новим књигама руских афористичара“.Годишњак Московског клуба афористике доноси и текстове о првој руској књизи афоризама објављеној пре 300 година, о историјату афоризма, потом виртуални интервју са Станиславом Јежи Лецом и библиографију афористичарске продукције у Русији.
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА УКС
Удружење књижевника Србије...25.5.2011.
Владислав Ђорђевић
РАЗЛОЗИ ЗА ЋИРИЛИЦУ
Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, стилистички, историјски, културни, верски, морални, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.
1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латнициом знак је помањкања осећаја за лепо.
2. Лингвистички. Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо.
3. Стилистички. Писање ћирилицом утиче на ограничавање употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.
4. Историјски. Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XX века углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце.
Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца.
5. Културни. Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира, Винчанском писму и писму Велесове књиге и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се нека од ових писама налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије.
Насупрот њима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносерпска, вуковска) била је и остала изразито обележје културе српског народа.
6. Верски. Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу.
7. Морални. Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске Браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном културном традицојом, а тиме и са православном духовношћу и моралношћу.
8. Духовни. Ћирилица је свето писмо православних Словена. Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у трансцендентни значај и смисао писaња.
9. Национални. Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик, који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specifica међу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба.
10. Прaвни. Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињe да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.
И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а, Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо.
11. Политички. Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и слабости српске државе.
12. Психолошки. Коришћење два писма може да створи осећај несигурности, нестабилности, подвојености, располућености. Коришћење само једног писма ствара особе са унутрашњом сигурношћу и кохезијом.
13. Педагошки. Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховим учитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију, губитак времена и енергије.
Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади људи бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице.
14. Социолошки. Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје.
15. Економски. Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт.
16. Трговачки. Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај.
17. Туристички. Искључиво српско национално писмо ћирилица може странце привући у Србију. Љубав и оданост према Србији може бити најбоља туристичка реклама.
Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију.
Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али ћу овде ипак стати да не би било по оној латинској: „Ништа не доказује ко превише доказује” („Nihil probat qui nimium probat”). Но, и оволико колико је речено мислим да је довољно да се може закључити да је искључиво писање ћирилицом научно оправдано и друштвено потребно.
У Новом Саду, 11. мaja 2011.
Владислав Ђорђевић
председник Управног одбора Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица”
___________________________________
ПРЕТОПЉЕНИ ИДЕНТИТЕТ
„Јерменски калуђерски ред грегоријанске цркве мехитариста основан у 18. веку у Италији. Своје име добио је по светом Мехитару (1676–1717), који је, вративши се са великог пута у Јерменију, донекле прилагодио исповедање своје вере западним обичајима. Пошто се већа група Јермена – мехитариста из Трста – преселила у Беч, царица Марија Терезија им је подарила привилегију да оснују штампарију. Против тога су се побуниле све грађанске штампарије у Аустрији, јер су – као што ће се показати, с правом – у томе виделе за себе опасну конкуренцију.
Тек 1818. тадашњи главни цензор Аустро-Угарске под Метернихом и директор Националне библиотеке Царства, Словенац Јернеј Копитар, прибавља штампарији сва права, која ће она искористити да набави слогове за оригинална писма 41 језика.
Међу првима је штампала дела Копитаровог штићеника, Вука Стефановића Караџића из Србије, за која је излила слова по његовој идеји. Тако су захваљујући јерменским калуђерима штампани Вуков рјечник, његове збирке народних песама, његов превод Новог завета, а нешто касније, 1847. године и Горски вијенац под непосредним надзором аутора, Петра Петровића Његоша.
Штампарија је активно са ручним слогом радила све до 1999. године. Нешто пре тога понудила је на продају стара оловна слова разних азбука, поред осталог и прве Вукове српске ћирилице. Србија није нашла за потребно да релативно јефтино откупи тај слог, који би за многе познаваоце имао вредност реликвије, тако да је претопљен у олово и продат као сировина“.
РАЗЛОЗИ ЗА ЋИРИЛИЦУ
Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, стилистички, историјски, културни, верски, морални, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.
1. Естетски. Према општем уверењу, ћирилица је лепше, калиграфскије писмо. Замењивати је мање лепом латнициом знак је помањкања осећаја за лепо.
2. Лингвистички. Хрватска латиница има три диграма, или диграфа, или двословља (dž, lj, nj), као и четири слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž). У ћирилици таквих слова нема. Ћирилица је, дакле, лепше и функционалније писмо.
3. Стилистички. Писање ћирилицом утиче на ограничавање употребе страних речи (туђица). Писање латиницом поспешује њихово продирање у српски језик. Брига за чистоту српског језика препоручује писање ћирилицом.
4. Историјски. Срби су, рачунајући и наше словенске претке, писали разним писмима: глагољицом, ћирилицом, арабицом и латиницом. Глагољица се давно повукла пред једноставнијом ћирилицом. Арабица је била писмо само говорника српског језика муслиманске вере. Латиница је била све до средине XX века углавном писмо говорника српског језика католичке вере. Од средине XX века, под утицајем комунизма, она се проширила и на Србе православце.
Упркос овим променама и девијацијама, ћирилица је била и остала суштински једино писмо Срба православаца.
5. Културни. Др Петар Милосављевић у књизи „Српска писма” (2006) опширно пише о писму Лепенског вира, Винчанском писму и писму Велесове књиге и тиме уноси збрку. Мада је проучавање тих писама корисно и хвале вредно, њихово сврставање у „српска писма” је хеуристички нетачно. То што се нека од ових писама налазе на територији данашње Републике Србије не говори о њиховој етиолошкој повезаности ни са Србима ни са државом Србијом. Та праисторијска писма припадају културној баштини целе Европе и света, а не само Србије.
Насупрот њима, ћирилица (старословенска, српскословенска, рускословенска, славјаносерпска, вуковска) била је и остала изразито обележје културе српског народа.
6. Верски. Писмо католичких Словена је латиница. Њом се служе католички Словени Пољаци, Чеси, Словаци, Словенци и Хрвати. Писмо православних Словена је ћирилица. Њом се служе, или би бар требало да се служе, православни Словени: Руси, Белоруси, Украјинци, Бугари, Македонци и Срби. Широка употреба латинице код Срба сведочи о нашем озбиљном национално-верском застрањењу.
7. Морални. Настанак ћирилице је везан за мисионарску делатност св. Солунске Браће, св. Кирила (нареченог Константина Филозофа) и његовог брата св. Методија. И данас је ћирилица искључиво писмо Православне цркве. Искључиво коришћење ћирилице повезује нас – макар и несвесно – са православном културном традицојом, а тиме и са православном духовношћу и моралношћу.
8. Духовни. Ћирилица је свето писмо православних Словена. Старословенска азбука представља једну врсту вероисповедања („Аз буки вједи…”). Стога је свака употреба ћирилице у основи потврда веровања у трансцендентни значај и смисао писaња.
9. Национални. Срби, Хрвати и Бошњаци говоре исти језик, који историјска филологија назива српским. Али ова три народа разликују се у вери. Будући да је основна differentia specifica међу њима религија, то значи да ћирилица, као искључиво писмо православне традиције, треба да буде и искључиво писмо Срба.
10. Прaвни. Познавајући и признавајући културно-историјски и национално-државни значај ћирилице, Устав Републике Србије (Члан 10) напомињe да су у службеној употреби у Републици Србији „српски језик и ћириличко писмо”. Ова уставна одредба је обавезујућа за све.
И међународне институције признају да је ћирилица једино српско писмо. По класификацији UNESCO-а, Вукова ћирилица је српско, а латиница хрватско писмо.
11. Политички. Употреба ћирилице је мера нашег идентитета, интегритета и суверенитета. Широка распрострањеност латинице у Србији сведочи о слабости српске националне свести и слабости српске државе.
12. Психолошки. Коришћење два писма може да створи осећај несигурности, нестабилности, подвојености, располућености. Коришћење само једног писма ствара особе са унутрашњом сигурношћу и кохезијом.
13. Педагошки. Ђаци се у Србији уче двама писмима, што и њима и њиховим учитељима ствара много проблема. Учење два писма представља својеврсну педагошку ентропију, губитак времена и енергије.
Двоазбучност штети младима, јер их чини несигурним писцима. Није реткост да млади људи бркају ћирилицу и латиницу. И није их због тога кривити. Крив је школски систем који им ту несигурност ствара. Често се могу видети графити, чак и они националистичке садржине, у којима су помешана писма. Све би се то отклонило када би се у школама прешло на искључиво коришћење ћирилице.
14. Социолошки. Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма. Други народи, који су питање писма решили на једини природан начин – на начин једноазбучја, могу своју снагу да употребе на друге културно-језичке делатности. Ми смо, нажалост, у ситуацији када се још боримо са најелементарнијим питањем – са питањем писма. Социјалну кохезију и културни напредак остварило би једноазбучје.
15. Економски. Исписивање текстова на два писма, како је данас чест случај, представља губљење времена и енергије. Двоазбучност је неекономична и представља економски баласт.
16. Трговачки. Вукова ћирилица представља својеврстан српски бренд – нешто што одликује само српски народ. Одражавајући српски идентитет, она има и велики трговачки значај.
17. Туристички. Искључиво српско национално писмо ћирилица може странце привући у Србију. Љубав и оданост према Србији може бити најбоља туристичка реклама.
Идеја да ће латиница привући туристе потпуно је погрешна. Грци љубоморно чувају своје национално писмо алфавит и због тога немају оскудицу у посетиоцима. То љубоморно чување сопствене културе, па и писма, управо је оно што странце и може привући у Србију.
Има вероватно још разлога за употребу ћирилице, али ћу овде ипак стати да не би било по оној латинској: „Ништа не доказује ко превише доказује” („Nihil probat qui nimium probat”). Но, и оволико колико је речено мислим да је довољно да се може закључити да је искључиво писање ћирилицом научно оправдано и друштвено потребно.
У Новом Саду, 11. мaja 2011.
Владислав Ђорђевић
председник Управног одбора Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица”
___________________________________
ПРЕТОПЉЕНИ ИДЕНТИТЕТ
„Јерменски калуђерски ред грегоријанске цркве мехитариста основан у 18. веку у Италији. Своје име добио је по светом Мехитару (1676–1717), који је, вративши се са великог пута у Јерменију, донекле прилагодио исповедање своје вере западним обичајима. Пошто се већа група Јермена – мехитариста из Трста – преселила у Беч, царица Марија Терезија им је подарила привилегију да оснују штампарију. Против тога су се побуниле све грађанске штампарије у Аустрији, јер су – као што ће се показати, с правом – у томе виделе за себе опасну конкуренцију.
Тек 1818. тадашњи главни цензор Аустро-Угарске под Метернихом и директор Националне библиотеке Царства, Словенац Јернеј Копитар, прибавља штампарији сва права, која ће она искористити да набави слогове за оригинална писма 41 језика.
Међу првима је штампала дела Копитаровог штићеника, Вука Стефановића Караџића из Србије, за која је излила слова по његовој идеји. Тако су захваљујући јерменским калуђерима штампани Вуков рјечник, његове збирке народних песама, његов превод Новог завета, а нешто касније, 1847. године и Горски вијенац под непосредним надзором аутора, Петра Петровића Његоша.
Штампарија је активно са ручним слогом радила све до 1999. године. Нешто пре тога понудила је на продају стара оловна слова разних азбука, поред осталог и прве Вукове српске ћирилице. Србија није нашла за потребно да релативно јефтино откупи тај слог, који би за многе познаваоце имао вредност реликвије, тако да је претопљен у олово и продат као сировина“.
Удружење књижевника Србије...25.5.2011.
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
СКАДАРЛИЈА
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ 2011, 19.00
МИЛОСАВ ТЕШИЋ
МЛИНСКО КОЛО
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ХАМОВИЋ
ПЕТАР ПАЈИЋ
ВИЦО ДАРДИЋ
ЕТНО МУЗИКА:
АЛЕКСАНДРА ТОДОРОВИЋ
ВОДИТЕЉ:
РАДЕ МАРКОВИЋ
СКАДАРЛИЈА
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ 2011, 19.00
МИЛОСАВ ТЕШИЋ
МЛИНСКО КОЛО
УЧЕСТВУЈУ:
ДРАГАН ХАМОВИЋ
ПЕТАР ПАЈИЋ
ВИЦО ДАРДИЋ
ЕТНО МУЗИКА:
АЛЕКСАНДРА ТОДОРОВИЋ
ВОДИТЕЉ:
РАДЕ МАРКОВИЋ
Удружење књижевника Србије...25.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ 2011, 19.00
МОМИР ЛАЗИЋ
(НЕ)ПРАВДА
КЊИГА НОВИНСКИХ ЕСЕЈА
УЧЕСТВУЈУ:
ПРОФ. ДР МИРКО ЗУРОВАЦ
ПРОФ. ДР ПЕТАР ШТИКОВАЦ
ПРОФ. ДР РАДИСЛАВ ЛАЗИЋ
МОМИР ЛАЗИЋ
ТЕКСТОВЕ ЧИТА:
ДРАМСКА УМЕТНИЦА
ЈАСМИНА СТОИЉКОВИЋ
УРЕДНИК И ВОДИТЕЉ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...25.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 26. МАЈ, 12.00
Д А Н С Е Ћ А Њ А
БРАНА ЦРНЧЕВИЋ
Учествују:
РАДОСЛАВ БРАТИЋ
ПЕТАР ПАЈИЋ
МИРОСЛАВ ТОХОЉ
СВEТЛАНА БОЈКОВИЋ
ГОРАН СУЛТАНОВИЋ
Удружење књижевника Србије...24.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. V 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
СРПСКИ ИКАВСКИ ГОВОР
Предавач:
ПРОФ. ДР НИКОЛА РАМИЋ
Гост афористичар:
АЛЕКСАНДАР ЗАРЕВ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 25. V 2011, 19.00
Ј Е З И Ч К А Т Р И Б И Н А
СРПСКИ ИКАВСКИ ГОВОР
Предавач:
ПРОФ. ДР НИКОЛА РАМИЋ
Гост афористичар:
АЛЕКСАНДАР ЗАРЕВ
Уредник:
МИЛЕ МЕДИЋ
Удружење књижевника Србије...23.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. MAJ, 18.00
TUESDAYS AT TWO
Импресије о Београду писаца са свих страна света,
који су се током две године, сваке недеље, уторком у два,
окупљали у београдским становима,
сабране су у књизи
Tuesdays At Two.
Учествују:
Соња Авлијаш
Керол Кирнан
Елисон Дикинсон
Павле Ћосић
Водитељ:
Мирјана Булатовић
Удружење књижевника Србије...19.5.2011.
●
У петак, 20. маја, на позив Савеза писаца Румуније,
у Темишвар путује оперативни уредник Књижевних новина Бранислав Вељковић,
са колегом из Српског књижевног друштва Николом Вујчићем.
●
У петак, 20. маја, у бугарски град Варну,
на Међународни фестивал поезије Словенски загрљај, путују:
председник УКС Радомир Андрић, и чланови Одбора за међународну сарадњу – Срба Игњатовић, Горан Ђорђевић, Ристо Василевски
и Виктор Б.Шећеровски.
●
У петак, 20 маја, на Десанкине дане у Лугано путује
песникиња Мирјана Булатовић (вршилац дужности секретара УКС),
коју је у тај швајцарски град позвало
Српско културно удружење Десанка Максимовић,
на предлог глумице Љиљане Благојевић, почасног члана
Удружења Десанка Максимовић.
МОЛИМО ВАС ДА ИСКОРИСТИТЕ СУСРЕТЕ СА НАШИМ ПИСЦИМА
ЗА ДОГОВОР О САРАДЊИ СА УДРУЖЕЊЕМ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
У петак, 20. маја, на позив Савеза писаца Румуније,
у Темишвар путује оперативни уредник Књижевних новина Бранислав Вељковић,
са колегом из Српског књижевног друштва Николом Вујчићем.
●
У петак, 20. маја, у бугарски град Варну,
на Међународни фестивал поезије Словенски загрљај, путују:
председник УКС Радомир Андрић, и чланови Одбора за међународну сарадњу – Срба Игњатовић, Горан Ђорђевић, Ристо Василевски
и Виктор Б.Шећеровски.
●
У петак, 20 маја, на Десанкине дане у Лугано путује
песникиња Мирјана Булатовић (вршилац дужности секретара УКС),
коју је у тај швајцарски град позвало
Српско културно удружење Десанка Максимовић,
на предлог глумице Љиљане Благојевић, почасног члана
Удружења Десанка Максимовић.
МОЛИМО ВАС ДА ИСКОРИСТИТЕ СУСРЕТЕ СА НАШИМ ПИСЦИМА
ЗА ДОГОВОР О САРАДЊИ СА УДРУЖЕЊЕМ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ.
Удружење књижевника Србије...19.5.2011.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 24. MAJ, 18.00
TUESDAYS AT TWO
Импресије о Београду писаца са свих страна света,
који су се током две године, сваке недеље, уторком у два,
окупљали у београдским становима,
сабране су у књизи
Tuesdays At Two.
Учествују:
Соња Авлијаш
Керол Кирнан
Елисон Дикинсон
Павле Ћосић
Водитељ:
Мирјана Булатовић
Удружење књижевника Србије..19.5.2011.
Дани Ћирила и Методија у Србији
20–24.маја 2011.
Београд – Суботица – Рума – Ваљево – Лесковац – Београд
Удружење књижевника Србије
Београд, Француска 7
20. маја у 20 сати
Поздравна реч потпредседнице Удружења књижевника Србије
Милице Јефтимијевић Лилић
Поздравне речи представника амбасада православних земља у Србији
и представништва Републике Српске у Србији
Песници:
Милован Витезовић
Миљурко Вукадиновић
Гојко Ђого
Мирјана Ковачевић
Иван Лаловић
Предраг Бајо Луковић
Душица Миловановић
Петар Пајић
Душко М. Петровић
Зоран Радисављевић
__________________________________________________________________________
● Mанифестација Дани Ћирила и Методија у Србији (од 20. до 24. маја 2011) започеће у Удружењу књижевника Србије, Београд, Француска 7, у петак, 20. маја, у 20 сати. Уз српске песнике, који ће у славу словенских апостола говорити своје стихове, и представници амбасада православних земаља у Србији пригодним обраћањем допринеће успеху ове лепе свечаности духа. Књижевно светковање Ћирила и Методија наставиће се у унутрашњости Србије, а завршни дан тих српских и свесловенских свечаности је уторак, 24. мај, код споменика словенској браћи у подне, с цвећем и стиховима, и у Руском дому увече. Тај дан ће бити сјајна круна почетка прослављања Ћирила и Методија у дугом низу година пред нама. Вера у такав почетак и у радосно трајање нека нас храбри и снажи.
● Дане Ћирила и Методија у Србији почињемо 20. маја (7. по старом календару), на дан у којем православни свет слави спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму 357. године, у време цара Констанса, сина светог Константина и патријарха јерусалимског Кирила. Свети владика Николај Велимировић то у Прологу овако описује: “Појави се изјутра у девет сати Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставише своје послове и у страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Многи неверници обратише се вери Христовој, а тако исто и многи јеретици аријани оставеише своју злобну јерес и вратише се Православљу. О овоме знамењу написа патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 357. године. Тако се и овом приликом показа да вера хришћанска није у мудровањима светским по чулном разуму људском, него у сили Божјој кроз чудеса и знамења безбројна“.
● Дане Ћирила и Методија у Србији почињемо 20. маја, јер верујемо да је и појава солунске браће међу Словенима пет векова потом имала богоугодно деловање и благородан учинак.
____________________________________________________________________________________
Oрганизатор: Душко М. Петровић
063 360 320
________
У К С
20–24.маја 2011.
Београд – Суботица – Рума – Ваљево – Лесковац – Београд
Удружење књижевника Србије
Београд, Француска 7
20. маја у 20 сати
Поздравна реч потпредседнице Удружења књижевника Србије
Милице Јефтимијевић Лилић
Поздравне речи представника амбасада православних земља у Србији
и представништва Републике Српске у Србији
Песници:
Милован Витезовић
Миљурко Вукадиновић
Гојко Ђого
Мирјана Ковачевић
Иван Лаловић
Предраг Бајо Луковић
Душица Миловановић
Петар Пајић
Душко М. Петровић
Зоран Радисављевић
__________________________________________________________________________
● Mанифестација Дани Ћирила и Методија у Србији (од 20. до 24. маја 2011) започеће у Удружењу књижевника Србије, Београд, Француска 7, у петак, 20. маја, у 20 сати. Уз српске песнике, који ће у славу словенских апостола говорити своје стихове, и представници амбасада православних земаља у Србији пригодним обраћањем допринеће успеху ове лепе свечаности духа. Књижевно светковање Ћирила и Методија наставиће се у унутрашњости Србије, а завршни дан тих српских и свесловенских свечаности је уторак, 24. мај, код споменика словенској браћи у подне, с цвећем и стиховима, и у Руском дому увече. Тај дан ће бити сјајна круна почетка прослављања Ћирила и Методија у дугом низу година пред нама. Вера у такав почетак и у радосно трајање нека нас храбри и снажи.
● Дане Ћирила и Методија у Србији почињемо 20. маја (7. по старом календару), на дан у којем православни свет слави спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму 357. године, у време цара Констанса, сина светог Константина и патријарха јерусалимског Кирила. Свети владика Николај Велимировић то у Прологу овако описује: “Појави се изјутра у девет сати Часни Крст над Голготом простирући се до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст светлији од сунца и краснији од најлепше дуге. Сав народ, и верни и неверни, оставише своје послове и у страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Многи неверници обратише се вери Христовој, а тако исто и многи јеретици аријани оставеише своју злобну јерес и вратише се Православљу. О овоме знамењу написа патријарх Кирил писмо цару Констансу, који и сам нагињаше аријанству. То се догодило 7. маја 357. године. Тако се и овом приликом показа да вера хришћанска није у мудровањима светским по чулном разуму људском, него у сили Божјој кроз чудеса и знамења безбројна“.
● Дане Ћирила и Методија у Србији почињемо 20. маја, јер верујемо да је и појава солунске браће међу Словенима пет векова потом имала богоугодно деловање и благородан учинак.
____________________________________________________________________________________
Oрганизатор: Душко М. Петровић
063 360 320
________
У К С
Удружење књижевника Србије...18.5.2011.g.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА ВУКА ДРАШКОВИЋА У ПАРИЗУ
Роман Вука Драшковића "Доктор Арон" биће представљен у Културном центру Србије у Паризу 123, rue Saint Martin, у петак, 20. маја, од 19 часова и 30 минута.
Поред аутора, о књизи ће говорити Александар Чотрић, књижевник и уредник у Издавачкој кући "Српска реч", која је објавила роман.
Париској промоцији Драшковићевог романа присуствоваће бројне угледне личности из политичког, јавног и културног живота главног града Француске, као и представници српске дијаспоре.
„Доктор Арон“ је интригантна потрага за смислом живота из перспективе једне посве необичне личности, психијатра др Арона Тодорића. Вишедеценијско промишљање Вука Драшковића изнедрило је овај роман који је истовремено и друштвено ангажован и филозофско-религиозан са елементима фантастике, посвећен опозиционом Београду осамдесетих година прошлог века, на чијем самом почетку је радња и смештена, уочи и непосредно после Титове смрти.
Нови роман Вука Драшковића, објављен 2009. године, преведен је на више страних језика и представљен је у многим градовима у Србији, као и у БиХ, Црној Гори, Аустрији и Шпанији.
Удружење књижевника Србије...18.5.2011.g.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧEТВРТАК, 19. МАЈ, 19.00
ПАВЕЛ ТИХОМИРОВ
(М О С К В А)
●ЗОНА ПРЕЋУТКИВАЊА●
КЊИГА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
●ШТАП ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА●
Учествују:
ДР АНАТОЛИЈ СТЕПАНОВ
МОМИР ЛАЗИЋ
РАНКО ГОЈКОВИЋ
Водитељ:
МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina