NA LISTI Od 04.8.2010.g. /
LISTED SINCE August 4th, 2010 among leading European magazines: |
All Rights Reserved
Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić, MSc Sarajevo & Bugojno, Bosnia and Herzegovina MI OBJEDINJUJEMO RAZLIČITOSTI... WE ARE UNIFYING DIVERSITIES |
Narudžba knjiga / Purchasing of the books / Bücher bestellen
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE...VIJESTI/NEWS/ВЕСТИ
Udruženje književnika Srbije moli sve cenjene članove i prijatelje da se pridruže organizovanju i pružanju humanitarne pomoći stanovništvu ugroženom katastrofalnim poplavama: u odeći, konzerviranoj hrani, flaširanoj vodi, sredstvima za higijenu i posebno u prikupljanju knjiga za obnovu Biblioteke u Obrenovcu.
Dostava pomoći od 19. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije, Francuska 7. - Beograd, Srbija.
Dostava pomoći od 19. maja u prostorijama Udruženja književnika Srbije, Francuska 7. - Beograd, Srbija.
Апел за очување "Просвете"
Удружење књижевника Србије моли и опомиње; моли за пажњу коју књигама и знању дугују сви који су учили и научили и опомиње све који имају власт у овом граду и овој држави да су преузели голем терет небриге за будућност генерација опасно удаљених од књига, од знања и уметности.
Удружење књижевника Србије позива све који могу да помогну да се Београду и Београђанима, да се Србији и грађанима Србије врате књижаре и издавачка предузећа отета и опљачкана у тајкунским и буразерским приватизацијама.
Удружење књижевника Србије указује да је скоро свеједно да ли су излози некад чувене српске књижаре сада облепљени чистим белим папиром испод којег се перу прљаве паре или је у тај простор усељена парфимерија –заудара задах прљавих послова; осећа то свако ко иоле поштено гледа и види, мисли и говори.
Удружење књижевника Србије подсећа да су у само једној деценији, како у престолном Београду тако и широм Србије, “продате“ скоро све значајне и угледне издавачке куће и да је то, као и увек и свугде, урађено с јасном намером да их “купац“ опљачка и угаси уз једну једину обавезу: да на рачун своје странке, партије, коалиције или покрета уплати део тако згрнутог новца!? Застрашујући, ужасан, поразан резултат: нема више Нолита, нема БИГЗ-а и Рада, нема Народне књиге, народе, а и надПросветом се наднео печат гашења – или због распродате имовине, или због криминално-родбинске политике, или због неспособности за поштен и способности за непоштен рад и управљање, чак толико да је скоро свеједно шта је од свега тога узрок, а шта тек узгредна последица.
Удружење књижевника Србије зове на одбрану и спас најугледнијег српског издавача, београдске Просвете, и предлаже да се на место директора и главног уредника врати г. Јован Јањић, који је већ био на том месту и показао и доказао да се и у овом времену и у овим условима могу успешно издавати књиге домаћих и страних аутора и часопис „Књижевност“.
У Београду, 17. априла
Удружење књижевника Србије моли и опомиње; моли за пажњу коју књигама и знању дугују сви који су учили и научили и опомиње све који имају власт у овом граду и овој држави да су преузели голем терет небриге за будућност генерација опасно удаљених од књига, од знања и уметности.
Удружење књижевника Србије позива све који могу да помогну да се Београду и Београђанима, да се Србији и грађанима Србије врате књижаре и издавачка предузећа отета и опљачкана у тајкунским и буразерским приватизацијама.
Удружење књижевника Србије указује да је скоро свеједно да ли су излози некад чувене српске књижаре сада облепљени чистим белим папиром испод којег се перу прљаве паре или је у тај простор усељена парфимерија –заудара задах прљавих послова; осећа то свако ко иоле поштено гледа и види, мисли и говори.
Удружење књижевника Србије подсећа да су у само једној деценији, како у престолном Београду тако и широм Србије, “продате“ скоро све значајне и угледне издавачке куће и да је то, као и увек и свугде, урађено с јасном намером да их “купац“ опљачка и угаси уз једну једину обавезу: да на рачун своје странке, партије, коалиције или покрета уплати део тако згрнутог новца!? Застрашујући, ужасан, поразан резултат: нема више Нолита, нема БИГЗ-а и Рада, нема Народне књиге, народе, а и надПросветом се наднео печат гашења – или због распродате имовине, или због криминално-родбинске политике, или због неспособности за поштен и способности за непоштен рад и управљање, чак толико да је скоро свеједно шта је од свега тога узрок, а шта тек узгредна последица.
Удружење књижевника Србије зове на одбрану и спас најугледнијег српског издавача, београдске Просвете, и предлаже да се на место директора и главног уредника врати г. Јован Јањић, који је већ био на том месту и показао и доказао да се и у овом времену и у овим условима могу успешно издавати књиге домаћих и страних аутора и часопис „Књижевност“.
У Београду, 17. априла
Културно-просветна заједница Србије је педесети пут доделила Вукову награду за нарочите резултате, остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном подручју. Овај догађај је у петак, 7. фебруара 2014. године у 12 часова, у Свечаној сали Председништва Србије пропратио велики број званица из јавног и културног живота. Добитници овог признања за 2013 годину су били, Радомир Андрић (књижевник), мр Момчило Антоновић (академски сликар, професор), мр Драгутин Богосављевић (виолиниста, професор), Коста Димитријевић (професор, књижевник), Соња Јауковић (драмска уметница), др Саво Б. Јовић (протојереј ставрофор, књижевник), мр Гроздана Комадинић (професорка, књижевница), Мошо Одаловић (књижевник), Владан Радовановић (композитор, сликар, писац, вишемедијални уметник), Салих Селимовић (професор, историчар, истраживач). Награде су уручили председник и потпредседник Културно-просветне заједнице Србије - Љубивоје Ршумовић и Живорад Ајдачић. Одлуку жирија, саопштио је истакнути српски књижевник Милован Витезовић. Према донесеној одлуци, Изузетне Вукове награде су припале Карловачкој гимназији, Лази Лазићу (књижевник) и Лази Чурчићу (историчар књижевности, библиотекар, књижевник).
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
15.1.2014.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
|
|
17.12.2013.
|
|
27.11.2013.
dodeljena_nagrada_milan_rakic.pdf | |
File Size: | 103 kb |
File Type: |
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 24–28. ЈУН 2013.
УТОРАК 25. ЈУН 2013, 12.00
БРУС ВАЈГЛ:
ШТА НАС СПАСАВА
(превод Биљана Д. Обрадовић)
Учествују:
Биљана Д. Обрадовић
Верица Милановић
Братислав Р. Милановић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
СРЕДА 26. ЈУН 2013, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ:
ИСПОВЕСТ ЖУТОГ КАПУТА
(изабране песме)
О књизи говоре:
Матија Бећковић
Љубивоје Ршумовић
Ивана Достанић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК 28. ЈУН 2013,19.00
ДРАИНАЦ И ЗБИЉА
У „ЗБИЉИ“
Учествују:
Иван Ивановић
Радослав Михајловић
Драган Барјактаревић
Ратко Зечевић
Дане Стојиљковић
Момир Лазић
Стихове казује
драмски уметник Јасмина Стоиљковић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
КРИСТАЛНО ПЕРО ЗА ВЕРУ ХОРВАТ
Вера Хорват, песник, есејист и преводилац, добила је награду „Кристално перо“ за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске литературе у иностранству на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
ПЛАКЕТА ГУБЕРНАТОРА ТВЕРСКЕ ОБЛАСТИ ЗА ГОРАНА ЂОРЂЕВИЋА
Горан Ђорђевић, песник и директор Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен“ добио је на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу, плакету губернатора Тверске области за популаризацију словенске културе, вишегодишње учествовање на фестивалу и за сарадњу између два фестивала.
МИНА ЂУРИЋ И ХОР СЛАВИСТА НА „СЛОВИМА КОЈА ПЕВАЈУ“
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду под управом Мине Ђурић учествовао је у музичком делу програма на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
СРПСКО ПЕРО 2013. ЗА ДИМИТРИЈА БУКВИЋА
Димитрије Буквић носилац је награде „Српско перо 2013“ за причу „Пица“ додељену на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ у Јагодини. На конкурсу је учествовало 140 аутора из Србије, Републике Српске и расејања.
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ 2013. ЗА МИЛОША ЈАНКОВИЋА
Милош Јанковић је овогодишњи „Златни Орфеј“, добитник истоимене повеље на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ који се одржава у Јагодини. Награду, коју прати и новчани износ, оплемењује и уметничка слика, дар јагодинског Музеја наивне и маргиналне уметности. Савремени печат и трајан допринос српској културној баштини су одлике дела Милоша Јанковића које су га довеле до „Орфеја“.
ПОМОРАВСКИ ОРФЕЈ 2013. МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ
Миодраг Петровић је „Поморавски Орфеј“ 28. књижевног фестивала „Српско перо“, који се одржава у Јагодини.
Погледајте следећи линк:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1343806/%22%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE%22+%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C+%22%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%22+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83.html
ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ ЗА РАДОМИРА АНДРИЋА
Председник УКС, песник Радомир Андрић, добитник је „Јефимијиног веза“ на манифестацији „Јефимијини дани“ (Трстеник, 2013) за збирку „У палати правде – само прамен“ (Просвета, Београд). Погледајте следеће линкове:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-neprolazne-lepote.sr.html
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1344540/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83+%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83+%22%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%22+.html
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПЕРИОД 24–28. ЈУН 2013.
УТОРАК 25. ЈУН 2013, 12.00
БРУС ВАЈГЛ:
ШТА НАС СПАСАВА
(превод Биљана Д. Обрадовић)
Учествују:
Биљана Д. Обрадовић
Верица Милановић
Братислав Р. Милановић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
СРЕДА 26. ЈУН 2013, 19.00
ИВАНА ДОСТАНИЋ:
ИСПОВЕСТ ЖУТОГ КАПУТА
(изабране песме)
О књизи говоре:
Матија Бећковић
Љубивоје Ршумовић
Ивана Достанић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК 28. ЈУН 2013,19.00
ДРАИНАЦ И ЗБИЉА
У „ЗБИЉИ“
Учествују:
Иван Ивановић
Радослав Михајловић
Драган Барјактаревић
Ратко Зечевић
Дане Стојиљковић
Момир Лазић
Стихове казује
драмски уметник Јасмина Стоиљковић
Уредник и водитељ
Миљурко Вукадиновић
КРИСТАЛНО ПЕРО ЗА ВЕРУ ХОРВАТ
Вера Хорват, песник, есејист и преводилац, добила је награду „Кристално перо“ за изузетан допринос превођењу и популаризацији руске литературе у иностранству на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
ПЛАКЕТА ГУБЕРНАТОРА ТВЕРСКЕ ОБЛАСТИ ЗА ГОРАНА ЂОРЂЕВИЋА
Горан Ђорђевић, песник и директор Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен“ добио је на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу, плакету губернатора Тверске области за популаризацију словенске културе, вишегодишње учествовање на фестивалу и за сарадњу између два фестивала.
МИНА ЂУРИЋ И ХОР СЛАВИСТА НА „СЛОВИМА КОЈА ПЕВАЈУ“
Хор слависта Филолошког факултета Универзитета у Београду под управом Мине Ђурић учествовао је у музичком делу програма на Међународном свесловенском фестивалу поезије и културе „Појушчије писмена“ („Слова која певају“), која се одржава у Тверу.
СРПСКО ПЕРО 2013. ЗА ДИМИТРИЈА БУКВИЋА
Димитрије Буквић носилац је награде „Српско перо 2013“ за причу „Пица“ додељену на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ у Јагодини. На конкурсу је учествовало 140 аутора из Србије, Републике Српске и расејања.
ЗЛАТНИ ОРФЕЈ 2013. ЗА МИЛОША ЈАНКОВИЋА
Милош Јанковић је овогодишњи „Златни Орфеј“, добитник истоимене повеље на 28. књижевном фестивалу „Српско перо“ који се одржава у Јагодини. Награду, коју прати и новчани износ, оплемењује и уметничка слика, дар јагодинског Музеја наивне и маргиналне уметности. Савремени печат и трајан допринос српској културној баштини су одлике дела Милоша Јанковића које су га довеле до „Орфеја“.
ПОМОРАВСКИ ОРФЕЈ 2013. МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ
Миодраг Петровић је „Поморавски Орфеј“ 28. књижевног фестивала „Српско перо“, који се одржава у Јагодини.
Погледајте следећи линк:
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1343806/%22%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%BE%22+%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83%2C+%22%D0%9E%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%22+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83.html
ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ ЗА РАДОМИРА АНДРИЋА
Председник УКС, песник Радомир Андрић, добитник је „Јефимијиног веза“ на манифестацији „Јефимијини дани“ (Трстеник, 2013) за збирку „У палати правде – само прамен“ (Просвета, Београд). Погледајте следеће линкове:
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-neprolazne-lepote.sr.html
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1344540/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83+%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%9B%D1%83+%22%D0%88%D0%B5%D1%84%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD+%D0%B2%D0%B5%D0%B7%22+.html
VILLA AMIRA, Street Ante Starčevića 33,
|
LP vinyl sell from Bosnia and Herzegovinahttp://lpvinyl.weebly.com/
|
29.4.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОД 22. АПРИЛА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 6. MAJA 2013.
СРЕДА, 8. МАЈ , 19.00 ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА „СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Предавач: проф. др Дарко Танасковић
ЧЕТВРТАК, 9. MAJ, 19.00 НАЂА АНДРЕЈЕВИЋ КЕЛЕРИ:
„ОТИМАЊЕ КОСОВА“ Учествују: академик Душан Ковачевић, проф. др Димитрије Калезић, глумице Љиљана Благојевић и Ивана Жигон, глумац Бане Видаковић и Нађа Андрејевић Келери. Песме о Косову пева: Јефимија. Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 10. MAJ
12.00 ЈЕВГЕНИЈ ЈЕВТУШЕНКО – ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Учествују: Милосав Буца Мирковић и Вук Крњевић. Поезију читају: Рада Ђуричин и Јелена Жигон. Уредник и водитељ. М. Вукадиновић.
18.00 МИЛЕ ЕРАК: „ЉУБАВ У ПЕРСИЈИ“ (ТРИЛОГИЈА) Учествују: Мирко Тодоровић, Миљурко Вукадиновић и аутор. _______________________________________________________________________________________
ИЗЛОЖБА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У УК «ВУК КАРАЏИЋ»
У понедељак, 29.4.2013, у 19 часова, у мултимедијалној сали Установе културе «Вук Караџић», Булевар краља Александра 77А, одржаће се свечано отварање Међународне ликовне изложбе, у присуству угледних званица и уз прикладан књижевни програм. У Србији борави делегација руских сликара из различитих региона Русије који су учесници Међународне ликовне колоније у Бајиној Башти: живописац Леонид Баранов из града Первоуралск; сликар и архитекта Јевгениј Гуселников из града Чељабинск; уралске сликарке Галина Аксјонова и Јелена Аликина; портретиста и карикатуриста са југа Русије Марија Малишева. Екипи руских сликара придружио се и млади сликар из Београда Марко Ступар, који је прошле године учествовао и на Међународној изложби ликовних радова у Русији, у граду Јекатеринбургу на Уралу. Руководилац арт-пројекта «Међународна ликовна колонија у Бајиној Башти» је дoктор филозофије Станислава Разумовскаја. У књижевном делу вечери учествују: руска књижевница Станислава Разумовскаја, српска књижевница Душица Милановић Марика и сликари Леонид Баранов и Јевгениј Гуселников, који ће се представити и као песници. _______________________________________________________________________________________
Мирослав Цера Михаиловић добитник Змајевог песничког штапа за 2013. годину Управни одбор Међународног центра за књижевност за децу – „Змајеве дечје игре“ – донео је једногласну одлуку да ове године награду „Змајев песнички штап“ додели књижевнику Мирославу Цери Михаиловићу. Ова престижна награда подразумева, између осталог, да добитник има част да отвори 56. Змајеве дечје игре, као и да је домаћин овогодишњих Игара. _______________________________________________________________________________________
МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ЛАЗАР ЗУБАН“ Милијан Деспотовић (Субјел, код Косјерића, 1952), књижевник, издавач и посленик у области културе, члан Удружења књижевника Србије, овогодишњи је добитник Награде „7 април“ (познатије као „Лазар Зубан“; Зубан је „ударио биљеге вароши Пожега“) коју Скупштина општине Пожега додељује „за постигнуте резултате у раду од значаја за напредак, развој и афирмацију Општине“. Награда је уручена на свечаности поводом Дана Општине. Деспотовић пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Показује отвореност према модерним песничким техникама и велики је заступник истине у уметности. Спада у ред наших најпознатијих хаиђина и веома је заслужан за популаризацију хаику поезије код нас. Годинама ради на прикупљању грађе о прошлости и културној историји пожешког краја где на локалној ТВ има емисију „Пожешки летопис“. Један је од оснивача Књижевног друштва „Развигор“. Утемељивач је књижевних награда „Хаџи Драган“, „Момчило Тешић“, и „Повеље Свитак“. Оснивач је и главни и одговорни уредник књижевних новина „Свитак“, часописа за хаику поезију „Паун“ и листа за дечију књижевност „Момчило.“ Живи и ствара у Пожеги.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ОД 22. АПРИЛА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7 УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 6. MAJA 2013.
СРЕДА, 8. МАЈ , 19.00 ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА „СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Предавач: проф. др Дарко Танасковић
ЧЕТВРТАК, 9. MAJ, 19.00 НАЂА АНДРЕЈЕВИЋ КЕЛЕРИ:
„ОТИМАЊЕ КОСОВА“ Учествују: академик Душан Ковачевић, проф. др Димитрије Калезић, глумице Љиљана Благојевић и Ивана Жигон, глумац Бане Видаковић и Нађа Андрејевић Келери. Песме о Косову пева: Јефимија. Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 10. MAJ
12.00 ЈЕВГЕНИЈ ЈЕВТУШЕНКО – ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Учествују: Милосав Буца Мирковић и Вук Крњевић. Поезију читају: Рада Ђуричин и Јелена Жигон. Уредник и водитељ. М. Вукадиновић.
18.00 МИЛЕ ЕРАК: „ЉУБАВ У ПЕРСИЈИ“ (ТРИЛОГИЈА) Учествују: Мирко Тодоровић, Миљурко Вукадиновић и аутор. _______________________________________________________________________________________
ИЗЛОЖБА И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У УК «ВУК КАРАЏИЋ»
У понедељак, 29.4.2013, у 19 часова, у мултимедијалној сали Установе културе «Вук Караџић», Булевар краља Александра 77А, одржаће се свечано отварање Међународне ликовне изложбе, у присуству угледних званица и уз прикладан књижевни програм. У Србији борави делегација руских сликара из различитих региона Русије који су учесници Међународне ликовне колоније у Бајиној Башти: живописац Леонид Баранов из града Первоуралск; сликар и архитекта Јевгениј Гуселников из града Чељабинск; уралске сликарке Галина Аксјонова и Јелена Аликина; портретиста и карикатуриста са југа Русије Марија Малишева. Екипи руских сликара придружио се и млади сликар из Београда Марко Ступар, који је прошле године учествовао и на Међународној изложби ликовних радова у Русији, у граду Јекатеринбургу на Уралу. Руководилац арт-пројекта «Међународна ликовна колонија у Бајиној Башти» је дoктор филозофије Станислава Разумовскаја. У књижевном делу вечери учествују: руска књижевница Станислава Разумовскаја, српска књижевница Душица Милановић Марика и сликари Леонид Баранов и Јевгениј Гуселников, који ће се представити и као песници. _______________________________________________________________________________________
Мирослав Цера Михаиловић добитник Змајевог песничког штапа за 2013. годину Управни одбор Међународног центра за књижевност за децу – „Змајеве дечје игре“ – донео је једногласну одлуку да ове године награду „Змајев песнички штап“ додели књижевнику Мирославу Цери Михаиловићу. Ова престижна награда подразумева, између осталог, да добитник има част да отвори 56. Змајеве дечје игре, као и да је домаћин овогодишњих Игара. _______________________________________________________________________________________
МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „ЛАЗАР ЗУБАН“ Милијан Деспотовић (Субјел, код Косјерића, 1952), књижевник, издавач и посленик у области културе, члан Удружења књижевника Србије, овогодишњи је добитник Награде „7 април“ (познатије као „Лазар Зубан“; Зубан је „ударио биљеге вароши Пожега“) коју Скупштина општине Пожега додељује „за постигнуте резултате у раду од значаја за напредак, развој и афирмацију Општине“. Награда је уручена на свечаности поводом Дана Општине. Деспотовић пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Показује отвореност према модерним песничким техникама и велики је заступник истине у уметности. Спада у ред наших најпознатијих хаиђина и веома је заслужан за популаризацију хаику поезије код нас. Годинама ради на прикупљању грађе о прошлости и културној историји пожешког краја где на локалној ТВ има емисију „Пожешки летопис“. Један је од оснивача Књижевног друштва „Развигор“. Утемељивач је књижевних награда „Хаџи Драган“, „Момчило Тешић“, и „Повеље Свитак“. Оснивач је и главни и одговорни уредник књижевних новина „Свитак“, часописа за хаику поезију „Паун“ и листа за дечију књижевност „Момчило.“ Живи и ствара у Пожеги.
08.4.2013.
ЧЕТВРТИ ФЕСТИВАЛ САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ У ПОНЕДЕЉАК У СКЦ-у
Четврти фестивал сатиричне приче под геслом „Да ти испричам“, одржаће се у организацији Београдског афористичарског круга у понедељак, 8. априла од 19 часова у малој сали Студентског културног центра у Београду.
Селектори овогодишњег фестивала, Бојан Љубеновић (уредник ТРН-а у „Вечерњим новостима“), Драгутин Минић Карло (уредник „Сатирикона“ у „Политици“) и Весна Денчић (главна уредница електронског часописа за сатиру „Етна“), позиве за учешће послали су нашим најпознатијим писцима ове књижевне форме, међу којима су Слободан Симић, Александар Чотрић, Саша Томашевић, Раша Папеш, Зоран Станојевић, Ђорђе Оташевић, Саво Мартиновић, Владимир Драмићанин, Миодраг Стошић, Раде Ђерговић, Вања Булић, Драган Рајичић, Милан Тодоров, Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Ранко Пивљанин, Зоран Додеровић, Дејан Тофчевић...
Ауторима три најбоље сатиричне приче биће додељене плакете и новчане награде, а биће награђене и најдуховитија и најоригиналнија кратка прича.
Покровитељ награда за најуспешније приче је спортска кладионица „Моцарт“.
Улаз за посетиоце је бесплатан.
_______________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара
Доситејева 1/В, 19000 Зајечар,
са назнаком "За Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 19. 4. 2013. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала стичу право учешћа на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 22. до 25. маја 2013. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: тел: 019/44-11-38
mail: centarzakulturu019@gmail.com
____________________________________________________________________________________
ПОУКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ КОЈА ЛИЧИ НА САДАШЊОСТ
"Једном приликом Црњански је навратио код Геце Кона и одмах му се понудио да преведе
дела немачког филозофа Фридриха Ничеа. Присутни су се изненадили када је Кон
сместа пристао да објави преводе Ничеа у десет књига. Одмах је потписао уговор и
исплатио аконтацију Црњанском. На чуђење Божидара Ковачевића како се тако лако
одлучио на посао са Црњанским, Кон је одговорио:
„Па, знате и сами, песме данас имају слабу продају, а знам да би ми
Црњански, колико сутра, понудио своју збирку. Било би ми неугодно да га одбијем,
поготову што смо земљаци и да му кажем отворено да се песме, не само његове, не
читају. Овако, решио сам случај. Црњански се задуго неће појавити, а сигуран
сам иначе да од Ничеа неће превести ни редак.“
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установилеФондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04.04.20123. године, констатовао је да се на конкурс јавило 109 аутора (у односу на прошлогодишњих 125 дела), пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у шири избор уврстио 25 рукописа, од којих ће на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложити и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2013. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у
тиражу од 500 примерака). Прошлогодишњи, први добитник ове награде је био књижевник Миљурко Вукадиновић, из Београда.
У шири избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Сам
2. Кошница звезда
3. Заборављени, део други
4. Свитац
5. У огледалу
6. Андромедин сан
7. Виканик
8. Модус вивенди
9. Круна
10. Поново, дотерано и утегнуто
11. Непознати аутор
12. Озирисова
13. Расејана лица
14. Бели амур
15. Тенсо
16. Кај и Греда
17. Ноктурнус
18. Видовдан 27
19. Космај
20. Брђани
21. Орфејев зановет
22. Децембар
23. Аперкати
24. Сребрни рис
25. Звук звона
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија – коме је припала награда, јавност ће бити благовремено информисана.
За Жири награде Ђурин шешир
Председник
Душан Стојковић
Среда, 10. април 2013.
18.00
СРПСКИ ЈЕЗИК У АМЕРИЧКИМ ФИЛМОВИМА
Предавач: др Првослав Радић
Професор србистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Првослав Радић представиће деонице на „српском“ језику у два америчка играна филма („Behind Enemy Lines“ и „The Hunting Party“) са темом грађанског рата у Босни и Херцеговини и даће преглед онога о чему би ови филмови у друштвеноисторијском и културолошком смислу могли сведочити. Професор Радић истиче: „Лингвистичка анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише на њене средишње делове. Зато је језик глумаца
који играју Србе у анализираним босанским филмским причама организован тако како би његови говорници у језичком и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанско-херцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе од када Срби постоје на Балкану.“
Филм „Behind Enemy Lines“ режирао је Џон Мур, а главне улоге тумаче Овен Вилсон и Џин Хакман. Филм је сниман у Словачкој, а премијерно је приказан 2001. године и говори о изгубљеном америчком пилоту који је „пао међу босанске Србе“ успут помажући „незаштићеним 'Босанцима'“.
„The Hunting Party“ је филм Ричарда Шепарда, а главну ролу тумачи Ричард Гир. Филм је сниман у Хрватској и Босни и Херцеговини, премијерно приказан 2007. године, и говори о новинару који трага за лидером босанских Срба.
Среда 10. април 2013.
19.00
ШЕИК, ШЕЈК И ШЕЈК
Предавач: др Анђелка Митровић
Професорка арапског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Анђелка Митровић показаће на најновијим примерима из штампе и из електронских медија шта се дешава са језиком ако новинари сами, без упутстава лектора, правописних приручника и нормативиста уопште, „адаптирају“страна имена. „Ал Дахра“ и Ел Асад могу се наћи на истој страници у новинама, треба ли писати „а“ или „е“? Арапски језик има три „х“, да ли је свако насрпском „х“? И ко је „шеик“, а ко „шејх“? А „шејк“?
Среда, 17. април 2013.
18.00
ОКУЏАВА У ФРАНЦУСКОЈ 7
Програм:
- Малиша Станојевић: „Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсoа Вијону”
- Бошко Сувајџић, гитара, Мина Ђурић, хармоника : Молитва Франсоа Вијону
- Милош Добрић, хармоника, Јовица Миљковић, гитара: Дежурный по апрелю
- Хор слависта пева руске традиционалне песме: Грузинская песня, Ой, то не вечер, Коробейники
- др Бошко Сувајџић и др Малиша Станојевић читају своје ауторске песме
Среда, 17. април 2013.
19.00
„СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Проф. др Дарко Танасковић
Модерна поезија као глобални весник с почетка 20. века у исто време је продирала и на просторе у којима је епска свест била жива не само у књигама, већ и у усменој традицији. Оно што се назива класичним или традиционалним стихом у Грка, Срба или Арапа готово истом брзином и истим ритмом мењало се пред слободним стихом. Да ли је хексаметар устукнуо пред слободним стихом, то је питање које се не поставља. Да ли је десетерац пао предалександринцем или слободним стихом, то је питање којим се подједнако баве и песници и проучаваоци савременог српског уметничког стиха. Да ли је арапски класичан стих пустио да ритам новог доба стане са њим раме уз раме, одговориће нам професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Дарко Танасковић. Стихове старе и стихове нове казиваће Тамара Марковић и Михаило Божовић.
Среда 24. април 2013.
18.00
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ У ФРАНЦУСКОЈ 7
Проф. др Душан Иванић
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Душан Иванић представиће две широј јавности мање познате песме Војислава Илића – „На извору“ и „Турска“.
_______________________________________________________________________
Четврти фестивал сатиричне приче под геслом „Да ти испричам“, одржаће се у организацији Београдског афористичарског круга у понедељак, 8. априла од 19 часова у малој сали Студентског културног центра у Београду.
Селектори овогодишњег фестивала, Бојан Љубеновић (уредник ТРН-а у „Вечерњим новостима“), Драгутин Минић Карло (уредник „Сатирикона“ у „Политици“) и Весна Денчић (главна уредница електронског часописа за сатиру „Етна“), позиве за учешће послали су нашим најпознатијим писцима ове књижевне форме, међу којима су Слободан Симић, Александар Чотрић, Саша Томашевић, Раша Папеш, Зоран Станојевић, Ђорђе Оташевић, Саво Мартиновић, Владимир Драмићанин, Миодраг Стошић, Раде Ђерговић, Вања Булић, Драган Рајичић, Милан Тодоров, Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Ранко Пивљанин, Зоран Додеровић, Дејан Тофчевић...
Ауторима три најбоље сатиричне приче биће додељене плакете и новчане награде, а биће награђене и најдуховитија и најоригиналнија кратка прича.
Покровитељ награда за најуспешније приче је спортска кладионица „Моцарт“.
Улаз за посетиоце је бесплатан.
_______________________________________________________________________________________
ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“
Центар за културу Града Зајечара расписује
К О Н К У Р С
за учешће на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:
Центар за културу Града Зајечара
Доситејева 1/В, 19000 Зајечар,
са назнаком "За Фестивал".
Право учешћа имају песници до 30 година старости који пишу на српском језику а немају објављену књигу.
Пријаве доставити до 19. 4. 2013. године.
Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала стичу право учешћа на 28. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 22. до 25. маја 2013. године у Зајечару.
Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.
Рукописи се не враћају.
Додатне информације: тел: 019/44-11-38
mail: centarzakulturu019@gmail.com
____________________________________________________________________________________
ПОУКЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ КОЈА ЛИЧИ НА САДАШЊОСТ
"Једном приликом Црњански је навратио код Геце Кона и одмах му се понудио да преведе
дела немачког филозофа Фридриха Ничеа. Присутни су се изненадили када је Кон
сместа пристао да објави преводе Ничеа у десет књига. Одмах је потписао уговор и
исплатио аконтацију Црњанском. На чуђење Божидара Ковачевића како се тако лако
одлучио на посао са Црњанским, Кон је одговорио:
„Па, знате и сами, песме данас имају слабу продају, а знам да би ми
Црњански, колико сутра, понудио своју збирку. Било би ми неугодно да га одбијем,
поготову што смо земљаци и да му кажем отворено да се песме, не само његове, не
читају. Овако, решио сам случај. Црњански се задуго неће појавити, а сигуран
сам иначе да од Ничеа неће превести ни редак.“
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЂУРИН ШЕШИР
Жири за доделу награде Ђурин шешир (у саставу: Душан Стојковић, председник, и чланови Радивоје Марковић и Милош Јанковић, чланови), коју су заједнички установилеФондација Солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића, на својој седници одржаној дана 04.04.20123. године, констатовао је да се на конкурс јавило 109 аутора (у односу на прошлогодишњих 125 дела), пославши рукописе својих необјављених песничких књига, под шифром – како су то и налагали услови учествовања.
Од тог броја, жири је у шири избор уврстио 25 рукописа, од којих ће на наредној седници, половином априла, сваки члан жирија предложити и најужи избор од укупно 5 (пет) кандидата, између којих ће се, на седници крајем априла, гласањем чланова жирија (жири, према Правилнику, одлучује већином гласова) одабрати и коначни победник – коме ће последње недеље јуна 2013. бити уручена награда – Ђурин шешир (награда се, да подсетимо, састоји од уникатног, ручно рађеног шешира, по угледу на шешир који је носио Ђура Јакшић, плакете – барељефа у бронзи, са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског и штампања победничког рукописа у форми књиге, у
тиражу од 500 примерака). Прошлогодишњи, први добитник ове награде је био књижевник Миљурко Вукадиновић, из Београда.
У шири избор ушли су рукописи под следећим шифрама:
1. Сам
2. Кошница звезда
3. Заборављени, део други
4. Свитац
5. У огледалу
6. Андромедин сан
7. Виканик
8. Модус вивенди
9. Круна
10. Поново, дотерано и утегнуто
11. Непознати аутор
12. Озирисова
13. Расејана лица
14. Бели амур
15. Тенсо
16. Кај и Греда
17. Ноктурнус
18. Видовдан 27
19. Космај
20. Брђани
21. Орфејев зановет
22. Децембар
23. Аперкати
24. Сребрни рис
25. Звук звона
О томе којих пет рукописа ће бити у најужем избору, као и о одлуци жирија – коме је припала награда, јавност ће бити благовремено информисана.
За Жири награде Ђурин шешир
Председник
Душан Стојковић
Среда, 10. април 2013.
18.00
СРПСКИ ЈЕЗИК У АМЕРИЧКИМ ФИЛМОВИМА
Предавач: др Првослав Радић
Професор србистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Првослав Радић представиће деонице на „српском“ језику у два америчка играна филма („Behind Enemy Lines“ и „The Hunting Party“) са темом грађанског рата у Босни и Херцеговини и даће преглед онога о чему би ови филмови у друштвеноисторијском и културолошком смислу могли сведочити. Професор Радић истиче: „Лингвистичка анализа показује да се језик представљен у овим филмовима нашао у функцији већ традиционалне европске политике према Србима и српском језику, а она је из сопствених геостратешких политичких интереса на Балкану била склона да српски етнички и језички простор битно умањује и ограничава на Србију, штавише на њене средишње делове. Зато је језик глумаца
који играју Србе у анализираним босанским филмским причама организован тако како би његови говорници у језичком и сваком другом смислу представљали дошљаке, тачније завојеваче који долазе из Србије, а не босанско-херцеговачке Србе који у Босни и Херцеговини живе од када Срби постоје на Балкану.“
Филм „Behind Enemy Lines“ режирао је Џон Мур, а главне улоге тумаче Овен Вилсон и Џин Хакман. Филм је сниман у Словачкој, а премијерно је приказан 2001. године и говори о изгубљеном америчком пилоту који је „пао међу босанске Србе“ успут помажући „незаштићеним 'Босанцима'“.
„The Hunting Party“ је филм Ричарда Шепарда, а главну ролу тумачи Ричард Гир. Филм је сниман у Хрватској и Босни и Херцеговини, премијерно приказан 2007. године, и говори о новинару који трага за лидером босанских Срба.
Среда 10. април 2013.
19.00
ШЕИК, ШЕЈК И ШЕЈК
Предавач: др Анђелка Митровић
Професорка арапског језика на Филолошком факултету Универзитета у Београду др Анђелка Митровић показаће на најновијим примерима из штампе и из електронских медија шта се дешава са језиком ако новинари сами, без упутстава лектора, правописних приручника и нормативиста уопште, „адаптирају“страна имена. „Ал Дахра“ и Ел Асад могу се наћи на истој страници у новинама, треба ли писати „а“ или „е“? Арапски језик има три „х“, да ли је свако насрпском „х“? И ко је „шеик“, а ко „шејх“? А „шејк“?
Среда, 17. април 2013.
18.00
ОКУЏАВА У ФРАНЦУСКОЈ 7
Програм:
- Малиша Станојевић: „Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсoа Вијону”
- Бошко Сувајџић, гитара, Мина Ђурић, хармоника : Молитва Франсоа Вијону
- Милош Добрић, хармоника, Јовица Миљковић, гитара: Дежурный по апрелю
- Хор слависта пева руске традиционалне песме: Грузинская песня, Ой, то не вечер, Коробейники
- др Бошко Сувајџић и др Малиша Станојевић читају своје ауторске песме
Среда, 17. април 2013.
19.00
„СТАРИ“ И „МЛАДИ“ У САВРЕМЕНОЈ АРАПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Проф. др Дарко Танасковић
Модерна поезија као глобални весник с почетка 20. века у исто време је продирала и на просторе у којима је епска свест била жива не само у књигама, већ и у усменој традицији. Оно што се назива класичним или традиционалним стихом у Грка, Срба или Арапа готово истом брзином и истим ритмом мењало се пред слободним стихом. Да ли је хексаметар устукнуо пред слободним стихом, то је питање које се не поставља. Да ли је десетерац пао предалександринцем или слободним стихом, то је питање којим се подједнако баве и песници и проучаваоци савременог српског уметничког стиха. Да ли је арапски класичан стих пустио да ритам новог доба стане са њим раме уз раме, одговориће нам професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Дарко Танасковић. Стихове старе и стихове нове казиваће Тамара Марковић и Михаило Божовић.
Среда 24. април 2013.
18.00
ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ У ФРАНЦУСКОЈ 7
Проф. др Душан Иванић
Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду др Душан Иванић представиће две широј јавности мање познате песме Војислава Илића – „На извору“ и „Турска“.
_______________________________________________________________________
25.3.2013.
БОЈАН МАКСИМОВИЋ
(1981-2013)
У БЕОГРАДУ ЈЕ 23. МАРТА ТРАГИЧНО ПРЕМИНУО ЧЛАН УКС БОЈАН МАКСИМОВИЋ,
СИН КЊИЖЕВНИКА ВОЈИСЛАВА МАКСИМОВИЋА.
____________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
БОЈАН МАКСИМОВИЋ
(1981-2013)
У БЕОГРАДУ ЈЕ 23. МАРТА ТРАГИЧНО ПРЕМИНУО ЧЛАН УКС БОЈАН МАКСИМОВИЋ,
СИН КЊИЖЕВНИКА ВОЈИСЛАВА МАКСИМОВИЋА.
____________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
22.3.2013.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ
(Удружење српских издавача; Штампарија „Полиграф” – Београд)
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
Слободанка М. Антић рођена је у Нишу, Живи у Београду. У књижевности се, са поезијом, појављује средином осамдесетих, а 1990. године објављује самосталну збирку песама, БЕЛЕ НОЋИ, затим 1991. године НА МОМ КАЖИПРСТУ БЕЛЕГ, 1992. године - У СУМРАК СЕ БУДИМ. Одлази у Москву 1991. године, где живи до 1999. године. Постаје члан Савеза писаца Русије. Поред бројних публикација по књижевним новинама, журналима, заједничким збиркама, објављује песничке збирке на руском језику: КРИК ЧЕСТИ и ДУША НЕПРИКАЯАННАЯ.
Враћа се у Србију уочи бомбардовања, да буде са својим народом. Објављује песничку збирку СТИХОБДЕЊА, затим трилогију романа: РЕБРО АДАМОВО, ДОМ ЗА ВИКТОРИЈУ и ИСКУШЕЊА ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА.
Слободанка М. Антић
Земљо моја самохрана!
Увек сањам да сакупљам
Мелем биље и босиље,
Да га кропим светом водом
И напајам праг храстови,
Ораницу и дубраву.
Ноћ ми даје моћ тишине.
Сва памћења и сву славу
У венац сам песме сплела.
Тако сам се зажелела
Да се вратим на огњиште,
Да удишем мирис сена,
Потоцима додолице да певушим,
Предвечерјем, низ планину
Кад се спушта клепетуша
А весела фрула јавља,
Да ускликнем громогласно,
Небо да ми отпоздравља
Тајним мигом, тајним знаком.
Тајна уза нам је Богом дана,
Земљо моја, бисер сузом поорана!
_____________________________________________________________________________________________________________
ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРПСКЕ ДРУШТВО СРПСКИХ ПИСАЦА
ХЕРЦЕГОВАЧКА ПОДРУЖНИЦА ТРЕБИЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ ПОДГОРИЦА
О Р Г А Н И З У Ј У
ПРАВОСЛАВНЕ
КЊИЖЕВНЕ РАЗГОВОРЕ
СА ПЈЕСНИКОМ
ЉУБИВОЈЕМ РШУМОВИЋЕМ
КОЈЕМ ЋЕ БИТИ ДОДИЈЕЉЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА
ПЈЕСНИЧКА НАГРАДА
"АВРАМОВ ШТАП"
ЗА КЊИГУ
"К У Ћ А С А О К У Ћ Н И Ц О М"
СУБОТА, 23. МАРТ 2013. ГОДИНЕ
У 12 ЧАСОВА
ДОМАЋИН
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7, Београд
Програм води проф др Радослав Милошевић
_____________________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ И НОВЕ ПЕСМЕ
(Удружење српских издавача; Штампарија „Полиграф” – Београд)
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
Слободанка М. Антић рођена је у Нишу, Живи у Београду. У књижевности се, са поезијом, појављује средином осамдесетих, а 1990. године објављује самосталну збирку песама, БЕЛЕ НОЋИ, затим 1991. године НА МОМ КАЖИПРСТУ БЕЛЕГ, 1992. године - У СУМРАК СЕ БУДИМ. Одлази у Москву 1991. године, где живи до 1999. године. Постаје члан Савеза писаца Русије. Поред бројних публикација по књижевним новинама, журналима, заједничким збиркама, објављује песничке збирке на руском језику: КРИК ЧЕСТИ и ДУША НЕПРИКАЯАННАЯ.
Враћа се у Србију уочи бомбардовања, да буде са својим народом. Објављује песничку збирку СТИХОБДЕЊА, затим трилогију романа: РЕБРО АДАМОВО, ДОМ ЗА ВИКТОРИЈУ и ИСКУШЕЊА ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА.
Слободанка М. Антић
Земљо моја самохрана!
Увек сањам да сакупљам
Мелем биље и босиље,
Да га кропим светом водом
И напајам праг храстови,
Ораницу и дубраву.
Ноћ ми даје моћ тишине.
Сва памћења и сву славу
У венац сам песме сплела.
Тако сам се зажелела
Да се вратим на огњиште,
Да удишем мирис сена,
Потоцима додолице да певушим,
Предвечерјем, низ планину
Кад се спушта клепетуша
А весела фрула јавља,
Да ускликнем громогласно,
Небо да ми отпоздравља
Тајним мигом, тајним знаком.
Тајна уза нам је Богом дана,
Земљо моја, бисер сузом поорана!
_____________________________________________________________________________________________________________
ПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ
ЕПАРХИЈЕ ЗАХУМСКО ХЕРЦЕГОВАЧКЕ И ПРИМОРСКЕ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРПСКЕ ДРУШТВО СРПСКИХ ПИСАЦА
ХЕРЦЕГОВАЧКА ПОДРУЖНИЦА ТРЕБИЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ ПОДГОРИЦА
О Р Г А Н И З У Ј У
ПРАВОСЛАВНЕ
КЊИЖЕВНЕ РАЗГОВОРЕ
СА ПЈЕСНИКОМ
ЉУБИВОЈЕМ РШУМОВИЋЕМ
КОЈЕМ ЋЕ БИТИ ДОДИЈЕЉЕНА ТРАДИЦИОНАЛНА
ПЈЕСНИЧКА НАГРАДА
"АВРАМОВ ШТАП"
ЗА КЊИГУ
"К У Ћ А С А О К У Ћ Н И Ц О М"
СУБОТА, 23. МАРТ 2013. ГОДИНЕ
У 12 ЧАСОВА
ДОМАЋИН
УДРУЖЕЊЕ
КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7, Београд
Програм води проф др Радослав Милошевић
_____________________________________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 25. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" , Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
СРЕДА, 27. МАРТ
12.00
УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ БЕОГРАДСКОГ АФОРИСТИЧАРСКОГ КРУГА ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
• АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ: „ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ“ •
Учествују: награђени писац и чланови жирија – Александар Баљак, Витомир Теофиловић и Милан Бештић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
ЧЕТВРТАК, 28 МАРТ, 12.00
РАША ПОПОВ: „ ЗАДИМЉЕНА ИСТОРИЈА“ (ретке и чудновате приче)
Учествују: Раша Попов, Витомир Теофиловић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 29. МАРТ, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: Јулкица Кузмановић Цветковић, Ратко Зечевић, Никола Цинцар Попоски, Бошко Обрадовић и Момир Лазић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.3.2013.
НАЈНОВИЈА ВЕСТ:
"ГОСПОДИН ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ СА ЗАДОВОЉСТВОМ ПРИХВАТА ДА БУДЕ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК ЈУБИЛАРНИХ, ПЕДЕСЕТИХ БЕОГРАДФСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА."
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
ПОНЕДЕЉАК, 18. МАРТ, 19.00
БОЖИДАР КЉАЈЕВИЋ: "КРСТ МОЈИХ ПОТОМАКА" (РОМАН)
Учествују: проф. др Михаило Шћепановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 19. МАРТ
12.00
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ:
Проглашење добитника Награде "Борисав Станковић"
за најбољу књигу уметничке прозе објављену у 2012. години
и представљање програма 47. БОРИНЕ НЕДЕЉЕ,
коју традиционално приређује у Врању (од 23. до 29. марта)
Књижевна заједница "Борисав Станковић".
У програму учествују: Александар Јовановић (председник жирија),
Мило Ломпар, Марко Недић (чланови) и Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић".
13.00
ПИСЦИ МОРАВИЧКОГ ОКРУГА
Уводна реч: Миладин Вукосављевић.
Учествују: Радован М. Маринковић, Гојко Вујиновић, Никола Стојић, Атанасије Савић, Милкица Милетић, Миленко Пајић, Оливера Цупић, Оливера Вуксановић Недељковић, Милена Марковић, Бошко Ломовић, Борис Капетановић, Љиљана Браиловић, Дара Радојевић, Милеса Илић, Зорица Лешевић Станојевић, те представници Града Чачка и чачанских медија.
Даница Оташевић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, најавиће програм 50. „Дисовог пролећа“.
Стихове чачанских класика казује Бранко Тодоровић.
19.00
ТРОКЊИЖЈЕ ЉУБИШЕ ЂИДИЋА:
"МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА" (ПОЕЗИЈА)
"СКРАЋЕНЕ ПРИЧЕ" (КРАТКА ПРОЗА)
"ЛЕТ НАД ЗАВИЧАЈНИМ ГНЕЗДОМ" (ЕСЕЈИ)
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Даринка Вучинић и аутор.
Мини изложба: ИКОНА НА КАМЕНУ Мирјане Каурин.
Слово о изложби: проф. др Здравко Варагић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 20. МАРТ
12.00
Промоција часописа "Драма"Удружења драмских писаца Србије
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Драган
Коларевић, Маша Певац, Миодраг Новаковић и Драгана
Чолић-Биљановски.
Стихове казује драмски уметник Милан Цаци Михаиловић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА - ОТКАЗАНА
ЧЕТВРТАК, 21. МАРТ
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
12.00
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, колективни интервју
18.00
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА, песничка ревија
Организатори: ПЕСНИЦИ СВЕТА (Poetas del Mundo), УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
Модератори: Душка Врховац, Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић.
Учесници: песници, критичари, преводиоци, глумци, музичари – страни и домаћи.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
●ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ●
●ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА●
Четвртак,
21 март 2013.
Београд, Француска 7
Организатори:
ПЕСНИЦИ СВЕТА
(Poetas del Мundo)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ
ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
У дому српских писаца и књижевних преводилаца, Француска 7, у Београду, у организацији Покрета Песници света (Poetas del Mundo), Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије, овогодишњи Међународни дан поезије, који се одржава под покровитељством UNESCO-а, биће обележен са два програма. У разговору у подне, насловљеном ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, разговораће се о значају, моћи и немоћи писане речи и писаца данас, о јавном статусу поезије у нас, о месту поезије у животу
паланке, о вишегласју поетског језика, о маргинализацији поезије, о поезији и критичкој рецепцији поезије, и другим актуелним темама.
У вечерњој песничкој ревији ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА учествоваће песници из више градова чије ће нам песме бунта, песме о љубави, родољубиве и друге песме, показати у каквом је стању наша поезија данас и колика је и каква њена снага.
Аутор концепта је Душка Врховац, а модератори су Душко Новаковић, Душка Врховац и Миљурко Вукадиновић
12 сати
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ
КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРВЈУ
Радомир Андрић
Снежана Башчаревић
Гојко Божовић
Слободанка Живковић
Душка Врховац, уводна беседа
Миљурко Вукадиновић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Војислав Карановић
Милош Константиновић
Јан Красни
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Душко Новаковић
18 сати
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА
ПЕСНИЧКА РЕВИЈА
Радомир Андрић
Живко Аврамовић
Снежана Башчаревић
Светислав Н. Брковић
Бранислав Вељковић
Љиљана Дугалић
Ранко Ђиновић
Раде Ђокановић
Слободанка Живковић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Милош Јанковић
Милица Јефтимијевић Лилић
Данило Јокановић
Војислав Карановић
Мирјана Ковачевић
Мерима Краснић
Јеремија Лазаревић
Иван Лаловић
Рајко Лукач
Предраг Бајо Луковић
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Милан Михајловић
Вида Ненадић
Живко Николић
Петар Пајић
Владимир Стојнић
Мићо Цвијетић
Божидар Васиљевић
____________________________________________________________________________________________
Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије са четири манифестације
Шести пут ДКВ организује манифестације поводом Светског дана поезије,
21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе
Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је снамером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ шесту годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије.
Програм ће се одржати у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар, између бројева 1 и 3 где ће учествовати десет песника. Они ће читати своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер.
Током програма биће емитовани и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм води Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступиће и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима наступићеНикола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас,
Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија ће се читати на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци које ће почети у у 19,00 сати биће посвећено преминулим песницима Новог Сада и Војводине који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет песника под насловом Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова, биће прилика да се на тренутак подсетимо дела значајних аутора наше средине и неспорне снаге поезије коју су стварали. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читаће поезију: БранкаАндрића, Мирослава Антића, Карољ Ача, Михаљ Бабинке, Паље Бохуша, Иштвана Брашњоа, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јожеф Папа, ЂуреПапхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јанош Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Уводна реч: Перо Зубац и Драган Којић; програм ће водити Бранислав Живановић, један однедавних добитника Бранкове награде.
_________________________________________________________________________________________________
ДВАНАЕСТИ
САБОР ПЕСНИКА ДИЈАСПОРЕ
ГОСТУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ ЕВРОПЕ
Промоција дечје поезије
„ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА“
Издавач: ВЕСТИ
Гост: Јадранка ЈАГЛИЧИЋ
професор етно певања
У СУБОТУ 23. МАРТА 2013, У 19 ЧАСОВА
У СВЕЧАНОЈ САЛИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ
23, УЛИЦА СИМПЛОН
ПАРИЗ 18
СРПСКИ ПЕСНИЦИ ПАРИСКОГ КРУГА
САВЕЗ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ
НАЈНОВИЈА ВЕСТ:
"ГОСПОДИН ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ СА ЗАДОВОЉСТВОМ ПРИХВАТА ДА БУДЕ ПОЧАСНИ ПРЕДСЕДНИК ЈУБИЛАРНИХ, ПЕДЕСЕТИХ БЕОГРАДФСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА."
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. МАРТА 2013.
ПОДРШКА ТРИБИНИ: МИНЕРАЛНА ВОДА "ДУБОКА" Д.О.О. НЕРЕСНИЦА
ПОНЕДЕЉАК, 18. МАРТ, 19.00
БОЖИДАР КЉАЈЕВИЋ: "КРСТ МОЈИХ ПОТОМАКА" (РОМАН)
Учествују: проф. др Михаило Шћепановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 19. МАРТ
12.00
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ:
Проглашење добитника Награде "Борисав Станковић"
за најбољу књигу уметничке прозе објављену у 2012. години
и представљање програма 47. БОРИНЕ НЕДЕЉЕ,
коју традиционално приређује у Врању (од 23. до 29. марта)
Књижевна заједница "Борисав Станковић".
У програму учествују: Александар Јовановић (председник жирија),
Мило Ломпар, Марко Недић (чланови) и Мирослав Цера Михаиловић,
главни и одговорни уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић".
13.00
ПИСЦИ МОРАВИЧКОГ ОКРУГА
Уводна реч: Миладин Вукосављевић.
Учествују: Радован М. Маринковић, Гојко Вујиновић, Никола Стојић, Атанасије Савић, Милкица Милетић, Миленко Пајић, Оливера Цупић, Оливера Вуксановић Недељковић, Милена Марковић, Бошко Ломовић, Борис Капетановић, Љиљана Браиловић, Дара Радојевић, Милеса Илић, Зорица Лешевић Станојевић, те представници Града Чачка и чачанских медија.
Даница Оташевић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, најавиће програм 50. „Дисовог пролећа“.
Стихове чачанских класика казује Бранко Тодоровић.
19.00
ТРОКЊИЖЈЕ ЉУБИШЕ ЂИДИЋА:
"МОРАВСКА ТРОЈЕРУЧИЦА" (ПОЕЗИЈА)
"СКРАЋЕНЕ ПРИЧЕ" (КРАТКА ПРОЗА)
"ЛЕТ НАД ЗАВИЧАЈНИМ ГНЕЗДОМ" (ЕСЕЈИ)
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Даринка Вучинић и аутор.
Мини изложба: ИКОНА НА КАМЕНУ Мирјане Каурин.
Слово о изложби: проф. др Здравко Варагић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 20. МАРТ
12.00
Промоција часописа "Драма"Удружења драмских писаца Србије
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Драган
Коларевић, Маша Певац, Миодраг Новаковић и Драгана
Чолић-Биљановски.
Стихове казује драмски уметник Милан Цаци Михаиловић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА - ОТКАЗАНА
ЧЕТВРТАК, 21. МАРТ
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
12.00
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, колективни интервју
18.00
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА, песничка ревија
Организатори: ПЕСНИЦИ СВЕТА (Poetas del Mundo), УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА
СРБИЈЕ, СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ.
Модератори: Душка Врховац, Душко Новаковић и Миљурко Вукадиновић.
Учесници: песници, критичари, преводиоци, глумци, музичари – страни и домаћи.
ПЕТАК, 22. МАРТ, 19.00
СЛОБОДАНКА М. АНТИЋ: ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Учествују: Предраг Филиповић, драмски уметник, и Слободанка М. Антић.
Музички програм: Елена Станисављевић, гитара, и Мина Опачић, клавир.
Гост вечери: Срђан Опачић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________________________
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ
●ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ●
●ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА●
Четвртак,
21 март 2013.
Београд, Француска 7
Организатори:
ПЕСНИЦИ СВЕТА
(Poetas del Мundo)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ
ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
У дому српских писаца и књижевних преводилаца, Француска 7, у Београду, у организацији Покрета Песници света (Poetas del Mundo), Удружења књижевника Србије, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије, овогодишњи Међународни дан поезије, који се одржава под покровитељством UNESCO-а, биће обележен са два програма. У разговору у подне, насловљеном ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ, разговораће се о значају, моћи и немоћи писане речи и писаца данас, о јавном статусу поезије у нас, о месту поезије у животу
паланке, о вишегласју поетског језика, о маргинализацији поезије, о поезији и критичкој рецепцији поезије, и другим актуелним темама.
У вечерњој песничкој ревији ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА учествоваће песници из више градова чије ће нам песме бунта, песме о љубави, родољубиве и друге песме, показати у каквом је стању наша поезија данас и колика је и каква њена снага.
Аутор концепта је Душка Врховац, а модератори су Душко Новаковић, Душка Врховац и Миљурко Вукадиновић
12 сати
ПРОГОВОРИ ДА ТЕ ВИДИМ
КОЛЕКТИВНИ ИНТЕРВЈУ
Радомир Андрић
Снежана Башчаревић
Гојко Божовић
Слободанка Живковић
Душка Врховац, уводна беседа
Миљурко Вукадиновић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Војислав Карановић
Милош Константиновић
Јан Красни
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Душко Новаковић
18 сати
ПОЕЗИЈОМ ПРОТИВ СВАКОГ ЗЛА
ПЕСНИЧКА РЕВИЈА
Радомир Андрић
Живко Аврамовић
Снежана Башчаревић
Светислав Н. Брковић
Бранислав Вељковић
Љиљана Дугалић
Ранко Ђиновић
Раде Ђокановић
Слободанка Живковић
Кајоко Јамасаки Вукелић
Милош Јанковић
Милица Јефтимијевић Лилић
Данило Јокановић
Војислав Карановић
Мирјана Ковачевић
Мерима Краснић
Јеремија Лазаревић
Иван Лаловић
Рајко Лукач
Предраг Бајо Луковић
Александра Манчић
Братислав Р. Милановић
Ненад Милошевић
Милан Михајловић
Вида Ненадић
Живко Николић
Петар Пајић
Владимир Стојнић
Мићо Цвијетић
Божидар Васиљевић
____________________________________________________________________________________________
Друштво књижевника Војводине обележава Светски дан поезије са четири манифестације
Шести пут ДКВ организује манифестације поводом Светског дана поезије,
21. марта, који се обележава у свим светским значајнијим престоницама културе
Манифестација Светски дан поезије, која је уврштена у календар УНЕСКА, обележава се 21. марта сваке године, у свим значајнијим културним центрима света.
Организација уједињених нација за просвету, науку и културу-УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је снамером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост.
Овај празник је прихваћен и у Србији, па се обележава на више места. Друштво књижевника Војводине већ шесту годину у Новом Саду обележава Светски дан поезије.
Програм ће се одржати у подне, на платоу испред седишта ДКВ, у улици Браће Рибникар, између бројева 1 и 3 где ће учествовати десет песника. Они ће читати своје новије песничке текстове: Јован Дунђин, Јасна Мелвингер, Пал Бендер, Анђелко Анушић, Ирина Харди Ковачевић, Драгомир Шошкић, Селимир Радуловић, Мартин Пребуђила, Љиљана Грошин и Горан Ибрајтер.
Током програма биће емитовани и радиофонски записи стихова познатих домаћих и светских песника. Програм води Зоран Хаџи Лазин.
Песници, чланови ДКВ наступиће и у две школе у исто време. У средњој школи Милан Петровић на Новом насељу и у Основној школи Коста Трифковић. У тим програмима наступићеНикола Страјнић, Стеван Брадић, Гордана Ђилас,
Илеана Урсу, Анђелко Ердељанин, Саша Нишавић, Рале Нишавић, Рајица Драгићевић, Миодраг Петровић, Светозар Савковић, Спасенија Цана Сладојев и Марина Жинић.
Поезија ће се читати на српском, мађарском, словачком, румунском и русинском.
Вече у Градској библиотеци које ће почети у у 19,00 сати биће посвећено преминулим песницима Новог Сада и Војводине који су својим делом обележили другу половину двадесетог века. Избор из поезија двадесет и пет песника под насловом Течни глаголи и влажне метафоре, по стиховима Војислава Деспотова, биће прилика да се на тренутак подсетимо дела значајних аутора наше средине и неспорне снаге поезије коју су стварали. Избор је сачинио Јован Зивлак, а глумци Емил Курцинак и Драган Стојменовић читаће поезију: БранкаАндрића, Мирослава Антића, Карољ Ача, Михаљ Бабинке, Паље Бохуша, Иштвана Брашњоа, Ласла Гала, Војислава Деспотова, Милана Дунђерског, Бошка Ивкова, Гојка Јањушевића, Иштвана Конца, Петру Крдуа, Јожеф Папа, ЂуреПапхархаија, Павла Поповића, Славка Матковића, Јанош Сиверија, Ђорђа Сударског Реда, Радета Томића, Душка Трифуновића, Вујице Решина Туцића, Ференца Фехера, Јоана Флоре и Јудите Шалго. Уводна реч: Перо Зубац и Драган Којић; програм ће водити Бранислав Живановић, један однедавних добитника Бранкове награде.
_________________________________________________________________________________________________
ДВАНАЕСТИ
САБОР ПЕСНИКА ДИЈАСПОРЕ
ГОСТУЈУ ПЕСНИЦИ ИЗ ЕВРОПЕ
Промоција дечје поезије
„ЈЕЗИК НАМ ЈЕ ОТАЏБИНА“
Издавач: ВЕСТИ
Гост: Јадранка ЈАГЛИЧИЋ
професор етно певања
У СУБОТУ 23. МАРТА 2013, У 19 ЧАСОВА
У СВЕЧАНОЈ САЛИ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ
23, УЛИЦА СИМПЛОН
ПАРИЗ 18
СРПСКИ ПЕСНИЦИ ПАРИСКОГ КРУГА
САВЕЗ СРБА У ФРАНЦУСКОЈ
|
|
12.3.2013.
среду 13. марта 2013. године у 18 часова
у Дому културе у Војвода Степи
у оквиру традиционалне манифестације „Дани Војвода Степе”
одржаће се
АУТОРСКО ВЕЧЕ
РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
– представљање пет књига кратких прича: „Џемс Бонд у кратким панталонама”, „Фридрих Ниче и Силвија Плат у мушко-женском фризерском салону”,
„Ненајављено као смрт”, „Оде век”, „Љубавне и ОК приче” и песничке књиге „Мој сан је стварност”.
Приче и песме из књига говориће аутор.
_______________________________________________________________________________
Сабране песме НОВИЦЕ ТАДИЋА у Дому културе Студентски град
(Издање Матице Српске – Друштва чланова у Црној Гори)
Четвртак, 14. 3. 2013.
Мала сала ДКСГ, 20.00
Учествују: др Јован Делић, др Драган Хамовић и Радивоје Микић
"На почетку првог тома нашао је место и кратак лирскомемоарски осврт на најраније доба и завичај, док на крају четвртог тома доносимо мозаик песникових поетичких исказа..." Др Драган Хамовић
Састављам бесконачну поему од мноштва фрагмената. Расте неко чудо под мојом руком, пред мојим лицем.
Новица Тадић, један од најзначајнијих српских песника XX и почетка XXI века, рођен је 1949. код Плужина у Црној Гори. Умро је 2011. у Београду, где је провео већи део живота. Од 1974. објавио је низ књига: Присуства, Смрт у столици, Ждрело, Огњена кокош, Погани језик, Ругло, О брату сестри и облаку, Кобац, Улица, Напаст, Потукач, Непотребни сапутници, Окриље, Тамне ствари, Незнан, Ђаволов друг, Ту сам, у тами (постхумно). Песме Новице Тадића превођене су на енглески и француски језик. Заступљен је у антологијама европске и светске поезије.
За збирку Незнан 2006. добио је награду Меша Селимовић. Био је уредник Књижевне речи (10 година), Видика, Књижевне критике, као и главни уредник у Издавачком предузећу Рад.
Преминула песникиња Дамјанка Чизмић
(22. фебруар 1936 – 8. март 2013)
После дуге и тешке болести са којом се борила све до последњих тренутака свог живота, у Минхену је 8. марта преминула песникиња, члан Удружења књижевника Србије Дамјанка Чизмић Дашка. Рођена у Беркасову на Фрушкој гори 22. фебруара 1936, свој живот посветила је књижевном стваралаштву, афирмисана у Србији и српској књижевној дијаспори као писац мисаоно-лирске поезије и прозе.
Бавила се јединственим уметничким исказом – батик техником, исликавањем и исписивањем четкицом на свили својих и песама наших аутора. Излагала их је на више од осамдесет изложби. Објавила је књиге: Минијатуре, Липе Беркасова, Ми и липе Беркасова, Милине чувам између разума, Знамења речи и камења, Оче дане – мајко ноћи, Мој подстанар рак, и друге, а као коаутор појављује се у више од двадесет књига. Заступљена у више антологија и песничких зборника, превођена на немачки, енглески, словачки, словеначки, русински, и друге језике. Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије 2007, Награде за животно дело на „Вишњићевим данима“ 2009, признања „Мисаоник“ Књижевне заједнице Сремске Митровице 2010, и других награда. Писала је и за децу.
Њој у част сваке године у родном селу одржавана је књижевна манифестација „Липе Беркасова“, а децембра прошле године, поводом шездесет година рада, Црквена општина Минхен и Српско културно друштво „Свети Сава“ организовали су њено вече; музичар Миомир Михајловић свирао је на гитари и певао песме које говоре о Срему.
У Фрушкогорској улици број 18 у Беркасову утихнула је једна велика крошњата липа око које су се окупљали писци. Остали су заувек песникињини стихови:
Шта ме још држи
Шта је то са мном и шта ме чека
Коначни одлазак широм отворио врата
Пред њима стојим неуплашена
Никако да закорачим последњи корак
Мислим још на голубове беле.
Њено тело кремирано је у Минхену ког је уз Беркасово увек потписивала испод новонасталих песама.
Недељко Терзић
УТОРАК, 12.МАРТ, 19.00
ДВА ВЕКА ЊЕГОША
Уводна реч: Ђорђе Малавразић.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
Овим програмом Вицо Дардић отпочиње обележавање два века од рођења српског великана из Црне Горе - Петра II Петровића Његоша. Говориће одломке из Његошевих најпознатијих дела. Сличним програмом ускоро ће отворити БОРИНУ НЕДЕЉУ у Врању.
Издавачка кућа Штампар Макарије припрема компакт диск са Његошевим стиховима које ће говорити Вицо Дардић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 13.00
МАЦУО БАШО: „УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ“ (путопис)
Учествују: др Данијела Васић, Хироши Јамасаки Вукелић и Симон Симоновић.
Стихове казују студенти јапанистике.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРПСКИ ЈЕЗИК НА ДАЉИНУ
Учествују: др Весна Крајишник, др Весна Ломпар и мр Никица Стрижак; студенти српског језика (као страног) и ученици Филолошке гимназије.
Уредници и водитељи: Миле Медић, Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 12.00
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ: „А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО...“ (ПРИЧЕ)
Учествују : мр Милица Јефтимијевић Лилић, др Мићо Цвијетић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 19.00
ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА ЧЕТВЕРИКОВА, ПРОФЕСОР МОСКОВСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
„ЗАВЕРА ПАПИЗМА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА“ (СТУДИЈА)
Учествују: проф. др Србољуб Живановић, Драгомир Антонић, Наташа Јовановић и Ранко Гојковић, преводилац и приређивач књиге.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
5.3.2013.
ПРИЛОГ Р: МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ РУСКОГ ДОМА
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. МАРТА 2013.
СРЕДА, 6. МАРТ, 12.00
МИЛОМИР КРАГОВИЋ:
„СКУПЉАЧИ ПРАШИНЕ“ (поезија)
Учествују: Срба Игњатовић, Адам Пуслојић, Петар Арбутина, Братислав Р. Милановић и аутор.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 6. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
КО (ЈОШ) УЧИ СРПСКИ: српски језик за странце, профили ученика и граматички минимум
Предавач: мр Небојша Маринковић, Центар за српски језик за странце, Филолошки факултет Универзитета у Београду.
Гости: студенти страни држављани који уче српски језик и ученици Филолошке гимназије.
Водитељи и уредници: Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 7.МАРТ, 12.00
ВУК КРЊЕВИЋ: „ЖИВОПИС“ (поезија)
Учествују: Радомир Андрић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мићо Цвијетић, Стево Ћосовић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________
МИЛА СТАРЧЕВИЋ
НА ЛЕЂИМА СЛОНА
У уторак, 5. Марта у 19часова у Шабачком позоришту ће се одржати промоција књиге Миле Старчевић "На леђима слона".
Књига је састављена од легенди, бајки и истинитих прича које је ауторка сакупила из преко 100 земаља са свих континената.
На промоцији учествују: Зоран Караји, управник Шабачког позоришта, Татјана Поповић, професор, примаријус др Предраг Тојић и Мила Старчевић.
Мултимедијална презентација: Синиша Матић.
___________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 11. МАРТА 2013.
УТОРАК, 12.МАРТ, 19.00
ДВА ВЕКА ЊЕГОША
Уводна реч: Ђорђе Малавразић.
Стихове казује: Вицо Дардић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 13.00
МАЦУО БАШО: „УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ“ (путопис)
Учествују: др Данијела Васић, Хироши Јамасаки Вукелић и Симон Симоновић.
Стихове казују студенти јапанистике.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 13. МАРТ, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРПСКИ ЈЕЗИК НА ДАЉИНУ
Учествују: др Весна Крајишник, др Весна Ломпар и мр Никица Стрижак; студенти српског језика (као страног) и ученици Филолошке гимназије.
Уредници и водитељи: Миле Медић, Лабуд Драгић и Бранко Стевановић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 12.00
ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ: „А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО...“ (ПРИЧЕ)
Учествују : мр Милица Јефтимијевић Лилић, др Мићо Цвијетић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. МАРТ, 19.00
ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА ЧЕТВЕРИКОВА, ПРОФЕСОР МОСКОВСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА
„ЗАВЕРА ПАПИЗМА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА“ (СТУДИЈА)
Учествују: проф. др Србољуб Живановић, Драгомир Антонић, Наташа Јовановић и Ранко Гојковић, преводилац и приређивач књиге.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА "БОРИСАВ СТАНКОВИЋ" ДОБИЛА СУДСКИ СПОР ПРОТИВ ГРАДА ВРАЊА
Апелациони суд у Нишу потврдио је пресуду Вишег суда у Врању, по којој се Граду Врању забрањује организовање манифестација „Борина недеља“ и „Јустинове Благовести“, као и расписивање конкурса и додељивање награде „Борисав Станковић“. Тиме јестављена тачка на један од највећих културних скандала у земљи.
Књижевна заједница „Борисав Станковић“ једини је легитимни њихов организатор и једино она може додељивати истоимену књижевну награду.
Tим поводом ће у понедељак, 4. марта 2013. године у просторијама Заједнице бити организована конференција за медије са почетком у 12 часова.
На конференцији ће бити говора и о припремама за овогодишњу, четрдесет седму „Борину недељу“, која се одржава у Врању од 23. до 29. марта.
Пресуде Вишег суда у Врању и Апелационог суда у Нишу могу се преузети са следећих линкова:
ПРЕСУДА ВИШЕГ СУДА У ВРАЊУ
ПРЕСУДА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У НИШУ
С е к р е та р
КЗ „Борисав Станковић“
Зоран Давинић
_______________________________________________________________________________
Сремски Карловци, 4. март 2013.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА БРАНКОВОГ КОЛА ЗА НАГРАДУ ''ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ''
Престижна награда Бранковог кола Печат вароши сремскокарловачке, која се додељује већ четири и пô деценије, припала је равноправно, за најбољу песничку књигу на српском језику објављену у 2012. години, Тањи Крагујевић за ''Хлеб од ружа'' (Књижевна општина Вршац) и Горану Лабудовићу Шарлу за ''Тајнопис'' (Народна библиотека ''Данило Киш'', Врбас).
На завршној седници, 4. марта 2013. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и КрстивојеИлић (председник). У ужем избору биле су књиге Мирослава Максимовића, Марије Шимоковић, Милана Ђорђевића, Јелене Радовановић, Бранимира Кршића, Ђорђа Николића, Ивана Лаловића, Драгана Хамовића и Ранка Павловића.
Награда ''Печат вароши сремскокарловачке'' свечано ће бити уручена лауреатима на пролетњим ''Данима Бранка Радичевића'', који ће у Сремским Карловцима, Новом
Саду и Београду трајати од 15. до 28. марта. У најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији Алексије (Бранко) Радичевић школовао се од 1835. до 1841. године.
Међу досадашњим добитница угледне награде ''Печат вароши сремскокарловачке'' налазе се Миодраг Павловић, Дара Секулић, Матија Бећковић, Крстивоје Илић, Ранко
Рисојевић, Вујица Решин Туцић, Ранко Јововић, Стеван Тонтић, Манојле Гавриловић, Рајко Петров Ного, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Новица Тадић, Слободан Костић, Драгиња Урошевић, Слободан Тишма, Ненад Грујичић, Ђорђо Сладоје, Милош Комадина, Небојша Деветак,Анђелко Анушић, Војислав Карановић, Јелена Алексић и други.
_______
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
У привилегованој стваралачкој потреби да скреће пажњу на значајна и талентована песничка имена различитих генерација, која зраче оригиналношћу и непресушном вером у језик поезије, Бранково коло и ове године указује на две нове књиге које се истичу поменутим атрибутима и високом уметничком вредношћу.
Тања Крагујевић (1946, Сента) припада тзв. градским песникињама које, поред мегалополиса, црпе теме и из сеоског миљеа. Песникиња ''високог вербализма'', Тања Крагујевић, ''сребрним концем песничког мишљења'', нуди видовите слике поезије, сневајући дневно и живећи сновиђајно. Заснована на индивидуализму као главном принципу стварања поезије, она је свој радни сто засновала на креативним утицајима Момчила Настасијевића и Васка Попе, понајпре по економичној употреби ''мањка језичког материјала'', проналазећи тако сопствени начин певања. Дотераних, прецизно упакованих слика, њене песме личе на брзо смењивање светлуцавих призора у кликерима што су се неким чудом затекли у руци што пише. Књига поезије ''Хлеб од ружа'' егземпларни је пример предочене поетике, непорецив и доследан.
Најновијом књигом ''Тајнопис'', Горан Лабудовић Шарло (1970, Врбас) хвата снажан прикључак са својом већ формираном песничком генерацијом. И у ранијим књигама, примећен као талентован лирик раскошних слика и осећајних удара, овај песник је сав у радосном напору да досегне вештину певања у слободном и, у новије време – везаном стиху. Сећање, свакодневица, историја, природа, жена, опсесивне су теме у непрестаном дијалогу са песниковим другим Ја. Мајстор за тактилни детаљ, овај песник настоји да емотивно озвучи слике индивидуалног у универзалном, и прикачи им ''лептирасте брошеве'' бола и радости. Лабудовићеве песме примају се већ при првом читању изазивајући лепршав ''нервни доживљај'' и показујући да је поезија одувек есенција чисте емоције у језику.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, директор
__________________________________________________________________________
Фонд „Први српски устанак“ у Аранђеловцу расписује
КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ДАНКО ПОПОВИЋ“
Књижевна награда „Данко Поповић“, која, на основу одлуке Управног одбора Фонда од 9. септембра 2011. године, има циљ да допринесе развоју српске прозе и негује оно што је најбоље у слободољубивој српској традицији, додељује се, под покровитељством СО Аранђеловац, сваке године - за најбољу књигу прозе (роман, књига приповедака) домаћих аутора на српском језику, објављену у протеклој години (прво издање).
Право предлагања имају издавачи, културне институције, удружења, организације и појединци. Предлагачи достављају по пет примерка предложеног дела, објављеног од 1. јануара до 31. децембра 2012. године, на адресу:
Фонд „Први српски устанак“,
34 300 Аранђеловац, Венац слободе 14,
са назнаком: За књижевну награду „Данко Поповић“.
Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Награда ће бити уручена у Аранђеловцу, на манифестацији Разговори под липом Данка Поповића, између 7. и 19. августа 2012. године.
Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања, а жири ће своју одлуку саопштити најкасније до 31. јула 2013. године.
Примерци достављених књига не враћају се предлагачу.
Све додатне информације можете добити на бројеве телефона: 034 /725-546
НАПОМЕНА: Конкурс је отворен до 31. марта. 2012. године.
_________________________________________________________________________________________
МЕЛЕМ ЗА ГОВОРНИКЕ
Минерална вода “ДУБОКА” извире са дубине од 282 метра. Њен извор се налази у селу Нересница, у засеоку Кисела Вода, непосредно изнад ушћа Буковске реке у Пек. По свом типу и саставу спада у ред, ретких код нас, калцијум-бикарбонатних вода. Висок садржај калцијума, низак садржај натријума, присуство калијума, магнезијума и осталих олиго-елемената, чини да ова вода представља прави мелем за здравље.
Око један километар узводно од извора, готову у центру Нереснице налази се фабрика у којој се вода флашира. Фабрика је изграђена по најстрожијим еколошким стандардима, а водило се рачуна и да се архитектонски уклопи у лепу околину.
МИНЕРАЛНА ВОДА Д.О.О. НЕРЕСНИЦА и УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ недавно су потписали УГОВОР О ДОНАЦИЈИ, на основу којег ће ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7 редовно бити снабдевана минералном водом "ДУБОКА".
27.2.2013.
ЧЕТВРТАК, 28. ФЕБРУАР, 18.00
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
„ТАЈНОПИС“ (песме)
Учествују: Перо Зубац, Бранислав Зубовић и аутор.
Музички програм: Соња Калајић, виолина, и Миодраг Јанковић, гитара.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
Рођен 1970. године. Пише поезију, есеје и драме.
Објавио је књиге песама: ''Размишљам'' (Матица српска, Нови Сад, 1996.), ''Авионско писмо'' (Шумадијске метафоре, Младеновац –
Београд, 1998.), ''АЛС'' (Будућност, Нови Сад, 2005), ''Ако видиш'' (Будућност, Нови Сад, 2007), ''Небеска соа'' ( ''Данило Киш'', 2010.), ''Тајнопис''
(''Данило киш'', 2012).
Поезију објављивао у ''Покрету'', ''Студенту'', ''Овдје'', ''Стварању'', ''Крововима'', ''Пољима'', ''Лучи'', ''Дометима'',
''Летопису МС'', ''Трагу'', ''Данасу'', ''Савременику'', ''Књижевним новинама'', ''АКТ-у'' и другим.
Заступљен је у Антологији ''Пелуд света'' Пере Зупца, Антологији'', ''365 љубавних'' Милоша Јанковића, ''Винопев'' Радомира
Андрића, Антологији српске поезије Ненада Грујичића и Антологији ПРИЗРЕНЕ СТАРИ Леле Марковић и Радмиле Кнежевић.
Песме су му превођене на енглески, француски, руски, украјински и русински језик.
Награђиван.
Члан је Удружења књижевника Србије.
САЛАШ СА КРОВОМ ОД ГОЛУБОВА
Тишину не можеш проверити
ни овај знак саобраћајни
за салаше и леније,
на хаубу падају
жербо – коцке и оне смелије
птице које перјем посипају пут.
Није усамљеност и није
предратно стање пре сванућа,
тек провирује глас чобанских гајди
и котрљају се лубенице поред кућа
у јендеке травнате.
Затим једна међа залудна
као свако ново ништа
расеца постељу твоју и јабуку
и ред дудова и црне трешње,
пружа се отровна сред бившег огњишта
и листра се затим покрене.
Тишину не можеш проверити
окретањем волана као у луна – парку
честицама земље под језиком и између снова
које уз псовке гласно пљујеш,
на домаку салаша са кровом од голубова
где згрчен спава гушчије писаљке век.
ПЕТАК, 1. МАРТ, 19.00
НАГРАДА "МИЛАН РАКИЋ":
МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ
"КОПЉАРНИЦА"
Уз аутора, учествују чланови жирија:
Адам Пуслојић, Мирољуб Тодоровић, Радомир Стојановић,
Зоран М. Мандић и Петар Жебељан.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА НА 19. МЕЂУНАРОДНОМ САЛОНУ КЊИГА У НОВОМ САДУ
У години у којој се обележава јубилеј – 90 година успешног рада, Новосадски сајам организује 19. међународни Салон књига, који ће се одржати од 28. фебруара до 5. марта.
Вишегодишња успешна сарадња Матице српске – најстарије издавачке куће и Новосадског сајма – најстарије сајамске институције у земљи, озваничена је потписивањем Протокола о
сарадњи, на основу кога се сваке године потписује Споразум о сарадњи. Њиме се прецизирају облици сарадње за текућу годину. Овогодишњим Споразумом, који су потписали генерални директор Новосадског сајма Горан Васић и председник Матице српске проф. др Драган Станић, сарадња је проширена – Новосадски сајам је
постао добротвор Матице српске обезбеђивањем средстава за новчани износ Награде Младен Лесковац, који се добитнику уручује уз диплому.
Новосадски сајам на 19. међународном Салону књига Матици српској обезбеђује, као и претходних година, почасно место. На штанду Матице српске биће изложена издања
Матице српске, Библиотеке Матице српске, Галерије Матице српске и Издавачког центра Матице српске.
На штанду Матице српске и Министарства културе и информисања Републике Србије биће представљена издања удружења чланова Матице српске из Подгорице и Бањалуке.
На бини у хали Мастер Матица српска ће представити своја издања:
−
Четвртак, 28. фебруар, 14 часова – Атлас насеља Војводине, Iкњига, Срем.
Учесници:
проф. др Слободан Ћурчић (аутор), проф. др Драган Станић
(председник Матице српске), Славиша Грујић (потпредседник Владе Војводине и
покрајински секретар за културу и јавно информисање) и проф. др Бранко Бешлин
(потпредседник Матице српске).
−
Понедељак, 4. март, 10 часова – јануарско-фебруарска свеска Летописа Матице српске и новог Уредништва часописа.
У представљању ће учествовати чланови Уредништва и сарадници часописа.
_____________________________________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА НАГРАДУ ” РАДЕ ТОМИЋ”
Књижевни клуб “Бранко Миљковић” - Књажевац расписао је дванаести песнички конкурс за награду “Раде Томић”, коју ће доделити између 15.
маја и 15. јуна 2013.године, у оквиру прославе Дана општине Књажевац.
Поред награде “Раде Томић”, која подразумева објављивање књиге (за најбољи
рукопис), органитатор ће доделити и две новчане награде за циклусе песама.
Најуспешнијим учесницима биће уручене и специјалне повеље.
Право учешћа на конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику.
Необјављене рукописе, као и циклусе необјављених песама у три примерка, под
шифром (са разрешењем шифре у посебном коверту) слати (искључиво поштом) на
следећу адресу: Књижевни клуб “Бранко Миљковић”, 19350 Књажевац, поштански фах
58, са назнаком - За награду “Раде Томић”.
Конкурс је отворен до 20. 4. 2013. године.
_________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ГРУЈИЧИЋЕВЕ АНТОЛОГИЈЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ У СЕНТИ
У Кући Стевана Сремца у Сенти, у четвртак, 28. фебруара, у 19 часова, биће представљена ''Антологија српскепоезије (1847-2000)'' приређивача Ненада
Грујичића, у издању Бранковог кола. Антологија обухвата 290 српских песника у распону од једног и по века, међу којима се налази и 35 песникиња. О капиталном делу говориће књижевна критичарка Андреа Беата Бицок. Том приликом, у Сенти биће представљен Ненад Грујичић и као песник, приповедач, романописац, драмски писац, есејиста, критичар и полемичар.
У Сенти су иначе рођени у деветнаестом веку Јован Ђорђевић (културни радник), Јован Мушкатировић (просветитељ) и Стеван
Сремац, затим у двадесетом – песници Матија Бећковић и Тања Крагујевић, а за Сенту је животом везан и Стеван Раичковић.
ПРИЛОЗИ 1 И 2: ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ
ОДЛИКОВАО ОРДЕНОМ СРПСКЕ ЗАСТАВЕ ЧЛАНА УКС ИЗ ВАРШАВЕ БРАНИСЛАВА ЋИРЛИЋА,
"ЗА НАРОЧИТЕ ЗАСЛУГЕ И ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС ОЧУВАЊУ И НЕГОВАЊУ ПРИЈАТЕЉСТВА
ИЗМЕЂУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ ПОЉСКЕ".
ВИСОКО ПРИЗНАЊЕ ЈЕ ЋИРЛИЋУ НЕДАВНО У ВАРШАВИ УРУЧИО
АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПОЉСКОЈ РАДОЈКО БОГОЈЕВИЋ,
У ПРИСУСТВУ ДИПЛОМАТСКОГ КОРА, УГЛЕДНИХ ПОЉСКИХ ЗВАНИЦА
И ПРИПАДНИКА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ.
УТОРАК, 26. ФЕБРУАР
12.00
ИВАН ГАЂАНСКИ (1937-2012)
„БАЛКАНСКОМ УЛИЦОМ“
(роман о недовршеној песми)
Учествују: Богдан А. Поповић, Симон Симоновић,
проф. др Снежана Башчаревић и Братислав Р. Милановић.
Стихове казује: Милан Михаиловић Цаци и Ратомир Рале Дамјановић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЗОРАН МИЛОЈЕВИЋ
„ПЛАВИ ВАГОН“ (роман)
Учествују: проф. др Миладин Распоповић, др Предраг Тојић,
проф. др Драгослав Словић и аутор.
ЧЕТВРТАК, 28. ФЕБРУАР, 19.00
ГОРАН ЛАБУДОВИЋ ШАРЛО
„ТАЈНОПИС“ (поезија)
Учествују: Перо Зубац, Бранислав Зубовић и аутор.
Музички програм: Соња Калајић, виолина, и Миодраг Јанковић, гитара.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 1. МАРТ, 19.00
НАГРАДА "МИЛАН РАКИЋ":
МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ
"КОПЉАРНИЦА"
Уз аутора, учествују чланови жирија:
Адам Пуслојић, Мирољуб Тодоровић, Радомир Стојановић,
Зоран М. Мандић и Петар Жебељан.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
ИЗДАВАЧКИ ФОНД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ОДШТАМПАО ЈЕ И ПОДАРИО УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ НОВЕ ЧЛАНСКЕ КАРТЕ.
21.2.2013.
ПРИЛОГ К: ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
ПРИЛОГ Р: ПРОГРАМ РУСКОГ ДОМА
_______________________________________________________________________________
СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
И УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ФРАНЦУСКА 7, БЕОГРАД
Четвртак, 21.фебруар, 19.00
Промоција књиге прича групе аутора
ЗЕМАЉСКИ ДУГОВИ
са Ивом Андрићем као јунаком прича
Приређивач: Милован Марчетић
Издавач: Лагуна
Учествују:
Мирослав Јосић Вишњић
Љиљана Ђурђић
Игор Маројевић
Весна Перић
Вуле Журић
Миодраг Раичевић
Милован Марчетић
други присутни аутори
На промоцији ће се служити врхунска вина винарије „Мачков подрум“.
_______________________________________________________________________________________
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 22. ФЕБРУАР, 19.00
ПЕСНИЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – СЛОБОДАНУ РАКИТИЋУ У ЧАСТ
Учествују: Милан Махајловић, Дара Вучинић, Радомир Стојановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мирко Жарић, Ратко Поповић, Миомир Јовановић, Ненад Раденковић, Живојин Ракочевић, Лела Марковић и Ранко Ђиновић.
|
|
14.2.2103.
ЧЕТВРТАК, 14. ФЕБРУАР, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ ВАЊЕ БУЛИЋА
Учествују: Радомир Путник, Миломир Краговић, Перо Златар, Дејан Папић и аутор.
Текстове казује: Сузана Петричевић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 18. ФЕБРУАРА 2013.
УТОРАК, 19. ФЕБРУАР, 19.00
„Међу нама: НЕЉУБАВНЕ ПРИЧЕ – НЕМОГУЋНОСТ ОДНОСА“
Учествују: Маша Ребић, Миња Богавац и Даница Николић Николић.
ЧЕТВРТАК, 21. ФЕБРУАР, 19.00
Српско књижевно друштво и Удружење књижевника Србије
Промоција књиге прича групе аутора
„ЗЕМАЉСКИ ДУГОВИ“
са Ивом Андрићем као јунаком прича
Приређивач: Милован Марчетић;
Издавач: Лагуна.
Учествују: Милисав Савић, Мирослав Јосић Вишњић, Љиљана Ђурђић, Игор Маројевић, Весна Перић, Вуле Журић, Милован Марчетић, и други присутни аутори.
ПЕТАК, 22. ФЕБРУАР, 19.00
ПЕСНИЦИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – СЛОБОДАНУ РАКИТИЋУ У ЧАСТ
Учествују: Милан Махајловић, Дара Вучинић, Радомир Стојановић, Милица Јефтимијевић Лилић, Мирко Жарић, Ратко Поповић, Миомир Јовановић, Ненад Раденковић, Живојин Ракочевић, Лела Марковић и Ранко Ђиновић.
ПРИЛОЗИ 1 И 2: КОНКУРС ГРАДА ГРАЦА
08.2.2013.
Аустријски културни форум обавестио је Удружење књижевника Србије да је аустријски град Грац објавио позив за подношење захтева за стипендију, која ће омогућити једном књижевнику или књижевници боравак од годину дана (од 1. септембра 2013. до краја августа 2014) у прелепом Грацу, где ће имати обезбеђен смештај у дворцу Cerrini, храну, као и стипендију у висини од 1.100 евра месечно. У таквом амбијенту књижевник ће моћи да се посвети свом раду. Пожељно је да тај рад буде повезан са литерарном сценом Граца, односно да постоје културни и језички афинитети према Грацу, као и основно знање немачког језика.
Појединости се могу сазнати на адреси:
http://www.kulturserver-graz.at/kulturamt/33
http://www.kulturservergraz.at/pdfs/richtlinien_stadtschreiberin.pdf
Пријаве се могу послати
поштом – до 31. марта 2013:
Kulturamt der Stadt Graz
Stigergasse 2
A-8020 Graz
kulturamt@stadt.graz.at
Контакт:
Frau Elvira Maurer
0043/(0)316/872-4907
elvira.maurer@stadt.graz.at
_____________________________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 13. ФЕБРУАР,12.00
Академик РАДОМИР ИВАНОВИЋ:
СНОВИ И СУДБИНЕ У НАРАТИВНОЈ ПРОЗИ МИХАИЛА А. ШОЛОХОВА (студија)
Учествују: проф. др Богдан Косановић, проф. др Милош Ђорђевић, мр Ана М. Зечевић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 14. ФЕБРУАР, 12.00
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ ВАЊЕ БУЛИЋА
Учествују: Радомир Путник, Миломир Краговић, Перо Златар, Дејан Папић и аутор.
Текстове казује: Сузана Петричевић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Петак, 8. 2 2013.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА
(Издавач Admiral Books)
Учествују: адвокат Горан Петронијевић, др Драган
Костић, књижевник Мирко Милорадовић и Славица Граховац.
УОЧИ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ СМРТИ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ
(16. мај 1898 – 11. фебруар 1993)
ОБЈАВЉЕНА ЊЕНА ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА
Приређивање и објављивање научног издања Целокупних дела Д. Максимовић представља досад највећи научно-издавачки подухават у нашој књижевности, поготово ако се има на уму забрињавајуће стање критичког издавања српских писаца, као темеља сваке културе. Довољно је рећи да таво издање још немају ни великани као што су Дучић и Андрић, а да започети посао на оваквом издању Вука траје више деценија, док критички приређена дела М. Црњанског излазе на прескок и у размацима од више година. Тако припремана издања се губе на тржишту, тешко се комплетирају и налазе на једном месту.
У случају Д. Максимовић све је супротно: приређивање њених Целокупних дела вршено је у исто време, по истој методологији и у сталној међусобној координацији истраживача, и сва су се одједном, у мају ове године, појавила у књижарски излозима. То је веома важно, јер некоординирани појединачни рад истраживача с прекидима и на дуже време,
како се код нас по правилу ради, нужно мора бити неуједначен, а резултати објављени на почетку застаревају у односу на оне који се објављују на крају.
Овај посао захтевао је да се утврди и опише пут сваког текста Д. Максимовић од прве верзије у рукопису, преко првог објављивања у периодичним публикацијама, а потом и у збиркама, до коначне верзије коју му је песникиња за живота дала. Не треба ни помињати колико је то био компликован и обиман посао, поготово ако имамо на уму укупан обим и разноврсност дела Д. Максимовић, а нарочито ако се води рачуна о томе колико пута и на којим све местима су прештампавани њени радови, посебно њена поезија и књижевно
стваралаштво за децу. Пред носиоцима овог посла стајала је читава шума сваковрсних, непознатих и недоступних, података, скривених у великом броју најразноврснијих новина и листова, часописа, књига, фоно и видео записа, итд., до којих је прво требало доћи, а потом сваки од њих темељно обрадити и разјаснити.
Тај посао извршила је завидно компетентна екипа научних радника: (проф. др Љубица Ђорђевић, академик Радован Вучковић, проф. др Станиша Тутњевић, проф. др Душан Иванић, проф. др Живан Живковић, проф. др Бојан Ђорђевић, др Ана Ћосић Вукић, др Нада Мирков Богдановић, проф. др Слободан Ж. Марковић, Зорица Ивковић Савић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Миодраг Сибиновић, Радован Поповић и проф. др Александра Вранеш). Председник приређивачког одбора био
је проф. др Светозар Ж. Марковић, а уредник издања проф. др Станиша Тутњевић.
За приређивачким делом овог издања не заостаје ни његов издавачки аспект. Јер, његови приређивачки квалитети уопште не би дошли до изражаја да Целокупна дела нису изашлаодједном. Ради се о 10 томова са, просечно, 850 страна Б 5 формата, или о 20 „обичних“ књига са, просечно, по 450 страна. То би био импресиван издавачки подухват чак и да се ради само о пуком прештампавању толико обимне грађе, а камоли ако се има на уму обим и сложеност припремања и штампања критичких издања које захтева огроман труд и време.
Издавачи Дела су Задужбина „Десанка Максимовић“, Службени гласник и Завод за уџбенике. Приређивачке послове је обавила и ауторска права обезбедила Задужбина, припрему за штампу и штампање обавио је Гласник, а трошкове хартије сносили су Гласник и Завод за уџбенике. Било би праведно истаћи да је на то да се већ раније приређена Дела објаве, и то сва одједном, пресудно утицаo господин Слободан Гавриловић, директор Гласника.
_______________________________________________________________________________________
СЛОБОДАН РАКИТИЋ (1940-2013)
Ч Е Т Р Д Е С Е Т Н И Ц А
СУБОТА, 9. 2. 2013.
9.30
НОВО ГРОБЉЕ, АЛЕЈА ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА
11.00
ПАРАСТОС У САБОРНОЈ ЦРКВИ
___________________________________________________________________
Бранко Стевановић
ВАЖНЕ ГОДИШЊИЦЕ
ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА 2013.
Платон Атанацковић (световно име Павле) (1788-1867), епископ будимски
и бачки, председник Матице српске .....................................................................225. год. рођења
Петар II Петровић Његош (световно име Раде) (1813-1851).............................200. год. рођења
Светолик Ранковић (1863-1899)...........................................................................150. год. рођења
Милета Јакшић (1863-1935)...................................................................................150. год. рођења
Танасије Младеновић (1913-2003).......................................................................100. год. рођења
Ерих Кош (1913-2010)............................................................................................100. год. рођења
Бранислав Црнчевић (1933-2011).........................................................................80. год. рођења
ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ 2013.
Иван Гундулић (1589-1638)...................................................................................375. год. смрти
Јосиф Панчић (1814-1888), лекар, ботаничар, први председник
Српске краљевске академије..................................................................................125. год. смрти
Бранислав Нушић (Алкибијад Нуша) (1864-1938)...............................................75. год. смрти
Момчило Настасијевић (1894-1938)......................................................................75. год. смрти
Бранко Лазаревић (1883-1963)..............................................................................50. год. смрти
Десанка Максимовић (1898-1993).........................................................................20. год смрти
_______________________________________________________________________________
НА ДАНАШЊИ ДАН ПРЕ 80 ГОДИНА РОЂЕН ЈЕ БРАНА ЦРНЧЕВИЋ
Бранислав Црнчевић
(1933-2011)
(Из књиге афоризама „Говори као што ћутиш“,
Просвета, Београд 1966)
Осећам да би многи жртвовали мој живот за своја убеђења.
Способан човек оде у четнике а враћа се из партизана.
Тешко једном миру између два рата.
Ја немам заслуга, мени је све плаћено.
Пролетери свих земаља, уозбиљите се!
Култ личности је половина од култа дволичности.
Живни и пусти друге да живну.
Човеку је лакше објаснити да је срећан него да је сит.
Слободан човек мисли шта хоће и једе шта има.
Сат је украс, време се мери кашиком.
У срећним земљама човек има правода буде несрећан.
Ми имамо најсавршеније иностранство на свету.
Тешко је бити Србин,али касно.
Молим смрт да не буде толико озбиљна, а живот да не буде толико смешан.
Склоните се, долази будућност.
|
|
СРЕДА, 6.ФЕБРУАР
12.00
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УКС ЗА 2012. ГОДИНУ:
ПРОФ. ДР МИОДРАГ СИБИНОВИЋ
Учествују: Никола Бертолино, Људмила Поповић, Вукашин Костић, Радомир Андрић и добитник Повеље.
Преводе професора Сибиновића са руског, белоруског и украјинског језика казују Тања Бошковић и Ратомир Рале Дамјановић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
18.00
КЊИЖЕВНА СРЕТАЊА:
БРАНКА И СТЕВАН ТОДОРОВИЋ
Учествују: Мирјана Мариншек Николић, Бранка Тодоровић, Стеван Тодоровић и Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 7. ФЕБРУАР, 12.00
С Е Ћ А Њ Е
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
(1940–2013)
Учествују: Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Драган Лакићевић, Милица Јефтимијевић Лилић и Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА
НОВИ САД
срдачно Вас позива на свечано уручење
НАГРАДЕ МЛАДЕН
ЛЕСКОВАЦ
ЈОВАНУ ДЕЛИЋУ
за целокупно научно дело из области историје српске књижевности.
Говори
проф. др Душан ИВАНИЋ
Награда ће бити уручена
у среду 6. фебруара 2013. године у 12 часова
у Свечаној сали Матице српске.
______________________________________________________________________________
ПРА МИЛАН ОД ЛУЖИЦЕ
ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ У ШУМАТОВЦУ
У суботу, 2. фебруара, у ресторану Шуматовац, с почетком у 20 часова, наступиле су групе Ренесанс и Слободни стругари.
Песме Пра Милана Младеновића од Лужице, философа, песника, вечитог београдског и свејугословенског бунтовника, већинског власника певачких текстова и идејног творца групе Слободни стругари, казивао је и певао сам песник са музичарима и гостима, а пратила их је музика етно, амбијенталног и класичног звука и носталгичног призвука, инспирисана мисаоним богатством Младеновићевих стихова.
1.2.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. ФЕБРУАРА 2013.
СРЕДА, 6.ФЕБРУАР
12.00
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УКС ЗА 2012. ГОДИНУ:
ПРОФ. ДР МИОДРАГ СИБИНОВИЋ
Учествују: Никола Бертолино, Људмила Поповић, Вукашин Костић, Радомир Андрић и добитник Повеље.
Преводе професора Сибиновића са руског, белоруског и украјинског језика казују Тања Бошковић и Ратомир Рале Дамјановић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
18.00
КЊИЖЕВНА СРЕТАЊА:
БРАНКА И СТЕВАН ТОДОРОВИЋ
Уредник и водитељ:
Миљурко Вукадиновић
ЧЕТВРТАК, 7. ФЕБРУАР, 12.00
С Е Ћ А Њ Е
СЛОБОДАН РАКИТИЋ
(1940–2013)
Учествују: Адам Пуслојић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Драган Лакићевић, Милица Јефтимијевић Лилић и Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________
МАТИЦА СРПСКА
срдачно Вас позива на представљање петокњижног издања
САБРАНЕ ПЕСМЕ НОВИЦЕ ТАДИЋА
Издавач „Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори”, Издавачки центар
Скуп ће
поздравити
проф. др Драган Станић, председник Матице српске
доц. др Драго Перовић, председник Матице српске –
Друштва чланова у Црној Гори
О књигама ће говорити
проф. др Јован Делић, Селимир Радуловић
и др Драган Хамовић, приређивач
Уторак, 5.фебруар 2013. године, 12 часова,
Свечана сала Матице српске
_______________________________________________________________________________
Белешка о приређивању Сабраних песама Новице Тадића
„Састављам бесконачну поему од мноштва фрагмената. Расте неко чудо под мојом руком, пред мојим лицем.“
Новица Тадић, Записи
Чини се да сваки посвећенији песник тежи јединственој књизи своје поезије, да га сама поезија на такву мисао наводи. Памтимо изјашњење Новице Тадића о тој тежњи коју је образлагао Маларме, и не само он. Ипак, практични и издавачки разлози често не погодују остварењу таквог подухвата, чак и кад је очевидно реч о дубоко заокруженојпоезији, дуго и помно израђиваној. Запис „Белешке о мојим књигама“ – који смо поставили „уместо предговора“ на почетак првог тома Сабраних песама Новице Тадића – у којима је песник пропратио сваку од својих збирки ефектним коментарима, указује на пуну свест о унутрашњој биографији проткиваној кроз седамнаест обликованих подцелина једне велике, надтекстовне целине, писане готово четири деценије.
Идеја о збиркама као сложеним поетским ентитетима била је несумњиво у основи песникове „поетике композиције“. О томе јасно говори и једно песниково сведочење, а подупире га и низ самоприређивачких решења. „Не знам како је са другим песницима, али сваки покушај избора из моје поезије (а њих је досад био немали број)“ – писао јеТадић у белешци уз књигу Скакутани и кезила (2002) – „сучељавао ме је с проблемом измештања појединих песама из циклусних и ширих целина од којих су оне добијале, нека више нека мање, додатан смисао и оправдање, док су њихова фрагментарност и намерна недореченост твориле у новим везама резултате и ефекте који су и мене изненађивали“ (стр. 137). Уместо да сачини избор из поезије,
песник је у наведеној књизи објединио прву и другу своју збирку у целини, а комбинације између две или више целих збирки сачињавао је у више наврата (Улица и Потукач, 1999; Ноћна свита, 2000; Ждрело, 2001). Враћајући се ранијим збиркама, Тадић је и даље радио на појединачним песмама (редигујући, скраћујући или дописујући песме), мењао њихов графички прелом, али је, још и чешће, прибегавао прекомпозицији циклуса и читавих збирки, проширивао њихов садржај новим или другде објављеним песмама. Рад на песмама и збиркама није престајао ни после поновљених издања.
У електронској заоставштини песниковој – коју нам је учинила доступном песникова супруга Зорица Тадић – пронашли смо и радну верзију (неоствареног) издања под насловом „Песме“. Тадић је овде дотадашњи песнички опус изделио у три књиге, дајући, у основи, хронолошки след збирки, понегде ипак нарушаван из необјашњених ауторских разлога. Три Quark Xpress документа (Pesme1, Pesme2, Pesme3) садржe и дорађене верзије већине дотадашњих збирки, од тога неке прилично измењене у односу на претходнаиздања, нарочито у композицији, али и садржају, укључујући и премештања циклуса и песама у друге збирке. За Тадићеву поезију до збирке Тамне ствари (2003) прихватили смо облик песама и унутрашњи распоред збирки из ова три документа као последњу ауторску вољу. Збирке из последње деценије дате су према првим и јединим издањима.
Приређујући издање Сабраних песама годину дана након прераног одласка Новице Тадића (1949–2011) одлучили смо да се доследно држимо хронолошког начела. Четири тома (приближног обима) оквирно обухватају по једну Тадићеву ауторску деценију, од Присуства (1974) до збирке Ту сам, у тами (објављене постхумно, 2011). Предмет додатног, петог тома јесу песме из недовршеног рукописа „Ја и моја пратња“ и оне рукописане у радној
бележници, које су, убрзо по песниковој смрти, рашчитане и објављене (Ја и моја пратња, Завод за уџбенике, Београд, 2011), потом и збирка записа што је такође остала недовршена, као и употпуњена персонална библиографија.
На оквирима ових четири тома стоје речи снажне и инструктивне песникове ауторефлексије, на самом почетку и на самом крају, уместо предговора и уместо поговора. Поред, већ поменутих, сведених аутокоментара сваке збирке посебно, на почетку првог тома нашао је место и кратак лирскомемоарски осврт на најраније доба и завичај, док на крајучетвртог тома доносимо мозаик песникових поетичких исказа, одабраних из песникових интервјуа за потребе зборника радова Новица Тадић, песник (Краљево, 2009).
Др Драган Хамовић
31.1.2013.
ПРЕМИНУО СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ
Слободан Павићевић (1942-2013), аутор обимног и разнородног књижевног дела (поезија, песме и бајке за децу, драме, сценарија, антологије...), био је један од најзначајнијих писаца и културних посленика у Србији, дугогодишњи уредник у крагујевачким часописима и издавачким кућама, покретач и, током две деценије (1973–1993), главни и одговорни уредник часописа за књижевност, уметност и културу Кораци. Био је члан најугледнијих књижевних жирија (Меша Селимовић, Милан Богдановић, Матићев шал). Павићевић је у неколико мандата био члан Управе Савеза књижевника Југославије и Управе УКС. Поезија му је преведена
на петнаестак језика, а појединачне књиге - на енглески, немачки и словеначки језик.
Добитник је Златне значке КПЗ Србије, Вукове награде, Награде Стражилово, Награде Невен, Награде Змајевих дечјих игара за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, Награде Одзиви Филипу Вишњићу, Награде Младост за драму, Награде КПЗ Крагујевца за најбољу књигу године (два пута), Ђурђевданске награде Града Крагујевца, Змајевог штапа Змајевих дечјих игара, и других.
Слободан Павићевић није дочекао националну пензију, која му је, одлуком Комисије Министарства културе, недавно додељена.
30.1.2013.
ВЕЧЕ АФОРИЗАМА И ПЕСАМА
О ЖЕНАМА И МУШКАРЦИМА
У РЕСТОРАНУ
СТЕНКА
Београд, 29. јануар - Афористичари Александар Чотрић, Бојан Љубеновић, Владимир Драмићанин и Владимир Ћалић и песник Миодраг Јакшић одржаће књижевно вече под називом "Лепота порока", у суботу, 2. фебруара, од 19 часова, у београдском ресторану "Стенка", на Сајамском кеју, код новог моста преко Аде.
Они ће говори афоризме и песме о женско-мушким односима, удварању, љубави, еротици, сексу, браку, неверству, растанцима...
Том приликом биће представљена и књига "Лепота је пролазна", зборник афоризама о женама и мушкарцима у којем се налазе мисли двадесет четворо аутора. У књизи су заступљени: Александар Баљак, Александар Чотрић, Александар Новаковић, Бојан Љубеновић, Дејан Милојевић, Драган Шушић, Драгутин Минић Карло, Душан Пуача, Ђорђе Оташевић, Јово Николић, Милан Бештић, Милан Тодоров, Милко Грбовић, Мирослав Средановић, Раде Јовановић, Раде Петковић, Растко Закић, Саво Мартиновић, Слободан Симић, Веселин Лари Мишнић, Весна Денчић, Витомир Теофиловић, Владимир Јовићевић Јов и Зоран Т. Поповић). Књигу је објавио Београдски афористичарски круг, а приредили су је Александар Баљак и Душан Пуача.
Улаз на књижевно вече је слободан.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
__________________________________________________________
СРПСКИ АУТОРИ У СВЕТСКОЈ АНТОЛОГИЈИ
ХУМОРИСТИЧКО-САТИРИЧНЕ ПРИЧЕ
Београд, 29. јануар - Српски аутори Александар Чотрић и
Јасмина Буква из Београда и Веселин Милићевић из Врбаса уврштени су у
светску антологију савремених хумористичко-сатиричних прича "У кући
Срећника" ("На гости Шастливеца"), која је објављена у Бугарској.
Антологију је приредио књижевник из Софије Јордан Попов. Чотрићеву причу
"Српска посла" превео је Ганчо Савов, Милићевићу причу "Мој отац
гастарбајтер" превео је Јанко Митев, а Крсто Крстев је превео причу
Јасмине Букве "То је то".
У антологији, која се појавила недавно, поводом сто
педесет година од рођења највећег бугарског хумористе Алека
Констатинова, налазе се приче 22 аутора из Аустрије, Албаније, Бугарске,
Бразила, Естоније, Италије, Канаде, Мађарске, Македоније, Молдавије,
Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Украјине и Хрватске.
Највећи број прича из антологије награђене су
међународним признањем "Алеко", које се од 1966. године додељује у
бугарском граду Свиштову, родном месту Алека Константинова, који је
писао под псеудонимом Шастливец (Срећник).
Александар Чотрић (2012), Јасмина Буква (2007) и
Веселин Марковић (2009) лауреати су ове награде која се додељује 13.
јануара, на дан рођења бугарског Бранислава Нушића - Алека Констатинова
(1863-1897).(крај)
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
28.1.2013.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 31. ЈАНУАР,12.00
ПОРТРЕТ ПЕСНИКА ПЕТРА ПАЈИЋА
Учествују: Марко Недић, Драган Хамовић, Радомир Андрић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 1. ФЕБРУАР, 19.00
ДИМИТРИЈЕ БЈЕЛИЦА: ЗНАМЕНИТИ СРБИ
(Иво Андрић, Никола Тeсла, Светозар Глигорић)
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Московски књижевни часопис „Наша улица“ (www.nashaulitsa.narod.ru) у броју 158 од 13. јануара 2013. године, донео је избор од 77 песама познатог српског песника Владимира Јагличића у преводима Виктора Широкова. У питању је један пресек из Јагличићевог стваралаштва од његове прве песничке збирке „Изван ума“, (1991) до песама из збирке „Поседи“ (2011).
За последња три месеца Јагличићу је на руски језик преведено више од 150 песама, од којих су многе објављене на руским сајтовима за поезију (poezija.ru, fabula, klubocek итд), од стране десетак преводилаца (др Ирена Фешченко-Скворцова, др Јуриј Лукач, др Олег Комков, Александар Кабанов, Александар Мељник, Јуриј Лифшиц, Галина Булатова, Едуард Учаров, Никита Винокуров, Сергеј Шоргин, Сергеј Шелковиј, итд.).
________________________________________________________________
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ и МУЗЕЈ ВУКА И ДОСИТЕЈА
Поштовани пријатељи,
Позивамо Вас да нам се 28. јануара у 13 часова придружите у Музеју Вука и Диситеја где ће поводом Дана Светог Саве бити реализован програм захваљујући којем ћемо, са различитих аспеката и кроз разнородне медије, имати прилику да сагледамо лик и деловење Светог Саве.
Тежећи да на што непосреднији начин сагледамо лик и дело Светог Саве посетиоци Музеја Вука и Доситеја биће у прилици да виде три дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века Народног музеја у Беогрду од којих посебно издвајамо слику Свети Сава благосиља српчад аутора Уроша Предића. Овом приликом из награђених радова и наступа хора ученика ОШ Вук Караџић сазнаћемо како деца виде Растка Немањића и шта за њих значе велке идеје којима су бројни великани наше културне историје посветили читаве животе.
У Музеју посвећеном прегаоцима српске културе, захваљујући чијем деловању су просветитељским идејама унапређивани наш језик, култура и историографија, присетићемо се улоге и значаја првог српског просветитеља. Ширећи дух просветитељства, писмености и образовања Свети Сава је омогућио да се у и потоњими средњовековним епохама динамично развија свест о значају и нужности образовања. На који начин је деловање Светог Саве раније схватано можемо сазнати како из бројних историографских докумената тако и из народних предања. Међутим, захваљујући манифестацијама попут ове која ће бити реализована у Музеја Вука и Доситеја, бићемо у могућности да уочимо на који начин се данас перципирају просветитељске тековине те колики значај за нас имају узвишене идеје учености, напретка и развоја.
Позивамо Вас да нам се у понедељак 28. јануара у 13 часова придружите у Музеју Вука и Доситеја где ћемо захваљујући новој поставци посвећеном Вуку Каражићу и Доситеју Обрадовићу те програму посвећеном Светом Сави прославити дан писмености и образовања.
Гордана Грабеж, уредник за односе са јавношћу,
НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
25.1.2013.
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, Миљурко Вукадиновић, Балша Рајчевић;
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_____________________________________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНО ДРУШТВО
РАКОВИЦА
Милан Стојановић
„КУЋА ТАЈНА ДУША“
(збирка песама на српском, македонском и ромском језику)
О књизи говоре: aкадемик Војислав Максимовић, Душица Илкин, књижевница,
Радомир Андрић, председник УКС, Милица Јефтимијевић Лилић, потпредседница УКС, Божидар Младеновић,књижевник, и Виктор
Б. Шећеровски, издавач.
Гости вечери: представници Националне заједнице Македоније и представници Ромске заједнице.
Стихове казује: Зоран симоновић
У музичком делу програма учествују
ученици музичке школе „Даворин Јенко“
Домаћин вечери:
Никола Рајаковић
Понедељак,
28.01.2013.год. у 18 часова
Галерија Центра за културу
Раковица
Мишка Крањца 7
_____________________________________________________________________________________________________________
ЕВРОПСКИ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИ ФЕСТИВАЛ
Позивамо песнике из свих европских земаља да учествују на четвртом ЕВРОПСКОМ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКОМ ФЕСТИВАЛУ, који ће се одржати 2. и 3. марта 2013. године у хали МАСТЕР Новосадског сајма, у оквиру 19. МЕЂУНАРОДНОГ САЛОНА КЊИГА, у организацији Банатског културног центра (БКЦ) и Новосадског сајма.
ЕВРОПСКИМ ФЕЈСБУК ПЕСНИЧКИМ ФЕСТИВАЛОМ желимо да покажемо да је поезија универзална творевина људског духа која не признаје границе и баријере између песника, нација, држава и језика.
Циљ Фестивала је да се песници који сарађују на Фејсбуку (објављују своје песме, читају и коментаришу једни другима поезију) сретну, лично упознају на Фестивалу, чују једни друге док говоре своје стихове и своју виртуелну комуникацију претворе у стварну. Песници који не буду у могућности да присуствују, моћи ће да учествују у Фестивалу преко Фејсбука, тако што ће своју песму поставити на зид странице Фестивала, која гласи: Европски Фејсбук песнички фестивал.
Начин пријављивања за Фестивал: послати, до 14. фебруара, једну необјављену песму на матерњем језику и личне податке (име, презиме, адреса, телефон) на електронску адресу: fejsbukfestival@gmail.com
Молимо песнике да у пријави наведу да ли ће приасуствовати Фестивалу или ће учествовати преко фејсбука.
Програм, са распоредом учешћа песника 2. и 3. марта, биће благовремено објављен.
Песме учесника биће обајвљене у зборнику у издању БКЦ-а као електронско издање на компакт диску.
Жири БКЦ-а који ће пратити рад фестивала, песника са најбољом песмом наградиће објављивањем нове песничке књиге (до четири ауторска табака) у издању БКЦ-а.
Право учешћа имају сви који пишу поезију, без ограничења - старосног, полног, верског, националног, професионалног...
Европски Фејсбук песнички фестивал биће емитован уживо путем веб камере на интернет адреси
EVROPSKI FEJSBUK PESNIČKI FESTIVAL biće emitovan uživo putem veb kamere www.bkc.devbin.org и на тај начин бити доступан публици целог света.
За учешће на прошлогодишњем Фестивалу пријавило се 350 песника из 20 земаља света (око 100 градова). Око 150 песника је лично учествовало на Фестивалу.
Телефон за информације: +381 (0) 23/781-552;
Електронска пошта: fejsbukfestival@gmail.com
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL
Poets from all European countries are invited to
participate in the fourth EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL which will take
place on the 2nd and the 3rd of March 2013 in Master Hall of Novi Sad Fair,
during the 19th International Book Fair. The festival is organized by Banat's
Cultural Center (BKC) and Novi Sad Fair.
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL wants to prove
that poetry is an universal creation of human spirit which does not recognize
borders and barriers among poets, nations, countries and languages.
The aim of the festival is the gathering of the
poets who cooperate on Facebook (by publishing their poems, reading and
commenting on each other's poetry), and we want them to meet, to get to know
each other in person at the Festival, to hear each other reciting their verses
and transform their virtual literary communication into communication in the
real world. If anyone is unable to attend, they can still participate at the
Festival by posting their poems on the wall of the Festival's Facebook profile:
European Facebook Poetry Festival.
All the people who write poetry, regardless of
their age, gender, religion, nationality or profession have the right to
participate at the festival.
How to register: Send one unpublished poem
written in your mother tongue and your personal data (name, surname, address,
phone number) on the following email address: fejsbukfestival@gmail.com The
deadline for submission is the 14th of February. We kindly ask the poets to
state in their application whether they will be attending the festival or taking
part via Facebook. The poets' participation schedule for the 2nd and 3rd of
March and the exact program of the Festival will be announced in due time.
The poems sent in applications will be published by
BKC in an anthology (festival participants' poems) in an electronic edition, on
CD. The BKC's jury will follow the Festival's progress and award the author of
the best poem with a publication of her/his new book of poetry (not more than
48 pages).
EUROPEAN FACEBOOK POETRY FESTIVAL will be
broadcasted live by a web camera on the internet address www.bkc.devbin.org and in this way it will be available for
viewing for the poets who cannot attend it in person, and for audiences around
the world.
Approximately 350 poets from 20 countries
and almost 100 cities applied for the third EUROPEAN FACEBOOK POETRY
FESTIVAL that took place at The Book Fair in NoviSad and about 150 poets made
an appearance at the Festival, while others participated via Facebook.
For all information call +381 (0) 23/781 – 552, or
send your questions to an email address: fejsbukfestival@gmail.com
_____________________________________________________________________________________________________________
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА КЊИЖЕВНИКЕ – САМОСТАЛНЕ УМЕТНИКЕ
Подсећамо самосталне уметнике да је рок за подношење пореских пријава 15. фебруар (напомена: 15. и 16. фебруар су нерадни дани). Молимо да се придржавате рока, јер пореске управе могу да примене казнене мере. Према аконтационим решењима (уз олакшицу од 43%) приход на текућем рачуну за целу 2012. годину је могао да буде приближно 380.000 динара. Град Београд преко Удружења финансира по том основу предвиђену годишњу обавезу за ПИО (51.474,72) и здравство (28.779). Уколико сте премашили наведени приход, по достављању пореске пријаве и добијању коначног решења за 2012. годину од пореске управе, треба да платите разлику.
Град Београд још увек није уплатио доприносе за четврти квартал 2012. године. Спискови су припремљени и чекамо уплату. Услед претходних мањих уплата и одбијања камата због кашњења од стране Града, стање на рачунима уметника у пореским управама је у минусу.
Министарство финансија и привреде је преко медија обавестило привреднике и грађане који на дан 31.10. 2012. године имају пореска дуговања да под одређеним условима могу стећи услов за отпис затезних камата и мировање главног пореског дуга. Услов за ову пореску олакшицу се стиче измирењем текућих пореских обавеза које доспевају у новембру и децембру 2012. године и јануару 2013. године, и то најкасније до 31. јануара 2013. године. После тога ови услови више неће важити.
О овоме се можете детаљно распитати у својим пореским управама, као и на интернет страницама Министарства финансија и привреде (www.mfp.gov.rs) и Пореске управе Србије(www.poreskauprava.gov.rs).
Закон о условном отпису камате и мировању пореског дуга http://www.poreskauprava.gov.rs/pdf/ZakonOtpisKamata.pdf
Обавештење о условном отпису камате и мировању пореског дуга http://www.poreskauprava.gov.rs/pdf/ObavestenjeOtpisKamata.pdf
Бранко Стевановић, председник Комисије за социјална и статусна питања УКС
22.1.2013.
МИЛОРАД МИША ЂУРИЋ (1937-2013)
PREMINUO KNJIŽEVNIK MILORAD MIŠA ĐURIĆ (1937-2013)
BELEŠKA UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE O MILORADU MIŠI ĐURIĆU
POSLATA NA KONKURS ZA NACIONALNU PENZIJU (2011), KOJU ĐURIĆ, NAŽALOST, NIJE DOBIO:
• MILORAD MIŠA ĐURIĆ •
Pesnik, pripovedač, antologičar i esejista Milorad Miša Đurić (1937) spada među najuglednije srpske pisce. Objavio je sedamnaest knjiga pesama, priča i eseja. Takođe je objavio trinaest neprocenjivih antologija iz narodne književnosti. Priredio je preko četrdeset knjiga izabranih dela klasičnih srpskih i ruskih pisaca. Radio je 35 godina kao urednik Srpske književne zadruge, negujući stare i kreirajući nove edicije. Tako je, u teškim vremenima, iz Đurićevih ruku srpska kultura u drugoj polovini XX veka dobila
zlatnu biblioteku.
Poezija Milorada Đurića enciklopedijski je zabeležena kao „prevashodno refleksivna, u tematskom i izražajnom pogledu počiva na ukrštanju i prožimanju tradicionalnih i modernih, nacionalnih i opštih,
rodoljubivih i kritičkih elemenata i dominantnoj ulozi jezika u traganju za pesničkim odgovorima“. Obnovio je u srpskoj poeziji pesničku pripovetku i napisao prvi srpski pesnički roman Led u vinogradu. On s dubokim poznavanjem piše o licu i naličju i predaka i potomaka. Ovo njegovo svojstvo s razlogom je označeno kao „moralna pobuna“.
O Đurićevom pesničkom delu pisali su poznati književni kritičari i poznati pesnici (pored ostalih – Slobodan Rakitić, Branislav Petrović, Dragomir Brajković, Vladimir Jagličić), slažući se u oceni da „Milorad Đurić zauzima posebno mesto u savremenom srpskom pesništvu“. Njegove pesme zastupljene su u mnogim antologijama i prevedene na desetak jezika.
Za svoj književni rad Milorad Đurić drbio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, Zlatnu značku KPZ Srbije, Medalju priznanja i zahvalnosti – o stogodišnjici Srpske književne zadruge, Nagradu Kruna Despota Stefana, Nagradu BIGZ-a, Nagradu za knjigu godineGrigorije Božović, Nagradu Milan Rakić i Nagradu Srpske književne zadruge za životno delo.
____________________________________________________________
С А У Ч Е Ш Ћ А
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POŠTOVANE KOLEGE
PRIMITE MOJE NAJDUBLJE SAUČEŠĆE POVODOM SMRTI PESNIKA MILORADA ĐURIĆA.
BABKEN SIMONJAN,
KNJIŽEVNIK,
POČASNI KONZUL REPUBLIKE SRBIJE
U JERMENIJI
21.01.2013. JEREVAN
_____________________________________
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POSTOVANE KOLEGE,
PRIMITE NASE NAJDUBLJE SAUCESCE POVODOM SMRTI
PESNIKA MILORADA DJURICA.
VARDAN AKOPJAN
PREDSEDNIK SAVEZ PISACA
REPUBLIKE NAGORNI KARABAH
___________________________________________
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA
SRBIJE
BEOGRAD, FRANCUSKA 7
POŠTOVANE KOLEGE
PRIMITE NAŠE NAJDUBLJE
SAUČEŠĆE POVODOM SMRTI PESNIKA MILORADA ĐURIĆA.
MOLIMO VAS DA PRENESETE NAŠE
SAUČEŠĆE GOSPOĐI LJUBICI MILETIĆ.
BABKEN SIMONJAN,
POČASNI KONZUL
REPUBLIKE SRBIJE U JERMENIJI
LEVON ANANJAN,
PREDSEDNIK SAVEZA PISACA
JERMENIJE
VARDAN AKOPJAN,
PREDSEDNIK SAVEZA PISACA
KARABAHA
GEVODG GUŠČJAN,
ĐAKON, PROFESOR TEOLOGIJE
22.01.2013.
JEREVAN
_____________________________________________________________
В связи с кончиной высокочтимого господина Милорада Джурича
глубоко соболезную родным его, лично госпоже Любице Милетич,
а также всему писательскому сообществу Сербии.
Вечная память новопреставленному Милораду!
Иван Чарота (Беларусь)
________________________________________________________
Као да сам изгубио старијег брата.
Нисам имао прилику са Милорадом Ђурићем свакодневно да шетам вртом: живело се далеко.
Али сам се наразговарао и насјетовао с њим на безгласну даљину, како ћемо нас двојица и одсад, док будем са ове стране.
В. Јагличић
_________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
___________________________
БЕСЕДНИЦИ
Нур Гдхаиб
Зорана Живановић
Ана Јовановић
Ивана Јовановић
Мина Кисић
Јана Милосављевић
Катарина Петраш
Стефан Сапунџић
Нина Симић
Жарко Урошевић
ЖИРИ
Срђан Воларевић, писац
Лабуд Драгић, писац
Виолета Јелачић Србуљ, проф. реторике
Ана Новаковић, проф. веронауке
Бранко Стевановић, писац
_______________________________________________
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
Учествују:
ЊЕГОВO ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ВИКАРНИ ЕПИСКОП ХВОСТАНСКИ Г. АТАНАСИЈЕ
БРАТИСЛАВ ПЕТКОВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ
РАДОМИР АНДРИЋ, ПРЕДСЕДНИК УКС
МИЛО ЛОМПАР, БЕСЕДНИК
ПЕСНИЦИ: МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ И СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ
ГЛУМЦИ: БИЉАНА ЂУРОВИЋ И МИЛАН ЦАЦИ МИХАИЛОВИЋ
ВАСИЛИСА, ПРИМАДОНА ЕТНО ПЕСМЕ, И ДРАГАН БАНОВИЋ, МУЗИЧКА ПРАТЊА
БОЈАНА ПЕКОВИЋ, ГУСЛЕ, И НИКОЛА ПЕКОВИЋ, ХАРМОНИКА
ХОР СЛОГА ПРИ ХРАМУ СВ. ГЕОРГИЈА У СМЕДЕРЕВУ; ДИРИГЕНТ ТАЊА ПЕТРОВИЋ
ВОДИТЕЉИ: МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ И ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
__________________________________________________________________
СПЕНС, НОВИ САД
ЧЕТВРТАК, 24. 1. 2013, 18.00
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЧЛАНОВА ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ
И УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ:
ДРАГОМИР ШОШКИЋ
РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ
САША НИШАВИЋ
СТОЈАН СИМИЋ КРПИЦА
_______________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
С А О П Ш Т Е Њ Е
Удружење књижевника Србије има задовољство да саопшти да је угледна међународна фирма DHL поклонила Удружењу висококвалитетан рачунар са софтвером и припадајућим уређајима, други за две године. Први је инсталиран у Редакцији „Књижевних новина“, а други у канцеларији секретара УКС
ДОЈЧЕ ПОСТ ДХЛ (Deutsche Post DHL) је водећа светска компанија у области поштанских и логистичких услуга, са више од 275.000 запослених у преко 220 земаља широм света. Реч је о друштвено одговорној корпорацији која има различите програме за очување животне средине, унапређење друштвене заједнице и едукацију.
На скромној свечаности у Удружењу књижевника Србије, у Француској 7, уговор о овој драгоценој донацији потписали су генерални директор српског одгранка DHL -а мр Дарко Бабић и председник Удружењам књижевника Србије Радомир Андрић.
Директор DHL -а Дарко Бабић рекао је да између књижевника и посленика брзе поште има доста сличности. Писци и песници својим делима преносе духовност на околину и свет, а DHL се труди да њихове књиге стигну и у најудаљеније крајеве наше планете. Овим поклоном дајемо мали допринос Удружењу књижевника Србије, које већ деценијама игра велику улогу у развоју наше културе, очувању српске традиције и везама са светом – рекао је Бабић.
Дугогодишњи члан Удружења књижевника Србије, носилац Вукове награде Милоје Поповић, који је већ петнаест година и стални консултант DHL-а, поклонио је Удружењу књижевника Србије урамљену поему „Марш на Дрину“, коју је написао пре пет деценија, а која се пева уз истоимену славну мелодију Станислава Биничког о Церској бици 1914. године.
Београд, 22. Јануар 2013.
18.1.2013.
ПРИЛОГ К: НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_______________________________________________________________________________________
На позив колеге пјесника Адмирала Махића, координатора Књижевног круга Меша Селимовић, Сарајево - у суботу, 19. 1. 2013, у 12 сати, Сабахудин Хаџиалић је гост Књижевног круга Меша Селимовић... (ЕНКИДУ, Чобанија 8), а његови гости су пјесници из три града: Зеница: Проф. Др. Смајил Дурмишевић; Тузла: Јагода Иличић и Нихад Мешић Ривер; Сарајево: Ирена Марић, Горан Врхунц и Мирза Окић.
|
|
17.1.2013.
ПРИЛОГ Р: КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ВЛАДИСЛАВА РОМАНОВА У РУСКОМ ДОМУ
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК,
17. ЈАНУАР,18.00
ПЕТ ВЕКОВА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ (1512–2012)
Учествују доктори наука, универзитетски професори, научни истраживачи и књижевници: Милош Ковачевић, Михајло Шћепановић, Ђорђе Јанковић, Аника Сковран, Миленко Бодин, Душан Берић, Никола Жутић, Ангелина Марковић, Светалана Стевић Вукосављевић, Момир Лазић, Михајло Вукчевић.
Уводничар: Живојин Стојковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 21. ЈАНУАРА 2013.
СРЕДА, 23. ЈАНУАР 2013, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СВЕТОСАВСКЕ БЕСЕДЕ УЧЕНИКА ФИЛОЛОШКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Уредник: Миле Медић
ЧЕТВРТАК, 24. ЈАНУАР 2013, 12.00
СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
ПЕТАК, 25. ЈАНУАР 2013, 19.00
НОВЕ КЊИГЕ БАЛШЕ РАЈЧЕВИЋА:
„НИКО И НЕКО“ (приче)
„ПРЕОБРАЗБЕ“ (поезија)
Учествују: Радомир Мићуновић, МиљуркоВукадиновић и аутор.
Стихове и приче казује Весна Рајчевић Јеремић.
_______________________________________________________________________________________
УМРО САТИРИЧАР БОЖО МАРИЋ
У Бањалуци је 16. јануара у 61. години преминуо Божо Марић, истакнути сатиричар и
професор историје у бањалучкој гимназији.
Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду.
Афоризме и епиграме објављивао је у Етни,
Носорогу, Студенту, НИН-у, Књижевној речи, Београдским новинама, Данги, Остену,
Павлихи, Гласу српском, Књижевној ревији, Ошишаном јежу...
Превођен је на македонски, словеначки, руски и друге стране језике.
Објавио је књиге афоризама "Живјеће, авај, народ" (2005) и "И пети с десна" (2010), као и књигу
епиграма "Претјеривања" (2012).
Добитник је награде "Вук Глигоријевић" за најбољи афоризам на Међународном "Сатира фесту", одржаном 2010. године у
Београду.
Био је члан Београдског афористичарског круга. Заступљен је у
Антологији афоризама БиХ "Протести мождане масе" (Јово Николић) и Антологији
сатиричног афоризма Републике Српске "Лед је пробијен! Ускачите" (Душко М.
Петровић).
Афоризми Боже Марића:
Историја је учитељица живота.
Ни мајка јој није била боља.
Два лоша убише Милоша, Јанка, Марка...
Мировни споразум за Босну:
Хрвате у Хрватску, Србе у Србију, Муслимане у Турску.
И мирна Босна.
Моја земља је као из бајке.
Лијепа, а сиромашна.
Послије изборне ћутње
завладала је гробна тишина.
_______________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ПРЕВЕДЕНИХ КЊИГА ПЕСАМА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
!7. 01. 2013, 19.00
Васина 20
Учествују:
проф. др Бојана Стојановић Пантовић
Зафир Хаџиманов,
Илија Бетински
Љиљана Делибашић
Владан Ракић,
Јевросима Ристовић
Фатима Сибила Горенченски
Славица Мастикоса
Биљана Тасић
и аутор, Милица Јефтимијевић Лилић
У музичком делу учествују :
Карло Албанезе, гитара
Милена Рондовић солиста
Програм води, Драгана Лилић.
______________________________________________________________________________________
Градска општина Савски венац
Фонд „Исидора
Секулић“
расписује
К О Н К У Р С
за доделу
К Њ И Ж Е В Н Е
Н А Г РА Д Е
„И С И Д О Р А
С Е К У Л И Ћ“
за 2012. годину.
Књижевна награда „Исидора Секулић“ установљена је
Одлуком Скупштине општине Савски венац 1967. године, и додељује се сваке године
појединцима за успешно књижевно дело.
Услови конкурса:
- да дело представља значајно достигнуће остварено у књижевним жанровима којима се
бавила Исдора Секулић. - да је дело написано на српском језику и објављено у
Србији. - да је дело објављено у периоду од
01.01.2012. – 31.12.2012. године
Предлагачи кандидата за Награду могу бити издавачи,
културне и друге установе, организације и удружења, групе грађана, појединци и
чланови жирија Награде.
Предлог - књижевно дело које конкурише за награду, доставити у три (3) примерка, најкасније до 28.02.2013. године, на адресу:
БГБ – БИБЛИОТЕКА
ГРАДА БЕОГРАДА ул. Кнез Михајлова
56.
Информације преко телефона : 2061- 838
___________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2013.
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
бавила Исдора Секулић.
Србији.
01.01.2012. – 31.12.2012. године
attachment-3334582119.dot | |
File Size: | 30 kb |
File Type: | dot |
16.1.2013.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 14. ДЕЦЕМБРА 2012.
СРЕДА, 16. ЈАНУАР 2013.
12.00
ВЕЛИКИ ЧИТАЛАЧКИ ЧАС: НОВОПРИМЉЕНИ ЧЛАНОВИ УКС
ЧЕТВРТАК, 17. ЈАНУАР,18.00
ПЕТ ВЕКОВА ОД ОБЈАВЉИВАЊА ПРВЕ КЊИГЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ (1512 - 2012)
Учествују доктори наука, универзитетски професори, научни истраживачи и књижевници: Милош Ковачевић, Михајло Шћепановић, Ђорђе Јанковић, Аника Сковран, Миленко Бодин, Душан Берић, Никола Жутић, Ангелина Марковић, Светалана Стевић Вукосављевић, Момир Лазић, Михајло Вукчевић и Живојин Стојковић, уводничар.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
___________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2013.
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1.000 долара.
______________________________________________________________________________________
Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“ Српских недељних новина
Жири за доделу књижевне награде „Милован Видаковић“, који будимпештанске Српске недељне новине сваке године додељују аутору најбоље кратке приче на српском језику, одлучио је да овогодишње
признање припадне Радомиру Д. Митрићу за причу „Завет“
Жири је радио у саставу: др Драган Никодијевић – професор универзитета из Београда (председник) и Драгомир Дујмов
– професор књижевности и књижевник из Будимпеште. У образложењу одлуке истиче се да је Митрић у својој причи упечатљиво исказао евокацију нечега што је и историјско и
културолошко подсећање, а што је по свом сижеу блиско теми награде. Прича се одликује архаичним језиком у којем оживљавају старији језички слојеви.
Високе оцене чланова жирија добиле су и приче: Панонска прохујала јутра – Олђе Јулиус; Ајзибан - куда носе ове људе – Боривоја Руса; Покајање – Тихомира М. Стевановића;Неправда над нама - Ђорђа Ћирјанића; Опет коњи ржу – Јадранке Антић-Станков; Најлепши на свету целом – Ладислава Варге; Заборав – Миланке Благојевић; Хладно,
топло, врело – Славише Обрадовића и Склад – Милице Миме Дмитровић.
Када је реч о самом књижевном конкурсу „Милован Видаковић“, жири је у свом саопштењу истакао да се идеја за расписивање конкурса за кратку причу чија ће награда носити име родоначелника српског романа, већ после другог циклуса показала оправданом и да је изванредно прихваћена у књижевним круговима, чиме је добила на смислу и вредности:
„О томе сведочи не само необично велики одзив литерата који стварају у нашем језику, већ и завидан квалитет радова приспелих на конкурс. Богатство и разнородност тематике коју су нам понудили овогодишњи радови готово су запањујући, изложени у мери која надилази реалност и искуство живљења – од ратова који су усуд историјског али, нажалост, и савременог битисања нашег народа, који се преко низа кратких прича претачу у мозаик ненаписаног историјског романа, до прича о напуштеним огњиштима прогнаника и печалбара, опородичним трагедијама, али и о лепотама и садржајима који разоткривају најдубљи смисао живљења... Штавише, у овом конкурсном циклусу нису изостале ни приче које тематски осликавају данашњу, постмодернистичку епоху која протиче у знаку медијског симулакрума, свеопште опчињености дигитализацијом и животних слика у којима се преплићу стварно ивиртуелно. Најзад, у вези са литерарним конкурсом са знамењем Милована Видаковића, вредна помена је и околност да је идеја кратке приче све присутнија и легитимнија појава у српској литератури и издавачкој пракси, о чему посведочују и најновије антологије књижевних минијатура.“
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на традиционалној Светосавској академији коју Самоуправа Срба у Мађарској организује 26. јануара у Будимпешти.
***
Радомир Д. Митрић
Завет
Памтим само оно што ми видеху очи и упамти срце: сунце испод космајских магли што сине
као илуминација средњoвековном писару, наднетoм над пергаментом у тмини келије, у
којој исписује живу библијску реч под жишком свеће; росна јутра, светла као
пчелиње саће и ветар, који увек беше тихи сапатник у свим мојим сеобама и
сеобама мог рода. Не досегох нигда више такву срећу као ту, у Неменикућама, где
одрастах у окриљу прича о Ивану Косанчи и његовом јунаштву на пољу косовском.
Замишљао сам како јури на црном ату и устремљује се на турску ордију. Тај
првотни дечачки занос српском историјом и судбином Србаља, после ће ме целог
мог скудоумног живота пратити, радостећи моје осамљеничке дане, од Ирига до
Пеште, књигама из којих су проговарали древни јунаци које оживљавах смерно,
пером и маштом. У Ириг доспех после пада Кочине Крајине, измучен и гладан.
Пређе то беше благородан крај, док не дође куга. У време мог босог детињства то беше мој
највећи страх. Што не посекоше Турци, испи
и измори куга. После похода ових прелести, оне ме изместише из тог мог
малог дечачког раја и нагнаше ме у свет. У вечити збег. Преда мном и пред мојим
вршњацима, који се размилеху као мрави по шару чернозема, отвори се плаво небо
Дунава и сунчана Пешта.
Тужно и меланхолично беше моје гражданско странствовање. Родина ми беше, на веки, пред очима, док
лутах сеновитим улицама сегединским, темишварским и пештанским. Црна жуч тешког
времена беше печат у којем ми прође животни век, као бреме носих је у себи, у
фрушкогорским лутањима, на улицама Српске Атине, која тек задоби крила, док сам
путовао Сентaндреји и Кежмарку, где моји Србљи худи ношаху печал патње,
али и смерност самарићанску.
Дивно доба, у неповрату, отвори своје капије старцу да у скривеном врту позна негдашњег
дечака, у бунару који још памти мој дечачки одраз, и зацели ми незацељиву рану,
враћајући ми смирај у изби мојој детињој, над којом ме још увек најбоље памте
космајске магле, мене, неустрашивог ловца са детињим луком и незаглушеног буком
света!
Милован Видаковић, њим самим
***
Радомир Д. Митрић, рођен је 29. 4. 1981. године у Јајцу, у Босни и Херцеговини. Завршио је студијe српског језика и
књижевности Филозофског факултета у Бањaлуци. До сада је објавио пет књига песама и један роман.
Књижевни радови заступљени су му у неколико зборника и антологија, од којих су најважнији наслови: Voci-Silenzio/Voices-Silence, Ibiskos
Editrice Risolo, Empoli, Италија (2008), зборник Nosside, Reggio
Calabria, Città del Bergamotto, Италија (2008, 2009, 2010, 2011), Ван Кутије, Глигорије
Дијак, Подгорица, Црна Гора, (2009) и Neue
Literatur aus Bosnien und Herzegowina, Традуки, Сарајево (2010).
Радомир Д. Митрић запослен је у Универзитетској библиотеци у Крагујевцу, а за својкњижевни рад добио је бројна признања.
Међу њима су и Награда Фестивала југословенске поезије младих у Врбасу (2003),
Бранкова награда (2005), Награда Милош Црњански (2005), Слово Подгрмеча (2007), Медаља Nosside - признање Unesco World
Poetry Directory-ja, прва награда на Међународном конкурсу
поезије Castello di Duino у Италији, Награда града Бањалуке
(2008), прва награда Фестивала Душко Трифуновић
(2011), Плакета Nosside Unesco World
Poetry Directory-ja у Италији и друге.
____________________________________________________________________________________
К О Н Ц Е Р Т И
ТЕОФИЛОВИЋИ И МИРОСЛАВ ТАДИЋ
ПРОМОЦИЈА ДИСКА
ВИДАРИЦА
УТОРАК, 15. 1. 2013, 20.00, СИНАГОГА, НОВИ САД
ЧЕТВРТАК, 17. 1. 2013, 20h, КОЛАРАЦ, БЕОГРАД
УТОРАК, 22. 1. 2013. u 20.00, ДОМ КУЛТУРЕ, ЧАЧАК
www.vidaricamusic.com
http://www.youtube.com/watch?v=k5INIHGe8G8&feature=youtu.be
11.1.2013.
ТЕРЗИЋЕВЕ КЊИГЕ У ТУРСКОЈ, БУГАРСКОЈ И ГРЧКОЈ
Угледна турска песникиња и преводилац Ајтен Мутлу, која је у Србији учествовала на Међународном новосадском књижевном фестивалу, на Октобарским сусретима писаца у Београду и Смедеревској песничкој јесени, превела је на турски књигу љубавне поезије Недељка Терзића (1949) „Хук и мук“, која је објављена у Издавачкој кући „Артшоп“ у Истанбулу. За свој превод користила је Терзићеву књигу већ штампану на енглеском језику „Roar and hush“ у преводу књижевнице и преводиоца из Београда Зорице М. Петровић.
Књига кратких дијалошких прича за децу „Парајлије у Паралији“ која је 2011. добила Награду „Момчило Тешић“, доживела је прошле године два превода. Иван Топалски превео је ову књигу на бугарски језик, а издавач из Софије „Рал Колобар“ објавио је књигу крајем прошле године. Предговор за књигу написао је познати бугарски писац Кирил Назаров који истиче књижевно мајсторство аутора, док у поговору Денко Рангелов пише да књигу красе знатижеља, свежина, топлина, светлост, лепота... Корице је урадила бугарска ликовна уметница Младена Елезова.
Књига „Парајлије у Паралији“ објављена је и на грчком језику у преводу професора грчког језика и културе и преводиоца Темистоклиса Гумаса са Крита. Заједничко издање ове књиге је плод сарадње издавачке куће „Апектаси“ из Катеринија у Грчкој и Едиције „Сирм“ из Сремске Митровице. Корице за књигу дизајнирао је Александар Будошан.
Прошле године Терзићева поезија је објављена у антологијама љубавне поезије на пољском у преводу Олге Лалић Кровицке, затим дечје поезије на руском у избору и преводу Андреја Базилевског и хаику поезије на енглеском језику, у избору Александра Павића и преводу Саше Важић. Објављује хаику поезију на пољском у часопису „Метафора“ у Кракову и дечју поезију у листу за децу на бугарском језику „Другарче“ који излази у Нишу.
Недељко Терзић је прошле године објавио и књигу прича за децу на српском језику „Зидови са ушима“, а добитник је и награда „Сунчани сат“ у Сремској Митровици и награде Народне библиотеке „Филип Вишњић“ у Бијељини – Република Српска.
ПРИЛОГ СР: СЛОБОДАН РАКИТИЋ - ИЗРАЗИ САУЧЕШЋА (2)
ПРИЛОГ С: СРПСКО УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА, ПРОГЛАС (1)
СЛОБОДАН РАКИТИЋ (1940-2013)
__________________________________________________________
Заједничка комеморација Удружења књижевника Србије,
Српске књижевне задруге и Коларчевог народног универзитета
Скупштина Града Београда, петак, 4. јануар 2013, 11.30
Учествују:
Гојко Шантић – рецитује песму Карађорђе завађеним кнезовима
Доброслав Смиљанић, Коларчев народни универзитет
Марко Недић, Удружење књижевника Србије, Матица српска
Гојко Ђого, песник
Гојко Шантић – рецитује песму Молитва Светом Кнезу Лазару
др Мило Ломпар, Српска књижевна задруга
Драган Лакићевић, Српска књижевна задруга
Живорад Ајдачић, Културно-просветна заједница Србије
др Чедомир Антић, историчар
Гојко Шантић – рецитује песму Моји тренуци
***
Опело ће (у 14.00, у Цркви Светог Николе на Новом гробљу) служити, и после опела се обратити присутнима
Његово Преосвештенство епископ хвостански г. Атанасије (Ракита)
академик проф. др Драган Недељковић
Код гроба ће говорити Милан Комненић
Поезију казује Мирјана Вукојичић
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
(Саопштење за јавност)
Београд, 3. јануар - Жири за награду Удружења књижевника Србије и Фонда Радоје Домановић, одлучио je ко су добитници признања "Радоје Домановић", најзначајније награде за сатиру у Србији, за 2011. годину.
У жирију су били књижевници: Срба Игњатовић, председник, Драгутин Минић Карло, Миљурко Вукадиновић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић, чланови.
Награда се додељује:
- за "Укупан допринос српској сатири", књижевнику Ивану Ивановићу, аутору култних романа "Црвени краљ", "Време спорта и разоноде", "Аризани"...;
- за "Допринос сатири у медијима", глумцу Николи Симићу и музичкој групи "Београдски синдикат";
- за "Најбољу сатиричну књигу", карикатуристи и илустратору Шпири Радуловићу за књигу карикатура "Анпасан" (Ариадна, Београд, 2011);
- "Екселенција сатире", најбољем страном сатиричару Јордану Попову, уреднику "Стршела" из Бугарске и
- у категорији "Најбољи сатиричар у дијаспори", Драгославу Митровићу из Швајцарске.
Лауреатима ће награда бити додељена у јануару ове године у Београду.
Покровитељ доделе признања је Скупштина града Крагујевца.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СЕКЦИЈА САТИРИЧАРА
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ВУЈИНОВИЋ НА РУМУНСКОМ
У издању Савеза Срба у Румунији недавно је објављена позната књига Јанка Вујиновића Паника у интерситију.
Овај роман је са српскога језика на румунски превела млада слависткиња из Темишвара Звездана Симоновић. Рецензије потписују: др Октавија Неделку, професор на Славистичкој катедри Универзитета у Букурушту и песник и преводилац Александар Стојковић. Уредничко-редакторске и лекторске послове обавили су песник Славомир Гвозденовић, професор Темишварског Универзитета, Живко Милин, уредник издавачке делатности ССР и позната српска песникиња из Румуније др Љубица Рајкић.
Вреди напоменути да је ова књига објављена на пољском (Panika w InterCity, издавачи: Научно издаваштво Универзитета „Адам Мицкијевич“, Познањ и Тигел културе, Лођ, 2006) и на македонском језику Паника во интерсити, Арка, Смедерево, Скопље и ИК Арлекин 07, Прилеп, 2010.
Издање на румунском језику је, дакле, треће издање Вујиновићеве књиге на другим језицима.
Промоције румунског издања Панике у интерситију се припремају за наредну годину у Темишвару, Букурушту, Решици и у другим градовима Румуније.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ШТА ДОНОСИ ДВОБРОЈ 17/18. ЧАСОПИСА
«ЉУДИ ГОБОРЕ» ИЗ ТОРОНТА
Ретко се догађа у књижевној периодици када се појави један добар, посве нов књижевни часопис, да наредни бројеви надмаше тај блесак првенца. То се управо десило часопису ”Људи говоре” из Торонта. Појавио се пре 5 година на књижевно-културној сцени Срба широм света. Скоро да није било гласила у матици и дијаспори српској да о њему није писало. Набројаћемо само неке: РТС, ТВ Нови Сад, све телевизијске и радио станице у Београду, Новом Саду и Крушевцу, ”Глас Српске” из Бањалуке, ”Вечерње новости” из Београда, ”Кишобран” из Ванкувера, ”Новине” из Торонта, српски радио ”Звуци родног краја” из Торонта, ”Српска телевизија” Торонто, ”Американски Србобран” из Питсбурга, ”Искра” из Лондона… И сви су истицали јединствену уређивачку концепцију овог часописа и квалитете његових прилога. Када се појави нови број, читаоци га дочекују са одушевљењем. Поред заступљености свих књижевних жанрова, часопис ”Људи говоре” обухватa и све теме из културе и душтвеног живота српског народа.
Крајем децембра прошле године изашао је из штампе двоброј 17/18 на 320 страна, са српском и енглеском секцијом. У њему су врло оригинално осмишљене следеће рубрике:Проза, Поезија, Есеј и крутика, Са доајенима дијаспоре, Из пољске књижевности, Пети чин, Зарезивање у камену, Они који долазе, Језик и писмо, Прича о уметнику, Прећутана историја, Одјеци и полемике и Календар догађаја.
У српској секцији, аутори поезије су: Предра Богдановић-Ци и Милош Јанковић из Београда, Николај Мишчевић из Пераста, Антоније Батуран из Лондона и Васа Михаиловић из Брандфорда; прозе: Никола Маловић из Херцег Новог и Душица Савић Бенгијат из Београда; есеја и приказа: Владета Јеротић, Милан Дачовић и Горан Бједов из Београда, Доминика Гапска из Познања и Катарина Костић из Торонта.
Доајен дијаспоре у овом броју је Вонгара Б. Алијас Сретен Божић, један од најбољих савреених Аустралијских књижевника, родом из Миленкова код Тополе. О Божићу пише и разговора са њим Александар Петровић, професор Београдсог универзитета, који је и уредио ову рубрику. Изабрао је Вонгаров есеј ”Моћ поезије” и по један одломак из ронана ”Дингово легло” и ”Конопља”. Вонгар је до сада објавио 6 романа на енглеском језику код угелдних америчких и енглеских издавача, све о Аборџинима и Србима, за које је добио престижне награде у свету. Романи му се тек сада преводе и објављују на српски језикк.
Рубрику Из пољске књижевности уредиле су докторанткиње са Универзитета Позњан Доминика Гапска и Дагмара Новаковска, у коју су уврстиле текстове Вјеслава Ратајчак о Крашевском, Новаковске о реконструкцији мита и прозни одломак Владимира Одојевског.
Овога пута млади писци који долазе у часопис ”Људи говоре” су: Соња Ковачевић из Црвенке, Олга Чолић из Крагујевца, Јулија Пешић и Дарко Станковић ит Торонта, Милан Громов из Чачка и Наташа Миљуш из Београда.
Рубрику Језик и писмо овога пута смо уступили двема умним Српкињама из Никшића и Београда. Журналиста Биљана Живковић из Београда разговара о стању српског језика у Црној Гори са лингвистом проф. Јелицом Стојановић из Никшића.
Уметник у овм броју је сликарка Марина Гавански Зизис, а о њој пишу Миломир Никетић из Отаве и Ирвин Блок из Монтреала. О инспирацији, мотивима и квалитету слика ове монтреалске сликарке пуно ће вам рећи њених двадесетак репродукција које красе овај двоброј часописа ”Људи говоре”, међу којима су и портрети Николе Тесле и Новака Ђоковића. Рубрику Прича о уметнику уредио је Миломир Никетић.
У рубрици Прећутана историја доносимо предавање двојице српских барда из Лондона: академика Србољуба Живоновића о Јасеновцу и духовника Милуна Костића о Слободану Јовановићу.
У овом двоброју ”Људи” одјекују полемике Мира Микетића из Торонта о Ловћену без капеле и Његошу и Петра Милатовића Острошког из Бече о срљању Срба скудоумним путем: ”Европа нема алтернативу”.
Српска секција се завршава Календаром догађаја у Клубу ”Људи говоре” и списком Пријатељи часописа ”Људи говоре”.
У енглеској секцији су три рубрике: Literature, History i Fine Art. У рубрици књижевности су песме Васе Михаиловића из Бранфорда (САД), Антонија Батурана из Лондона (Енглеска) и перича Зорана Сиришког из Ваљева који пишу на оба језика,. Есеј о нашем Аустрилијанцу Wongar B. илити Сретену Божићу пише Александар Петровић из Београда. Предавање академика Србољуба Живановића ”Jasenovac System Of Croatian Concentration Camps For Extermination Of Serbs, Jews and Roma - 1941/1945” које је одржао у Торонту прошле године и на српском и на енглеском па смо га и објавили на оба језика. На енглеском смо објавили и чланак Ирвина Блок о нашој сликарки Марини Гавански Зисис који су објавиле и монтреалске новине “Gazette”. ”Људи” објављују на енглеском и списак њених најважнијих изложби.
Овај број су уредили: Небојша Радић из Кембиџа, Жељко Продановић из Окланда, Доминика Гапска и Драгмара Новаковска из Познања, Антоније Батуран из Лондона, Александар Поповић из Београда, Миломир Никетић из Отаве и Никол Марковић, Анастазија Пронски-Стојановић, Радмило Вишљевац и Радомир Батуран из Торонта. Сарадници су писци, ликовни уметници и професори из читавог света, као и претплатници и читаоци часописа ”Људи говоре”.
Промоција овог двоброја биће 19. јануара у Торонту, око Савиндана у Виндзору, 8. марта у Отави и 9. Марта у Монтреалу. У промоцији ће учествовати више аутора из Америке, Аустралије и Европе. На овим промоцијама формираћемо ”Српко-канадску књижеву задругу”.
ППОСТАНИТЕ ЊЕН ЧЛАН И ВИ И ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА ЧАСОПИС «ЉУДИ ГОВОРЕ»!
Будите на његовим страницама:
а) као аутор;
б) као претплатник;
в) као члан фонда;
г) као задужбинар.
Тако ћете омогуђити да овај изузетни српски часопис за књижевност и културу живи трајно и шири естетску, етичку и културну мисију, а тиме и духовног јединства Срба. Уредници ће настојати да и даље сваки наредни број буде бољи од претходног.
Редакција часописа ”Људи говоре”
|
|
1.01.2013.
ПРЕМИНУО ПЕСНИК СЛОБОДАН РАКИТИЋ
Данас је у Београду, после кратке и тешке болести, преминуо велики српски песник Слободан Ракитић, некадашњи председник Удружења књижевника Србије.
УПРАВНИ ОДБОР УКС
Слободан Ракитић
песник, есејиста и један од вођа српске демократске опозиције
30. септембар 1940. - 1. јануар 2013.
Основни биографски подаци
Слободан Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке. Основну школу завршио је у Рашки, гимназију у Новом Пазару. Од 1960. живи у Београду. Једно време студирао је на Медицинском факултету у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе Савременик, Рашка и Књижевна реч. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик.
Политичке, државне и еснафске функције
У време једнопартијског система у Југославији Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985-1989).
Слободан Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. године. Од 26. априла 2005. године до краја живота био је председник Српске књижевне задруге.
У првом вишестраначком сазиву српског парламента после Другог светског рата Слободан Ракитић је био председник тада највеће посланичке групе демократске опозиције - посланичке групе Српског покрета обнове (1991-1992). Затим је изабран за посланика у скупштини Савезне републике Југославије, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС), 1993 - 1994. На оснивачкој скупштини Саборне народне странке, 1995. године, Слободан Ракитић је изабран за председника. Саборна народна странка деловала је у оквиру блока странака демократске опозиције до демократских промена у октобру 2000. године.
Награде и признања
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је Слободана Ракитића Орденом Светог Саве II степена 2010. године.
Kњига песама Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. и наградом „Раде Драинац“ за 1991. годину.
Слободан Ракитић добио је 1998. године награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
Добитник је књижевних награда: „Милан Ракић“ (1974), „Исидора Секулић“ (1982), „Бранко Миљковић“ (1989), „Лаза Костић“ (1995), „Кочићево перо“ (1997), „Јован Дучић“ (1998), „Златни крст кнеза Лазара“ (1998), „Десанка Максимовић“ (2002), „Песничко успеније“, „Змај Огњени Вук“ (2002), „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, „Повеља Мораве“, „Стефан Првовенчани“, „Шушњар“, „Инстел“, „Богородица Тројеручица“ (2008), „Лазар Вучковић“ и „Златни Орфеј“ (2010).
Књига Свет нам није дом награђена је првом наградом на конкурсу Војвођанске секције Удружења књижевника Србије (1970).
Добитник је „Велике Базјашке повеље“ (Темишвар, 1998), дипломе „Златно перо“ (Москва, 2005), Јубиларне медаље Удружења књижевника Србије (2006), Вукове награде (2008) и одликовања „Народни учитељ“ (Јагодина, 2012).
Дела
Објавио је књиге песама: Светлости рукописа (1967, допуњено издање 2009), Рашки напеви (1968), Свет нам није дом (1970, допуњено издање 1979), Земља на језику (1973), Песме о дрвету и о плоду (1978), Жудња за југом (1981), Потомак (1982), Основна земља (1988, допуњено издање 1989. и 1990), Тапије у пламену (1990, друго издање 1991), Душа и спруд (1994, треће, допуњено и преуређено издање 2005), Изабране и нове песме (1998), Земаљске слике и друге песме (1999), Водена слова (2000), Јужна земља (изабране и нове песме, 2000), Песме (2002), Пловидба (изабране и нове песме, 2003), Повратак краља (избор, 2003), Моји тренуци (избор, 2007), Потомак, нови потомак (2007), Пламен и роса (2010);
књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994), Братство по Орфеју (2007);
зборнике Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Антологија поезије српског романтизма (2011),
као и Изабрана дела у пет књига (1994) и Сабране песме (2011-2012).
Дела преведена на стране језике
Књига Земља на језику објављена је, у преводу на француски, у издању „Наш дом / L Age d’ Homme”, у Лозани, 1990.
Избор из поезије, под насловом Самотни потомак, објављен је двојезично, на српском и румунском, 2002. године у Темишвару, а избор Јужна земља, на српском и чешком, у Прагу 2005. године, Годови, строфе на српском и енглеском, у Смедереву, 2010. године, и Магновења, на српском и француском, у Београду 2011.
Песме Слободана Ракитића превођене су на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски и македонски језик.
песник, есејиста и један од вођа српске демократске опозиције
30. септембар 1940. - 1. јануар 2013.
Основни биографски подаци
Слободан Ракитић је рођен 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке. Основну школу завршио је у Рашки, гимназију у Новом Пазару. Од 1960. живи у Београду. Једно време студирао је на Медицинском факултету у Београду. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе Савременик, Рашка и Књижевна реч. Од 1973. до 2007. радио је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за књижевност и језик.
Политичке, државне и еснафске функције
У време једнопартијског система у Југославији Слободан Ракитић је као књижевник био ангажован у борби за поштовање и заштиту људских и грађанских права и слобода, између осталог и у оквиру Одбора за заштиту мисли и слободе изражавања (1985-1989).
Слободан Ракитић је био председник Удружења књижевника Србије од 1994. до 2004. године. Од 26. априла 2005. године до краја живота био је председник Српске књижевне задруге.
У првом вишестраначком сазиву српског парламента после Другог светског рата Слободан Ракитић је био председник тада највеће посланичке групе демократске опозиције - посланичке групе Српског покрета обнове (1991-1992). Затим је изабран за посланика у скупштини Савезне републике Југославије, где је био председник посланичке групе Демократског покрета Србије (ДЕПОС), 1993 - 1994. На оснивачкој скупштини Саборне народне странке, 1995. године, Слободан Ракитић је изабран за председника. Саборна народна странка деловала је у оквиру блока странака демократске опозиције до демократских промена у октобру 2000. године.
Награде и признања
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је Слободана Ракитића Орденом Светог Саве II степена 2010. године.
Kњига песама Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. и наградом „Раде Драинац“ за 1991. годину.
Слободан Ракитић добио је 1998. године награду „Златни беочуг“ за трајни допринос култури Београда.
Добитник је књижевних награда: „Милан Ракић“ (1974), „Исидора Секулић“ (1982), „Бранко Миљковић“ (1989), „Лаза Костић“ (1995), „Кочићево перо“ (1997), „Јован Дучић“ (1998), „Златни крст кнеза Лазара“ (1998), „Десанка Максимовић“ (2002), „Песничко успеније“, „Змај Огњени Вук“ (2002), „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“, „Повеља Мораве“, „Стефан Првовенчани“, „Шушњар“, „Инстел“, „Богородица Тројеручица“ (2008), „Лазар Вучковић“ и „Златни Орфеј“ (2010).
Књига Свет нам није дом награђена је првом наградом на конкурсу Војвођанске секције Удружења књижевника Србије (1970).
Добитник је „Велике Базјашке повеље“ (Темишвар, 1998), дипломе „Златно перо“ (Москва, 2005), Јубиларне медаље Удружења књижевника Србије (2006), Вукове награде (2008) и одликовања „Народни учитељ“ (Јагодина, 2012).
Дела
Објавио је књиге песама: Светлости рукописа (1967, допуњено издање 2009), Рашки напеви (1968), Свет нам није дом (1970, допуњено издање 1979), Земља на језику (1973), Песме о дрвету и о плоду (1978), Жудња за југом (1981), Потомак (1982), Основна земља (1988, допуњено издање 1989. и 1990), Тапије у пламену (1990, друго издање 1991), Душа и спруд (1994, треће, допуњено и преуређено издање 2005), Изабране и нове песме (1998), Земаљске слике и друге песме (1999), Водена слова (2000), Јужна земља (изабране и нове песме, 2000), Песме (2002), Пловидба (изабране и нове песме, 2003), Повратак краља (избор, 2003), Моји тренуци (избор, 2007), Потомак, нови потомак (2007), Пламен и роса (2010);
књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994), Братство по Орфеју (2007);
зборнике Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Антологија поезије српског романтизма (2011),
као и Изабрана дела у пет књига (1994) и Сабране песме (2011-2012).
Дела преведена на стране језике
Књига Земља на језику објављена је, у преводу на француски, у издању „Наш дом / L Age d’ Homme”, у Лозани, 1990.
Избор из поезије, под насловом Самотни потомак, објављен је двојезично, на српском и румунском, 2002. године у Темишвару, а избор Јужна земља, на српском и чешком, у Прагу 2005. године, Годови, строфе на српском и енглеском, у Смедереву, 2010. године, и Магновења, на српском и француском, у Београду 2011.
Песме Слободана Ракитића превођене су на руски, белоруски, француски, енглески, немачки, кинески, италијански, пољски, чешки, словачки, шведски, јерменски, румунски и македонски језик.
26.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ДОРОТЕЈ на енглеском
DOBRILO NENADIC
DOROTHEUS
Translated from the Serbian by Dubravka Popadic Grebenarevic
Proofreading: Andrew Webster
Чувени роман Добрила Ненадића ДОРОТЕЈ (први део) преведен је на енглески језик.
Ово дело, објављено пре тридесет пет година, превела је госпођа Дубраавке Попадић Гребенаревић,
завршној обради превода допринео је господин Andrew Webster.
www.dobrilonenadic.com
_______________________________________________________________________________________
ПИСЦИ - ДОБИТНИЦИ НАЦИОНАЛНОГ ПРИЗНАЊА 2012.
(НЕЗВАНИЧНО; ИЗВОР: "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ")
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, ВИТО МАРКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ, БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, МИЛЕНА ЈОВОВИЋ, МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ...
_______________________________________________________________________________________
К О Л А Р А Ц
Четвртак
27. 12.
18.00
Мала сала
Предавање
СЕЋАЊЕ НА ФИЛОЗОФА
БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА
(1862 – 1905)
Предавач др Радомир Ђорђевић, професор универзитета
Петак
28. 12.
19.30
Мала сала
XXXII НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН
- Писали бисмо ми боље
када бисте се ви боље смејали -
Водитељ програма: Миодраг Стошић
Учествују: Саво Мартиновић, Ранко Гузина, Александар Баљак, Александар Чотрић, Слободан Симић, Ђорђе Оташевић,
Раде Ђерговић, Зоран Т. Поповић, Срђан Денчић, Миодраг Стошић, Бојан Љубеновић, Весна Денчић, Драгутин Минић Карло,
Веселин Мишнић Лари, Митар Ђерић Лаки, Ненад Вучетић, Миодраг Јакшић, Владимир Ћалић, Зоран Ранкић, Душко М. Петровић,
Дејан Патаковић, Дејан Милојевић, Зоран Станојевић,
Владимир Драмићанин, Горан Радосављевић, Витомир Теофиловић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић и Петар Пајић
У сарадњи са Београдским афористичарским кругом
Петак, 28. децембар 2012, 18.00
Ново Милошево, ЦО Драгутиново
Банатски културни центар
приређује промоцију књиге
"Свитак над Лепеницом" (зборник радова Удружења писаца Крагујевца)
и
поезије Голуба Јашовића и Славише Миловановића
Говоре: проф. др Зоран Павловић и проф. др Голуб Јашовић из Крагујевца, др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1. 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара;
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ – 100 америчких долара;
КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ – 100 америчких долара.
_______________________________________________________________________________________
> ЧЛАНОВИ УКС ПОЧЕЛИ СУ МАСОВНИЈЕ ДА ПЛАЋАЈУ ЧЛАНАРИНЕ.
ОД ПРИЈАТЕЉА УКС, КОЈИ НИСУ НАШИ ЧЛАНОВИ, ПРИСТИЖУ НАМ И СОЛИДАРНЕ ЧЛАНАРИНЕ.
ПО 1.800 ДИНАРА, КАО ЗНАК ПАЖЊЕ И РАЗУМЕВАЊА ПОРУКЕ ЧЛАНСТВУ, ПЛАТИЛО ЈЕ НЕКОЛИКО ПОСЕТИЛАЦА НАШИХ ПРОГРАМА.
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
_______________________________________________________________________________________
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!
___________________________________________________________
ВРЕМЕ НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕОКЕ КОЈИМА ОЗНАЧАВА СВОЈЕ ПРОЛАЖЕЊЕ.
НЕ ПОСТОЈИ ИЗНЕНАДНА ОЛУЈА ИЛИ НЕБЕСКЕ ТРУБЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ
ДОЛАЗАК НОВОГ МЕСЕЦА ИЛИ ГОДИНЕ.
ЧАК И КАДА ПОЧНЕ НОВИ ВЕК, САМО МИ СМРТНИЦИ
ТО ОБЕЛЕЖАВАМО ТРУБАМА И ПУЦЊИМА.
ТОМАС МАН
________________________________________________________________________________
ДУШКО РАДОВИЋ, ЈЕДНЕ СТАРЕ ГОДИНЕ
● У животу има више посла за женско срце него за мушку памет.
● Тате ударају само камен темељац будућој деци. А затим долазе поново на свечано отварање.
● Немојте никога толико волети да вас он због тога не воли.
● Ми само не треба да говоримо оно што говоримо и само треба да радимо оно што не радимо.
● Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.
● Јутрос ће неки другови у аутомобиле, па на састанак; па у аутомобиле, па на ручак; па аутомобилима на други састанак; па, опет аутомобилима, евентуално кући. Требало би их једном пешице провести кроз наш град и живот да виде како се релативно добро држимо, упркос њиховим одлукама.
● Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени. ● Добри људи имају времена. То је прва одлика доброте.
● Волимо дијабетичаре који не могу да живе без колача и инфаркташе који не могу без чварака. Много волимо све оне који више угађају себи него својој болести, који умиру зато што воле да живе.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_______________________________________________________________________________________
ДОРОТЕЈ на енглеском
DOBRILO NENADIC
DOROTHEUS
Translated from the Serbian by Dubravka Popadic Grebenarevic
Proofreading: Andrew Webster
Чувени роман Добрила Ненадића ДОРОТЕЈ (први део) преведен је на енглески језик.
Ово дело, објављено пре тридесет пет година, превела је госпођа Дубраавке Попадић Гребенаревић,
завршној обради превода допринео је господин Andrew Webster.
www.dobrilonenadic.com
_______________________________________________________________________________________
ПИСЦИ - ДОБИТНИЦИ НАЦИОНАЛНОГ ПРИЗНАЊА 2012.
(НЕЗВАНИЧНО; ИЗВОР: "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ")
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ, ВИТО МАРКОВИЋ, МАРКО НЕДИЋ, СЛОБОДАН ПАВИЋЕВИЋ, БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, МИЛЕНА ЈОВОВИЋ, МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ...
_______________________________________________________________________________________
К О Л А Р А Ц
Четвртак
27. 12.
18.00
Мала сала
Предавање
СЕЋАЊЕ НА ФИЛОЗОФА
БОЖИДАРА КНЕЖЕВИЋА
(1862 – 1905)
Предавач др Радомир Ђорђевић, професор универзитета
Петак
28. 12.
19.30
Мала сала
XXXII НОВОГОДИШЊИ САТИРИКОН
- Писали бисмо ми боље
када бисте се ви боље смејали -
Водитељ програма: Миодраг Стошић
Учествују: Саво Мартиновић, Ранко Гузина, Александар Баљак, Александар Чотрић, Слободан Симић, Ђорђе Оташевић,
Раде Ђерговић, Зоран Т. Поповић, Срђан Денчић, Миодраг Стошић, Бојан Љубеновић, Весна Денчић, Драгутин Минић Карло,
Веселин Мишнић Лари, Митар Ђерић Лаки, Ненад Вучетић, Миодраг Јакшић, Владимир Ћалић, Зоран Ранкић, Душко М. Петровић,
Дејан Патаковић, Дејан Милојевић, Зоран Станојевић,
Владимир Драмићанин, Горан Радосављевић, Витомир Теофиловић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић и Петар Пајић
У сарадњи са Београдским афористичарским кругом
Петак, 28. децембар 2012, 18.00
Ново Милошево, ЦО Драгутиново
Банатски културни центар
приређује промоцију књиге
"Свитак над Лепеницом" (зборник радова Удружења писаца Крагујевца)
и
поезије Голуба Јашовића и Славише Миловановића
Говоре: проф. др Зоран Павловић и проф. др Голуб Јашовић из Крагујевца, др Предраг Јашовић и Радован Влаховић.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1. 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара;
АЛЕКСАНДАР ПЕТРОВ – 100 америчких долара;
КРИНКА ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ – 100 америчких долара.
_______________________________________________________________________________________
> ЧЛАНОВИ УКС ПОЧЕЛИ СУ МАСОВНИЈЕ ДА ПЛАЋАЈУ ЧЛАНАРИНЕ.
ОД ПРИЈАТЕЉА УКС, КОЈИ НИСУ НАШИ ЧЛАНОВИ, ПРИСТИЖУ НАМ И СОЛИДАРНЕ ЧЛАНАРИНЕ.
ПО 1.800 ДИНАРА, КАО ЗНАК ПАЖЊЕ И РАЗУМЕВАЊА ПОРУКЕ ЧЛАНСТВУ, ПЛАТИЛО ЈЕ НЕКОЛИКО ПОСЕТИЛАЦА НАШИХ ПРОГРАМА.
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
_______________________________________________________________________________________
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА!
___________________________________________________________
ВРЕМЕ НЕМА НИКАКВЕ ПОДЕОКЕ КОЈИМА ОЗНАЧАВА СВОЈЕ ПРОЛАЖЕЊЕ.
НЕ ПОСТОЈИ ИЗНЕНАДНА ОЛУЈА ИЛИ НЕБЕСКЕ ТРУБЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ
ДОЛАЗАК НОВОГ МЕСЕЦА ИЛИ ГОДИНЕ.
ЧАК И КАДА ПОЧНЕ НОВИ ВЕК, САМО МИ СМРТНИЦИ
ТО ОБЕЛЕЖАВАМО ТРУБАМА И ПУЦЊИМА.
ТОМАС МАН
________________________________________________________________________________
ДУШКО РАДОВИЋ, ЈЕДНЕ СТАРЕ ГОДИНЕ
● У животу има више посла за женско срце него за мушку памет.
● Тате ударају само камен темељац будућој деци. А затим долазе поново на свечано отварање.
● Немојте никога толико волети да вас он због тога не воли.
● Ми само не треба да говоримо оно што говоримо и само треба да радимо оно што не радимо.
● Наш град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане.
● Јутрос ће неки другови у аутомобиле, па на састанак; па у аутомобиле, па на ручак; па аутомобилима на други састанак; па, опет аутомобилима, евентуално кући. Требало би их једном пешице провести кроз наш град и живот да виде како се релативно добро држимо, упркос њиховим одлукама.
● Насмешите се, са много доброте и мало, мало горчине. Опростите животу и свету што нису савршени. ● Добри људи имају времена. То је прва одлика доброте.
● Волимо дијабетичаре који не могу да живе без колача и инфаркташе који не могу без чварака. Много волимо све оне који више угађају себи него својој болести, који умиру зато што воле да живе.
21.12.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић и ученици Филолошке гимназије.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 24. ДЕЦЕМБРА 2012.
СРЕДА, 26. ДЕЦЕМБАР 2012.
12.00
„САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА“ 49
Учествују аутори драма: МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ , Антиквар, СТОЈАН СРДИЋ, Гето, АНА БУЈИЋ, Временска прогноза за Аулиду, СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Не плачи Петра.
Увод и коментари: БОШКО СУВАЈЏИЋ.
Уредник трибине: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЧЕСТИТКЕ И ПОЗДРАВИ
У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Биљана Ђоровић, Лабуд Драгић, Оливера Дуњић, ученици Филолошке гимназије.
ЧЕТВРТАК, 27. ДЕЦЕМБАР,12.00
СЛОБОДАН РИСТОВИЋ:
„СНОВИ СВИЛЕНОГ СНА“ (поезија)
и
ПОРТРЕТ БОЖИДАРА СТАНАРА
Учествују: Радомир Андрић, Недељко Бабић, Зоран Недељковић, Слободан Ристовић и Божидар Станар.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
________________________________________________________________________
Петак, 21.12. 2012. године, 18.30
Дом културе у Грделици
СУНЧИЦА ДЕНИЋ
ПРОГОН И ЗАВИЧАЈ
– СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ –
О књизи говоре: Горан Максимовић, Зоран Давинић и Сунчица Денић.
Др Сунчица Денић је професор књижевности на Учитељском факултету у Врању. Пише поезију, прозу, есејистику, књижевну критику и бави се научним радом. Суштина њене поетике је косовски мит и стварност, а тема докторске дисертације је књижевно дело Манојла Ђорђевића Призренца, истакнуте фигуре наше културе и литературе друге половине 19. века.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић и ученици Филолошке гимназије.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 24. ДЕЦЕМБРА 2012.
СРЕДА, 26. ДЕЦЕМБАР 2012.
12.00
„САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА“ 49
Учествују аутори драма: МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ , Антиквар, СТОЈАН СРДИЋ, Гето, АНА БУЈИЋ, Временска прогноза за Аулиду, СТАМЕН МИЛОВАНОВИЋ, Не плачи Петра.
Увод и коментари: БОШКО СУВАЈЏИЋ.
Уредник трибине: МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЧЕСТИТКЕ И ПОЗДРАВИ
У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Биљана Ђоровић, Лабуд Драгић, Оливера Дуњић, ученици Филолошке гимназије.
ЧЕТВРТАК, 27. ДЕЦЕМБАР,12.00
СЛОБОДАН РИСТОВИЋ:
„СНОВИ СВИЛЕНОГ СНА“ (поезија)
и
ПОРТРЕТ БОЖИДАРА СТАНАРА
Учествују: Радомир Андрић, Недељко Бабић, Зоран Недељковић, Слободан Ристовић и Божидар Станар.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
ПЕТАК, 28. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ЈОРДАН ПЛЕВНЕШ: „ОСМО СВЕТСКО ЧУДО“ (роман)
Учествују: Радмир Андрић, др Мићо Цвијетић, Срба Игњатовић, Ристо Василевски и Јордан Плевнеш.
Одломке казује: Никола Ристановски, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
________________________________________________________________________
Петак, 21.12. 2012. године, 18.30
Дом културе у Грделици
СУНЧИЦА ДЕНИЋ
ПРОГОН И ЗАВИЧАЈ
– СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ –
О књизи говоре: Горан Максимовић, Зоран Давинић и Сунчица Денић.
Др Сунчица Денић је професор књижевности на Учитељском факултету у Врању. Пише поезију, прозу, есејистику, књижевну критику и бави се научним радом. Суштина њене поетике је косовски мит и стварност, а тема докторске дисертације је књижевно дело Манојла Ђорђевића Призренца, истакнуте фигуре наше културе и литературе друге половине 19. века.
18.12.2012.
КОМИСИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА
донела је одлуку да се Награда града Зрењанина
додели Мили Михајловић, уметнику, новинару, писцу – за област кучлтурног стваралаштва,
за њен професионални и хуманитарни рад.
Мила Михајловић је увек са поносом представљала свој родни град Зрењанин и државу Србију.
На њено име гласи и прва дозвола УН хуманитарне помоћи послате из Италије за време последњег рата.
Бори се за истину о свом народу с љубављу какву може дати једино огромна и с небом сједињена банатска равница.
_______________________________________________________________________________________
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
ДОДЕЉЕНЕ ПРОСВЕТИНЕ НАГРАДЕ
Поводом Дана Просвете недавно су свечано уручене награде за најбоље књижевно и најбоље теоријско дело објављено у текућој 2012. години.
Награду „Просвета“ за најбоље књижевно дело у текућој години добио је Петар Сарић за роман „Митрова Америка“. Лауреат живи на Косову и Метохији, на Брезовици, па за ову прилику није мога да дође (награду је у његово име примио брат Никола Сарић), већ је послао следећу поруку: „Како је данас лепо у Београду, па чак и овамо под Шар планином, посебно у овом часу Просветине свечаности, која с Просветом покушава да се врати тамо где је била, да се сретне са собом. Није лак тај пут кад у одласку није било ни трага од повратка, и кад је и сам одлазак, заклоњен помрчином, остао невидљив. А ако се угодило да је моја књига постала један од оних Ивициних и Марициних камичака, онда је то довољно за наду, и за радост. Због тога се захваљујем Просвети и њеном директору Јовану Јањићу; и вама, сведоцима Просветиног повратка.“
Ове године први пут је додељена и награда за најбоље дело из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије. Жири – у саставу: проф. др Смиља Аврамов (председник), академик проф. др Драган Недељковић и проф. др Дарко Танасковић – једногласно је донео одлуку да се награда додели Жељку Симићу за две филозофско-антрополошке студије: „Манифест Жижек“ и „Уликс и пост-постмодерна“.
Образложење за награду „Просвета“
Петру Сарићу за роман „Митрова Америка“
Петар Сарић припада оној групи српских писаца који тихо и ненаметљиво, али неодустајно и достојанствено – својим делима упорно чувају и негују традиционалне вредности, не поводећи се за тренутном књижевном модом, не експериментишући са формом и садржајем – а успевајући, при том, да увек буду нови, модерни и интригантни.
И најновија Сарићева књига – Митрова Америка, у издању „Просвете“, те чињенице потврђује и оснажује давно казану истину – да нема „малих“ и „великих“ тема, нити на подручју форме постоје некакви нови облици, некакви савременији и модернији књижевни приступи – већ да вешта пишчева рука и богомдани таленат све своде на праву, читаоцу блиску и разумљиву, меру.
Петар Сарић у својој најновијој књизи, која с правом бива овенчана Просветином наградом, још једном нас уводи у свој стваралачки космос, творећи од једне топле, нежне, људске приче, од људске судбине главног лика свог романа, Митра – потресне и, надасве, искрене странице, као сведочанства о чуду – о чуду (људског) живота.
Кроз редове Сарићеве књиге провејава она фина, паучинаста сета, која испричану нам причу додатно и, зашто не рећи – мајсторски – тка, стварајући чврсту, књижено засновану и у реалности утемељену пређу, без које и нема добре, праве књиге, оне – која свог читаоца не оставља равнодушним и незапитаним – како над општим, тако и над дубоко личним
сумњама, слутњама и дилемама.
Животни пут главног јунака, као и судбине свих оних ликова из књиге који су са њим на овај или онај начин повезани, представљен је реално, али и, често, песничким језиком – како то понекад и у понеким животима бива, јер живот сваког човека и јесте својеврсни колоплет најразличитијих међузависности и разних спољних утицаја, али управо то, и стога, и чини ову књигу толико посебном – да свако од нас, који смо је прочитали, може пронаћи у Митровим чињенима и нечињенима, у свему што је изговорио или прећутао – и делић неких својих размишљања и поступака.
Управо та животност ликова, уз обиље лирских слика, које књигом провејавају – чини и највећу вредност Митрове Америке. Мајсторска пишчева рука сигурно гради фабулу, дочаравајући нам, врло успешно, обиље унутрашњих, психолошки превирања у ликовима књиге, тако да, на крају, слика једног тешког, али часног и честитог, живота бива потпуна, а главни јунак, сасвим сигурно, постаје сваком читаоцу, на један специфичан начин, неко ко му је врло близак, неко ко у много чему и по много чему личи свакоме од нас.
У години у којој је, упркос свим тешкоћама, „Просвета“ имала завидну издавачку продукцију, којој, са поносом кажемо, припада и ова, најновија књига Петра Сарића – Редакција је одлучила да Просветина награда управо њој припадне – сматрајући да она свим својим карактеристикама то заслужује, и да њеног аутора још једном потврђује као писца који изузетно влада књижевном вештином.
Митрова Америка није дело које ће трајати једну књижевну сезону, нити је роман писан да би својом дневнополитичком и сваком другом тзв. ангажованошћу постао предмет испразних и безсадржајних коментара, али јесте књига која својим књижевним и уметничким квалитетима заслужује да се о њој прича и пише, да се опет и изнова чита – и да се сваки од тих пута другачије и комплексније о њој промишља.
Митрова Америка је роман о животу – који тај живот слави и велича, који тај живот брани и објашњава – роман писан да би се њиме сведочило о томе да свако, да свачији живот и свачија животна судбина, завређује да се над њом људски, сапатнички и сатруднички, замислимо, не би ли лакше и сами себе схватили.
Саопштење Жирија за доделу награде „Просвета“
за најбоље дело из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије објављено 2012. године
Жири за доделу награде "Просвета", из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије – у саставу проф. др Смиља Аврамов (председник), академик проф. др Драган Недељковић и проф. др Дарко Танасковић – донео је једногласну одлуку да се Годишња награда "Просвете" за најбоље теоријско дело у 2012. години додели проф. др Жељку Симићу за књиге "Манифест Жижек – портрет пост-постмодерне" и "Уликс и пост-постмодерна – филозофија егзистенције нестајућег субјекта".
Жељко Симић у овим књигама, на готово 1.000 страна, компетентно и свеобухватно анализира духовну ситуацију нашег времена и нуди, ауторитативно улазећи у дијалог са најутицајнијим мислиоцима од античког доба, све до данашњег времена, такво хуманистичко тумачење које представља прецизну антрополошку, филозофску, правно-политиколошку, културолошку и психолошку дијагнозу постмодерне епохе, њених домета и ограничења.
Награђене књиге Жељка Симића комплементарне су и убедљиво сведоче о једном целовитом и самосвојном погледу на свет, у којем аутор, сувереношћу истинског ерудите, на обиљу примера из филозофије, књижевности, филмске и ликовне уметности, као и међународно-правне и политичке праксе, упозорава на угроженост универзалних људских вредности пред налетом сужене технолошко-техницистичке рационалности и бескрупулозне медијске манипулације.
Књиге Жељка Симића представљају подстицај теоријској мисли да још систематичније и продубљеније испита изазове нове епистемске ере, али и својеврсно сведочанство о интелектуалном ставу који обнавља идеју о нераскидивој вези етике и спекулације, живота и логосног мишљења.
_______________________________________________________________________________________
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
донела је одлуку да се Награда града Зрењанина
додели Мили Михајловић, уметнику, новинару, писцу – за област кучлтурног стваралаштва,
за њен професионални и хуманитарни рад.
Мила Михајловић је увек са поносом представљала свој родни град Зрењанин и државу Србију.
На њено име гласи и прва дозвола УН хуманитарне помоћи послате из Италије за време последњег рата.
Бори се за истину о свом народу с љубављу какву може дати једино огромна и с небом сједињена банатска равница.
_______________________________________________________________________________________
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
ДОДЕЉЕНЕ ПРОСВЕТИНЕ НАГРАДЕ
Поводом Дана Просвете недавно су свечано уручене награде за најбоље књижевно и најбоље теоријско дело објављено у текућој 2012. години.
Награду „Просвета“ за најбоље књижевно дело у текућој години добио је Петар Сарић за роман „Митрова Америка“. Лауреат живи на Косову и Метохији, на Брезовици, па за ову прилику није мога да дође (награду је у његово име примио брат Никола Сарић), већ је послао следећу поруку: „Како је данас лепо у Београду, па чак и овамо под Шар планином, посебно у овом часу Просветине свечаности, која с Просветом покушава да се врати тамо где је била, да се сретне са собом. Није лак тај пут кад у одласку није било ни трага од повратка, и кад је и сам одлазак, заклоњен помрчином, остао невидљив. А ако се угодило да је моја књига постала један од оних Ивициних и Марициних камичака, онда је то довољно за наду, и за радост. Због тога се захваљујем Просвети и њеном директору Јовану Јањићу; и вама, сведоцима Просветиног повратка.“
Ове године први пут је додељена и награда за најбоље дело из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије. Жири – у саставу: проф. др Смиља Аврамов (председник), академик проф. др Драган Недељковић и проф. др Дарко Танасковић – једногласно је донео одлуку да се награда додели Жељку Симићу за две филозофско-антрополошке студије: „Манифест Жижек“ и „Уликс и пост-постмодерна“.
Образложење за награду „Просвета“
Петру Сарићу за роман „Митрова Америка“
Петар Сарић припада оној групи српских писаца који тихо и ненаметљиво, али неодустајно и достојанствено – својим делима упорно чувају и негују традиционалне вредности, не поводећи се за тренутном књижевном модом, не експериментишући са формом и садржајем – а успевајући, при том, да увек буду нови, модерни и интригантни.
И најновија Сарићева књига – Митрова Америка, у издању „Просвете“, те чињенице потврђује и оснажује давно казану истину – да нема „малих“ и „великих“ тема, нити на подручју форме постоје некакви нови облици, некакви савременији и модернији књижевни приступи – већ да вешта пишчева рука и богомдани таленат све своде на праву, читаоцу блиску и разумљиву, меру.
Петар Сарић у својој најновијој књизи, која с правом бива овенчана Просветином наградом, још једном нас уводи у свој стваралачки космос, творећи од једне топле, нежне, људске приче, од људске судбине главног лика свог романа, Митра – потресне и, надасве, искрене странице, као сведочанства о чуду – о чуду (људског) живота.
Кроз редове Сарићеве књиге провејава она фина, паучинаста сета, која испричану нам причу додатно и, зашто не рећи – мајсторски – тка, стварајући чврсту, књижено засновану и у реалности утемељену пређу, без које и нема добре, праве књиге, оне – која свог читаоца не оставља равнодушним и незапитаним – како над општим, тако и над дубоко личним
сумњама, слутњама и дилемама.
Животни пут главног јунака, као и судбине свих оних ликова из књиге који су са њим на овај или онај начин повезани, представљен је реално, али и, често, песничким језиком – како то понекад и у понеким животима бива, јер живот сваког човека и јесте својеврсни колоплет најразличитијих међузависности и разних спољних утицаја, али управо то, и стога, и чини ову књигу толико посебном – да свако од нас, који смо је прочитали, може пронаћи у Митровим чињенима и нечињенима, у свему што је изговорио или прећутао – и делић неких својих размишљања и поступака.
Управо та животност ликова, уз обиље лирских слика, које књигом провејавају – чини и највећу вредност Митрове Америке. Мајсторска пишчева рука сигурно гради фабулу, дочаравајући нам, врло успешно, обиље унутрашњих, психолошки превирања у ликовима књиге, тако да, на крају, слика једног тешког, али часног и честитог, живота бива потпуна, а главни јунак, сасвим сигурно, постаје сваком читаоцу, на један специфичан начин, неко ко му је врло близак, неко ко у много чему и по много чему личи свакоме од нас.
У години у којој је, упркос свим тешкоћама, „Просвета“ имала завидну издавачку продукцију, којој, са поносом кажемо, припада и ова, најновија књига Петра Сарића – Редакција је одлучила да Просветина награда управо њој припадне – сматрајући да она свим својим карактеристикама то заслужује, и да њеног аутора још једном потврђује као писца који изузетно влада књижевном вештином.
Митрова Америка није дело које ће трајати једну књижевну сезону, нити је роман писан да би својом дневнополитичком и сваком другом тзв. ангажованошћу постао предмет испразних и безсадржајних коментара, али јесте књига која својим књижевним и уметничким квалитетима заслужује да се о њој прича и пише, да се опет и изнова чита – и да се сваки од тих пута другачије и комплексније о њој промишља.
Митрова Америка је роман о животу – који тај живот слави и велича, који тај живот брани и објашњава – роман писан да би се њиме сведочило о томе да свако, да свачији живот и свачија животна судбина, завређује да се над њом људски, сапатнички и сатруднички, замислимо, не би ли лакше и сами себе схватили.
Саопштење Жирија за доделу награде „Просвета“
за најбоље дело из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије објављено 2012. године
Жири за доделу награде "Просвета", из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије – у саставу проф. др Смиља Аврамов (председник), академик проф. др Драган Недељковић и проф. др Дарко Танасковић – донео је једногласну одлуку да се Годишња награда "Просвете" за најбоље теоријско дело у 2012. години додели проф. др Жељку Симићу за књиге "Манифест Жижек – портрет пост-постмодерне" и "Уликс и пост-постмодерна – филозофија егзистенције нестајућег субјекта".
Жељко Симић у овим књигама, на готово 1.000 страна, компетентно и свеобухватно анализира духовну ситуацију нашег времена и нуди, ауторитативно улазећи у дијалог са најутицајнијим мислиоцима од античког доба, све до данашњег времена, такво хуманистичко тумачење које представља прецизну антрополошку, филозофску, правно-политиколошку, културолошку и психолошку дијагнозу постмодерне епохе, њених домета и ограничења.
Награђене књиге Жељка Симића комплементарне су и убедљиво сведоче о једном целовитом и самосвојном погледу на свет, у којем аутор, сувереношћу истинског ерудите, на обиљу примера из филозофије, књижевности, филмске и ликовне уметности, као и међународно-правне и политичке праксе, упозорава на угроженост универзалних људских вредности пред налетом сужене технолошко-техницистичке рационалности и бескрупулозне медијске манипулације.
Књиге Жељка Симића представљају подстицај теоријској мисли да још систематичније и продубљеније испита изазове нове епистемске ере, али и својеврсно сведочанство о интелектуалном ставу који обнавља идеју о нераскидивој вези етике и спекулације, живота и логосног мишљења.
_______________________________________________________________________________________
ЗА ЧЛАНОВЕ УКС
ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОРИ ОВИХ ДАНА
Добар дан, господине.
Ви сте члан Удружења књижевника Србије?
Желите ли да и даље будете члан Удружења књижевника?
Онда, молимо Вас, уплатите чланарину за 2013. годину,
да осигурате своје место у Удружењу.
Знате ли да у последње време само једна четвртина чланства плаћа чланарину,
а то није у реду, јер је чланарина по Статуту обавезна
и имамо право да искључимо из Удружења сваког ко је не плаћа.
Иако би нам због тога било веома жао, боље је да искључимо један део чланства,
него да нам се, због тешке материјалне ситуације, угаси Удружење.
Ако дугујете чланарину за више претходних година,
потрудите се да одмах уплатите за 2013, а потом и за 2012, чим будете могли.
Надзорни и Управни одбор су се сагласили да се дуговања из ранијих година опросте.
Међутим, од 2012. године се води електронска евиденција,
и спискове ћемо објављивати у електронској пошти и на сајту УКС...
Свакако се потрудите да то измирите, јер ће дуговања бити очигледна.
Циљ нам је да наше чланство створи навику
да уплаћује чланарину до краја фебруара текуће године,
јер ћемо на тај начин знати коликим средствима располажемо
и моћи ћемо да планирамо пословну годину.
Први квартал је увек најкритичнији за опстанак.
Први квартал би чланаринама био покривен!
Плате запослених (седморо у Канцеларији УКС и двоје у „Књижевним новинама“)
сасвим су скромне – тридесет и коју хиљаду динара (300 евра) у просеку...
И да није оскудице, било би нужно одговорно испуњавање статутарне обавезе
– уколико себе сматрамо озбиљном асоцијацијом.
РАЧУН УКС:
255 – 0000000001860 – 18, Привредна банка Београд
У рубрику СВРХА ДОЗНАКЕ упишите: ЧЛАНАРИНА ЗА 2013.
(или: за 2012. и 2013). ИЗНОС: 1.800 динара по једној години.
Дакле, важно је да упамтите: не можете још дуго бити члан Удружења књижевника Србије
не плаћајући чланарину, јер Удружења неће бити.
Сачувајмо своје Удружење.
Зар је тешко издвојити 150 динара месечно за нешто што нам је заиста важно?
Коме није важно, нека нам каже, да га избришемо са списка.
Канцеларија УКС
17.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 17. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК,17. ДЕЦЕМБАР, 19.00
ЉУБОМИР ВУЈОВИЋ: „БЕЗМЕРЈА“ (поезија)
Учествују: др Миодраг Д. Игњатовић, др Војислав Станимировић, Томислав Милошевић, Гордана
Симеуновић и аутор.
Музички програм: Ненад Корачин и Данко Мраковић.
УТОРАК, 18. ДЕЦЕМБАР 2012, 18.00
Радмила Мила Михаиловић:
Злочини партизана и усташа над Србима
Далмације, Лике и Кордуна (италијански извори)
Учествују:
Момчило Павловић, директор Института за савремену
историју
Бојан Димитријевић, доцент Филозофског факултета у Београду
Лабуд Драгић, књижевник.
Мила Михаиловић, новинар и публициста из Рима
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7:
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко
Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
Награде Књижевног клуба ИВО АНДРИЋ
Конкурсна комисија Књижевног Клуба ''Иво Андрић''
на својој седници одржаној дана 7. 12. 2012,
а на основу расписаног Конкурса ''Кратка прича 2012'' доноси коначну
О Д Л У К У
о награђеним и похваљеним радовима:
Проф. Ненад Радош, књижевник
Божидар Кљајевић, књижевник
Мирјана Новокмет, књижевник
КЊИЖЕВНИ КЛУБ ''ИВО АНДРИЋ'' – ЗЕМУН
Душан Д. Живанчевић, председник
_______________________________________________________________________________________
ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „РАВАНИЧАНИН“:
ЖИВУЛОВИЋУ, ДИМИТРИЈЕВИЋУ, ЏАКОВИЋУ И ТРИФУНОВИЋУ
Највише признање Српске духовне академије - награда „РАВАНИЧАНИН“, додељенo је у петак, 14. децембра у Параћину, истакнутим књижевним ствараоцима: БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ из Швајцарске, МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ из Параћина, БАЈИ ЏАКОВИЋУ из Јагодине и ЗОРАНУ ТРИФУНОВИЋУ из Параћина, за посебан допринос српској књижевности, духовности и култури. Награду „РАВАНИЧАНИН“, која се састоји из стаклене скулптуре и повеље, а која се додељује за животно дело, претходно су понели: Срба Игњатовић, Радомир Андрић, др Мићо Цвијетић и Предраг Богдановић Ци. Награда је припала и Зорици Арсић Мандарић, али стицајем околности није званично додељена, што ће бити учињено у идућој години.
Управни одбор Српске духовне академије позива установе и појединце да и даље предлажу истакнуте српске ствараоце, како из матице, тако и из дијаспоре, за награду „РАВАНИЧАНИН“ и „ПЕСНИЧКУ ХРИСОВУЉУ“.
Предлози, са образложењем, шаљу се електронском поштом, на адресу: gaumata50@gmail.com, са назнаком „За награде Српске духовне академије“. Одлука Управног одбора Академије биће објављене у средствима информисања, као и на сајту Српске духовне академије, најдаље до краја 2013. године.
_______________________________________
СА ГОДИШЊЕ
СКУПШТИНЕ
УКС
_______________________________________________________________________________________
ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ
У овом важном дану за Удружење књижевника Србије, када се расправља о положају писаца, морамо се запитати какав је положај оних који бране српско достојанство у Јарињу, који своје животе стављају као залогу за нераскидиву везу са својом земљом Србијом. Зар да ћутке прелазимо преко комадања своје земље, ко то још у свету чини!
Позивамо све политичке странке да буду свесне одговорне улоге која им је дата, да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.
Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти.
То, напросто, није истина. И о томе говоре врсни економски стручњаци. Постоји алтернатива – бити у Европи са свим европским културним и цивилизацијским вредностима којима је Србија одувек била наклоњена, дакле економско и културно повезивање са Европом, али не нужно и политичко. Превише захтева Европа испоставља Србији, још док је није сасвим узела под своје, а шта ће тек бити...
Уосталом, видимо то, више него јасно, из окружења које све дубље тоне у дужничко ропство. Превише кошта тај челични загрљај из кога онда нема изласка, а очигледно је да је и опстанак Европске уније сумњив.
Зар двоструки аршини Хашког трибунала, као кључне европске институције, не показују какав је однос према нашој земљи. Ту, где су злочинци проглашени невинима, а сви Срби злочинцима, без обзира на чињенично стање, постају јасни циљеви спрам наше нације.
Са највећим гнушањем српски писци протестују због селективне правде коју Хашки трибунал годинама спроводи. О томе сведоче и поједини учесници у судским процесима који су прегласани, али им људски обзири нису дозволили да ћутке пређу преко тога, поједини искази у књигама и штампи осуђених па помилованих... Докле ћемо бити мазохисти који пристају на све у име ко зна чега!
Докле ћемо се хватати за нешто тако апстрактно као што су некакви датуми којима нас као гладног сласним залогајем узалудно маме!
Зар није паметније окренути се раду, борби против корупције, подизању морала и самосвести српског народа, природним потенцијалима Србије због којих јој је Европа и понудила место у Унији, него све полагати у руке бескрупулозних политичара и банкара који се боре само за сопствене интересе? Зар се из историје не може извући никава поука?
Нас, као писце, обавезује побуна против насиља и неправде ма где се дешавали у свету, а нарочито ако је то у срцу наше земље, и они којима смо поверили своје животе морају бити свесни цене тог улога!
Удружење књижевника Србије
Књижевно друштво Косова и Метохије
У Београду, 15. 12. 2012.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЗНАЊА УКС
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО:
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 17. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК,17. ДЕЦЕМБАР, 19.00
ЉУБОМИР ВУЈОВИЋ: „БЕЗМЕРЈА“ (поезија)
Учествују: др Миодраг Д. Игњатовић, др Војислав Станимировић, Томислав Милошевић, Гордана
Симеуновић и аутор.
Музички програм: Ненад Корачин и Данко Мраковић.
УТОРАК, 18. ДЕЦЕМБАР 2012, 18.00
Радмила Мила Михаиловић:
Злочини партизана и усташа над Србима
Далмације, Лике и Кордуна (италијански извори)
Учествују:
Момчило Павловић, директор Института за савремену
историју
Бојан Димитријевић, доцент Филозофског факултета у Београду
Лабуд Драгић, књижевник.
Мила Михаиловић, новинар и публициста из Рима
ПЕТАК, 21. ДЕЦЕМБАР 2012, 19.00
Језичка трибина
Петком у 7 у Француској 7:
РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ
Учествују: Бранко
Стевановић, Миле Медић, Лабуд Драгић, Лејла Аломеровић, Сава Росић, Оливера Дуњић.
Уредници: Миле Медић и Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
Награде Књижевног клуба ИВО АНДРИЋ
Конкурсна комисија Књижевног Клуба ''Иво Андрић''
на својој седници одржаној дана 7. 12. 2012,
а на основу расписаног Конкурса ''Кратка прича 2012'' доноси коначну
О Д Л У К У
о награђеним и похваљеним радовима:
- МЕСТО /Златна повеља/: Прича ''Пре зимске белине''; рад послат под шифром: ''Симеон''. Аутор: Јован Бундало – Нови Београд
- МЕСТО /Повеља/: Прича ''Поновљено јутро''; рад послат под шифром ''М2002''. Аутор: Данијела Васиљевић – Смедеревска Паланка
- МЕСТО /Плакета/ Прича ''Беседа о мудром и паметном''; рад послат под шифром: ''Пут узвишености''. Аутор: Мирослав Димитријевић – Параћин
- МЕСТО /Похвала/: Прича ''Могућност''; рад послат под шифром ''Лола 2013''. Аутор Зорица Дедеић – Нови Београд
- МЕСТО /Похвала/: Прича ''Homo pulvis''; рад послат под шифром ''Somnabulisum'' Аутор Илија Веселинов – Смедеревска Паланка
Проф. Ненад Радош, књижевник
Божидар Кљајевић, књижевник
Мирјана Новокмет, књижевник
КЊИЖЕВНИ КЛУБ ''ИВО АНДРИЋ'' – ЗЕМУН
Душан Д. Живанчевић, председник
_______________________________________________________________________________________
ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ „РАВАНИЧАНИН“:
ЖИВУЛОВИЋУ, ДИМИТРИЈЕВИЋУ, ЏАКОВИЋУ И ТРИФУНОВИЋУ
Највише признање Српске духовне академије - награда „РАВАНИЧАНИН“, додељенo је у петак, 14. децембра у Параћину, истакнутим књижевним ствараоцима: БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ из Швајцарске, МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ из Параћина, БАЈИ ЏАКОВИЋУ из Јагодине и ЗОРАНУ ТРИФУНОВИЋУ из Параћина, за посебан допринос српској књижевности, духовности и култури. Награду „РАВАНИЧАНИН“, која се састоји из стаклене скулптуре и повеље, а која се додељује за животно дело, претходно су понели: Срба Игњатовић, Радомир Андрић, др Мићо Цвијетић и Предраг Богдановић Ци. Награда је припала и Зорици Арсић Мандарић, али стицајем околности није званично додељена, што ће бити учињено у идућој години.
Управни одбор Српске духовне академије позива установе и појединце да и даље предлажу истакнуте српске ствараоце, како из матице, тако и из дијаспоре, за награду „РАВАНИЧАНИН“ и „ПЕСНИЧКУ ХРИСОВУЉУ“.
Предлози, са образложењем, шаљу се електронском поштом, на адресу: gaumata50@gmail.com, са назнаком „За награде Српске духовне академије“. Одлука Управног одбора Академије биће објављене у средствима информисања, као и на сајту Српске духовне академије, најдаље до краја 2013. године.
_______________________________________
СА ГОДИШЊЕ
СКУПШТИНЕ
УКС
_______________________________________________________________________________________
ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ
У овом важном дану за Удружење књижевника Србије, када се расправља о положају писаца, морамо се запитати какав је положај оних који бране српско достојанство у Јарињу, који своје животе стављају као залогу за нераскидиву везу са својом земљом Србијом. Зар да ћутке прелазимо преко комадања своје земље, ко то још у свету чини!
Позивамо све политичке странке да буду свесне одговорне улоге која им је дата, да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.
Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти.
То, напросто, није истина. И о томе говоре врсни економски стручњаци. Постоји алтернатива – бити у Европи са свим европским културним и цивилизацијским вредностима којима је Србија одувек била наклоњена, дакле економско и културно повезивање са Европом, али не нужно и политичко. Превише захтева Европа испоставља Србији, још док је није сасвим узела под своје, а шта ће тек бити...
Уосталом, видимо то, више него јасно, из окружења које све дубље тоне у дужничко ропство. Превише кошта тај челични загрљај из кога онда нема изласка, а очигледно је да је и опстанак Европске уније сумњив.
Зар двоструки аршини Хашког трибунала, као кључне европске институције, не показују какав је однос према нашој земљи. Ту, где су злочинци проглашени невинима, а сви Срби злочинцима, без обзира на чињенично стање, постају јасни циљеви спрам наше нације.
Са највећим гнушањем српски писци протестују због селективне правде коју Хашки трибунал годинама спроводи. О томе сведоче и поједини учесници у судским процесима који су прегласани, али им људски обзири нису дозволили да ћутке пређу преко тога, поједини искази у књигама и штампи осуђених па помилованих... Докле ћемо бити мазохисти који пристају на све у име ко зна чега!
Докле ћемо се хватати за нешто тако апстрактно као што су некакви датуми којима нас као гладног сласним залогајем узалудно маме!
Зар није паметније окренути се раду, борби против корупције, подизању морала и самосвести српског народа, природним потенцијалима Србије због којих јој је Европа и понудила место у Унији, него све полагати у руке бескрупулозних политичара и банкара који се боре само за сопствене интересе? Зар се из историје не може извући никава поука?
Нас, као писце, обавезује побуна против насиља и неправде ма где се дешавали у свету, а нарочито ако је то у срцу наше земље, и они којима смо поверили своје животе морају бити свесни цене тог улога!
Удружење књижевника Србије
Књижевно друштво Косова и Метохије
У Београду, 15. 12. 2012.
_______________________________________________________________________________________
ПРИЗНАЊА УКС
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО:
- проф. др Миодраг Сибиновић
- Жарко Ђуровић
- Радован Бели Марковић
- Злата Живадиновић
- Миро Вуксановић
- часопис „Савременик“
- часопис „Буктиња“, Неготин
- часопис „Стремљења“
- Македонски информативни и издавачки центар, Панчево
- Банатски културни центар, Ново Милошево
- „Књижевни живот“, Темишвар
- Никола Цинцар Попоски
- Угљеша Рајчевић
- Даринка Вучинић
- Даница Андрејевић
- Радомир Путниковић
СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ УКС, 15.12.2012.
16.12.2012.
СУ ЧИМ ЋЕМО ИЗИЋ ПРЕД ЊЕГОША
Поштовани књижевницим, гости и пријатељи, окупили смо се на још једној Скупштини да проговоримо о нашем раду, резултатима и тешкоћама, које нас прате већ низ година и донекле ограничавају да се ослободимио у првом реду свакидашњих егзистенцијалних иизнудица, иако знамо да уметницима, посебно писцима, никада није било лако. Ако би ме неко упитао шта је то што писце данас може стимулисати у превазилажењу проблема, сигурно да не бих могао сажето одговорити, али ми се чини да свако од нас има своје мишљење и приближно тачан одговор заснован на путоказним идејама. Отуда, и ја сам, у овом тренутку више у себи, имам запитаности него одговора. Уосталом, без тих питања, тешко можемо пронаћи излаз из шуме, још ако идемо путевима утабаним обезнађеним ногама. Када ово кажем, свакако да имам у виду много тога оствареног заједничким напорима свих оних чланова Удружења књижевника Србије који тешкоће схватају као изазов за стваралачка прегнућа, и нашем књижевном раду и култури уопште обезбеђују заслужно поштовање.
Засигурно, наша савремена књижевност то постиже непрестаним поетичким принављањем и надвладавањем освојених стереотипа. Истина, ововремена слика наше књижевности постепено се мења: долазе млади писци, доносе свеже идеје, првенствено на трагу идентификовања свога песничког самогласа који у контексту не само наше већ и европске књижевне сцене завређује пажњу. О томе сведоче многи преводи на друге језике, учешћа на фестивалима и значајним књижевникм скуповима, одакле се они најистакнутији враћају са угледним наградама и признањима. Био би дуг списак наших писаца преведених у новије време, а знамо да је о нама и нашој култури донедавно говорено сасвим мало, и то у негативном одређењу, изнуђеном политичким разлозима. Поменућемо, између осталих, само неколике новије књиге које репрезентују нашу књижевност у свету. То је српско-руска „Књига радости“ др Андреја базилевског – антологија нашег песништва за децу на 1.200 страна, као и Антологија савремене српске поезије на румунском језику. То наше присуство, пре свега, произашло је из настојања да успоставимо покидане нити у односиима са нашим суседима и отворенију, самим тим и садржајнију регионалну сарадњу. На овогодишњим Београдским међународним сусретима писаца посебну пажњу смо посветили књижевности и књижевницима из окружења – Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске (БиХ), Бугарске, Румуније, Италије, Грчке, Турске, Мађарске... Свима нам је јасно да без духа толеранције и узајамности немамо могућности да кренемо слободније из овог нашег балканског теснаца и проговоримо о свим контроверзама, болним и застрашујућим, у блиској прошлости. Убеђен сам да већина писаца и интелектуалаца у Србији тежи да каже макар део своје истине и да се суочи са свеколиким сопственим недоумицама и зебњама пред новим понижавајућим суђењима и пресудама Хашког трибунала, нарочито предводницима геноцидног прогона српског живља из Книнске крајине – хрватским генералима Маркачу и Готовини. Такође, узнемиравајућа је одлука тог међународног суда да ослободи кривице Рамауша Харадинаја, чији су злочиначки трагови над српским народом на Косову и Метохији неизбрисиви и неопростиви. Све то онеспокојава све нас који желимо истинско и трајно међунационално помирење овде и данас и који својим књижевним делима оснажујемо хуманистичке идеје и све оно што је засновано на вековитој части и чести саобразној поштовању правде и демократских принципа у којима, нажалост, многи светски моћници једно говоре а друго чине, враћајући нас уназад, у године с краја протеклог века, у време националних острашћења и људских унесрећења.
Удружење књижевника Србије непорециво је једна од најзначајнијих уметничких групација, и као такво, без обзира на неаргументоване оцене разних интересних група, опстаје и све више се намеће културној јавности својим делатним осмишљењима у оквиру једног богатог старалачког програнма. Томе увелико доприносе КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, уредништво и сарадници, који, морамо још једном устврдити, раде у веома отежаним условима и омогућују својим прилозима да ово књижевно гласило репрезентује савремене уметничке интенције. Такође, захваљујући несебичној помоћи издавачке куће ПЕШИЋ И СИНОВИ излази обновљен Српски књижевни часопис на неколико језика. Ове, 2012. године, објављена су три броја, а један од њих био је истовремено и зборник текстова наших гостију из света.
Морамо истаћи да је интензивирана међународна сарадња. Успели смо да Међународне сусрете позовемо и дочакамо 45 писаца из 24 земље. Свечано отварање је одржано у Сава центру, уз поздраве министра културе, господина Братислава Петковића, којем захваљујемо на уважавању и обећањима да ћемо убудуће добијати знатнију материјалну помоћ. Не смемо заборавити многе гостољубиве домаћине и доброчинитеље у градовима које су посетили наши гости. Изузетну помоћ добили смо и од појединаца, чланова и пријатеља УКС. Овог пута поменућемо само оне без којих много тога у организацији Сусрета и, уопште, рада УКС не би имало правог ефекта. То су: Живорад Ајдачић, Јеремија Лазаревић, Горан Миљковић, Никола Мамула, Љиљана Вукић, др Драган Мандарић, Миодраг Мића Јакшић, Луне Левајац, Виктор Лазић, Весна Пешић, Драган Мраовић, Стеван и Соња Огњеновић, Зоран Бингулац, Радинка Стојковић, Душан Унковић, Божидар Михаиловић, Радосав Чворовић, Света Ковачевић, Раде Вучићевић, Горан Ђорђевић, Предраг Богдановић Ци, Снежана Класовић, Миодраг Којић, Обрен Ристић, Љубинко Јелић, Василије Мићић и свакако, сви чланови Радне заједнице УКС, који су непрестано дежурали у просторијама Удружења и били на услузи нашим гостима. Несумњиво, овим именима можемо додати и друга, којима ћемо се на посебној свечаности захвалити. Реду тих заслужника придружују се својим донацијама: књижевник Милоје Поповић (који нам је недавно даривао компјутер, клима уређај и фото-апарат), затим вајар Остоја Балкански и браћа Јеремић, који нам сваке године бесплатно у својој ливници израђују медаље са ликом Симе Матавуља. Новац који нам пристиже од појединаца, доприноси нашем опстанку, а њихова имена редовно објављујемо у рубрици електронске поште ДАРОДАВЦИ, и КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА. Овом приликом им се још једном најсрдачније захваљујемо.
Протекле године Удружење књижевника Србије организовало је још неколико значајних манифестација и књижевних догађаја, који су имали добар одјек у јавности. Између осталих, то су: Светосавска академија, када нас је посетио Његова светост Патријарх српски Господин Иринеј, и Дани словенске писмености и духовности ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, одржани у Београду и Крушевцу.
Са задовољством истичемо добру сарадњу македонских и српских писаца. Тако смо и ове године, поводом Сајма књига у Београду, одржали заједнички књижевни програм, уз учешће писаца из Русије, Турске, Индије, Румуније, Немачке. Током протекле године угостили смо угледне књижевнике и дипломатске представнике из Индонезије, Венецуеле, Енглеске, Италије, Пољске и Шпаније. Тада смо се договарали о унапређењу сарадње и потисали протоколе о размени делегација и узајамном представљању у књижевним часописима и зборницима.
Угледу УКС доприноси и рад Трибине ФРАНЦУСКА 7. Могло би се рећи да је већина књига из новије издавачке продукције свакодневно предтављана на овој гласовитој књижевној сцени.
Већ неколико година настојимо да организационо трансформишемо УКС и да многи наши чланови који живе и стварају изван Београда имају значајнију улогу у књиженом животу. У складу са законским одредбама, неколико књижевних подружница пререгистровано је у књижевне заједнице. У тим местима писци су вредни посленици културе. Одувек је знано да се без појединаца, несумњивих књижевних подухватника, много тога не би дешавало, на добробит свих нас. Извесни, веома угледни фестивали у нашој Републици опстају и садржајно се принављају, орвенствено трудољубним ангажовањем књижевника. Неки од њих трају у суорганизацији УКС.
У сваком случају, овај би извештај указао на још више охрабрујућих резултата, да нисмо изложени бројним недаћама и тешко премостивим јазовима између планираних програма и материјалних средстава неопходних за основно функционисање УКС.
Још једном апелујемо на чланове Удружења књижевника Србије да редовно плаћају чланарину. Несхватљиво је да само једна четвртина чланства измирује ову своју статутарну обавезу. Већ смо наглашавали да сви који ту обавезу занемарују, сами себе искључују из чланства.
Следећа година је јеш изазовнија. Београдски међународни сусрети обележавају велики јубилеј – педесетогодишњицу. Уз то, обележићемо двестагодишњицу рођења Петра Петровића Његоша, једног од највећих песника српског језика и књижевности, низом разговора о његовом делу и сусретима у нашим просторијама, али и по разним другим местима и културним центрима. То јесте наша обавеза и очкујемо већу помоћ државе за реализацију свих ових програма.
Поштовани чланови и пријатељи УКС, молим вас да се сви скупа усредсредимо на стварање повољнијих услова за унапређење наше књижевности и положаја писаца данас.
Хвала вам што сте дошли по оваквом времену, да се чујемо, и упознамо са стварном ситуацијом у којој се тренутно налазимо.
Добитницима Повеље за животно дело и Спомен-плакета – медаља са ликом Симе Матавуља, још једном честитам.
Такође, новопримљеним писцима желим добродошлицу у чланство УКС и, свакако, пуно здравља и успеха у даљем књижевном раду.
Радомир Андрић
_______________________________________________________________________________________
ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ
У овом важном дану за Удружење књижевника Србије, када се расправља о положају писаца, морамо се запитати какав је положај оних који бране српско достојанство у Јарињу, који своје животе стављају као залогу за нераскидиву везу са својом земљом Србијом. Зар да ћутке прелазимо преко комадања своје земље, ко то још у свету чини!
Позивамо све политичке странке да буду свесне одговорне улоге која им је дата, да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.
Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти.
То, напросто, није истина. И о томе говоре врсни економски стручњаци. Постоји алтернатива – бити у Европи са свим европским културним и цивилизацијским вредностима којима је Србија одувек била наклоњена, дакле економско и културно повезивање са Европом, али не нужно и политичко. Превише захтева Европа испоставља Србији, још док је није сасвим узела под своје, а шта ће тек бити...
Уосталом, видимо то, више него јасно, из окружења које све дубље тоне у дужничко ропство. Превише кошта тај челични загрљај из кога онда нема изласка, а очигледно је да је и опстанак Европске уније сумњив.
Зар двоструки аршини Хашког трибунала, као кључне европске институције, не показују какав је однос према нашој земљи. Ту, где су злочинци проглашени невинима, а сви Срби злочинцима, без обзира на чињенично стање, постају јасни циљеви спрам наше нације.
Са највећим гнушањем српски писци протестују због селективне правде коју Хашки трибунал годинама спроводи. О томе сведоче и поједини учесници у судским процесима који су прегласани, али им људски обзири нису дозволили да ћутке пређу преко тога, поједини искази у књигама и штампи осуђених па помилованих... Докле ћемо бити мазохисти који пристају на све у име ко зна чега!
Докле ћемо се хватати за нешто тако апстрактно као што су некакви датуми којима нас као гладног сласним залогајем узалудно маме!
Зар није паметније окренути се раду, борби против корупције, подизању морала и самосвести српског народа, природним потенцијалима Србије због којих јој је Европа и понудила место у Унији, него све полагати у руке бескрупулозних политичара и банкара који се боре само за сопствене интересе? Зар се из историје не може извући никава поука?
Нас, као писце, обавезује побуна против насиља и неправде ма где се дешавали у свету, а нарочито ако је то у срцу наше земље, и они којима смо поверили своје животе морају бити свесни цене тог улога!
Књижевно друштво Косова и Метохије
У Београду, 15. 12. 2012
_______________________________________________________________________________________
ПРИЗНАЊА УКС
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО:
Поштовани књижевницим, гости и пријатељи, окупили смо се на још једној Скупштини да проговоримо о нашем раду, резултатима и тешкоћама, које нас прате већ низ година и донекле ограничавају да се ослободимио у првом реду свакидашњих егзистенцијалних иизнудица, иако знамо да уметницима, посебно писцима, никада није било лако. Ако би ме неко упитао шта је то што писце данас може стимулисати у превазилажењу проблема, сигурно да не бих могао сажето одговорити, али ми се чини да свако од нас има своје мишљење и приближно тачан одговор заснован на путоказним идејама. Отуда, и ја сам, у овом тренутку више у себи, имам запитаности него одговора. Уосталом, без тих питања, тешко можемо пронаћи излаз из шуме, још ако идемо путевима утабаним обезнађеним ногама. Када ово кажем, свакако да имам у виду много тога оствареног заједничким напорима свих оних чланова Удружења књижевника Србије који тешкоће схватају као изазов за стваралачка прегнућа, и нашем књижевном раду и култури уопште обезбеђују заслужно поштовање.
Засигурно, наша савремена књижевност то постиже непрестаним поетичким принављањем и надвладавањем освојених стереотипа. Истина, ововремена слика наше књижевности постепено се мења: долазе млади писци, доносе свеже идеје, првенствено на трагу идентификовања свога песничког самогласа који у контексту не само наше већ и европске књижевне сцене завређује пажњу. О томе сведоче многи преводи на друге језике, учешћа на фестивалима и значајним књижевникм скуповима, одакле се они најистакнутији враћају са угледним наградама и признањима. Био би дуг списак наших писаца преведених у новије време, а знамо да је о нама и нашој култури донедавно говорено сасвим мало, и то у негативном одређењу, изнуђеном политичким разлозима. Поменућемо, између осталих, само неколике новије књиге које репрезентују нашу књижевност у свету. То је српско-руска „Књига радости“ др Андреја базилевског – антологија нашег песништва за децу на 1.200 страна, као и Антологија савремене српске поезије на румунском језику. То наше присуство, пре свега, произашло је из настојања да успоставимо покидане нити у односиима са нашим суседима и отворенију, самим тим и садржајнију регионалну сарадњу. На овогодишњим Београдским међународним сусретима писаца посебну пажњу смо посветили књижевности и књижевницима из окружења – Македоније, Словеније, Хрватске, Црне Горе, Републике Српске (БиХ), Бугарске, Румуније, Италије, Грчке, Турске, Мађарске... Свима нам је јасно да без духа толеранције и узајамности немамо могућности да кренемо слободније из овог нашег балканског теснаца и проговоримо о свим контроверзама, болним и застрашујућим, у блиској прошлости. Убеђен сам да већина писаца и интелектуалаца у Србији тежи да каже макар део своје истине и да се суочи са свеколиким сопственим недоумицама и зебњама пред новим понижавајућим суђењима и пресудама Хашког трибунала, нарочито предводницима геноцидног прогона српског живља из Книнске крајине – хрватским генералима Маркачу и Готовини. Такође, узнемиравајућа је одлука тог међународног суда да ослободи кривице Рамауша Харадинаја, чији су злочиначки трагови над српским народом на Косову и Метохији неизбрисиви и неопростиви. Све то онеспокојава све нас који желимо истинско и трајно међунационално помирење овде и данас и који својим књижевним делима оснажујемо хуманистичке идеје и све оно што је засновано на вековитој части и чести саобразној поштовању правде и демократских принципа у којима, нажалост, многи светски моћници једно говоре а друго чине, враћајући нас уназад, у године с краја протеклог века, у време националних острашћења и људских унесрећења.
Удружење књижевника Србије непорециво је једна од најзначајнијих уметничких групација, и као такво, без обзира на неаргументоване оцене разних интересних група, опстаје и све више се намеће културној јавности својим делатним осмишљењима у оквиру једног богатог старалачког програнма. Томе увелико доприносе КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, уредништво и сарадници, који, морамо још једном устврдити, раде у веома отежаним условима и омогућују својим прилозима да ово књижевно гласило репрезентује савремене уметничке интенције. Такође, захваљујући несебичној помоћи издавачке куће ПЕШИЋ И СИНОВИ излази обновљен Српски књижевни часопис на неколико језика. Ове, 2012. године, објављена су три броја, а један од њих био је истовремено и зборник текстова наших гостију из света.
Морамо истаћи да је интензивирана међународна сарадња. Успели смо да Међународне сусрете позовемо и дочакамо 45 писаца из 24 земље. Свечано отварање је одржано у Сава центру, уз поздраве министра културе, господина Братислава Петковића, којем захваљујемо на уважавању и обећањима да ћемо убудуће добијати знатнију материјалну помоћ. Не смемо заборавити многе гостољубиве домаћине и доброчинитеље у градовима које су посетили наши гости. Изузетну помоћ добили смо и од појединаца, чланова и пријатеља УКС. Овог пута поменућемо само оне без којих много тога у организацији Сусрета и, уопште, рада УКС не би имало правог ефекта. То су: Живорад Ајдачић, Јеремија Лазаревић, Горан Миљковић, Никола Мамула, Љиљана Вукић, др Драган Мандарић, Миодраг Мића Јакшић, Луне Левајац, Виктор Лазић, Весна Пешић, Драган Мраовић, Стеван и Соња Огњеновић, Зоран Бингулац, Радинка Стојковић, Душан Унковић, Божидар Михаиловић, Радосав Чворовић, Света Ковачевић, Раде Вучићевић, Горан Ђорђевић, Предраг Богдановић Ци, Снежана Класовић, Миодраг Којић, Обрен Ристић, Љубинко Јелић, Василије Мићић и свакако, сви чланови Радне заједнице УКС, који су непрестано дежурали у просторијама Удружења и били на услузи нашим гостима. Несумњиво, овим именима можемо додати и друга, којима ћемо се на посебној свечаности захвалити. Реду тих заслужника придружују се својим донацијама: књижевник Милоје Поповић (који нам је недавно даривао компјутер, клима уређај и фото-апарат), затим вајар Остоја Балкански и браћа Јеремић, који нам сваке године бесплатно у својој ливници израђују медаље са ликом Симе Матавуља. Новац који нам пристиже од појединаца, доприноси нашем опстанку, а њихова имена редовно објављујемо у рубрици електронске поште ДАРОДАВЦИ, и КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА. Овом приликом им се још једном најсрдачније захваљујемо.
Протекле године Удружење књижевника Србије организовало је још неколико значајних манифестација и књижевних догађаја, који су имали добар одјек у јавности. Између осталих, то су: Светосавска академија, када нас је посетио Његова светост Патријарх српски Господин Иринеј, и Дани словенске писмености и духовности ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ, одржани у Београду и Крушевцу.
Са задовољством истичемо добру сарадњу македонских и српских писаца. Тако смо и ове године, поводом Сајма књига у Београду, одржали заједнички књижевни програм, уз учешће писаца из Русије, Турске, Индије, Румуније, Немачке. Током протекле године угостили смо угледне књижевнике и дипломатске представнике из Индонезије, Венецуеле, Енглеске, Италије, Пољске и Шпаније. Тада смо се договарали о унапређењу сарадње и потисали протоколе о размени делегација и узајамном представљању у књижевним часописима и зборницима.
Угледу УКС доприноси и рад Трибине ФРАНЦУСКА 7. Могло би се рећи да је већина књига из новије издавачке продукције свакодневно предтављана на овој гласовитој књижевној сцени.
Већ неколико година настојимо да организационо трансформишемо УКС и да многи наши чланови који живе и стварају изван Београда имају значајнију улогу у књиженом животу. У складу са законским одредбама, неколико књижевних подружница пререгистровано је у књижевне заједнице. У тим местима писци су вредни посленици културе. Одувек је знано да се без појединаца, несумњивих књижевних подухватника, много тога не би дешавало, на добробит свих нас. Извесни, веома угледни фестивали у нашој Републици опстају и садржајно се принављају, орвенствено трудољубним ангажовањем књижевника. Неки од њих трају у суорганизацији УКС.
У сваком случају, овај би извештај указао на још више охрабрујућих резултата, да нисмо изложени бројним недаћама и тешко премостивим јазовима између планираних програма и материјалних средстава неопходних за основно функционисање УКС.
Још једном апелујемо на чланове Удружења књижевника Србије да редовно плаћају чланарину. Несхватљиво је да само једна четвртина чланства измирује ову своју статутарну обавезу. Већ смо наглашавали да сви који ту обавезу занемарују, сами себе искључују из чланства.
Следећа година је јеш изазовнија. Београдски међународни сусрети обележавају велики јубилеј – педесетогодишњицу. Уз то, обележићемо двестагодишњицу рођења Петра Петровића Његоша, једног од највећих песника српског језика и књижевности, низом разговора о његовом делу и сусретима у нашим просторијама, али и по разним другим местима и културним центрима. То јесте наша обавеза и очкујемо већу помоћ државе за реализацију свих ових програма.
Поштовани чланови и пријатељи УКС, молим вас да се сви скупа усредсредимо на стварање повољнијих услова за унапређење наше књижевности и положаја писаца данас.
Хвала вам што сте дошли по оваквом времену, да се чујемо, и упознамо са стварном ситуацијом у којој се тренутно налазимо.
Добитницима Повеље за животно дело и Спомен-плакета – медаља са ликом Симе Матавуља, још једном честитам.
Такође, новопримљеним писцима желим добродошлицу у чланство УКС и, свакако, пуно здравља и успеха у даљем књижевном раду.
Радомир Андрић
_______________________________________________________________________________________
ПРОТЕСТНО ПИСМО ЈАВНОСТИ
У овом важном дану за Удружење књижевника Србије, када се расправља о положају писаца, морамо се запитати какав је положај оних који бране српско достојанство у Јарињу, који своје животе стављају као залогу за нераскидиву везу са својом земљом Србијом. Зар да ћутке прелазимо преко комадања своје земље, ко то још у свету чини!
Позивамо све политичке странке да буду свесне одговорне улоге која им је дата, да буду јединствене у очувању целовитости Србије и стану уз српски народ на Косову и Метохији који живи у гету, који се усамљено батрга у неравноправној борби са светом.
Ко је то стао уз њих недвосмислено? Да ли је довољан изговор да садашња власт мора да спроведе оно што је претходна прихватила као обавезу? Шта заправо значи флоскулa да Европа нема алтернативу, кад знамо да само смрт нема алтернативу, а из такве Европе је у Србију стигло превише смрти.
То, напросто, није истина. И о томе говоре врсни економски стручњаци. Постоји алтернатива – бити у Европи са свим европским културним и цивилизацијским вредностима којима је Србија одувек била наклоњена, дакле економско и културно повезивање са Европом, али не нужно и политичко. Превише захтева Европа испоставља Србији, још док је није сасвим узела под своје, а шта ће тек бити...
Уосталом, видимо то, више него јасно, из окружења које све дубље тоне у дужничко ропство. Превише кошта тај челични загрљај из кога онда нема изласка, а очигледно је да је и опстанак Европске уније сумњив.
Зар двоструки аршини Хашког трибунала, као кључне европске институције, не показују какав је однос према нашој земљи. Ту, где су злочинци проглашени невинима, а сви Срби злочинцима, без обзира на чињенично стање, постају јасни циљеви спрам наше нације.
Са највећим гнушањем српски писци протестују због селективне правде коју Хашки трибунал годинама спроводи. О томе сведоче и поједини учесници у судским процесима који су прегласани, али им људски обзири нису дозволили да ћутке пређу преко тога, поједини искази у књигама и штампи осуђених па помилованих... Докле ћемо бити мазохисти који пристају на све у име ко зна чега!
Докле ћемо се хватати за нешто тако апстрактно као што су некакви датуми којима нас као гладног сласним залогајем узалудно маме!
Зар није паметније окренути се раду, борби против корупције, подизању морала и самосвести српског народа, природним потенцијалима Србије због којих јој је Европа и понудила место у Унији, него све полагати у руке бескрупулозних политичара и банкара који се боре само за сопствене интересе? Зар се из историје не може извући никава поука?
Нас, као писце, обавезује побуна против насиља и неправде ма где се дешавали у свету, а нарочито ако је то у срцу наше земље, и они којима смо поверили своје животе морају бити свесни цене тог улога!
Књижевно друштво Косова и Метохије
У Београду, 15. 12. 2012
_______________________________________________________________________________________
ПРИЗНАЊА УКС
ПОВЕЉА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО:
- проф. др Миодраг Сибиновић
- Жарко Ђуровић
- Радован Бели Марковић
- Злата Живадиновић
- Миро Вуксановић
- часопис „Савременик“
- часопис „Буктиња“, Неготин
- часопис „Стремљења“
- Македонски информативни и издавачки центар, Панчево
- Банатски културни центар, Ново Милошево
- „Књижевни живот“, Темишвар
- Никола Цинцар Попоски
- Угљеша Рајчевић
- Даринка Вучинић
- Даница Андрејевић
- Радомир Путниковић
13.12.2012.
"Просветине" награде за најбоље књижевно
и најбоље теоријско дело
у 2012. години
Поводом Дана „Просвете“, 14. децембра, у петак, у 11 часова, на галерији књижаре „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12) биће додељене „Просветине“ награде за најбоље књижевно и најбоље теоријско дело објављено у 2012. години. Одлуку о најбољем књижевном делу објављеном у текућој години, на предлог Редакције, доноси генерални директор „Просвете“.
Од ове године додељује се и награда из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије. Одлуку о најбољем теоријском делу доноси стручни жири, у саставу: проф. др Смиља Аврамов (председник), проф. др Дарко Танасковић и проф. др Драган Недељковић.
Редакција „Просвете“
_______________________________________________________________________________________
РУСКО ПРИЗНАЊЕ ДУШИЦИ МИЛАНОВИЋ МАРИКИ
Душица Милановић Марика боравила је, на позив организатора, од 3 до 9. децембра у Јекатеринбургу у Русији, где је одржан Међународни сајам литерарних и ликовних радова у Великом изложбеном центру за културне манифестације „Русија“.
У оквиру манифестације Јекатеринбуршко одељење Савеза писаца Русије организовало је поетски маратон на коме је наша књижевница учествовала, као и промоцију њеног романа „Гозба Великог кнеза“ (Просвета, Београд). Читани су одломци на српском и руском језику, а публици је представљено и двојезично, српско-руско издања књиге „Зборак Свете браће/Письмена с небес“(Просвета).
За успешну презентацију својих књига Душици Милановић Марики уручена је свечана Диплома „Арт Сфера“.
_______________________________________________________________________________________
БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“
Благоје Баковић, лауерат награде „Златни витез“, у категоријама прозе, поезије и белетристике, на истоименом фестивалу у Москви
На Трећем словенском литературном форуму који је јуче завршен у Москви, одлуком Жирија за доделу награде „Златни витез“ ова престижна и угледна награда додељена је српском песнику Благоју Баковићу. За ово високо признање била су номинована најзначајнија песничка имена из осам словенских земаља. На челу организације форума „Златни витез“ налази се заслужни руски уметник Николај Петрович Бурљајев, велики пријатељ српскога народа и добитник „Ордена Светога Саве“. Баковићу је награда припала за књигу песама „Чеховњев кофер“ двојезично објављеној у издању издавачке куће „Каирос“ из Сремских Карловаца, а у преводу и препеву Валерија Анатолијевича Латињина, песника из Москве.
Да потсетимо, Баковић је за исту књигу добио награду „Владимир Мајаковски“, која му је уручена у Москви, 26, јанура ове године, а ово му је трећа књига песама на руском језику. За раније књиге добио је награде; „Антон Павлович Чехов“, „Константин Симонов“,златну медаљу са именом и ликом „Николаја Федоровича Федорова“ за укрепљење међународних културних и духовних веза, те награду Министарства за културу Упреве града Москве „Златно перо Русије“. Уручена му је и чланска карта почасног члана Савеза писаца Русије, а његова књига „Пут“ објављена у Москви,2о10, за кратко време, доживела је два издања у по 15ооо примерака.
Иначе Баковић је до сада објавио 44 књиге поезије. Песме су му превођене на 28 језика, добитник је неколико награда за укупно дело на српском језику, од којих „Милица Стојадиновић Српкиња“ за „ Изабрана дела“, и „Вукове награде“ за укупан допринос развоју српске културе.
ПУТ
Тај пут ти мораш прећи
Јер како ствари стоје
Свега се мораш одрећи
Да би све било твоје
Одреци свако парче
Делови Великог Дела
Док твоју снагу арче
Целина држи те цела
Јер Онај што је сатко
Обалу за ток речни
На којој стојиш кратко
Говори да су вечни
Једино протицања трени
Обала кратко спаси
Потоком низ реку крени
Вечни су само таласи
и најбоље теоријско дело
у 2012. години
Поводом Дана „Просвете“, 14. децембра, у петак, у 11 часова, на галерији књижаре „Геца Кон“ (Кнез Михаилова 12) биће додељене „Просветине“ награде за најбоље књижевно и најбоље теоријско дело објављено у 2012. години. Одлуку о најбољем књижевном делу објављеном у текућој години, на предлог Редакције, доноси генерални директор „Просвете“.
Од ове године додељује се и награда из области теорије књижевности, уметности, естетике и филозофије. Одлуку о најбољем теоријском делу доноси стручни жири, у саставу: проф. др Смиља Аврамов (председник), проф. др Дарко Танасковић и проф. др Драган Недељковић.
Редакција „Просвете“
_______________________________________________________________________________________
РУСКО ПРИЗНАЊЕ ДУШИЦИ МИЛАНОВИЋ МАРИКИ
Душица Милановић Марика боравила је, на позив организатора, од 3 до 9. децембра у Јекатеринбургу у Русији, где је одржан Међународни сајам литерарних и ликовних радова у Великом изложбеном центру за културне манифестације „Русија“.
У оквиру манифестације Јекатеринбуршко одељење Савеза писаца Русије организовало је поетски маратон на коме је наша књижевница учествовала, као и промоцију њеног романа „Гозба Великог кнеза“ (Просвета, Београд). Читани су одломци на српском и руском језику, а публици је представљено и двојезично, српско-руско издања књиге „Зборак Свете браће/Письмена с небес“(Просвета).
За успешну презентацију својих књига Душици Милановић Марики уручена је свечана Диплома „Арт Сфера“.
_______________________________________________________________________________________
БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ „ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“
Благоје Баковић, лауерат награде „Златни витез“, у категоријама прозе, поезије и белетристике, на истоименом фестивалу у Москви
На Трећем словенском литературном форуму који је јуче завршен у Москви, одлуком Жирија за доделу награде „Златни витез“ ова престижна и угледна награда додељена је српском песнику Благоју Баковићу. За ово високо признање била су номинована најзначајнија песничка имена из осам словенских земаља. На челу организације форума „Златни витез“ налази се заслужни руски уметник Николај Петрович Бурљајев, велики пријатељ српскога народа и добитник „Ордена Светога Саве“. Баковићу је награда припала за књигу песама „Чеховњев кофер“ двојезично објављеној у издању издавачке куће „Каирос“ из Сремских Карловаца, а у преводу и препеву Валерија Анатолијевича Латињина, песника из Москве.
Да потсетимо, Баковић је за исту књигу добио награду „Владимир Мајаковски“, која му је уручена у Москви, 26, јанура ове године, а ово му је трећа књига песама на руском језику. За раније књиге добио је награде; „Антон Павлович Чехов“, „Константин Симонов“,златну медаљу са именом и ликом „Николаја Федоровича Федорова“ за укрепљење међународних културних и духовних веза, те награду Министарства за културу Упреве града Москве „Златно перо Русије“. Уручена му је и чланска карта почасног члана Савеза писаца Русије, а његова књига „Пут“ објављена у Москви,2о10, за кратко време, доживела је два издања у по 15ооо примерака.
Иначе Баковић је до сада објавио 44 књиге поезије. Песме су му превођене на 28 језика, добитник је неколико награда за укупно дело на српском језику, од којих „Милица Стојадиновић Српкиња“ за „ Изабрана дела“, и „Вукове награде“ за укупан допринос развоју српске културе.
ПУТ
Тај пут ти мораш прећи
Јер како ствари стоје
Свега се мораш одрећи
Да би све било твоје
Одреци свако парче
Делови Великог Дела
Док твоју снагу арче
Целина држи те цела
Јер Онај што је сатко
Обалу за ток речни
На којој стојиш кратко
Говори да су вечни
Једино протицања трени
Обала кратко спаси
Потоком низ реку крени
Вечни су само таласи
12.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
НАДИР ДАЦИЋ: ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ:
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
КОМИСИЈА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА
ДОНЕЛА ЈЕ
6. ДЕЦЕМБРА 2012.
О Д Л У К У
О ПРИЈЕМУ 31 КЊИЖЕВНИКА
ИЗ СРБИЈЕ
Белегишанин Маја
Белић Бојан
Богавац Миња
Вукашиновић Јелена
Вучковић Раде Радослав
Гађански Ивана
Девић Наталија
Денић Драгана
Драгаш Немања
Живановић Вишеслав
Илић Гачић Милица
Јанојлић Драгољуб
Јовић Т. Драган
Кујунџић Јелена
Курузлија Поповић Драган
Максимовић Д. Миодраг
Милановић Миодраг Дража
Милојевић Зоран
Обрадовић Стојан
Павић И. Јован
Падејски Данијела
Радошевић Горан Радош
Ратковић Топаловић Светлана
Ребић Маша
Сарајлија Адријан
Словић Драгослав
Сокач Иван
Стојановић Синиша Синистер
Хабазин Дарко Дакс
Хорват Вера
Чигоја Бранкица
ИЗ ДИЈАСПОРЕ СУ ПРИМЉЕНИ:
Светлана Алтер (САД)
Миодраг Миша Бељаковић (САД)
Драгица Вељовић Браунштајн (Канада)
Радмила Воинович (Русија)
Петар Вујичић (Аустрија)
Пантелија Дудић (Немачка)
Мирјана Ђапо (БиХ)
Ана Живковић Живић ((Канада)
Никола Ивановић (САД)
Звонимир Ж. Хаџи Јовић (Аустралија)
Сања Качар (Аустралија)
Жељко Кнежевић (Швајцарска)
Светлана Матић (Аустрија)
Касијана Милошевић (Аустрија)
Радмила Мила Михајловић (Италија)
Гордана Пешаковић (САД)
Петар Пјешивац (Аустралија)
Милета Симић Мали (Швајцарска)
ИЗ ДРУГИХ УДРУЖЕЊА СУ ПРИМЉЕНИ:
Мирослав Алексић (ДКВ)
Миланко Боровчанин (УКРС)
Аћим Вишњић (УКЦГ)
Даница Вујков (ДКВ)
Снежана Вукићевић Чворо (УКЦГ)
Војислав Гледић (УКЦГ)
Рајица Драгићевић (ДКВ)
Божидар Живановић (ДКВ; дијаспора – Канада)
Јелена Зарубица (ДКВ)
Милан С. Крсмановић (УКЦГ)
Дубравка Миленковић (ДКВ)
Славомир Саша Нишавић (ДКВ)
Винка Перишић Шаренац (УКЦГ)
Светозар Пуцар (УКРС)
Ранко Рисојевић (УКРС)
Ђорђе Сибиновић (ДКВ)
Гордана Симеуновић (ДКВ)
Стојан Симић Крпица (ДКВ)
Сава Ћеклић (УКРС)
Олгица Цице (УКРС)
Драгомир Шошкић (ДКВ)
Гордана Симеуновић (ДКВ)
Председник Комисије за пријем: Милан Ђорђевић
Чланови: Душан Стојковић, Верољуб Вукашиновић, Љубомир Ћорилић Александар Чотрић и Иван Лаловић
Координатор Комисије за пријем: Бранислав Вељковић
Током 21012. године одржано је више радних састанака Комисије. Размотрена је чак 331 молба. Најпре је начињен шири избор, у који је ушло 138 кандидата. Коначна одлука о пријему донета је 6. децембра. Одбијено је више од три четвртине кандидата.
У последње време Комисија за пријем је под великим притиском, због све већег броја молби. Запажен је и пораст интересовања писаца из других удружења за чланску карту УКС, а писци из дијаспоре су често веома упорни да се учлане баш у наше Удружење.
_______________________________________________________________________________________
ФИЛМ И КОЛО СКЗ НА КОЛАРЦУ
104. КОЛО СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Петер Хандке
МОРАВСКА НОЋ
Михаило Војводић
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
Данило Николић
СПИСАК БУДУЋИХ ПОКОЈНИКА
Ђорђо Сладоје
ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ
Јован Радуловић
СУМЊИВА САХРАНА
Драго Кекановић
ВЕПРОВО СРЦЕ
Милош Ковачевић
ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
биће представљено традиционално
у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца
у четвртак, 13. децембра, у 19.30 сати
Учествују аутори
Уводна реч
Драган Лакићевић
Одломке чита
глумац Срба Милин
Прво приказивање документарног филма
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 1892 - 2012
____________________________________________________________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци, 12. 12. 2012.
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ (1847-2000)
Срдачно Вас позивамо на представљање ''Антологије српске поезије (1847-2000)'' Ненада Грујичића, у четвртак, 13. децембра, у 12 часова у ''Књижари градској'', Трг слободе 4, у Новом Саду. Уз аутора, у програму учествују: Марија Слобода, модератор, и Верица Николић и Бошко Петров, драмски уметници.
Репрезентативна Антологија српске поезије, на 984 стране, обухвата 290 песника почев од Бранка Радичевића до данашњих дана.Антологија поседује свеобухватан предговор на 75 и поговор на 10 страна – из пера приређивача Ненада Грујичића.
Антологија је штампана поводом 165. годишњице изласка прве књиге Бранка Радичевића у Бечу 1847. године. То је година када су се у Бечу појавиле и књиге Петра Петровића Његоша, Вука Караџића и Ђуре Даничића, од изузетног значаја за развој српског језика и књижевности.
Антологија српске поезије (1847-2000) урађена је у луксузној опреми, платнених тврдих корица у позлати, броширан повез, у формату Б2 (250x180).
Антологија ексклузивно садржи портрете песника.
Ова капитална књига сабира најбоље песме српскога језика у живом избору антологијских песничких имена старијих и новијих генерација.
Предлажемо да направите леп прилог о овој реткој антологији српске поезије.
Срдачан поздрав!
СЕКРЕТАР БРАНКОВОГ КОЛА
Снежана Станишић
_______________________________________________________________________________________
Желимо да вас обавестимо да ће се хуманитарна акција под слоганом „ЗА НАШУ ДЕЦУ“ одржати у Кући Ђуре Јакшића 13.и 14. децембра ове године од 11-17 часова а у сарадњи са Канцеларијом за младе ГО Стари град. Овој акцији одазвали су се многи познати издавачи као што су: Службени гласник, Лагуна, Клио,Чигоја, Партенон, Геопоетика, Књижевна омладина Србије, Српска књижевна задруга,Плато, Интерпресс, Завод за уџбенике, Архипелаг, Драслар-Партнер,Алтера. На овај начин прикупиће се средства од продатих књига за новогодишње пакетиће оболелој деци Онколошког Института у Београду.
Позивамо вас да дођете на почетак наше акције која почиње 13.12.2012. у 11 часова пригодним програмом у извођењу хора Осме београдске гимназије и уз велики број гостију,Представника ГО Стари град, Министарства за културу, Градски секретаријат за културу, Амбасада и многих других привредних и културних организација.
Срдачан поздрав
Кућа Ђуре Јакшића и Канцеларија за младе ГО Стари град
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
НАДИР ДАЦИЋ: ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ:
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
_______________________________________________________________________________________
КОМИСИЈА УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЗА ПРИЈЕМ НОВИХ ЧЛАНОВА
ДОНЕЛА ЈЕ
6. ДЕЦЕМБРА 2012.
О Д Л У К У
О ПРИЈЕМУ 31 КЊИЖЕВНИКА
ИЗ СРБИЈЕ
Белегишанин Маја
Белић Бојан
Богавац Миња
Вукашиновић Јелена
Вучковић Раде Радослав
Гађански Ивана
Девић Наталија
Денић Драгана
Драгаш Немања
Живановић Вишеслав
Илић Гачић Милица
Јанојлић Драгољуб
Јовић Т. Драган
Кујунџић Јелена
Курузлија Поповић Драган
Максимовић Д. Миодраг
Милановић Миодраг Дража
Милојевић Зоран
Обрадовић Стојан
Павић И. Јован
Падејски Данијела
Радошевић Горан Радош
Ратковић Топаловић Светлана
Ребић Маша
Сарајлија Адријан
Словић Драгослав
Сокач Иван
Стојановић Синиша Синистер
Хабазин Дарко Дакс
Хорват Вера
Чигоја Бранкица
ИЗ ДИЈАСПОРЕ СУ ПРИМЉЕНИ:
Светлана Алтер (САД)
Миодраг Миша Бељаковић (САД)
Драгица Вељовић Браунштајн (Канада)
Радмила Воинович (Русија)
Петар Вујичић (Аустрија)
Пантелија Дудић (Немачка)
Мирјана Ђапо (БиХ)
Ана Живковић Живић ((Канада)
Никола Ивановић (САД)
Звонимир Ж. Хаџи Јовић (Аустралија)
Сања Качар (Аустралија)
Жељко Кнежевић (Швајцарска)
Светлана Матић (Аустрија)
Касијана Милошевић (Аустрија)
Радмила Мила Михајловић (Италија)
Гордана Пешаковић (САД)
Петар Пјешивац (Аустралија)
Милета Симић Мали (Швајцарска)
ИЗ ДРУГИХ УДРУЖЕЊА СУ ПРИМЉЕНИ:
Мирослав Алексић (ДКВ)
Миланко Боровчанин (УКРС)
Аћим Вишњић (УКЦГ)
Даница Вујков (ДКВ)
Снежана Вукићевић Чворо (УКЦГ)
Војислав Гледић (УКЦГ)
Рајица Драгићевић (ДКВ)
Божидар Живановић (ДКВ; дијаспора – Канада)
Јелена Зарубица (ДКВ)
Милан С. Крсмановић (УКЦГ)
Дубравка Миленковић (ДКВ)
Славомир Саша Нишавић (ДКВ)
Винка Перишић Шаренац (УКЦГ)
Светозар Пуцар (УКРС)
Ранко Рисојевић (УКРС)
Ђорђе Сибиновић (ДКВ)
Гордана Симеуновић (ДКВ)
Стојан Симић Крпица (ДКВ)
Сава Ћеклић (УКРС)
Олгица Цице (УКРС)
Драгомир Шошкић (ДКВ)
Гордана Симеуновић (ДКВ)
Председник Комисије за пријем: Милан Ђорђевић
Чланови: Душан Стојковић, Верољуб Вукашиновић, Љубомир Ћорилић Александар Чотрић и Иван Лаловић
Координатор Комисије за пријем: Бранислав Вељковић
Током 21012. године одржано је више радних састанака Комисије. Размотрена је чак 331 молба. Најпре је начињен шири избор, у који је ушло 138 кандидата. Коначна одлука о пријему донета је 6. децембра. Одбијено је више од три четвртине кандидата.
У последње време Комисија за пријем је под великим притиском, због све већег броја молби. Запажен је и пораст интересовања писаца из других удружења за чланску карту УКС, а писци из дијаспоре су често веома упорни да се учлане баш у наше Удружење.
_______________________________________________________________________________________
ФИЛМ И КОЛО СКЗ НА КОЛАРЦУ
104. КОЛО СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Петер Хандке
МОРАВСКА НОЋ
Михаило Војводић
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
Данило Николић
СПИСАК БУДУЋИХ ПОКОЈНИКА
Ђорђо Сладоје
ЗЛАТНЕ ОЛУПИНЕ
Јован Радуловић
СУМЊИВА САХРАНА
Драго Кекановић
ВЕПРОВО СРЦЕ
Милош Ковачевић
ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
биће представљено традиционално
у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца
у четвртак, 13. децембра, у 19.30 сати
Учествују аутори
Уводна реч
Драган Лакићевић
Одломке чита
глумац Срба Милин
Прво приказивање документарног филма
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 1892 - 2012
____________________________________________________________________________________
БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци, 12. 12. 2012.
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ (1847-2000)
Срдачно Вас позивамо на представљање ''Антологије српске поезије (1847-2000)'' Ненада Грујичића, у четвртак, 13. децембра, у 12 часова у ''Књижари градској'', Трг слободе 4, у Новом Саду. Уз аутора, у програму учествују: Марија Слобода, модератор, и Верица Николић и Бошко Петров, драмски уметници.
Репрезентативна Антологија српске поезије, на 984 стране, обухвата 290 песника почев од Бранка Радичевића до данашњих дана.Антологија поседује свеобухватан предговор на 75 и поговор на 10 страна – из пера приређивача Ненада Грујичића.
Антологија је штампана поводом 165. годишњице изласка прве књиге Бранка Радичевића у Бечу 1847. године. То је година када су се у Бечу појавиле и књиге Петра Петровића Његоша, Вука Караџића и Ђуре Даничића, од изузетног значаја за развој српског језика и књижевности.
Антологија српске поезије (1847-2000) урађена је у луксузној опреми, платнених тврдих корица у позлати, броширан повез, у формату Б2 (250x180).
Антологија ексклузивно садржи портрете песника.
Ова капитална књига сабира најбоље песме српскога језика у живом избору антологијских песничких имена старијих и новијих генерација.
Предлажемо да направите леп прилог о овој реткој антологији српске поезије.
Срдачан поздрав!
СЕКРЕТАР БРАНКОВОГ КОЛА
Снежана Станишић
_______________________________________________________________________________________
Желимо да вас обавестимо да ће се хуманитарна акција под слоганом „ЗА НАШУ ДЕЦУ“ одржати у Кући Ђуре Јакшића 13.и 14. децембра ове године од 11-17 часова а у сарадњи са Канцеларијом за младе ГО Стари град. Овој акцији одазвали су се многи познати издавачи као што су: Службени гласник, Лагуна, Клио,Чигоја, Партенон, Геопоетика, Књижевна омладина Србије, Српска књижевна задруга,Плато, Интерпресс, Завод за уџбенике, Архипелаг, Драслар-Партнер,Алтера. На овај начин прикупиће се средства од продатих књига за новогодишње пакетиће оболелој деци Онколошког Института у Београду.
Позивамо вас да дођете на почетак наше акције која почиње 13.12.2012. у 11 часова пригодним програмом у извођењу хора Осме београдске гимназије и уз велики број гостију,Представника ГО Стари град, Министарства за културу, Градски секретаријат за културу, Амбасада и многих других привредних и културних организација.
Срдачан поздрав
Кућа Ђуре Јакшића и Канцеларија за младе ГО Стари град
_______________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
11.12.2012.
РЕДОВНА ГОДИШЊА
СКУПШТИНА УКС
СУБОТА, 15. 12. 2012, 11.00
ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД
Д Н Е В Н И Р Е Д
I СВЕЧАНИ ДЕО СЕДНИЦЕ
ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ И ДОДЕЛА ПРИЗНАЊА
II РАДНИ ДЕО СЕДНИЦЕ
СКУПШТИНА УКС
СУБОТА, 15. 12. 2012, 11.00
ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАД
Д Н Е В Н И Р Е Д
I СВЕЧАНИ ДЕО СЕДНИЦЕ
ПОЗДРАВНИ ГОВОРИ И ДОДЕЛА ПРИЗНАЊА
II РАДНИ ДЕО СЕДНИЦЕ
- Извештаји о раду између две годишње седнице Скупштине;
- Расправа о поднетим извештајима;
- Положај Удружења књижевника Србије уочи јубиларних, 50. Београдских међународних сусрета писаца;
- Предлог закључака;
- Р а з н о.
|
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
НАДИР ДАЦИЋ: ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ:
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
______________________________________________________________________________________________
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ НАГРАЂЕН У МАКЕДОНИЈИ
Међународна награда македонске Књижевне академије ТАБЕРНАКУЛ, чији је покровитељ председник Владе Македоније Никола Груевски, ове године је додељена: за целокупно прозно дело – Милану Кундери, а за песничко дело – Љубивоју Ршумовићу. Тим поводом, као и поводом 55 година Ршумовићевог књижевног рада, издавачка кућа ТАБЕРНАКУЛ објавила је дванаесто издање његовог „Буквара дечјих права“ (осмо на страном језику).
______________________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
НАДИР ДАЦИЋ: ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ:
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
______________________________________________________________________________________________
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ НАГРАЂЕН У МАКЕДОНИЈИ
Међународна награда македонске Књижевне академије ТАБЕРНАКУЛ, чији је покровитељ председник Владе Македоније Никола Груевски, ове године је додељена: за целокупно прозно дело – Милану Кундери, а за песничко дело – Љубивоју Ршумовићу. Тим поводом, као и поводом 55 година Ршумовићевог књижевног рада, издавачка кућа ТАБЕРНАКУЛ објавила је дванаесто издање његовог „Буквара дечјих права“ (осмо на страном језику).
______________________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
10.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
Интернационална академија Иво Андрић:
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ: Суживот православних и муслимана у Србији и Краљевини (Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Београд)
Предавач: НАДИР ДАЦИЋ.
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
Учествују: проф. др Радоје Симић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић и Аћим Вишњић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
____________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА
ЂУРИН ШЕШИР
Фондација солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили су 2012. године књижевну награду – под називом Ђурин шешир – зарукопис необјављене књиге песама. Први добитник награде био је, 2012. године, песник Миљурко Вукадиновић.
Овим путем оснивачи расписују конкурс за 2013. годину, а Награда ће бити додељена последње недеље јуна, на свечаности и проглашењу победника, у кући Ђуре Јакшића, Скадарска 34, у Београду.
Право учешћа на Конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику, а рукопис необјављене књиге песама, у 3 (три примерка), под шифром (са разрешењем шифре у посебној, запечаћеној коверти), послати искључиво поштом на адресу:
Фондација солидарност Србије, Добрињска 11, 11000 Београд, са назнаком – за награду Ђурин шешир – најкасније до 31. 03.2013. године.
Награда се састоји од:
- објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 (пет стотина) примерака, од чега аутору припада 100 (стотину) примерака;
- плакете (барељефа у месингу) са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског;
- уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир Ђуре Јакшића.
О додели Награде Ђурин Шешир одлучује трочлани Жири, у саставу: мр Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар – председник, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића – члан, и Милош Јанковић, књижевник, испред Фондације солидарност Србије– члан.
У Београду, 10.12.2011.
_____________________________________________________________________________________
БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ ДИПЛОМА "ЗЛАТНИ ВИТЕЗ"
Благоје Баковић, лауреат награде диплома „Златни витез“, у категоријама прозе, поезије и белетристике, на истоименом фестивалу у Москви
На Трећем словенском литературном форуму који је јуче завршен у Москви, одлуком Жирија за доделу награде „Златни витез“, ова престижна и угледна награда додељена је српском песнику Благоју Баковићу. За ово високо признање била су номинована најзначајнија песничка имена из осам словенских земаља. На челу организације форума „Златни витез“ налази се заслужни руски уметник Николај Петрович Бурљајев, велики пријатељ српскога народа и добитник „Ордена Светога Саве“. Баковићу је награда припала за књигу песама „Чеховљев кофер“ двојезично објављеној у издању издавачке куће „Каирос“ из Сремских Карловаца, а у преводу и препеву Валерија Анатолијевича Латињина, песника из Москве.
Баковић је за исту књигу добио награду „Владимир Мајаковски“, која му је уручена у Москви, 26. јануaра ове године, а ово му је трећа књига песама на руском језику. За раније књиге добио је награде „Антон Павлович Чехов“, „Константин Симонов“, златну медаљу са именом и ликом „Николаја Федоровича Федорова“ за укрепљење међународних културних и духовних веза, те награду Министарства за културу Управе града Москве „Златно перо Русије“. Уручена му је и чланска карта почасног члана Савеза писаца Русије, а његова књига „Пут“ објављена у Москви, 2о10, за кратко време, доживела је два издања у по 15ооо примерака.
Баковић је до сада објавио 44 књиге поезије. Песме су му превођене на 28 језика, добитник је неколико награда за укупно дело на српском језику, од којих „Милица Стојадиновић Српкиња“ за „ Изабрана дела“, и „Вукове награде“ за укупан допринос развоју српске културе.
_____________________________________________________________________________________
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАВАНИЧАНИН“
СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
Управни одбор Српске духовне академије и Издавачко књижевно артистичког друштва ИКАД – Параћин, као организатор и утемељивач Српске духовне академије, манифестације од посебног значаја за развој књижевности, духовности и културе, а у складу са чланом 7 и 27 Статута, на седници одржаној 3. 12. 2012. године
доноси
ОДЛУКУ
да се највише признање Српске духовне академије
Р А В А Н И Ч А Н И Н
додели
БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ, књижевнику, председнику Удружења српских писаца Швајцарске, за укупан допринос развоју књижевног, духовног и културног живота Срба у дијаспори, као и за очување ћирилице и јединог ћириличног зборника у Европи „Завештање“, чији је издавач - Награда за животно дело
МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ, књижевнику из Параћина, за свеукупно књижевно, духовно, историографско и публицистичко стваралаштво – преко 60 објављених дела – чиме је дао огроман допринос српској књижевности, духовности, историји и култури, као и за целокупни културно-просветни рад у протеклих 40 година - Награда за животно дело.
БАЈИ ЏАКОВИЋУ, књижевнику из Јагодине, књижевном критичару и новинару, за укупно уметничко стваралаштво - аутору преко 40 објављених дела, као и за утемељење и очување Фестивала „Српско перо“ у Јагодини, који је недавно прославио 25 година постојања, али и за огроман допринос српској књижевности и култури - Награда за животно дело.
ЗОРАНУ ТРИФУНОВИЋУ, адвокату и књижевнику из Параћина за врсно књижевно стваралаштво и допринос утемељењу и очувању Српске духовне академије и Фестивала хумора и сатире „Лакини дани“, две манифестација од републичког значаја – Награда за животно дело.
Награда се састоји од уметничке скулптуре у стаклу/кристалу коју прати писани документ – повеља, и биће уручена добитницима на посебној свечаности, до краја ове године.
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
Интернационална академија Иво Андрић:
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ: Суживот православних и муслимана у Србији и Краљевини (Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Београд)
Предавач: НАДИР ДАЦИЋ.
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
Учествују: проф. др Радоје Симић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић и Аћим Вишњић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР,19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
____________________________________________________________________________________
КОНКУРС ЗА
ЂУРИН ШЕШИР
Фондација солидарност Србије и Кућа Ђуре Јакшића установили су 2012. године књижевну награду – под називом Ђурин шешир – зарукопис необјављене књиге песама. Први добитник награде био је, 2012. године, песник Миљурко Вукадиновић.
Овим путем оснивачи расписују конкурс за 2013. годину, а Награда ће бити додељена последње недеље јуна, на свечаности и проглашењу победника, у кући Ђуре Јакшића, Скадарска 34, у Београду.
Право учешћа на Конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику, а рукопис необјављене књиге песама, у 3 (три примерка), под шифром (са разрешењем шифре у посебној, запечаћеној коверти), послати искључиво поштом на адресу:
Фондација солидарност Србије, Добрињска 11, 11000 Београд, са назнаком – за награду Ђурин шешир – најкасније до 31. 03.2013. године.
Награда се састоји од:
- објављивања победничког рукописа у форми књиге, у тиражу од 500 (пет стотина) примерака, од чега аутору припада 100 (стотину) примерака;
- плакете (барељефа у месингу) са ликом Ђуре Јакшића, рад вајара Остоје Балканског;
- уникатног шешира, ручно израђеног, по угледу на шешир Ђуре Јакшића.
О додели Награде Ђурин Шешир одлучује трочлани Жири, у саставу: мр Душан Стојковић, књижевник и књижевни критичар – председник, Радивоје Марковић, уредник уметничких програма у Кући Ђуре Јакшића – члан, и Милош Јанковић, књижевник, испред Фондације солидарност Србије– члан.
У Београду, 10.12.2011.
_____________________________________________________________________________________
БЛАГОЈУ БАКОВИЋУ ДИПЛОМА "ЗЛАТНИ ВИТЕЗ"
Благоје Баковић, лауреат награде диплома „Златни витез“, у категоријама прозе, поезије и белетристике, на истоименом фестивалу у Москви
На Трећем словенском литературном форуму који је јуче завршен у Москви, одлуком Жирија за доделу награде „Златни витез“, ова престижна и угледна награда додељена је српском песнику Благоју Баковићу. За ово високо признање била су номинована најзначајнија песничка имена из осам словенских земаља. На челу организације форума „Златни витез“ налази се заслужни руски уметник Николај Петрович Бурљајев, велики пријатељ српскога народа и добитник „Ордена Светога Саве“. Баковићу је награда припала за књигу песама „Чеховљев кофер“ двојезично објављеној у издању издавачке куће „Каирос“ из Сремских Карловаца, а у преводу и препеву Валерија Анатолијевича Латињина, песника из Москве.
Баковић је за исту књигу добио награду „Владимир Мајаковски“, која му је уручена у Москви, 26. јануaра ове године, а ово му је трећа књига песама на руском језику. За раније књиге добио је награде „Антон Павлович Чехов“, „Константин Симонов“, златну медаљу са именом и ликом „Николаја Федоровича Федорова“ за укрепљење међународних културних и духовних веза, те награду Министарства за културу Управе града Москве „Златно перо Русије“. Уручена му је и чланска карта почасног члана Савеза писаца Русије, а његова књига „Пут“ објављена у Москви, 2о10, за кратко време, доживела је два издања у по 15ооо примерака.
Баковић је до сада објавио 44 књиге поезије. Песме су му превођене на 28 језика, добитник је неколико награда за укупно дело на српском језику, од којих „Милица Стојадиновић Српкиња“ за „ Изабрана дела“, и „Вукове награде“ за укупан допринос развоју српске културе.
_____________________________________________________________________________________
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАВАНИЧАНИН“
СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ
Управни одбор Српске духовне академије и Издавачко књижевно артистичког друштва ИКАД – Параћин, као организатор и утемељивач Српске духовне академије, манифестације од посебног значаја за развој књижевности, духовности и културе, а у складу са чланом 7 и 27 Статута, на седници одржаној 3. 12. 2012. године
доноси
ОДЛУКУ
да се највише признање Српске духовне академије
Р А В А Н И Ч А Н И Н
додели
БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ, књижевнику, председнику Удружења српских писаца Швајцарске, за укупан допринос развоју књижевног, духовног и културног живота Срба у дијаспори, као и за очување ћирилице и јединог ћириличног зборника у Европи „Завештање“, чији је издавач - Награда за животно дело
МИРОСЛАВУ ДИМИТРИЈЕВИЋУ, књижевнику из Параћина, за свеукупно књижевно, духовно, историографско и публицистичко стваралаштво – преко 60 објављених дела – чиме је дао огроман допринос српској књижевности, духовности, историји и култури, као и за целокупни културно-просветни рад у протеклих 40 година - Награда за животно дело.
БАЈИ ЏАКОВИЋУ, књижевнику из Јагодине, књижевном критичару и новинару, за укупно уметничко стваралаштво - аутору преко 40 објављених дела, као и за утемељење и очување Фестивала „Српско перо“ у Јагодини, који је недавно прославио 25 година постојања, али и за огроман допринос српској књижевности и култури - Награда за животно дело.
ЗОРАНУ ТРИФУНОВИЋУ, адвокату и књижевнику из Параћина за врсно књижевно стваралаштво и допринос утемељењу и очувању Српске духовне академије и Фестивала хумора и сатире „Лакини дани“, две манифестација од републичког значаја – Награда за животно дело.
Награда се састоји од уметничке скулптуре у стаклу/кристалу коју прати писани документ – повеља, и биће уручена добитницима на посебној свечаности, до краја ове године.
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
7.12.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
16.30
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Ратко Зечевић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
Интернационална академија Иво Андрић:
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ: Суживот православних и муслимана у Србији и Краљевини (Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Београд)
Предавач: НАДИР ДАЦИЋ.
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
Учествују: проф. др Радоје Симић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић и Аћим Вишњић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР
12.00
БРАНИЧЕВСКО-СТИШКА КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
____________________________________________________________________________________
САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ЖИРИЈА
''Шумадијске метафоре'' у Младеновцу додељују по девети пут
ПОВЕЉУ ''КАРАЂОРЂЕ''
за животно дело надахнуто духовним и слободарским традицијама српскога народа.
Жири у саставу: Душан Чоловић, Радослав Војводић, Никола Цинцар Попоски, Мирослав Лукић и Душан Стојковић, већином гласова донео је одлуку да се повеља ''Карађорђе'' за 2012. годину додели књижевнику
МИЛОШУ ЈАНКОВИЋУ
У Милошу Јанковићу српска поезија има правог, аутентичног песника који пише само када мора и када има о нечему новом, и старом у новом руху, да нам прозбори. Његове песме, углавном римоване, изузетно широког, неомеђеног, тематског распона песме су на сав глас. Пред нама је песнички роман у настајању. Песник је, предано, тихо, полако, свеобухватно испевао наш, српски – и историјски и духовни – епос. Нашу, ововековну, свевековну, СРБИЈАДУ. У Јанковићевим стиховима телом се историја пише. Показује се како се и смрћу живи. Он је добар и значајан песник српске лирике. Његова поезија је мушка, срчана поезија. Шикнула из тмине срца. Једнако и одболована и одбилована.
Председник жирија
Душан Чоловић
Милош Јанковић
ЈЕДИНА ЖЕЉА
Да сам ајкула, фотеља, краставац,
каца за купус, да сам марсовац,
да сам тролејбус, ексер, патофна,
да сам кобасица, укусна крофна.
Што нисам качкет, полуга злата,
кликер, точак, упаљач, пертла,
на лудници прозор или врата,
рам за слику, од прућа метла.
Да сам се родио као јелен,
као гуштер – дугачак и зелен,
или да сам лав, чак и од папира,
астероид што лута тамом свемира.
Да сам коцка леда у чаши,
навиљак сена, дечија играчка,
стрела што никад циљ не промаши,
ех, да сам мачка, тачка, значка...
Да сам било шта – сем ово,
нешто што има сврху и смисао,
жалио бих, знам, што нисам слово,
јер ја живим само да бих писао.
ГОСТ У ЛУДАЧКОЈ КОШУЉИ
Свет се трајно преокренуо наглавачке.
Све убрзано прелази у своју супротност.
Носе се исте кошуље, налик на лудачке,
па ја, у таквом свету, себи постајем гост.
Потиру се разлике, негирају нијансе.
Брише се линија што небитно одваја.
Крше се правила и мењају узансе.
Могуће се с немогућим у ништа спаја.
Лаж је постала свеопшта истина.
Живи се труде да пређу у мртве.
Од свих звукова најјачи је тишина.
Џелати се поштују колико и жртве.
Све је на продају, а све се и купује.
Не постоји доња граница нискости.
Нико никог не види, нити ишта чује.
Све мање има у људима људскости.
Обичаји служе за спрдњу и подсмех.
Пријатељства себе интересом мере.
Ништа није нечасно, укинут је грех,
а сујеверје постало тумач праве вере.
Свака се посебност презиром кажњава,
глупост је најчешћа школска спрема,
и једино мржња ни у коме не јењава,
у добу које времена за душу нема.
Сасвим је свеједно – туга или радост.
Све је исто. На све је стављена тачка.
У свом животу сам себи постао гост.
На мени кошуља. Она иста. Лудачка.
МОДНИ ТРЕНДОВИ
Каже ми један,
у скупом оделу,
шивеном по бриселској моди,
да сваки мој стих,
писан о пепелу,
никуда Србију,
ни мене,
не води.
Вели ми, такође,
тај – исти,
док облачи мантил
лондонског дезена,
да и мени и Србији
једино користи
стих који велича
нужност промена.
Још рече,
на крају,
стављајући шешир
вашингтонског кроја,
да о Србији и мени
они све знају,
из урне пепела
Косовског боја.
Не стигох да кажем
том речитом изроду,
јер он – манекен,
у мрак умаче,
да и Србија и ја
пратимо моду:
пепелом пунимо
московске каљаче.
______________________________________________________________________________
ИЗ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИК ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
Позивамо вас на свечану доделу награде Милош Н. Ђурић, која се као и сваке године
додељује најбољем преводу из области прозе, поезије и есејистике.
Добитницима ће награда бити свечано уручена 7. децембра у 18 часова
у просторијама Удружења, Француска 7.
______________________________________________________________________________
ЧАРЛС ТРАМБУЛ О ХАИКУ ПОЕЗИЈИ
Угледни издавач, уредник и хаику песник из Санта Феа (Нови Мексико, САД), господин Чарлс Трамбул (Charles Trumbull) биће гост на редовном састанку чланова Хаику клуба „Шики“, који ће се одржати у салону УКС 10. 12. 2012. године, са почетком у 18 часова.
Господин Трамбул одржаће предавање о развоју хаику поезије на енглеском језику, подробније упознати публику са најстаријим часописом за хаику поезију ван Јапана – „Modern Haiku” (чији је уредник) и говориће своје хаику стихове.
Модератор и преводилац: Саша Важић.
_____________________________________________________________________________________
Založba Scriptio
Gallusovo nabrežje 39
1000 Ljubljana
Избор прилога из Србије за »Антологију кратке прозе с подручја некдашње Југославије«:
СРБИЈА СРБИЈА - ВОЈВОДИНА
1. Јелена Ленголд 1. Хелена Химел
2. Владан Радоман 2. Стеван Шарчевић
3. Тодора Шкоро 3. Ладислав Варга
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
16.30
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Ратко Зечевић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 10. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 10. ДЕЦЕМБАР
12.00
Интернационална академија Иво Андрић:
ДЕДЕЛА ПОВЕЉА И ПРИЗНАЊА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ АКАДЕМИЈЕ ИВО АНДРИЋ ЗА 2012. ГОДИНУ
17.00
ГАЈРЕТИ СРБИЈЕ: Суживот православних и муслимана у Србији и Краљевини (Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Београд)
Предавач: НАДИР ДАЦИЋ.
19.00
АЋИМ ВИШЊИЋ: „ВИЈЕНАЦ СРПСКИ“ (ПОЕМЕ)
Учествују: проф. др Радоје Симић, проф. др Милош Ковачевић, проф. др Михаило Шћепановић и Аћим Вишњић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
СРЕДА, 12. ДЕЦЕМБАР
12.00
БРАНИЧЕВСКО-СТИШКА КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЖЕДНА ПРЕКО ВОДЕ (верујемо ли преводиоцу)
Учествују: Сава Росић, Александар Павић, ученици Филолошке гимназије, Милан Ковачевић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 13. ДЕЦЕМБАР, 12.00
СНЕЖАНА ВУКИЋЕВИЋ-ЧВОРО: „ЗИМСКИ АКВАРЕЛ“ (ПЕСМЕ)
Учествују: Јаков Гробаров, Живко Николић, Снежана Вукићевић-Чворо и драмски уметник Петар Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 14. ДЕЦЕМБАР
12.00
ЗОРАН ЂУРИЋ: „СИМУЛТАНКА СА ДИЈАСПОРОМ“ (есеји)
Учествују: Гордана Влаховић и Душко М. Петровић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
19.00
Представљање постхумно објављене књиге Марка С. Марковића „ИСТИНА О ФРАНЦУСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ“
Учествују: Радован Калабић, Ђорђе Ј. Јанић и Бранимир М. Нешић.
Водитељ програма: Бранко Стевановић.
____________________________________________________________________________________
САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ЖИРИЈА
''Шумадијске метафоре'' у Младеновцу додељују по девети пут
ПОВЕЉУ ''КАРАЂОРЂЕ''
за животно дело надахнуто духовним и слободарским традицијама српскога народа.
Жири у саставу: Душан Чоловић, Радослав Војводић, Никола Цинцар Попоски, Мирослав Лукић и Душан Стојковић, већином гласова донео је одлуку да се повеља ''Карађорђе'' за 2012. годину додели књижевнику
МИЛОШУ ЈАНКОВИЋУ
У Милошу Јанковићу српска поезија има правог, аутентичног песника који пише само када мора и када има о нечему новом, и старом у новом руху, да нам прозбори. Његове песме, углавном римоване, изузетно широког, неомеђеног, тематског распона песме су на сав глас. Пред нама је песнички роман у настајању. Песник је, предано, тихо, полако, свеобухватно испевао наш, српски – и историјски и духовни – епос. Нашу, ововековну, свевековну, СРБИЈАДУ. У Јанковићевим стиховима телом се историја пише. Показује се како се и смрћу живи. Он је добар и значајан песник српске лирике. Његова поезија је мушка, срчана поезија. Шикнула из тмине срца. Једнако и одболована и одбилована.
Председник жирија
Душан Чоловић
Милош Јанковић
ЈЕДИНА ЖЕЉА
Да сам ајкула, фотеља, краставац,
каца за купус, да сам марсовац,
да сам тролејбус, ексер, патофна,
да сам кобасица, укусна крофна.
Што нисам качкет, полуга злата,
кликер, точак, упаљач, пертла,
на лудници прозор или врата,
рам за слику, од прућа метла.
Да сам се родио као јелен,
као гуштер – дугачак и зелен,
или да сам лав, чак и од папира,
астероид што лута тамом свемира.
Да сам коцка леда у чаши,
навиљак сена, дечија играчка,
стрела што никад циљ не промаши,
ех, да сам мачка, тачка, значка...
Да сам било шта – сем ово,
нешто што има сврху и смисао,
жалио бих, знам, што нисам слово,
јер ја живим само да бих писао.
ГОСТ У ЛУДАЧКОЈ КОШУЉИ
Свет се трајно преокренуо наглавачке.
Све убрзано прелази у своју супротност.
Носе се исте кошуље, налик на лудачке,
па ја, у таквом свету, себи постајем гост.
Потиру се разлике, негирају нијансе.
Брише се линија што небитно одваја.
Крше се правила и мењају узансе.
Могуће се с немогућим у ништа спаја.
Лаж је постала свеопшта истина.
Живи се труде да пређу у мртве.
Од свих звукова најјачи је тишина.
Џелати се поштују колико и жртве.
Све је на продају, а све се и купује.
Не постоји доња граница нискости.
Нико никог не види, нити ишта чује.
Све мање има у људима људскости.
Обичаји служе за спрдњу и подсмех.
Пријатељства себе интересом мере.
Ништа није нечасно, укинут је грех,
а сујеверје постало тумач праве вере.
Свака се посебност презиром кажњава,
глупост је најчешћа школска спрема,
и једино мржња ни у коме не јењава,
у добу које времена за душу нема.
Сасвим је свеједно – туга или радост.
Све је исто. На све је стављена тачка.
У свом животу сам себи постао гост.
На мени кошуља. Она иста. Лудачка.
МОДНИ ТРЕНДОВИ
Каже ми један,
у скупом оделу,
шивеном по бриселској моди,
да сваки мој стих,
писан о пепелу,
никуда Србију,
ни мене,
не води.
Вели ми, такође,
тај – исти,
док облачи мантил
лондонског дезена,
да и мени и Србији
једино користи
стих који велича
нужност промена.
Још рече,
на крају,
стављајући шешир
вашингтонског кроја,
да о Србији и мени
они све знају,
из урне пепела
Косовског боја.
Не стигох да кажем
том речитом изроду,
јер он – манекен,
у мрак умаче,
да и Србија и ја
пратимо моду:
пепелом пунимо
московске каљаче.
______________________________________________________________________________
ИЗ УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИК ПРЕВОДИЛАЦА СРБИЈЕ
Позивамо вас на свечану доделу награде Милош Н. Ђурић, која се као и сваке године
додељује најбољем преводу из области прозе, поезије и есејистике.
Добитницима ће награда бити свечано уручена 7. децембра у 18 часова
у просторијама Удружења, Француска 7.
______________________________________________________________________________
ЧАРЛС ТРАМБУЛ О ХАИКУ ПОЕЗИЈИ
Угледни издавач, уредник и хаику песник из Санта Феа (Нови Мексико, САД), господин Чарлс Трамбул (Charles Trumbull) биће гост на редовном састанку чланова Хаику клуба „Шики“, који ће се одржати у салону УКС 10. 12. 2012. године, са почетком у 18 часова.
Господин Трамбул одржаће предавање о развоју хаику поезије на енглеском језику, подробније упознати публику са најстаријим часописом за хаику поезију ван Јапана – „Modern Haiku” (чији је уредник) и говориће своје хаику стихове.
Модератор и преводилац: Саша Важић.
_____________________________________________________________________________________
Založba Scriptio
Gallusovo nabrežje 39
1000 Ljubljana
Избор прилога из Србије за »Антологију кратке прозе с подручја некдашње Југославије«:
СРБИЈА СРБИЈА - ВОЈВОДИНА
1. Јелена Ленголд 1. Хелена Химел
2. Владан Радоман 2. Стеван Шарчевић
3. Тодора Шкоро 3. Ладислав Варга
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
5.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ; "НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ" (РОМАН)
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋ
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују: Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић, Владан Ракић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Ратко Зечевић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________________________________________
На редовној трибини за новинаре, у Српској књижевној задрузи
у четвртак, 6. децембра, с почетком у 11 сати
биће представљена књига
Владета Јанковић
БЕОЧУГ
огледи о српској књижевности
103. КОЛО
Учествују
Проф. др Владета Јанковић
Проф др Ђорђије Вуковић
Глумац Срба Милин
Уредник: Драган Лакићевић
____________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР 1912, 19.00
Љубавно-поетску причу посвећену Вери Павладољској,
на стихове Матије Бећковића, казује Вицо Дардић
♠ ОНА КАЖЕ БАЛКОНУ ДА ГА ВОЛИ
И БАЛКОН СЕ СРУШИ У ТОМ ЧАСУ ♠
_________________________________________
БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ НАГРАДА РАВАНИЧАНИН
Српски књижевник из Швајцарске Братислав Живуловић добитник је Награде РАВАНИЧАНИН, коју додељује Српска духовна академија у Параћину. Награда ће му бити уручена у петак, 14. децембра 2012. године у 17 часова, у Дневном центар клубу (поред Радио Параћина). Том приликом биће представљена и овогодишња "Завештања".
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ; "НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ" (РОМАН)
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋ
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују: Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић, Владан Ракић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Ратко Зечевић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________________________________________
На редовној трибини за новинаре, у Српској књижевној задрузи
у четвртак, 6. децембра, с почетком у 11 сати
биће представљена књига
Владета Јанковић
БЕОЧУГ
огледи о српској књижевности
103. КОЛО
Учествују
Проф. др Владета Јанковић
Проф др Ђорђије Вуковић
Глумац Срба Милин
Уредник: Драган Лакићевић
____________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР 1912, 19.00
Љубавно-поетску причу посвећену Вери Павладољској,
на стихове Матије Бећковића, казује Вицо Дардић
♠ ОНА КАЖЕ БАЛКОНУ ДА ГА ВОЛИ
И БАЛКОН СЕ СРУШИ У ТОМ ЧАСУ ♠
_________________________________________
БРАТИСЛАВУ ЖИВУЛОВИЋУ НАГРАДА РАВАНИЧАНИН
Српски књижевник из Швајцарске Братислав Живуловић добитник је Награде РАВАНИЧАНИН, коју додељује Српска духовна академија у Параћину. Награда ће му бити уручена у петак, 14. децембра 2012. године у 17 часова, у Дневном центар клубу (поред Радио Параћина). Том приликом биће представљена и овогодишња "Завештања".
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
|
|
4.12.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јанићијевић и проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују:Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
У среду, 5. децембра, у 12 часова почиње прво представљање Антологије српског афоризма за децу "Раздељак" у библиотеци београдске основне школе "Дринка Павловић", Косовска 19.
На промоцији ће говорити представница издавача, Завода за уџбенике - Невена Витошевић, рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић и приређивач Антологије Александар Чотрић.
У програму ће учествовати и карикатуриста Тошо Борковић, кантаутор Александар Филиповић Алфи и афористичари који су заступљени у Антологији.
У Антологији српског афоризма за децу налази се око 700 афоризама 77 аутора који су живели и стварали у распону од сто осмдесет година, почев од Јована Јовановића Змаја (1833-1904), до најмлађег аутора Станислава М. Томића, рођеног 1986. године.
У Антологији се, поред осталих, налазе афоризми за најмлађе које су написали Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Ранко Гузина, Раде Јовановић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Милован Витезовић, Александар Баљак и други аутори.
Антологију је илустровао Младен Ољача.
Промоција ће бити одржана пред око стотину учесника седмог и осмог разреда школе "Дринка Павловић".
_____________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ДНЕВНИКА СИГНАЛИЗМА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА
У четвртак, 6. децембра у 12 сати, у просторијама Српског књижевног друштва, Француска 7, биће представљена књига Мирољуба Тодоровића ДНЕВНИК СИГНАЛИЗМА (1979 – 1983) у издању београдског Тардиса.
О књизи говоре: Радован Поповић, Радивоје Микић и Гојко Тешић.
_____________________________________________________________________________________
ЧЕСТИТКА
Уваженој песникињи Јованки Стојчиновић Николић честитамо избор за председника, а Радославу Милошевићу и Предрагу Бјелошевићу за потпредеднике Удружења књижевника Републике Српске.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
_____________________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
_____________________________________________________________________________________
УСТАНОВА КУЛТУРЕ
ПАРОБРОД
Вељко Јовановић - Односи са јавношћу
БЕОГРАД
Београд, 3. децембар 2012.
Пишем вам у „природном страху од непознатог“ да ћете „унапредити и побољшати ствари“ у Ђуриној кући, у Скадарској улици, 36, или, како је ви називате, у вашем писму и на моју адресу пристиглом, у „организационој јединици“. Сада знамо да је судбина ове националне установе културе, која је само поверена на управљање општини Стари град, а није њено власништво, већ опште добро под зашитом Завода за заштиту културних споменика, дата посреднику између себе и бирократских органа, што ће, наравно, увећати њене трошкове и нечији профит. Лепо је и што ћете ви угодно живети од тога, а да нису консултовани јавност и хиљаде уметника Србије, пре него што сте ви „препознати“ (овај израз вам је баш културна метафора!) као „најјачи играч“. Наиме, ви сте ваљда ти „најјачи“, пошто се, како тврдите, „јачи играчи“ нису снашли, па наводите, између осталих, „Народни музеј, без поставке, Удружење књижевника Србије, без интернет адресе“, итд.
Почећу од овог задњег, од Удружења књижевника Србије. Оно није „без интернет адресе“, како кажете, иако то није најбитније, већ је, насупрот вашој дезинформацији та адреса активна: http://www.uksrbije.org.rs/., а само Удружење је активно још од 1905. Што се тиче вашег културног успеха у организовању око пет стотина програма за више од две године, то је за похвалу, али обавештавам вас да УКС организује око пет стотина програма годишње, а нема око 700-800 квадрата у центру, нити безброј запослених, међу којима имате и плаћене „кураторе. координаторе, продуценте“. Рад у УКС је, пре свега, волонтерски, за разлику од вашег, на чему вам завидим, јер бисмо и ми у УКС волели да имамо нешто више средстава, али не да бисмо уложили у нас, већ у програме. Немамо их, јер нам је ваш „оснивач“, а ваш презимењак, господине Јовановићу, одузео и „Клуб књижевника“, преко истог тог Пословног простора општине Стари Град, а Горица Мојовић, својевремени партијски гуру за културу града, и велики део осталог простора. Поред тога отимач ресторанског простора врши интелектуалну крађу, јер бесправно користи име „Клуба књижевника“, које припада писцима, нагрдивши башту неком гвожђуријом којом затвара видик нашим канцеларијама и качи нам неке електрокаблове опасне по живот, јер неизоловани леже на мокрим површинама. Још је ставио неки црни натпис над наш улаз, као да се, не дај Боже, на гробље улази. Потрудићу се да се тим надгробним натписом и комплетном гвожђуријом позабави Завод за заштиту културних споменика града.
Што се тиче Народног музеја Србије, бољи одговор вам може дати његова управа, а с моје стране само напомена да он не ради од 2000. године, односно од када је на власт дошла она политичка структура која сада и вама омогућава да се бавите „интерактивним садржајима“ на ползу наше културе.
Међутим, лепо је што сте се ви „снашли“, али није лепо што сте се снашли у препознатљивом рукопису онога ко је уништио и чувену кафану „Зора“, „Клуб књижевника“, а сада то чини и са „Кућом Ђуре Јакшића“. И још само да нам кажете: како сте се то ви снашли за толике паре и инвестиције, ко вам је и зашто дао зграду од преко 700 квадрата у центру града? Колико добијате од Старог града? Та сазнања мени не би „помогла да се мењам“, јер нисам сигуран да је такво „мењање“ нешто блиско етици и моралу, а не пристајем на прекодификацију нашег социолошког, историјског и културног гена, при чему ту није реч о „унапређењу“, како ви мислите, већ се та прекодификација врши да бисмо били сведени на спектакл и перформанс, на амебе и парамецијуме.
Сада би неко да и „Кућу Ђуре Јакшића“ сведе на паракултуру. То је већ покушала својевремено извесна директорка Гордана Марковић чувеном изјавом да је за њу „Ђура био бољи сликар, него песник“, па је избацила Ђурину бисту на улицу, у снег. Срећом, нашао ју је ондашњи чувени угоститељ Жика Пљескавица (извините, нема баш европејско име), који је имао ресторан тик до „Ђурине куће“ и сачувао. Тада сам имао књижевно вече у Ђуриној кући на коме сам рекао да више нећу ући у у њу, док госпођа директорка из ње не изађе, а Ђура се не врати. Срећом, она је отишла, Ђура се вратио. Али, сада се чини да ћемо опет напоље. И он и ја. За почетак, у вашим најављеним програмима Ђуре већ нема.
Предложићу да се та кућа изузме из надлежности општине Стари Град, која одавно води континуирану политику њеног урушавања, стави под државну контролу и добије уметнички одбор изабран „из миљеа креативног језгра стваралачке напетости“ да се послужим речима нашег врсног композитора проф. Светислава Божића, које се неће делити по генерацијама, већ по креативним способностима, јер је „Ђурина кућа“ национална историјска и културна вредност. О њој не може одлучивати тренутна партијска моћ у некој некој општинској структури.
Ово вам може бити прва „интеракција“ са „традицијом и искуством“ моје генерације, а уверавам вас да имам „снагу, способност и разумевање времена“. За почетак, вас сам одлично разумео.
Срдачно,
проф. Драган Мраовић,
књижевник и књижевни преводилац,
члан УКС и УНС
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују: Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јанићијевић и проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују:Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
У среду, 5. децембра, у 12 часова почиње прво представљање Антологије српског афоризма за децу "Раздељак" у библиотеци београдске основне школе "Дринка Павловић", Косовска 19.
На промоцији ће говорити представница издавача, Завода за уџбенике - Невена Витошевић, рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић и приређивач Антологије Александар Чотрић.
У програму ће учествовати и карикатуриста Тошо Борковић, кантаутор Александар Филиповић Алфи и афористичари који су заступљени у Антологији.
У Антологији српског афоризма за децу налази се око 700 афоризама 77 аутора који су живели и стварали у распону од сто осмдесет година, почев од Јована Јовановића Змаја (1833-1904), до најмлађег аутора Станислава М. Томића, рођеног 1986. године.
У Антологији се, поред осталих, налазе афоризми за најмлађе које су написали Душан Радовић, Бранислав Црнчевић, Ранко Гузина, Раде Јовановић, Љубивоје Ршумовић, Слободан Станишић, Милован Витезовић, Александар Баљак и други аутори.
Антологију је илустровао Младен Ољача.
Промоција ће бити одржана пред око стотину учесника седмог и осмог разреда школе "Дринка Павловић".
_____________________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ДНЕВНИКА СИГНАЛИЗМА МИРОЉУБА ТОДОРОВИЋА
У четвртак, 6. децембра у 12 сати, у просторијама Српског књижевног друштва, Француска 7, биће представљена књига Мирољуба Тодоровића ДНЕВНИК СИГНАЛИЗМА (1979 – 1983) у издању београдског Тардиса.
О књизи говоре: Радован Поповић, Радивоје Микић и Гојко Тешић.
_____________________________________________________________________________________
ЧЕСТИТКА
Уваженој песникињи Јованки Стојчиновић Николић честитамо избор за председника, а Радославу Милошевићу и Предрагу Бјелошевићу за потпредеднике Удружења књижевника Републике Српске.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
_____________________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
_____________________________________________________________________________________
УСТАНОВА КУЛТУРЕ
ПАРОБРОД
Вељко Јовановић - Односи са јавношћу
БЕОГРАД
Београд, 3. децембар 2012.
Пишем вам у „природном страху од непознатог“ да ћете „унапредити и побољшати ствари“ у Ђуриној кући, у Скадарској улици, 36, или, како је ви називате, у вашем писму и на моју адресу пристиглом, у „организационој јединици“. Сада знамо да је судбина ове националне установе културе, која је само поверена на управљање општини Стари град, а није њено власништво, већ опште добро под зашитом Завода за заштиту културних споменика, дата посреднику између себе и бирократских органа, што ће, наравно, увећати њене трошкове и нечији профит. Лепо је и што ћете ви угодно живети од тога, а да нису консултовани јавност и хиљаде уметника Србије, пре него што сте ви „препознати“ (овај израз вам је баш културна метафора!) као „најјачи играч“. Наиме, ви сте ваљда ти „најјачи“, пошто се, како тврдите, „јачи играчи“ нису снашли, па наводите, између осталих, „Народни музеј, без поставке, Удружење књижевника Србије, без интернет адресе“, итд.
Почећу од овог задњег, од Удружења књижевника Србије. Оно није „без интернет адресе“, како кажете, иако то није најбитније, већ је, насупрот вашој дезинформацији та адреса активна: http://www.uksrbije.org.rs/., а само Удружење је активно још од 1905. Што се тиче вашег културног успеха у организовању око пет стотина програма за више од две године, то је за похвалу, али обавештавам вас да УКС организује око пет стотина програма годишње, а нема око 700-800 квадрата у центру, нити безброј запослених, међу којима имате и плаћене „кураторе. координаторе, продуценте“. Рад у УКС је, пре свега, волонтерски, за разлику од вашег, на чему вам завидим, јер бисмо и ми у УКС волели да имамо нешто више средстава, али не да бисмо уложили у нас, већ у програме. Немамо их, јер нам је ваш „оснивач“, а ваш презимењак, господине Јовановићу, одузео и „Клуб књижевника“, преко истог тог Пословног простора општине Стари Град, а Горица Мојовић, својевремени партијски гуру за културу града, и велики део осталог простора. Поред тога отимач ресторанског простора врши интелектуалну крађу, јер бесправно користи име „Клуба књижевника“, које припада писцима, нагрдивши башту неком гвожђуријом којом затвара видик нашим канцеларијама и качи нам неке електрокаблове опасне по живот, јер неизоловани леже на мокрим површинама. Још је ставио неки црни натпис над наш улаз, као да се, не дај Боже, на гробље улази. Потрудићу се да се тим надгробним натписом и комплетном гвожђуријом позабави Завод за заштиту културних споменика града.
Што се тиче Народног музеја Србије, бољи одговор вам може дати његова управа, а с моје стране само напомена да он не ради од 2000. године, односно од када је на власт дошла она политичка структура која сада и вама омогућава да се бавите „интерактивним садржајима“ на ползу наше културе.
Међутим, лепо је што сте се ви „снашли“, али није лепо што сте се снашли у препознатљивом рукопису онога ко је уништио и чувену кафану „Зора“, „Клуб књижевника“, а сада то чини и са „Кућом Ђуре Јакшића“. И још само да нам кажете: како сте се то ви снашли за толике паре и инвестиције, ко вам је и зашто дао зграду од преко 700 квадрата у центру града? Колико добијате од Старог града? Та сазнања мени не би „помогла да се мењам“, јер нисам сигуран да је такво „мењање“ нешто блиско етици и моралу, а не пристајем на прекодификацију нашег социолошког, историјског и културног гена, при чему ту није реч о „унапређењу“, како ви мислите, већ се та прекодификација врши да бисмо били сведени на спектакл и перформанс, на амебе и парамецијуме.
Сада би неко да и „Кућу Ђуре Јакшића“ сведе на паракултуру. То је већ покушала својевремено извесна директорка Гордана Марковић чувеном изјавом да је за њу „Ђура био бољи сликар, него песник“, па је избацила Ђурину бисту на улицу, у снег. Срећом, нашао ју је ондашњи чувени угоститељ Жика Пљескавица (извините, нема баш европејско име), који је имао ресторан тик до „Ђурине куће“ и сачувао. Тада сам имао књижевно вече у Ђуриној кући на коме сам рекао да више нећу ући у у њу, док госпођа директорка из ње не изађе, а Ђура се не врати. Срећом, она је отишла, Ђура се вратио. Али, сада се чини да ћемо опет напоље. И он и ја. За почетак, у вашим најављеним програмима Ђуре већ нема.
Предложићу да се та кућа изузме из надлежности општине Стари Град, која одавно води континуирану политику њеног урушавања, стави под државну контролу и добије уметнички одбор изабран „из миљеа креативног језгра стваралачке напетости“ да се послужим речима нашег врсног композитора проф. Светислава Божића, које се неће делити по генерацијама, већ по креативним способностима, јер је „Ђурина кућа“ национална историјска и културна вредност. О њој не може одлучивати тренутна партијска моћ у некој некој општинској структури.
Ово вам може бити прва „интеракција“ са „традицијом и искуством“ моје генерације, а уверавам вас да имам „снагу, способност и разумевање времена“. За почетак, вас сам одлично разумео.
Срдачно,
проф. Драган Мраовић,
књижевник и књижевни преводилац,
члан УКС и УНС
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
30.11.2012.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују. Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јанићијевић и проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују:Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР,
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују. Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јанићијевић и проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Учествују:Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
ПОРТРЕТ МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: НОВЕ КЊИГЕ ПОЕЗИЈЕ, КРИТИКЕ, ПРЕВОДИ...
Учествују: др Мићо Цвијетић, др Снежана Башчаревић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР,
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф. др Љубиша Ђурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује: Јасмина Стоиљковић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
_____________________________________________________
29.11.2012.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују. Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јаницијевић, проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: „ТЕТОВАЖА УМА“ (ПОЕЗИЈА)
Учествују: Др Мићо Цвијетић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР,
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф.др Љубиша нЂурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује:
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________________________________
ПИСМО ИЗ ПАРОБРОДА
From:
"Veljko Jovanović" <veljko.jovanovic@ukparobrod.rs>
To:
udus@udus.org.rs,uksrbije@yahoo.com,'s.k.d.@sezampro.rs'@parobrod.orion.rs, ulupuds@beotel.net, upnana@umus.org.rs,umbs@hotmail.com
Sa velikim ponosom i odgovornošću, pre nekoliko dana obavestili smo javnost da je Ustanovi kulture gradske opštine Stari grad – Parobrodu, osnivač poverio brigu o Kući Đure Jakšića u Skadarskoj ulici. Jedna od najznačajnijih ustanova kulture u Beogradu, važna tačka na kulturnoj mapi Srbije poverena je Parobrodu i na taj način ostala je pod nadležnošću najstarije gradske opštine, s tim što se sada o njoj direktno stara opštinska ustanova kulture, a ne kao do sada, Poslovni prostor Stari grad.
Od kada je sedamdesetih godina postala stecište pesnika, slikara, filozofa, naučnika, Kuća Đure Jakšića opstajala je i u najtežim vremenima u kojima je kulturni život bio duboko u senci preživljavanja i predstavljala utočište za sve kojima kulturne potrebe nisu postale manje važne.
Zato je razumljiva i briga koju svi dosadašnji „stanovnici“ i korisnici Kuće Đure Jakšića imaju kada je reč o njenoj budućnosti. Razumljiv je i prirodan i strah od novog i nepoznatog. Ipak, nije i ne treba da bude razumljiva potreba da se unapred osudi i diskvalifikuje inicijativa da se stvari unaprede i poboljšaju. A takvih je osuda i diskvalifikacija, na žalost proteklih dana bilo.
I mi u Parobrodu smo pre dve godine kada smo osnovani, bili novi. Zato smo se potrudili i jednom malo novijem zdanju od Kuće Đure Jakšića, zgradi Prvog dunavskog parobrodskog društva podarili novi život. Iza nas stoji preko pet stotina najrazličitijih programa. Koncerti, izložbe, stvaralačke radionice, pozorišne predstave, programi namenjeni socijalno ugroženim grupama, međunarodna kulturna razmena, sve to čini bogat portfolio Parobroda za, da ponovimo, samo dve godine postojanja. Gradska opština Stari grad prepoznala je zato u timu Parobroda sposobnost i snagu da se uhvati u koštac sa još jednim važnim zadatkom.
Odluku opštine videli smo pre svega kao logičnu i zdravorazumsku. Poslovni prostor Stari grad do sada je činio sve što je u njegovoj moći da Kuću Đure Jakšića održava u životu. Bez i jednog dinara namenjenog programskim sadržajima jer po logici stvari Poslovni prostor se i ne bavi kulturom, već izdavanjem opštinske nepokretne imovine. Kuća je tako živela i borila se sa teškim vremenima. Iako je bilo volje, na žalost često nije bilo snage da se uradi nešto više nego da se preživi. U vremenu materijalne krize, ali i krize ma mnogim drugim nivoima i mnogo jači „igrači“ nisu se snašli. Narodni muzej bez postavke, Udruženje književnika Srbije bez internet adrese, festivali bez novca i osnivača, samo su neki primeri tužnog stanja u kulturi. Kuća Đure Jakšića sa manje ili više uspeha preživela je decenije, a Parobrod sa dosta uspeha dve godine. U jednom trenutku prepoznato je da dve kuće pod istim krovom mogu mnogo više da urade. Ova starija, da mlađoj podari tradiciju i iskustvo, a ova mlađa starijoj snagu, sposobnost i razumevanje vremena u kome živimo. Vremena u kome je internet stvarnost, interaktivni sadržaji neophodnost, briga o najmlađima obaveza. U takvoj simbiozi u kojoj će mladost pokazati obavezu prema starom i proverenom, a staro pokazati poverenje i spremnost da se menja, znamo da možemo da uradimo mnogo za Stari grad, Beograd i Srbiju.
Pozivamo vas zato da u ovom poslu učestvujete sa nama. Da nam kažete šta vam je potrebno, da nas pohvalite ako smo na pravom putu i ukažete nam ako smatrate da grešimo. Zajednički rad uz veliki entuzijazam, znanje i iskustvo, provereno donosi uspeh.
S poštovanjem
Ustanova kulture gradske opštine Stari grad
PAROBROD
Veljko Jovanović - odnosi s javnošću
+381641240506
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 3. ДЕЦЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР, 13.00
ИЛИЈА МАНАСИЈЕВИЋ: „НИЗ СВЕТЛОСТ И ТАМУ“ (РОМАН)
Учествују: Станислава Милетић, Миљурко Вукадиновић, Илија Манасијевић.
УТОРАК, 4. ДЕЦЕМАР, 18.00
СЕЋАЊЕ НА ПРОФ. ДР МИЛАНА РАНКОВИЋА
Учествују. Драгољуб Стојадиновић, проф. др Јасна Јаницијевић, проф. др Ратко Божовић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
СРЕДА,5. ДЕЦЕМБАР, У 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
О МОЦИЈИ РОДНО ДА ТИ ПОЈЕМ
(гендер, пол, род и моција у савременом српском језику)
Радмило Маројевић, Весна Денчић, Немања Зарић, Марија Којић, Југослав Кипријановић, Нина Симић, Никола Маринковић, Биљана Ђоровић, Нур Гдхаиб, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
ЧЕТВРТАК, 6. ДЕЦЕМБАР, 12.00
МИЛИЦА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ: „ТЕТОВАЖА УМА“ (ПОЕЗИЈА)
Учествују: Др Мићо Цвијетић, Драган Мраовић, Радован Влаховић, Илија Бетински, Стево Ћосовић и Милица Јефтимијевић Лилић.
ПЕТАК, 7. ДЕЦЕМБАР,
17.00
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: „ПРЕЋУТАНА КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА“ (ОД РАКИЋА ДО КИЈУКА)
Учествују: Љубомир Протић, Миша Ђурковић и Владимир Димитријевић.
19.00
ТОПЛИЧКИ ГВОЗДЕНИ ПУК И „ЗБИЉА“
Учествују: Владислав Јовановић, Мирко Добричани, проф. др Мирко Зуровац, проф. др Јован Пејин, проф.др Љубиша нЂурковић, Момир Лазић, Дане Стојиљковић...
Текстове казује:
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
___________________________________________________________________________________
ПИСМО ИЗ ПАРОБРОДА
From:
"Veljko Jovanović" <veljko.jovanovic@ukparobrod.rs>
To:
udus@udus.org.rs,uksrbije@yahoo.com,'s.k.d.@sezampro.rs'@parobrod.orion.rs, ulupuds@beotel.net, upnana@umus.org.rs,umbs@hotmail.com
Sa velikim ponosom i odgovornošću, pre nekoliko dana obavestili smo javnost da je Ustanovi kulture gradske opštine Stari grad – Parobrodu, osnivač poverio brigu o Kući Đure Jakšića u Skadarskoj ulici. Jedna od najznačajnijih ustanova kulture u Beogradu, važna tačka na kulturnoj mapi Srbije poverena je Parobrodu i na taj način ostala je pod nadležnošću najstarije gradske opštine, s tim što se sada o njoj direktno stara opštinska ustanova kulture, a ne kao do sada, Poslovni prostor Stari grad.
Od kada je sedamdesetih godina postala stecište pesnika, slikara, filozofa, naučnika, Kuća Đure Jakšića opstajala je i u najtežim vremenima u kojima je kulturni život bio duboko u senci preživljavanja i predstavljala utočište za sve kojima kulturne potrebe nisu postale manje važne.
Zato je razumljiva i briga koju svi dosadašnji „stanovnici“ i korisnici Kuće Đure Jakšića imaju kada je reč o njenoj budućnosti. Razumljiv je i prirodan i strah od novog i nepoznatog. Ipak, nije i ne treba da bude razumljiva potreba da se unapred osudi i diskvalifikuje inicijativa da se stvari unaprede i poboljšaju. A takvih je osuda i diskvalifikacija, na žalost proteklih dana bilo.
I mi u Parobrodu smo pre dve godine kada smo osnovani, bili novi. Zato smo se potrudili i jednom malo novijem zdanju od Kuće Đure Jakšića, zgradi Prvog dunavskog parobrodskog društva podarili novi život. Iza nas stoji preko pet stotina najrazličitijih programa. Koncerti, izložbe, stvaralačke radionice, pozorišne predstave, programi namenjeni socijalno ugroženim grupama, međunarodna kulturna razmena, sve to čini bogat portfolio Parobroda za, da ponovimo, samo dve godine postojanja. Gradska opština Stari grad prepoznala je zato u timu Parobroda sposobnost i snagu da se uhvati u koštac sa još jednim važnim zadatkom.
Odluku opštine videli smo pre svega kao logičnu i zdravorazumsku. Poslovni prostor Stari grad do sada je činio sve što je u njegovoj moći da Kuću Đure Jakšića održava u životu. Bez i jednog dinara namenjenog programskim sadržajima jer po logici stvari Poslovni prostor se i ne bavi kulturom, već izdavanjem opštinske nepokretne imovine. Kuća je tako živela i borila se sa teškim vremenima. Iako je bilo volje, na žalost često nije bilo snage da se uradi nešto više nego da se preživi. U vremenu materijalne krize, ali i krize ma mnogim drugim nivoima i mnogo jači „igrači“ nisu se snašli. Narodni muzej bez postavke, Udruženje književnika Srbije bez internet adrese, festivali bez novca i osnivača, samo su neki primeri tužnog stanja u kulturi. Kuća Đure Jakšića sa manje ili više uspeha preživela je decenije, a Parobrod sa dosta uspeha dve godine. U jednom trenutku prepoznato je da dve kuće pod istim krovom mogu mnogo više da urade. Ova starija, da mlađoj podari tradiciju i iskustvo, a ova mlađa starijoj snagu, sposobnost i razumevanje vremena u kome živimo. Vremena u kome je internet stvarnost, interaktivni sadržaji neophodnost, briga o najmlađima obaveza. U takvoj simbiozi u kojoj će mladost pokazati obavezu prema starom i proverenom, a staro pokazati poverenje i spremnost da se menja, znamo da možemo da uradimo mnogo za Stari grad, Beograd i Srbiju.
Pozivamo vas zato da u ovom poslu učestvujete sa nama. Da nam kažete šta vam je potrebno, da nas pohvalite ako smo na pravom putu i ukažete nam ako smatrate da grešimo. Zajednički rad uz veliki entuzijazam, znanje i iskustvo, provereno donosi uspeh.
S poštovanjem
Ustanova kulture gradske opštine Stari grad
PAROBROD
Veljko Jovanović - odnosi s javnošću
+381641240506
|
|
28.11.2012.
|
|
27.11.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Јован Пејин, Радомир Смиљанић, Живадин Јовановић, Мићо Цвијетић, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________________________
БЕСЕДЕ О СРПСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ
Сомбор је међу првим градовима у којима ће бити представљена прва два тома прве Српске енциклопедије. Реч је о издавачком подухвату од капиталног значаја за српски народ и државу, за очување националног и духовног идентитета једне земље. О свему томе биће речи у среду, 28. новембра, на трибини у Српској читаоници „Лаза Костић“, коју Матица српска у Новом Саду и Друштво чланова Матице српске у Сомбору организују у сарадњи са Завичајним удружењем Срба „Коријени“ и Удружењем грађана „Раванградско пролеће“.
О Српској енциклопедији, заједничком издавачком подухвату Матице српске у Новом Саду, Српске академије наука и уметности и београдског Завода за уџбенике, беседиће професор др Драган Станић, председник Матице српске, професор др Ненад Остојић, потпредседник, те професор др Стојан Бербер, потпредседник сомборског Друштва чланова Матице српске. Водитељ трибине биће књижевник Давид Кецман Дако, члан Матице српске.
Домаћин овог сусрета је Завичајно удружење Срба „Коријени“. Почетак је у 18 часова.
Матица српска - Друштво чланова у ЦГ
Вас позива на
ПРОМОЦИЈУ АНТОЛОГИЈЕ
ПРИЗРЕНЕ СТАРИ
Антологија ПРИЗРЕНЕ СТАРИ чији су приређивачи Радмила Кнежевић и Лела Марковић
је збирка најлепших песама и прича написаних о Призрену од ХIV века до данашњих дана.
На 268 страна заступљено је 86 писаца из Србије, Црне Горе, и иностранства.
Штампана је у тврдом повезу у Б5 формату, са фотографијама старог Призрена на крају књиге.
Издавачи ове антологије су НИП Панорама и Књижевно друштво Косова и Метохије.
Поштујући прошлост града и осећајући дуг према завичају, желеле смо да овом књигом
генерацијама које долазе оставимо љубав према српском Јерусалиму коју је овековечила писана реч у поезији и прози.
Говоре:
Лела Марковић
Радмила Кнежевић
Милица Краљ
Милица Бакрач
У програму учествује и естрадна уметница Ивана Гајић.
Понедељак, 3. децембар 2012. 19.00
Књижара Матице српске, Римски трг 50, Подгорица
С поштовањем,
Радомир Радевић
____________________________________________________
ПИСМО НАУЧНИКА СРБИЈЕ ЈАВНОСТИ
Понижавања српског народа, која се шире из иностраних политичких, медијских и правних центара, не престају. Намера таквог односа према бићу српског народа је уграђивање колективне кривице у свест и историјско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нације и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикује у делу европске и светске јавности.
Понижавање српског народа одвија се упркос чињеници да је током разбијања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба је протерано из Хрватске, дејством хрватске војске и њених иностраних помагача. Исти број Срба је протеран са Косова и Метохије заслугом НАТО агресије.
Део међународних политичара настоји на све начине да нам саопште "истину" о узроцима и последицама ратних сукоба на простору бивше Југославије, а Хашки трибунал да судским одлукама то потврди. Они се представљају као експерти за геноцид. Та "истина" игнорише и потцењује научну истину о стварним друштвеним, политичким, правним и војним разлозима за разбијање СФРЈ.
Истина политике и суда има за циљ да на националнодржавни симболички начин представи српски народ као народ злочинаца који надмашује све колективне злочине у двадесетом веку. Да се криминализује српска борба за национална права и слободе. Да се насилно ревидира историјско наслеђе српског народа.
Већ две деценије игра се ова представа пред нашим очима. Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.
Позивамо српску научну заједницу да не окреће леђа проблемима југословенског наслеђа. Потребна је подршка државних органа истраживачима социјалног усмерења да се научним аргументима утврди истина о протеклим деценијама на овим просторима. Потребна је подршка и у разним облицима супротстављања назови-истинима и псеудонауци у ширењу антицивилизацијских предрасуда о Србима.
Морамо бити свесни наше будућности. Слика која се у неким европским медијским центрима, интелектуалним круговима и Хашком трибуналу ствара о Србима, далекосежно ће утицати на животе наших потомака. Отуда прека потреба да заштитимо наше самопоштовање, наше колективно достојанство и научну истину о улози српског народа и других народа и држава у ономе што се дешавало током разбијања СФРЈ.
Чланови научне заједнице Републике Србије У Београду, 20. новембар 2012.
Данило Баста, САНУ
Проф. др Оскар Ковач, Београд
Проф. др Љубиша Митровић, Ниш
Проф. др Милош Ковачевић, Крагујевац
Проф. др Зоран Аврамовић, Београд
Проф. др Милан Брдар, Београд
Проф. др Ана Ланговић-Милићевић, Београд
Проф. др Божа Милошевић, Нови Сад
Др Живојин Ђурић, Београд
Проф. др Миомир Наумовић, Ниш
Проф. др Бојан Димитријевић, Нови Сад
Проф.др Мило Ломпар, Београд
Проф. др Миливоје Павловић, Београд
Др Зоран Марковић, Београд
Проф. др Слободанка Гашић, Београд
Проф. др Светлана Томин, Нови Сад
Др Славица Шевкушић, Београд
Проф.др Слободан Антонић, Београд
Проф. др Зоран Јевтовић, Ниш
Проф. др Воја Ковачевић, Београд
Проф. др Србобран Бранковић, Београд
Проф. др Никола Грдинић, Нови Сад
Проф. др Мирко Милетић, Београд
Проф. др Слободанка Ђолић, Београд
Проф. др Михаило Шћепановић, Београд
Проф.др Драган Бошковић, Крагујевац
Проф.др Слободан Бранковић, Београд
Др Нада Половина, Београд
Др Вељко Ђурић, Београд
Др Драго Његован, Нови Сад
Проф. др Рајко Куљић, Нови Сад
Проф.др Љубинко Милосављевић, Ниш
Проф. др Слободан Владушић, Нови Сад
Проф.др Љубиша Деспотовић, Нови Сад
Проф.др Урош Шуваковић, Косовска Митровица
Проф.др Валентина Питулић, Косовска Митровица
Проф. др Зоран Милошевић, Нови Сад
Проф. др Драго Пантић,Београд
Др Мирјана Радојичић, Београд
Проф. др Драган Бараћ, Београд
Проф. др Гордана Будимир Нинковић, Јагодина
Проф. др Зоран Миладиновић, Крагујевац
Др Радослав Гаћиновић, Београд
Проф. др Милан Тасић, Врање
Проф. др Сунчица Денић, Врање
Др Драган Петровић, Београд
Проф. др Растовић Александар, Ниш
Проф. др Жолт Лазар, Нови Сад
Проф. др Срђан Милашиновић, Београд
Проф. др Илија Марић, Београд
Проф. др Јанко М. Цвијановић, Београд
Проф. др Драгољуб Ђорђевић, Ниш
Проф. др Драган Никодијевић, Београд
Проф.др Драгиша Бојовић, Ниш
Проф.др Мирољуб Јоковић, Алексинац
Проф. др Александар Јокић, Portland, State University
Проф.др Зоја Карановић, Нови Сад
Проф. др Виолета Зубанов, Нови Сад
Др Миша Ђурковић, Београд
Др Слободан Вуковић, Београд
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
– Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
НЕДЕЉНИ ПРЕОГРАМ
Понедељак
26 11.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
НЕНАДА ДАКОВИЋА
TOTA PULCHRA
- о идеалном елементу у филозофији и књижевности -
Учествују: Милорад Беланчић, Предраг Крстић, Бранко Ромчевић, Новица Милић, Иван Миленковић и аутор
Уторак
27. 11.
18.00
Мала сала
Циклус УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
ЗБИРКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СКУЛПТУРЕ
Предавач Вера Грујић, музејски саветник
19.30
Мала сала
Трибина
СРПСКИ НАРОД У ВРЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ДАНАС
Учествују: др Чедомир Антић, др Милош Ковић
и др Мирослав Свирчевић
Програм у организацији Фонда „Слободан Јовановић“
Среда
28 11.
18.00
Мала сала
Циклус ХРИШЋАНСКИ БАЛКАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
И ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО
ПИСАНА РЕЧ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Предавач др Татјана Суботин Голубовић, професор универзитета
19.00
Сала
„Јосиф Панчић“
Циклус 100 ГОДИНА СОЦИОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ
СОЦИОЛОШКО ДЕЛО МИРОСЛАВА ПЕЧУЈЛИЋА
Предавач др Јовица Тркуља, професор универзитета
У сарадњи са Српским социолошким друштвом
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
(Прво коло I – IX)
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, Михајло Пантић и Гојко Тешић
Четвртак
29. 11
18.00
Мала сала
Циклус 80 ГОДИНА РАДИО-АСТРОНОМИЈЕ
посвећен успомени на проф. Јелену Милоградов Турин
ГОТОВО ВРШЊАЦИ:
ЈЕЛЕНА МИЛОГРАДОВ ТУРИН И РАДИО-АСТРОНОМИЈА
Предавач др Дејан Урошевић, професор универзитета
Петак
30. 11.
18.00
Мала сала
Циклус АКТУЕЛНОСТИ У САВРЕМЕНОЈ КЛИНИЧКОЈ МЕДИЦИНИ
КОРОНАРНА БОЛЕСТ – ОД ДИЈАГНОСТИКЕ ДО ТЕРАПИЈЕ
Предавач др Горан Станковић, доцент универзитета
У сарадњи са Научним друштвом Србије
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ:
ЕП О ВОДИ
Учествују: Милисав Савић, Младен Весковић,
Александар Јерков и аутор
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Јован Пејин, Радомир Смиљанић, Живадин Јовановић, Мићо Цвијетић, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор, и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________________________
БЕСЕДЕ О СРПСКОЈ ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ
Сомбор је међу првим градовима у којима ће бити представљена прва два тома прве Српске енциклопедије. Реч је о издавачком подухвату од капиталног значаја за српски народ и државу, за очување националног и духовног идентитета једне земље. О свему томе биће речи у среду, 28. новембра, на трибини у Српској читаоници „Лаза Костић“, коју Матица српска у Новом Саду и Друштво чланова Матице српске у Сомбору организују у сарадњи са Завичајним удружењем Срба „Коријени“ и Удружењем грађана „Раванградско пролеће“.
О Српској енциклопедији, заједничком издавачком подухвату Матице српске у Новом Саду, Српске академије наука и уметности и београдског Завода за уџбенике, беседиће професор др Драган Станић, председник Матице српске, професор др Ненад Остојић, потпредседник, те професор др Стојан Бербер, потпредседник сомборског Друштва чланова Матице српске. Водитељ трибине биће књижевник Давид Кецман Дако, члан Матице српске.
Домаћин овог сусрета је Завичајно удружење Срба „Коријени“. Почетак је у 18 часова.
Матица српска - Друштво чланова у ЦГ
Вас позива на
ПРОМОЦИЈУ АНТОЛОГИЈЕ
ПРИЗРЕНЕ СТАРИ
Антологија ПРИЗРЕНЕ СТАРИ чији су приређивачи Радмила Кнежевић и Лела Марковић
је збирка најлепших песама и прича написаних о Призрену од ХIV века до данашњих дана.
На 268 страна заступљено је 86 писаца из Србије, Црне Горе, и иностранства.
Штампана је у тврдом повезу у Б5 формату, са фотографијама старог Призрена на крају књиге.
Издавачи ове антологије су НИП Панорама и Књижевно друштво Косова и Метохије.
Поштујући прошлост града и осећајући дуг према завичају, желеле смо да овом књигом
генерацијама које долазе оставимо љубав према српском Јерусалиму коју је овековечила писана реч у поезији и прози.
Говоре:
Лела Марковић
Радмила Кнежевић
Милица Краљ
Милица Бакрач
У програму учествује и естрадна уметница Ивана Гајић.
Понедељак, 3. децембар 2012. 19.00
Књижара Матице српске, Римски трг 50, Подгорица
С поштовањем,
Радомир Радевић
____________________________________________________
ПИСМО НАУЧНИКА СРБИЈЕ ЈАВНОСТИ
Понижавања српског народа, која се шире из иностраних политичких, медијских и правних центара, не престају. Намера таквог односа према бићу српског народа је уграђивање колективне кривице у свест и историјско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нације и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикује у делу европске и светске јавности.
Понижавање српског народа одвија се упркос чињеници да је током разбијања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба је протерано из Хрватске, дејством хрватске војске и њених иностраних помагача. Исти број Срба је протеран са Косова и Метохије заслугом НАТО агресије.
Део међународних политичара настоји на све начине да нам саопште "истину" о узроцима и последицама ратних сукоба на простору бивше Југославије, а Хашки трибунал да судским одлукама то потврди. Они се представљају као експерти за геноцид. Та "истина" игнорише и потцењује научну истину о стварним друштвеним, политичким, правним и војним разлозима за разбијање СФРЈ.
Истина политике и суда има за циљ да на националнодржавни симболички начин представи српски народ као народ злочинаца који надмашује све колективне злочине у двадесетом веку. Да се криминализује српска борба за национална права и слободе. Да се насилно ревидира историјско наслеђе српског народа.
Већ две деценије игра се ова представа пред нашим очима. Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.
Позивамо српску научну заједницу да не окреће леђа проблемима југословенског наслеђа. Потребна је подршка државних органа истраживачима социјалног усмерења да се научним аргументима утврди истина о протеклим деценијама на овим просторима. Потребна је подршка и у разним облицима супротстављања назови-истинима и псеудонауци у ширењу антицивилизацијских предрасуда о Србима.
Морамо бити свесни наше будућности. Слика која се у неким европским медијским центрима, интелектуалним круговима и Хашком трибуналу ствара о Србима, далекосежно ће утицати на животе наших потомака. Отуда прека потреба да заштитимо наше самопоштовање, наше колективно достојанство и научну истину о улози српског народа и других народа и држава у ономе што се дешавало током разбијања СФРЈ.
Чланови научне заједнице Републике Србије У Београду, 20. новембар 2012.
Данило Баста, САНУ
Проф. др Оскар Ковач, Београд
Проф. др Љубиша Митровић, Ниш
Проф. др Милош Ковачевић, Крагујевац
Проф. др Зоран Аврамовић, Београд
Проф. др Милан Брдар, Београд
Проф. др Ана Ланговић-Милићевић, Београд
Проф. др Божа Милошевић, Нови Сад
Др Живојин Ђурић, Београд
Проф. др Миомир Наумовић, Ниш
Проф. др Бојан Димитријевић, Нови Сад
Проф.др Мило Ломпар, Београд
Проф. др Миливоје Павловић, Београд
Др Зоран Марковић, Београд
Проф. др Слободанка Гашић, Београд
Проф. др Светлана Томин, Нови Сад
Др Славица Шевкушић, Београд
Проф.др Слободан Антонић, Београд
Проф. др Зоран Јевтовић, Ниш
Проф. др Воја Ковачевић, Београд
Проф. др Србобран Бранковић, Београд
Проф. др Никола Грдинић, Нови Сад
Проф. др Мирко Милетић, Београд
Проф. др Слободанка Ђолић, Београд
Проф. др Михаило Шћепановић, Београд
Проф.др Драган Бошковић, Крагујевац
Проф.др Слободан Бранковић, Београд
Др Нада Половина, Београд
Др Вељко Ђурић, Београд
Др Драго Његован, Нови Сад
Проф. др Рајко Куљић, Нови Сад
Проф.др Љубинко Милосављевић, Ниш
Проф. др Слободан Владушић, Нови Сад
Проф.др Љубиша Деспотовић, Нови Сад
Проф.др Урош Шуваковић, Косовска Митровица
Проф.др Валентина Питулић, Косовска Митровица
Проф. др Зоран Милошевић, Нови Сад
Проф. др Драго Пантић,Београд
Др Мирјана Радојичић, Београд
Проф. др Драган Бараћ, Београд
Проф. др Гордана Будимир Нинковић, Јагодина
Проф. др Зоран Миладиновић, Крагујевац
Др Радослав Гаћиновић, Београд
Проф. др Милан Тасић, Врање
Проф. др Сунчица Денић, Врање
Др Драган Петровић, Београд
Проф. др Растовић Александар, Ниш
Проф. др Жолт Лазар, Нови Сад
Проф. др Срђан Милашиновић, Београд
Проф. др Илија Марић, Београд
Проф. др Јанко М. Цвијановић, Београд
Проф. др Драгољуб Ђорђевић, Ниш
Проф. др Драган Никодијевић, Београд
Проф.др Драгиша Бојовић, Ниш
Проф.др Мирољуб Јоковић, Алексинац
Проф. др Александар Јокић, Portland, State University
Проф.др Зоја Карановић, Нови Сад
Проф. др Виолета Зубанов, Нови Сад
Др Миша Ђурковић, Београд
Др Слободан Вуковић, Београд
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
– Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
НЕДЕЉНИ ПРЕОГРАМ
Понедељак
26 11.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
НЕНАДА ДАКОВИЋА
TOTA PULCHRA
- о идеалном елементу у филозофији и књижевности -
Учествују: Милорад Беланчић, Предраг Крстић, Бранко Ромчевић, Новица Милић, Иван Миленковић и аутор
Уторак
27. 11.
18.00
Мала сала
Циклус УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
ЗБИРКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СКУЛПТУРЕ
Предавач Вера Грујић, музејски саветник
19.30
Мала сала
Трибина
СРПСКИ НАРОД У ВРЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ДАНАС
Учествују: др Чедомир Антић, др Милош Ковић
и др Мирослав Свирчевић
Програм у организацији Фонда „Слободан Јовановић“
Среда
28 11.
18.00
Мала сала
Циклус ХРИШЋАНСКИ БАЛКАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
И ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО
ПИСАНА РЕЧ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Предавач др Татјана Суботин Голубовић, професор универзитета
19.00
Сала
„Јосиф Панчић“
Циклус 100 ГОДИНА СОЦИОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ
СОЦИОЛОШКО ДЕЛО МИРОСЛАВА ПЕЧУЈЛИЋА
Предавач др Јовица Тркуља, професор универзитета
У сарадњи са Српским социолошким друштвом
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
(Прво коло I – IX)
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, Михајло Пантић и Гојко Тешић
Четвртак
29. 11
18.00
Мала сала
Циклус 80 ГОДИНА РАДИО-АСТРОНОМИЈЕ
посвећен успомени на проф. Јелену Милоградов Турин
ГОТОВО ВРШЊАЦИ:
ЈЕЛЕНА МИЛОГРАДОВ ТУРИН И РАДИО-АСТРОНОМИЈА
Предавач др Дејан Урошевић, професор универзитета
Петак
30. 11.
18.00
Мала сала
Циклус АКТУЕЛНОСТИ У САВРЕМЕНОЈ КЛИНИЧКОЈ МЕДИЦИНИ
КОРОНАРНА БОЛЕСТ – ОД ДИЈАГНОСТИКЕ ДО ТЕРАПИЈЕ
Предавач др Горан Станковић, доцент универзитета
У сарадњи са Научним друштвом Србије
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ:
ЕП О ВОДИ
Учествују: Милисав Савић, Младен Весковић,
Александар Јерков и аутор
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
|
23.11.2012.
ПРИЛОЗИ 1 И 2: ЂУРИНА КУЋА
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ: „ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Руске песме пева Елена Станисављевић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
____________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Јован Пејин, Радомир Смиљанић, Живадин Јовановић, Мићо Цвијетић, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________________________
ПИСМО НАУЧНИКА СРБИЈЕ ЈАВНОСТИ
Понижавања српског народа, која се шире из иностраних политичких, медијских и правних центара, не престају. Намера таквог односа према бићу српског народа је уграђивање колективне кривице у свест и историјско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нације и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикује у делу европске и светске јавности.
Понижавање српског народа одвија се упркос чињеници да је током разбијања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба је протерано из Хрватске, дејством хрватске војске и њених иностраних помагача. Исти број Срба је протеран са Косова и Метохије заслугом НАТО агресије.
Део међународних политичара настоји на све начине да нам саопште "истину" о узроцима и последицама ратних сукоба на простору бивше Југославије, а Хашки трибунал да судским одлукама то потврди. Они се представљају као експерти за геноцид. Та "истина" игнорише и потцењује научну истину о стварним друштвеним, политичким, правним и војним разлозима за разбијање СФРЈ.
Истина политике и суда има за циљ да на националнодржавни симболички начин представи српски народ као народ злочинаца који надмашује све колективне злочине у двадесетом веку. Да се криминализује српска борба за национална права и слободе. Да се насилно ревидира историјско наслеђе српског народа.
Већ две деценије игра се ова представа пред нашим очима. Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.
Позивамо српску научну заједницу да не окреће леђа проблемима југословенског наслеђа. Потребна је подршка државних органа истраживачима социјалног усмерења да се научним аргументима утврди истина о протеклим деценијама на овим просторима. Потребна је подршка и у разним облицима супротстављања назови-истинима и псеудонауци у ширењу антицивилизацијских предрасуда о Србима.
Морамо бити свесни наше будућности. Слика која се у неким европским медијским центрима, интелектуалним круговима и Хашком трибуналу ствара о Србима, далекосежно ће утицати на животе наших потомака. Отуда прека потреба да заштитимо наше самопоштовање, наше колективно достојанство и научну истину о улози српског народа и других народа и држава у ономе што се дешавало током разбијања СФРЈ.
Чланови научне заједнице Републике Србије У Београду, 20. новембар 2012.
Данило Баста, САНУ
Проф.др Оскар Ковач, Београд
Проф.др Љубиша Митровић, Ниш
Проф.др Милош Ковачевић, Крагујевац
Проф.др Зоран Аврамовић, Београд
Проф. др Милан Брдар, Београд
Проф.др Ана Ланговић-Милићевић, Београд
Проф. др Божа Милошевић, Нови Сад
Др Живојин Ђурић, Београд
Проф.др Миомир Наумовић, Ниш
Проф.др Бојан Димитријевић, Нови Сад
Проф.др Мило Ломпар, Београд
Проф. др Миливоје Павловић, Београд
Др Зоран Марковић, Београд
Проф. др Слободанка Гашић, Београд
Проф. др Светлана Томин, Нови Сад
Др Славица Шевкушић, Београд
Проф.др Слободан Антонић, Београд
Проф. др Зоран Јевтовић, Ниш
Проф. др Воја Ковачевић, Београд
Проф.др Србобран Бранковић, Београд
Проф. др Никола Грдинић, Нови Сад
Проф.др Мирко Милетић, Београд
Проф.др Слободанка Ђолић, Београд
Проф. др Михаило Шћепановић, Београд
Проф.др Драган Бошковић, Крагујевац
Проф.др Слободан Бранковић, Београд
Др Нада Половина, Београд
Др Вељко Ђурић, Београд
Др Драго Његован, Нови Сад
Проф. др Рајко Куљић, Нови Сад
Проф.др Љубинко Милосављевић, Ниш
Проф. др Слободан Владушић, Нови Сад
Проф.др Љубиша Деспотовић, Нови Сад
Проф.др Урош Шуваковић, Косовска Митровица
Проф.др Валентина Питулић, Косовска Митровица
Проф. др Зоран Милошевић, Нови Сад
Проф.др Драго Пантић,Београд
Др Мирјана Радојичић, Београд
Проф. др Драган Бараћ, Београд
Проф. др Гордана Будимир Нинковић, Јагодина
Проф. др Зоран Миладиновић, Крагујевац
Др Радослав Гаћиновић, Београд
Проф. др Милан Тасић, Врање
Проф. др Сунчица Денић, Врање
Др Драган Петровић, Београд
Проф.др Растовић Александар, Ниш
Проф.др Жолт Лазар, Нови Сад
Проф.др Срђан Милашиновић, Београд
Проф.др Илија Марић, Београд
Проф.др Јанко М. Цвијановић, Београд
Проф. др Драгољуб Ђорђевић, Ниш
Проф.др Драган Никодијевић, Београд
Проф.др Драгиша Бојовић, Ниш
Проф.др Мирољуб Јоковић, Алексинац
Проф. др Александар Јокић, Portland, State University
Проф.др Зоја Карановић, Нови Сад
Проф.др Виолета Зубанов, Нови Сад
Др Миша Ђурковић, Београд
Др Слободан Вуковић, Београд
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
– Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
НЕДЕЉНИ ПРЕОГРАМ
Понедељак
26 11.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
НЕНАДА ДАКОВИЋА
TOTA PULCHRA
- о идеалном елементу у филозофији и књижевности -
Учествују: Милорад Беланчић, Предраг Крстић, Бранко Ромчевић, Новица Милић, Иван Миленковић и аутор
Уторак
27. 11.
18.00
Мала сала
Циклус УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
ЗБИРКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СКУЛПТУРЕ
Предавач Вера Грујић, музејски саветник
19.30
Мала сала
Трибина
СРПСКИ НАРОД У ВРЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ДАНАС
Учествују: др Чедомир Антић, др Милош Ковић
и др Мирослав Свирчевић
Програм у организацији Фонда „Слободан Јовановић“
Среда
28 11.
18.00
Мала сала
Циклус ХРИШЋАНСКИ БАЛКАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
И ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО
ПИСАНА РЕЧ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Предавач др Татјана Суботин Голубовић, професор универзитета
19.00
Сала
„Јосиф Панчић“
Циклус 100 ГОДИНА СОЦИОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ
СОЦИОЛОШКО ДЕЛО МИРОСЛАВА ПЕЧУЈЛИЋА
Предавач др Јовица Тркуља, професор универзитета
У сарадњи са Српским социолошким друштвом
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
(Прво коло I – IX)
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, Михајло Пантић и Гојко Тешић
Четвртак
29. 11
18.00
Мала сала
Циклус 80 ГОДИНА РАДИО-АСТРОНОМИЈЕ
посвећен успомени на проф. Јелену Милоградов Турин
ГОТОВО ВРШЊАЦИ:
ЈЕЛЕНА МИЛОГРАДОВ ТУРИН И РАДИО-АСТРОНОМИЈА
Предавач др Дејан Урошевић, професор универзитета
Петак
30. 11.
18.00
Мала сала
Циклус АКТУЕЛНОСТИ У САВРЕМЕНОЈ КЛИНИЧКОЈ МЕДИЦИНИ
КОРОНАРНА БОЛЕСТ – ОД ДИЈАГНОСТИКЕ ДО ТЕРАПИЈЕ
Предавач др Горан Станковић, доцент универзитета
У сарадњи са Научним друштвом Србије
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ:
ЕП О ВОДИ
Учествују: Милисав Савић, Младен Весковић,
Александар Јерков и аутор
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ: „ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Руске песме пева Елена Станисављевић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
____________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Јован Пејин, Радомир Смиљанић, Живадин Јовановић, Мићо Цвијетић, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
___________________________________________________________________________________
ПИСМО НАУЧНИКА СРБИЈЕ ЈАВНОСТИ
Понижавања српског народа, која се шире из иностраних политичких, медијских и правних центара, не престају. Намера таквог односа према бићу српског народа је уграђивање колективне кривице у свест и историјско памћење нашег народа. Свако ко се осећа одговорним за опште бриге нације и државе не треба да буде наиван. Дискриминаторски однос према Србима се на разне начине и разним поступцима практикује у делу европске и светске јавности.
Понижавање српског народа одвија се упркос чињеници да је током разбијања СФРЈ вишеструко управо он трагично пострадао. Више од 200.000 Срба је протерано из Хрватске, дејством хрватске војске и њених иностраних помагача. Исти број Срба је протеран са Косова и Метохије заслугом НАТО агресије.
Део међународних политичара настоји на све начине да нам саопште "истину" о узроцима и последицама ратних сукоба на простору бивше Југославије, а Хашки трибунал да судским одлукама то потврди. Они се представљају као експерти за геноцид. Та "истина" игнорише и потцењује научну истину о стварним друштвеним, политичким, правним и војним разлозима за разбијање СФРЈ.
Истина политике и суда има за циљ да на националнодржавни симболички начин представи српски народ као народ злочинаца који надмашује све колективне злочине у двадесетом веку. Да се криминализује српска борба за национална права и слободе. Да се насилно ревидира историјско наслеђе српског народа.
Већ две деценије игра се ова представа пред нашим очима. Да ли смо спремни да храбро, одлучно и научно одговоримо на неправде, увреде и понижавања народа коме припадамо? Морамо се тргнути из поспаности и морамо се одупрети систему дискриминације.
Позивамо српску научну заједницу да не окреће леђа проблемима југословенског наслеђа. Потребна је подршка државних органа истраживачима социјалног усмерења да се научним аргументима утврди истина о протеклим деценијама на овим просторима. Потребна је подршка и у разним облицима супротстављања назови-истинима и псеудонауци у ширењу антицивилизацијских предрасуда о Србима.
Морамо бити свесни наше будућности. Слика која се у неким европским медијским центрима, интелектуалним круговима и Хашком трибуналу ствара о Србима, далекосежно ће утицати на животе наших потомака. Отуда прека потреба да заштитимо наше самопоштовање, наше колективно достојанство и научну истину о улози српског народа и других народа и држава у ономе што се дешавало током разбијања СФРЈ.
Чланови научне заједнице Републике Србије У Београду, 20. новембар 2012.
Данило Баста, САНУ
Проф.др Оскар Ковач, Београд
Проф.др Љубиша Митровић, Ниш
Проф.др Милош Ковачевић, Крагујевац
Проф.др Зоран Аврамовић, Београд
Проф. др Милан Брдар, Београд
Проф.др Ана Ланговић-Милићевић, Београд
Проф. др Божа Милошевић, Нови Сад
Др Живојин Ђурић, Београд
Проф.др Миомир Наумовић, Ниш
Проф.др Бојан Димитријевић, Нови Сад
Проф.др Мило Ломпар, Београд
Проф. др Миливоје Павловић, Београд
Др Зоран Марковић, Београд
Проф. др Слободанка Гашић, Београд
Проф. др Светлана Томин, Нови Сад
Др Славица Шевкушић, Београд
Проф.др Слободан Антонић, Београд
Проф. др Зоран Јевтовић, Ниш
Проф. др Воја Ковачевић, Београд
Проф.др Србобран Бранковић, Београд
Проф. др Никола Грдинић, Нови Сад
Проф.др Мирко Милетић, Београд
Проф.др Слободанка Ђолић, Београд
Проф. др Михаило Шћепановић, Београд
Проф.др Драган Бошковић, Крагујевац
Проф.др Слободан Бранковић, Београд
Др Нада Половина, Београд
Др Вељко Ђурић, Београд
Др Драго Његован, Нови Сад
Проф. др Рајко Куљић, Нови Сад
Проф.др Љубинко Милосављевић, Ниш
Проф. др Слободан Владушић, Нови Сад
Проф.др Љубиша Деспотовић, Нови Сад
Проф.др Урош Шуваковић, Косовска Митровица
Проф.др Валентина Питулић, Косовска Митровица
Проф. др Зоран Милошевић, Нови Сад
Проф.др Драго Пантић,Београд
Др Мирјана Радојичић, Београд
Проф. др Драган Бараћ, Београд
Проф. др Гордана Будимир Нинковић, Јагодина
Проф. др Зоран Миладиновић, Крагујевац
Др Радослав Гаћиновић, Београд
Проф. др Милан Тасић, Врање
Проф. др Сунчица Денић, Врање
Др Драган Петровић, Београд
Проф.др Растовић Александар, Ниш
Проф.др Жолт Лазар, Нови Сад
Проф.др Срђан Милашиновић, Београд
Проф.др Илија Марић, Београд
Проф.др Јанко М. Цвијановић, Београд
Проф. др Драгољуб Ђорђевић, Ниш
Проф.др Драган Никодијевић, Београд
Проф.др Драгиша Бојовић, Ниш
Проф.др Мирољуб Јоковић, Алексинац
Проф. др Александар Јокић, Portland, State University
Проф.др Зоја Карановић, Нови Сад
Проф.др Виолета Зубанов, Нови Сад
Др Миша Ђурковић, Београд
Др Слободан Вуковић, Београд
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
– Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
НЕДЕЉНИ ПРЕОГРАМ
Понедељак
26 11.
19.30
Мала сала
Разговор о књизи
НЕНАДА ДАКОВИЋА
TOTA PULCHRA
- о идеалном елементу у филозофији и књижевности -
Учествују: Милорад Беланчић, Предраг Крстић, Бранко Ромчевић, Новица Милић, Иван Миленковић и аутор
Уторак
27. 11.
18.00
Мала сала
Циклус УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
ЗБИРКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ СКУЛПТУРЕ
Предавач Вера Грујић, музејски саветник
19.30
Мала сала
Трибина
СРПСКИ НАРОД У ВРЕМЕ БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ДАНАС
Учествују: др Чедомир Антић, др Милош Ковић
и др Мирослав Свирчевић
Програм у организацији Фонда „Слободан Јовановић“
Среда
28 11.
18.00
Мала сала
Циклус ХРИШЋАНСКИ БАЛКАН У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
И ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО
ПИСАНА РЕЧ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Предавач др Татјана Суботин Голубовић, професор универзитета
19.00
Сала
„Јосиф Панчић“
Циклус 100 ГОДИНА СОЦИОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ
СОЦИОЛОШКО ДЕЛО МИРОСЛАВА ПЕЧУЈЛИЋА
Предавач др Јовица Тркуља, професор универзитета
У сарадњи са Српским социолошким друштвом
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ДЕЛА СТАНИСЛАВА ВИНАВЕРА
(Прво коло I – IX)
Учествују: Милка Зјачић Аврамовић, Михајло Пантић и Гојко Тешић
Четвртак
29. 11
18.00
Мала сала
Циклус 80 ГОДИНА РАДИО-АСТРОНОМИЈЕ
посвећен успомени на проф. Јелену Милоградов Турин
ГОТОВО ВРШЊАЦИ:
ЈЕЛЕНА МИЛОГРАДОВ ТУРИН И РАДИО-АСТРОНОМИЈА
Предавач др Дејан Урошевић, професор универзитета
Петак
30. 11.
18.00
Мала сала
Циклус АКТУЕЛНОСТИ У САВРЕМЕНОЈ КЛИНИЧКОЈ МЕДИЦИНИ
КОРОНАРНА БОЛЕСТ – ОД ДИЈАГНОСТИКЕ ДО ТЕРАПИЈЕ
Предавач др Горан Станковић, доцент универзитета
У сарадњи са Научним друштвом Србије
19.30
Мала сала
Књижевно вече
ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ:
ЕП О ВОДИ
Учествују: Милисав Савић, Младен Весковић,
Александар Јерков и аутор
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
22.11.2012.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 19.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ: „ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ: „ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Руске песме пева Елена Станисављевић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
…………………………………………………………………………….
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
Рођен је у Бањанима 12. јуна 1953. године. Гимназију је завршио у Никшићу. Студирао је економију и филозофију на Београдском универзитету. Објавио је књиге поезије: Жива вода, Врата, прозне књиге: Разорени град, Тако су говорили Црногорци, Писма из Уранополиса. Приредио је зборнике: Његош наш савременик и Духовно и политичко биће Црне Горе. Објавио је збирке есеја: Српски лавиринт црногорски минотаур и Његош и савремена Црна Гора. Добио је награду Марко Миљанов за дело Разорени град и награду Његош за Тако су говорили Црногорци. Књиге су му превођене на стране језике. Члан је редакције Свевиђа, листа Епархије Будимљанско-никшићке. Аутор је неколико есеја које је објавио у новинама Глас Црногорца и Дан. Тренутно пише за Дан. Живи у Никшићу.
Милутин Мићовић је познат по оштрим критикама постојеће политичке структуре у Црној Гори, како владајућег режима тако и опозиције. Био је запослен у издавачкој кући Октоих, али је после приватизације изгубио радно место. Председник јеУдружења Његош у Црној Гори. Члан је жирија за доделу награде Извиискра Његошева.
Песме Милутина Мићовића:
АРГОС
Иде на двије ноге, гледа на два ока
Иде на више ногу, гледа на више очију
Пут му раскопавају живе сјенке
Сјенке изишле из самог срца ствари
Неко га види на двије, неко на двадесет ногу
Неко с два ока, неко с двадесет и неким
Аргос, и сам, изнемогао, пита се
Је ли то он или неко трећи
Устао из маште неког Аркађанина
Из прашњавих књига зарушене библиотеке
Или, пак
Стварно иде улицама нашег града
Као један од нас
Нама у сусрет
ПЈЕСНИКОВО МЈЕСТО
Ево овако почиње:
Јутром сви крену на посао
Смјесте се код каквих-таквих шефова
Покрену какве-такве машине
Крене какав-такав дан
Ти си остао сам
Наспрам четири опака вјетра
И два гладна понора
Пут те донио довде
Пут који је прешао преко тебе
На свом огњеном точку
Ево га опет
Са дна усијане утробе
Покреће на твоје рођене очи
Нову земљу и ново небо
(Трагови будућности / Милутин Мићовић)
* * *
Црна Гора постаје црни вртлог. Вртлог у коме се све из невидљивог дна покренуло. Све што је покренуто ухватила је велика вртоглавица. Дно хоће да остане без дна, врх без врха...
... Смјелији умови не стрепе од потреса. Они су на њих навикли. Њихов се ум потресима обнавља. Њихова се душа потресима освјежава. Они у томе виде дар Божји. Који се даје да нас потресе и растресе из темеља. Да нас провјери. Да нас опет из ништа створи.
(Његош и савремена Црна Гора / Милутин Мићовић)
* * *
Постоји један свети рат – унутрашњи рат, рат из кога израста човјек. Човјек који је кроз ту борбу прогледао у свеопшти удес, задобио је моћ љубави и праштања.
* * *
Кад те остави остављеност, видиш да постојиш захваљујући неком чуду које те превазилази. Које те зна.
(Писма из Уранополиса / Милутин Мићовић)
____________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Радомир Смиљанић, Јован Пејин, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Живадин Јовановић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 19.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ: „ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ: „ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Руске песме пева Елена Станисављевић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
…………………………………………………………………………….
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
Рођен је у Бањанима 12. јуна 1953. године. Гимназију је завршио у Никшићу. Студирао је економију и филозофију на Београдском универзитету. Објавио је књиге поезије: Жива вода, Врата, прозне књиге: Разорени град, Тако су говорили Црногорци, Писма из Уранополиса. Приредио је зборнике: Његош наш савременик и Духовно и политичко биће Црне Горе. Објавио је збирке есеја: Српски лавиринт црногорски минотаур и Његош и савремена Црна Гора. Добио је награду Марко Миљанов за дело Разорени град и награду Његош за Тако су говорили Црногорци. Књиге су му превођене на стране језике. Члан је редакције Свевиђа, листа Епархије Будимљанско-никшићке. Аутор је неколико есеја које је објавио у новинама Глас Црногорца и Дан. Тренутно пише за Дан. Живи у Никшићу.
Милутин Мићовић је познат по оштрим критикама постојеће политичке структуре у Црној Гори, како владајућег режима тако и опозиције. Био је запослен у издавачкој кући Октоих, али је после приватизације изгубио радно место. Председник јеУдружења Његош у Црној Гори. Члан је жирија за доделу награде Извиискра Његошева.
Песме Милутина Мићовића:
АРГОС
Иде на двије ноге, гледа на два ока
Иде на више ногу, гледа на више очију
Пут му раскопавају живе сјенке
Сјенке изишле из самог срца ствари
Неко га види на двије, неко на двадесет ногу
Неко с два ока, неко с двадесет и неким
Аргос, и сам, изнемогао, пита се
Је ли то он или неко трећи
Устао из маште неког Аркађанина
Из прашњавих књига зарушене библиотеке
Или, пак
Стварно иде улицама нашег града
Као један од нас
Нама у сусрет
ПЈЕСНИКОВО МЈЕСТО
Ево овако почиње:
Јутром сви крену на посао
Смјесте се код каквих-таквих шефова
Покрену какве-такве машине
Крене какав-такав дан
Ти си остао сам
Наспрам четири опака вјетра
И два гладна понора
Пут те донио довде
Пут који је прешао преко тебе
На свом огњеном точку
Ево га опет
Са дна усијане утробе
Покреће на твоје рођене очи
Нову земљу и ново небо
(Трагови будућности / Милутин Мићовић)
* * *
Црна Гора постаје црни вртлог. Вртлог у коме се све из невидљивог дна покренуло. Све што је покренуто ухватила је велика вртоглавица. Дно хоће да остане без дна, врх без врха...
... Смјелији умови не стрепе од потреса. Они су на њих навикли. Њихов се ум потресима обнавља. Њихова се душа потресима освјежава. Они у томе виде дар Божји. Који се даје да нас потресе и растресе из темеља. Да нас провјери. Да нас опет из ништа створи.
(Његош и савремена Црна Гора / Милутин Мићовић)
* * *
Постоји један свети рат – унутрашњи рат, рат из кога израста човјек. Човјек који је кроз ту борбу прогледао у свеопшти удес, задобио је моћ љубави и праштања.
* * *
Кад те остави остављеност, видиш да постојиш захваљујући неком чуду које те превазилази. Које те зна.
(Писма из Уранополиса / Милутин Мићовић)
____________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 26. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 26. НОВЕМБАР, 19.00
КАТАРИНА КОСТИЋ: „АМЕРИЧКИ ДЕВЕТИ КРУГ“
(Из живота словенских досељеника у Канади)
Учествују: Радомир Смиљанић, Јован Пејин, Лабуд Драгић, Даринка Вучинић, Живадин Јовановић, Момир Лазић и Катарина Костић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
УТОРАК, 27. НОВЕМАР, 12.00
ПОРТРЕТ ДР ТОМЕ ЂОРЂЕВИЋА
Учествују: Славко Павићевић, Душко М. Петровић и Миљурко Вукадиновић.
19.00
ДРАГОМИР БРАЈКОВИЋ: „ПОВРАТАК У ПИСАНУ ЈЕЛУ“
(Избор и предговор: Слободан Ракитић)
Учествују: Радомир Андрић, Срба Игњатовић, Селимир Радуловић, Витомир Теофиловић.
Стихове казује: Гојко Шантић, драмски уметник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 28. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОДУМИРАЊЕ ТЕКСТА У НОВИНАМА
Учествују: Биљана Ђоровић, Душка Јованић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 29. НОВЕМБАР,19.00
НИКОЛА ЦИНЦАР ПОПОСКИ: „БАГАЖ ЗА БАТАША“ (поезија)
Учествују: проф. др Мирко Зуровац, мр Јован Марковић, Момир Лазић и Никола Цинцар Попоски.
Стихове казује: Драгана Ковачевић, драмски уметник.
ПЕТАК, 30. НОВЕМБАР, 19.00
СЛАВИЦА ГРАХОВАЦ: „СРПСКА ДРАМА“ (друго, измењено и допуњено издање)
Учествују: Горан Петронијевић, адвокат, проф. др Драган Костић, Милан Комор, војни коментатор и Славица Граховац.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
21.11.2012.
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 21. новембар 2012, 19.00
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ
(О НОВИМ ТУЂИЦАМА)
Учествују:
Миле Медић
Лабуд Драгић
Оливера Дуњић
____________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР 2012, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“
(ПЕСМЕ)
Учествују:
Мићо Јелић Грновић
Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
КОНКУРС
ЗА НАГРАДУ „ДУШАН РАДОВИЋ“
ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
(Саопштење за јавност)
Београд, 19. новембар - Управни одбор Београдског афористичарског круга позива ауторе који пишу на српском језику, или њихове издаваче, да до 31. децембра 2012. године доставе књиге афоризама објављене у овој години, које ће тако ући у конкуренцију за Годишњу награду „Душан Радовић“ за најбољу књигу афоризама.
Адреса на коју се шаље примерак књиге је: Београдски афористичарски круг (Александар Баљак), Јурија Гагарина 190/1, 11070 Нови Београд.
О добитнику књижевне награде одлучиће трочлани жири који ће именовати Београдски афористичарски круг.
Признање, које се састоји из плакете и новчаног износа, добитнику ће бити уручено почетком идуће године, на свечаности у Београду.
Награда „Душан Радовић“ се установљава ове године у знак сећања на великог српског афористичара и сатиричара, а намера Београдског афористичарског круга је да постане традиционално и најпрестижније годишње признање за афористику у Србији и региону.(крај)
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Александар Баљак,
председник
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
_____________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 21. новембар 2012, 19.00
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ
(О НОВИМ ТУЂИЦАМА)
Учествују:
Миле Медић
Лабуд Драгић
Оливера Дуњић
____________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР 2012, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“
(ПЕСМЕ)
Учествују:
Мићо Јелић Грновић
Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
КОНКУРС
ЗА НАГРАДУ „ДУШАН РАДОВИЋ“
ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА У 2012. ГОДИНИ
(Саопштење за јавност)
Београд, 19. новембар - Управни одбор Београдског афористичарског круга позива ауторе који пишу на српском језику, или њихове издаваче, да до 31. децембра 2012. године доставе књиге афоризама објављене у овој години, које ће тако ући у конкуренцију за Годишњу награду „Душан Радовић“ за најбољу књигу афоризама.
Адреса на коју се шаље примерак књиге је: Београдски афористичарски круг (Александар Баљак), Јурија Гагарина 190/1, 11070 Нови Београд.
О добитнику књижевне награде одлучиће трочлани жири који ће именовати Београдски афористичарски круг.
Признање, које се састоји из плакете и новчаног износа, добитнику ће бити уручено почетком идуће године, на свечаности у Београду.
Награда „Душан Радовић“ се установљава ове године у знак сећања на великог српског афористичара и сатиричара, а намера Београдског афористичарског круга је да постане традиционално и најпрестижније годишње признање за афористику у Србији и региону.(крај)
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
Александар Баљак,
председник
______________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
Обележавање 120. годишњице Српске књижевне задруге
завршава се свечаном Академијом
на Великој сцени Народног позоришта у Београду
у понедељак, 26. новембра 2012, у 20 сати.
У културно-уметничком програму учествује Хор "ЛОЛА"
(премијерно изводи Свечану песму СКЗ - дело композитора Светислава Божића),
почасни гости, часници, песници, глумци, певачи.
Златне строфе и реченице српске књижевности од Светога Саве и усменог песника до Бране, Брајка и Новице,
све у част оснивача и претходника.
Изузетно је потребно присуство пријатеља Задругине традиције, књиге, мисије, службе.
_____________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
19.11.2012.
ПРИЛОГ: ПРОМОЦИЈА АНТОЛОГИЈЕ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА У БАЊАЛУЧКОМ БАНСКОМ ДВОРУ
ПРИЛОГ: ЕМИЛИЈА ЦЕРОВИЋ МЛАЂА У БЕОГРАДСКОЈ УСТАНОВИ КУЛТУРЕ "ВУК КАРАЏИЋ"
_______________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. НОВЕМБАР, 19.00
ВЕСНА ЈОВАНОВИЋ ЦВЕТКОВИЋ:
„ВЕСНИНЕ СМС МУДРОЛИЈЕ“
Учествују: Луне Левајац, Бранислава Мићић, Зоран Цветковић, млади уметници и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА,21. НОВЕМБАР, 12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА СФАИРОСА; ОБНОВА НАГРАДЕ МИЛАН ЛАЛИЋ
Учествују: Радомир Смиљанић, Пра Милан од Лужице, Иван Рајовић, Драгослава Копривица, Славен Радовановић, Јасмина Малешевић.
Драмско-музички програм: Ивана Жигон, Вицо Дардић и Љубивоје Тадић; Мина Младеновић, виолина, и група „Слободни стругари“.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ (о новим туђицама)
Учествују: Миле Медић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ:
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
„ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
НА СВЕЧАНОСТИ У СОМБОРУ
РАДОСЛАВУ БРАТИЋУ ДОДЕЉЕНА "ВЕЉКОВА ГОЛУБИЦА"
У Сомбору су завршени Вељкови дани, посвећени чувеном писцу Вељку Петровићу који је живео од 1884. до 1967. године. Поводом награде „Вељкова голубица“ за прошлу годину, коју је добио књижевник Радослав Братић за целокупно дело, ове године му је приређен портрет уз учешће књижевних критичара др Марка Недића, проф. др Јована Делића, проф. др Воја Ковачевића, магистра Радмиле Поповић, као и самог аутора.
Домаћин је објавио књигу изабрарних приповедака (избор је сачинио сам аутор) у веома занимљивој опреми. Књижевно вече, које је одржано у свечаној сали Скупштине града Сомбора – здању Жупаније, било је веома спонтано и занимљиво. Потом је додељена је овогодишња награда писцу Милисаву Савићу, такође за целокупно дело. Књижевни портрет лауреата ће се одржати идуће године.
______________________________________________________
„БОРИС КОРНИЛОВ“ АНДРИЈИ РАДУЛОВИЋУ
Руска књижевна награда која носи име познатог руског песника Бориса Корнилова припала је нашем истакнутом песнику Андрији Радуловићу, за књигу Снијежна азбука, која је прошле године објављена на руском језику, у заједничком издању Научне књиге из Твера и УКЦГ-а из Подгорице, али и за популаризацију руске књижевности.
Радуловићу ће награда бити уручена у Санкт-Петербургу 24. новембра.
Иначе, Андрија Радуловић спада у наше најпревођеније и најнаграђиваније пјеснике. Његова поезија преведена је на осамнаест страних језика, а ово му је четрнаеста нагрда по реду. Да подсетимо, недавно је добио и награду Балканика у Румунији.
Његова поезија заступљена је у низу домаћих и страних избора и антолгија поезије. Радуловић активно сарађује са преко седамдесет листова и часописа у региону и свету, гдје објављује поезију и текстове из културе.
Антологија српске поезије Из века у век која је први пут, на руском језику, изашла у Москви 2003. године, почиње песмама Бранка В. Радичевића а звршава се песмама Андрије Радуловића.
Радуловић је учесник великог броја међународних фестивала поезије, а његово стваралаштво посебно је представљено у Савезу писаца Русије (у Москви и Санкт-Петербургу), на Међународном фестивалу Словенске поезије у Тверу, на Фестивалу песнка Балкана у Румунији, на Светском симпозијуму поезије у Италији, Бугарској...
Преводи поезију руских песника на српски језик: Н. Рубцова, Ј. Кузњецова, В. Сорокина, Ј.Бродског, В.Купријанова...
Иначе, књига Снијежна азбука обележила је уметничко путовање песника Радуловића, јер за стихове из ове књиге аутор је добио низ домаћих и интернационалних награда.
____________________________________________________________________________________
РЕЗУЛТАТИ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА "ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ"
Жири песничког конкурса "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу који је радио у саставу Злата Коцић, председник, и чланови Радослав Вучковић и Обрен Ристић, доделио је прву награду (штампање књиге у едицији "Бдење") Слободану Лазовићу (Качулице, Чачак). Друга (новчана) награда припала је Тонију Пердићу (Врњачка бања), а трећа (новчана) Татјани Дан Ракић (Пожега).
Такође, жири је похвалио песничке циклусе следећих аутора: Радојице Перишића (Нова Варош), Александра Марића (Краљево), Душана Мијајловића Адског (Ниш), Татјане Дебељачки (Ужице), Љубуше Динчића (Лесковац) и Ирене Јовановић (Зајечар).
Традиционални песнички сусрети "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу, двадесет девети по реду, у организацији Културног центра Сврљиг, одржаће се крајем новембра 2012. године у Сврљигу, а награђени и похваљени аутори ће о датумубити благовремено обавештени.
_______________________________________________________________________________
Понедељак, 19. новембар у 19.00
Београд, СКЦ, мала сала
Довољно
Вече посвећено Вислави Шимборској
Учествују: Бисерка Рајчић и Војислав Карановић
Непосредан повод је збирка песама „Довољно“,
у којој су објављене последње песме Виславе Шимборске.
Књигу је издала „Књижевна општина Вршац“ 2012, у преводу Бисерке Рајчић.
На вечери ће бити говора о песништву Виславе Шимборске
и биће приказана два документарна филма, пољски и холандски, посвећена овој великој пољској песникињи.
Организатори су Студентски културни центар и Српско књижевно друштво.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
ПРИЛОГ: ЕМИЛИЈА ЦЕРОВИЋ МЛАЂА У БЕОГРАДСКОЈ УСТАНОВИ КУЛТУРЕ "ВУК КАРАЏИЋ"
_______________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. НОВЕМБАР, 19.00
ВЕСНА ЈОВАНОВИЋ ЦВЕТКОВИЋ:
„ВЕСНИНЕ СМС МУДРОЛИЈЕ“
Учествују: Луне Левајац, Бранислава Мићић, Зоран Цветковић, млади уметници и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА,21. НОВЕМБАР, 12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА СФАИРОСА; ОБНОВА НАГРАДЕ МИЛАН ЛАЛИЋ
Учествују: Радомир Смиљанић, Пра Милан од Лужице, Иван Рајовић, Драгослава Копривица, Славен Радовановић, Јасмина Малешевић.
Драмско-музички програм: Ивана Жигон, Вицо Дардић и Љубивоје Тадић; Мина Младеновић, виолина, и група „Слободни стругари“.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ (о новим туђицама)
Учествују: Миле Медић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ:
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
„ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
НА СВЕЧАНОСТИ У СОМБОРУ
РАДОСЛАВУ БРАТИЋУ ДОДЕЉЕНА "ВЕЉКОВА ГОЛУБИЦА"
У Сомбору су завршени Вељкови дани, посвећени чувеном писцу Вељку Петровићу који је живео од 1884. до 1967. године. Поводом награде „Вељкова голубица“ за прошлу годину, коју је добио књижевник Радослав Братић за целокупно дело, ове године му је приређен портрет уз учешће књижевних критичара др Марка Недића, проф. др Јована Делића, проф. др Воја Ковачевића, магистра Радмиле Поповић, као и самог аутора.
Домаћин је објавио књигу изабрарних приповедака (избор је сачинио сам аутор) у веома занимљивој опреми. Књижевно вече, које је одржано у свечаној сали Скупштине града Сомбора – здању Жупаније, било је веома спонтано и занимљиво. Потом је додељена је овогодишња награда писцу Милисаву Савићу, такође за целокупно дело. Књижевни портрет лауреата ће се одржати идуће године.
______________________________________________________
„БОРИС КОРНИЛОВ“ АНДРИЈИ РАДУЛОВИЋУ
Руска књижевна награда која носи име познатог руског песника Бориса Корнилова припала је нашем истакнутом песнику Андрији Радуловићу, за књигу Снијежна азбука, која је прошле године објављена на руском језику, у заједничком издању Научне књиге из Твера и УКЦГ-а из Подгорице, али и за популаризацију руске књижевности.
Радуловићу ће награда бити уручена у Санкт-Петербургу 24. новембра.
Иначе, Андрија Радуловић спада у наше најпревођеније и најнаграђиваније пјеснике. Његова поезија преведена је на осамнаест страних језика, а ово му је четрнаеста нагрда по реду. Да подсетимо, недавно је добио и награду Балканика у Румунији.
Његова поезија заступљена је у низу домаћих и страних избора и антолгија поезије. Радуловић активно сарађује са преко седамдесет листова и часописа у региону и свету, гдје објављује поезију и текстове из културе.
Антологија српске поезије Из века у век која је први пут, на руском језику, изашла у Москви 2003. године, почиње песмама Бранка В. Радичевића а звршава се песмама Андрије Радуловића.
Радуловић је учесник великог броја међународних фестивала поезије, а његово стваралаштво посебно је представљено у Савезу писаца Русије (у Москви и Санкт-Петербургу), на Међународном фестивалу Словенске поезије у Тверу, на Фестивалу песнка Балкана у Румунији, на Светском симпозијуму поезије у Италији, Бугарској...
Преводи поезију руских песника на српски језик: Н. Рубцова, Ј. Кузњецова, В. Сорокина, Ј.Бродског, В.Купријанова...
Иначе, књига Снијежна азбука обележила је уметничко путовање песника Радуловића, јер за стихове из ове књиге аутор је добио низ домаћих и интернационалних награда.
____________________________________________________________________________________
РЕЗУЛТАТИ ПЕСНИЧКОГ КОНКУРСА "ДАНИ ГОРДАНЕ ТОДОРОВИЋ"
Жири песничког конкурса "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу који је радио у саставу Злата Коцић, председник, и чланови Радослав Вучковић и Обрен Ристић, доделио је прву награду (штампање књиге у едицији "Бдење") Слободану Лазовићу (Качулице, Чачак). Друга (новчана) награда припала је Тонију Пердићу (Врњачка бања), а трећа (новчана) Татјани Дан Ракић (Пожега).
Такође, жири је похвалио песничке циклусе следећих аутора: Радојице Перишића (Нова Варош), Александра Марића (Краљево), Душана Мијајловића Адског (Ниш), Татјане Дебељачки (Ужице), Љубуше Динчића (Лесковац) и Ирене Јовановић (Зајечар).
Традиционални песнички сусрети "Дани Гордане Тодоровић" у Сврљигу, двадесет девети по реду, у организацији Културног центра Сврљиг, одржаће се крајем новембра 2012. године у Сврљигу, а награђени и похваљени аутори ће о датумубити благовремено обавештени.
_______________________________________________________________________________
Понедељак, 19. новембар у 19.00
Београд, СКЦ, мала сала
Довољно
Вече посвећено Вислави Шимборској
Учествују: Бисерка Рајчић и Војислав Карановић
Непосредан повод је збирка песама „Довољно“,
у којој су објављене последње песме Виславе Шимборске.
Књигу је издала „Књижевна општина Вршац“ 2012, у преводу Бисерке Рајчић.
На вечери ће бити говора о песништву Виславе Шимборске
и биће приказана два документарна филма, пољски и холандски, посвећена овој великој пољској песникињи.
Организатори су Студентски културни центар и Српско књижевно друштво.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
|
|
16.11.2012.
http://banskidvor.org/promocija-knjige-antologija-srpske-poezije-priredjivaca-nenada-grujicica/
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
_____________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. НОВЕМБАР, 19.00
ВЕСНА ЈОВАНОВИЋ ЦВЕТКОВИЋ:
„ВЕСНИНЕ СМС МУДРОЛИЈЕ“
Учествују: Луне Левајац, Бранислава Мићић, Зоран Цветковић, млади уметници и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 21. НОВЕМБАР, 12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА СФАИРОСА, ОБНОВА НАГРАДЕ МИЛАН ЛАЛИЋ
Учествују: Радомир Смиљанић, Пра Милан од Лужице, Иван Рајовић, Драгослава Копривица, Славен Радовановић, Јасмина Малешевић.
Драмско-музички програм: Ивана Жигон, Вицо Дардић и Љубивоје Тадић; Мина Младеновић, виолина, и група „Слободни стругари“.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ (о новим туђицама)
Учествују: Миле Медић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ:
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
„ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________
Представљена збирка Небојше Деветака
КАО КАД СНЕГ КРВАРИ
У издању Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу
недавно је објављена књига песама "Као кад снег крвари",
угледног српског песника Небојше Деветака (1955. у Градуси, на Банији, Хрватска)
који након избега живи и ствара у Врбасу.
Ово дело је синоћ (у четвртак, 15. новембра) представљено поштоваоцима лепе речи
у простору Градске библиотеке "Данило Киш" у Врбасу.
Чула се том приликом критичка реч песника и књижевног критичара Ђорђа Нешића, из Белог Брда (Хрватска)
и Давида Кецмана Даке, писца и критичара из Сомбора.
Сам аутор је казивао своје стихове, а домаћин и водитељ ове књижевне трибине
био је песник Бранислав Зубовић.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
_____________________________________________________________________________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 19. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 19. НОВЕМБАР, 19.00
ВЕСНА ЈОВАНОВИЋ ЦВЕТКОВИЋ:
„ВЕСНИНЕ СМС МУДРОЛИЈЕ“
Учествују: Луне Левајац, Бранислава Мићић, Зоран Цветковић, млади уметници и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 21. НОВЕМБАР, 12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА СФАИРОСА, ОБНОВА НАГРАДЕ МИЛАН ЛАЛИЋ
Учествују: Радомир Смиљанић, Пра Милан од Лужице, Иван Рајовић, Драгослава Копривица, Славен Радовановић, Јасмина Малешевић.
Драмско-музички програм: Ивана Жигон, Вицо Дардић и Љубивоје Тадић; Мина Младеновић, виолина, и група „Слободни стругари“.
Уредник и водитељ Миљурко Вукадиновић.
19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАЈКОВАНИ ЕКСПЕРТ (о новим туђицама)
Учествују: Миле Медић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић
ЧЕТВРТАК, 22. НОВЕМБАР, 18.00
АБДУЛ КАДЕР ДИАБ:
„ЈЕДНА ЖИВОТНА ПРИЧА“ (песме)
Учествују: песник Мићо Јелић Грновић и Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 23. НОВЕМБАР,19.00
МИЛУТИН МИЋОВИЋ
„ТРАГОВИ БУДУЋНОСТИ“ (песме)
Учествују:
Матија Бећковић, Ратко Марковић Риђанин и Милутин Мићовић.
Водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________
Представљена збирка Небојше Деветака
КАО КАД СНЕГ КРВАРИ
У издању Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу
недавно је објављена књига песама "Као кад снег крвари",
угледног српског песника Небојше Деветака (1955. у Градуси, на Банији, Хрватска)
који након избега живи и ствара у Врбасу.
Ово дело је синоћ (у четвртак, 15. новембра) представљено поштоваоцима лепе речи
у простору Градске библиотеке "Данило Киш" у Врбасу.
Чула се том приликом критичка реч песника и књижевног критичара Ђорђа Нешића, из Белог Брда (Хрватска)
и Давида Кецмана Даке, писца и критичара из Сомбора.
Сам аутор је казивао своје стихове, а домаћин и водитељ ове књижевне трибине
био је песник Бранислав Зубовић.
_________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
15.11.2012.
ПРИЛОГ МСС: УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
______________________________________________________________________________________________
SERBIAN NATIONAL LIBRARY
СРПСКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА - ЧИКАГО
731 Junior Terrace
Chicago, Illinois 60613 U.S.A.
773-528-1888
Facsimile: 773-528-4800
serbiannationallibrary@yahoo.com
САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ
•
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗА МЕДИЈЕ
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
Српских владара 19
11 часова
четвртак
15. новембар 2012.
•
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Песме
Поговор
Мирослав Егерић
Учествују:
Мирослав Егерић
Желидраг Никчевић
Драган Лакићевић
Срба Милин, глумац
Аутор
__________________________________________________________________
У четвртак 15. новембра 2012. године у 18 часова
У Историјском архиву у Белој Цркви
одржаће се промоција књиге
„БАНАТСКО ДУГО ОРАЊЕ: есејистичка студија из историје банатских Срба“
др Милана Мицића
у издању Банатског културног центра
из Новог Милошева.
О књизи говоре: др Милан Мицић, аутор, и Радован Влаховић, уредник.
_________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
______________________________________________________________________________________________
SERBIAN NATIONAL LIBRARY
СРПСКА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА - ЧИКАГО
731 Junior Terrace
Chicago, Illinois 60613 U.S.A.
773-528-1888
Facsimile: 773-528-4800
serbiannationallibrary@yahoo.com
САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ
•
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗА МЕДИЈЕ
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
Српских владара 19
11 часова
четвртак
15. новембар 2012.
•
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Песме
Поговор
Мирослав Егерић
Учествују:
Мирослав Егерић
Желидраг Никчевић
Драган Лакићевић
Срба Милин, глумац
Аутор
__________________________________________________________________
У четвртак 15. новембра 2012. године у 18 часова
У Историјском архиву у Белој Цркви
одржаће се промоција књиге
„БАНАТСКО ДУГО ОРАЊЕ: есејистичка студија из историје банатских Срба“
др Милана Мицића
у издању Банатског културног центра
из Новог Милошева.
О књизи говоре: др Милан Мицић, аутор, и Радован Влаховић, уредник.
_________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
КАТАРИНА КОСТИЋ, члан УКС из Канаде – 15.000 динара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, члан УКС из Канаде – 130 евра;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, Торонто – 100 канадских долара.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1.000 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 200 евра;
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
14.11.2012.
ПРИЛОГ 1.: НОВА СЕЗОНА ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС
ПРИЛОГ 2.: ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 14. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАТИНИЗАЦИЈА ИЛИ РОМАНИЗАЦИЈА
Учествују:
Миодраг Којић, Божидар Митровић, Милорад Ђошић,
Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
ПРИЛОГ 2.: ПРОГРАМ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 14. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАТИНИЗАЦИЈА ИЛИ РОМАНИЗАЦИЈА
Учествују:
Миодраг Којић, Божидар Митровић, Милорад Ђошић,
Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић,
Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић;
Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
1.doc | |
File Size: | 40 kb |
File Type: | doc |
2.doc | |
File Size: | 53 kb |
File Type: | doc |
13.11.2012.
ПРИЛОГ : НОВА СЕЗОНА ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 13. НОВЕМБАР, 19.00
БАНЕ ЈОВАНОВИЋ И ВИТОМИР ТЕОФИЛОВИЋ:
„ГОРКИ УКУС МЕДИЈА“ (афоризми о новинарству)
Учествују: проф др Жарко Требјешанин, Ђорђе Малавразић, Весна Денчић и приређивачи. Афоризме казује глумац Павле Минчић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
Са радошћу Вас позивамо на представљање књиге
БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ мр Марије Маје Д. Недељковић
и Духовну Академију,
посвећену славној кћери Светога кнеза Лазара, у РУСКОМ ДОМУ, у среду, 14. новембра, на Дан Светих Безсребрника Козме и Дамјана, у 18.30 часова.
Учествују: Хор "Мокрањац" (Храм СВЕТОГ САВЕ), диригент Јелена Јеж, Јелена Жигон, драмска уметница, рецензент Љубивоје Радовић, Светлана Стевић и Христина Панић, извођачи традиционалне српске музике, мр Биљана Ђоровић, публициста, Јања Тодоровић, књижевница, Душан Миловановић, историчар уметности, и аутор.
_____________________________________________________________________________________
„ВУКОВИ ЛАСТАРИ“
У Лозници одржан песнички фестивал „Вукови ластари“. Тридесет осми пут, Књижевна заједница УКС „Вук Стефановић Караџић“ и Књижевни клуб Друштва „Караџић“ доделио награде за најбољу необјављену песму и награду „Стојан Степановић“, за необјављени циклус песама.
Прва награда за песму додељена је Драгици Грбић из Вишеграда, за песму „Сунце у нама“, друга Жељки Аврићиз Сремске Митровице, за песму „Излазак“ и трећа Слободану Стефановићу из Београда, за песму „Непостојећа изложба“.
Награда „Стојан Степановић“ уручена је на Дан рођења Вука Караџића Јасни Миленовић из Сремске Каменице, за циклус „Припитомљавам плахо лане“.
Похвале за циклусе песама припале су Душану Мијајловићу Адском из Ниша, Кристини Дошлић из Церовице, код Добоја и Златомиру Милићевићу из Крупња.
У жирију су радили Љубомир Ћорилић, Милан Ивановић и Драган Марковић.
_________________________________________________________________
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 13. НОВЕМБАР, 19.00
БАНЕ ЈОВАНОВИЋ И ВИТОМИР ТЕОФИЛОВИЋ:
„ГОРКИ УКУС МЕДИЈА“ (афоризми о новинарству)
Учествују: проф др Жарко Требјешанин, Ђорђе Малавразић, Весна Денчић и приређивачи. Афоризме казује глумац Павле Минчић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________________________________________
Са радошћу Вас позивамо на представљање књиге
БЛАГОВЕРНА ЈЕЛЕНА ЛАЗАРЕВА БАЛШИЋ мр Марије Маје Д. Недељковић
и Духовну Академију,
посвећену славној кћери Светога кнеза Лазара, у РУСКОМ ДОМУ, у среду, 14. новембра, на Дан Светих Безсребрника Козме и Дамјана, у 18.30 часова.
Учествују: Хор "Мокрањац" (Храм СВЕТОГ САВЕ), диригент Јелена Јеж, Јелена Жигон, драмска уметница, рецензент Љубивоје Радовић, Светлана Стевић и Христина Панић, извођачи традиционалне српске музике, мр Биљана Ђоровић, публициста, Јања Тодоровић, књижевница, Душан Миловановић, историчар уметности, и аутор.
_____________________________________________________________________________________
„ВУКОВИ ЛАСТАРИ“
У Лозници одржан песнички фестивал „Вукови ластари“. Тридесет осми пут, Књижевна заједница УКС „Вук Стефановић Караџић“ и Књижевни клуб Друштва „Караџић“ доделио награде за најбољу необјављену песму и награду „Стојан Степановић“, за необјављени циклус песама.
Прва награда за песму додељена је Драгици Грбић из Вишеграда, за песму „Сунце у нама“, друга Жељки Аврићиз Сремске Митровице, за песму „Излазак“ и трећа Слободану Стефановићу из Београда, за песму „Непостојећа изложба“.
Награда „Стојан Степановић“ уручена је на Дан рођења Вука Караџића Јасни Миленовић из Сремске Каменице, за циклус „Припитомљавам плахо лане“.
Похвале за циклусе песама припале су Душану Мијајловићу Адском из Ниша, Кристини Дошлић из Церовице, код Добоја и Златомиру Милићевићу из Крупња.
У жирију су радили Љубомир Ћорилић, Милан Ивановић и Драган Марковић.
_________________________________________________________________
.doc | |
File Size: | 53 kb |
File Type: | doc |
.9.11.2012.
FOTO: "КОСОВСКИ БОЖУРИ", корица књиге објављене у Белорусији
ПРОМОЦИЈА ФРАНЦУСКОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ ДР МИЛАНА БУЊЕВЦА
"ЧИТАЈУЋИ ПОЕЗИЈУ АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВА"
Прошле године Филолошки факултет у Београду објавио је серију предавања др Милана Буњевца, одржану студентима докторских студија, о поезији Александра Петрова.
Ове година књига др Милана Буњевца појавила се на француском језику у издању најпознатијег француског издавача поезије Арматана:
"LIRE LA POÉSIE D'ALEKSANDAR PETROV", L'HARMATTAN, Paris, 2012.
Арматан је 2010. објавио и избор из поезије А. Петрова у преводу др Милана Буњевца "Пета страна света" ( "Le ciiquième point cardinal").
Промоција ће се одржати у уторак, 13. новембра у 14 часова, на Филолошком факултету у Београду, у сали Међународног славистичког центра (улаз из Кнез Михајлове, први спрат). О књизи др Милана Буњевца, професора и приповедача из Стразбура, говориће: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, проф. др Јелена Новаковић, проф. др Радивоје Константиновић и др Предраг Тодоровић. Промоцији ће присуствовати аутор и Александар Петров.
__________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 12. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 12. НОВЕМБАР, 19.00
ПРОФ. ДР МИОДРАГ Д. ИГЊАТОВИЋ:
„БЕОГРАД, ПРИЛОЗИ АРХЕОЛОГИЈИ ЉУБАВИ“ (поезија)
Учествују: Милица Јефтимијевић Лилић, Чеда Недељковић, проф др Зоран Чичкарић, Јасмина Чутурило, Дубравка Малетић, Весна Иванов, Томислав Милошевић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 13. НОВЕМБАР, 19.00
БАНЕ ЈОВАНОВИЋ И ВИТОМИР ТЕОФИЛОВИЋ:
„ГОРКИ УКУС МЕДИЈА“ (афоризми о новинарству)
Учествују: проф др Жарко Требјешанин, Ђорђе Малавразић, Весна Денчић и приређивачи. Афоризме казује глумац Павле Минчић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 14. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАТИНИЗАЦИЈА ИЛИ РОМАНИЗАЦИЈА
Учествују:
Миодраг Којић, Божидар Митровић, Милорад Ђошић, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић, Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић; Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
_______________________________________________________________________
КЊИГА ЗА ДЕЦУ „КОСОВСКИ БОЖУРИ“
ВЈЕРЕ ВУКШИЋ ВИТОШЕВИЋ И НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
ОБЈАВЉЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
На руском језику пре неколико дана је изашла и већ је готово распродата књига Косовски божури (Красные цветы Косова поля), коју су написале књижевнице Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић на основу народних песама Косовског циклуса. Косовске божуре илустровала је наша истакнута уметница Босиљка Кићевац. Српско издање објавила је Светигора 2002. године.
Издање на руском (са паралелним текстом на енглеском и српском) објавило је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом белоруског Митрополита Филарета и предговором Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Све књиге овог издавача налазе се у књижарској мрежи Руске Православне Цркве, која обухвата Русију, Белорусију, Украјину и ЗападнуЕвропу.
Косовске божуре превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска, инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
У Чаротином преводу, код истог издавача, изашла је прошле године књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанство за децу и родитеље (Маленкий Ангел – Христианская азбука), са њеним илустрацијама, која је добила прве награде на међународним конкурсима сајмова књига у Москви и Минску (у категоријама Књига за децу и омладину и Духовна књига).
ПРОМОЦИЈА ФРАНЦУСКОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ ДР МИЛАНА БУЊЕВЦА
"ЧИТАЈУЋИ ПОЕЗИЈУ АЛЕКСАНДРА ПЕТРОВА"
Прошле године Филолошки факултет у Београду објавио је серију предавања др Милана Буњевца, одржану студентима докторских студија, о поезији Александра Петрова.
Ове година књига др Милана Буњевца појавила се на француском језику у издању најпознатијег француског издавача поезије Арматана:
"LIRE LA POÉSIE D'ALEKSANDAR PETROV", L'HARMATTAN, Paris, 2012.
Арматан је 2010. објавио и избор из поезије А. Петрова у преводу др Милана Буњевца "Пета страна света" ( "Le ciiquième point cardinal").
Промоција ће се одржати у уторак, 13. новембра у 14 часова, на Филолошком факултету у Београду, у сали Међународног славистичког центра (улаз из Кнез Михајлове, први спрат). О књизи др Милана Буњевца, професора и приповедача из Стразбура, говориће: проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, проф. др Јелена Новаковић, проф. др Радивоје Константиновић и др Предраг Тодоровић. Промоцији ће присуствовати аутор и Александар Петров.
__________________
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 12. НОВЕМБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 12. НОВЕМБАР, 19.00
ПРОФ. ДР МИОДРАГ Д. ИГЊАТОВИЋ:
„БЕОГРАД, ПРИЛОЗИ АРХЕОЛОГИЈИ ЉУБАВИ“ (поезија)
Учествују: Милица Јефтимијевић Лилић, Чеда Недељковић, проф др Зоран Чичкарић, Јасмина Чутурило, Дубравка Малетић, Весна Иванов, Томислав Милошевић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
УТОРАК, 13. НОВЕМБАР, 19.00
БАНЕ ЈОВАНОВИЋ И ВИТОМИР ТЕОФИЛОВИЋ:
„ГОРКИ УКУС МЕДИЈА“ (афоризми о новинарству)
Учествују: проф др Жарко Требјешанин, Ђорђе Малавразић, Весна Денчић и приређивачи. Афоризме казује глумац Павле Минчић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 14. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ЛАТИНИЗАЦИЈА ИЛИ РОМАНИЗАЦИЈА
Учествују:
Миодраг Којић, Божидар Митровић, Милорад Ђошић, Јасмина Мавреновић, Лабуд Драгић и Оливера Дуњић.
Уредник: Миле Медић.
ЧЕТВРТАК, 15. НОВЕМБАР,19.00
ПРИЧЕ У КЊИГАМА РАДОМИРА БАЈА ЈОЈИЋА
Учествују: Мићо Цвијетић, Радомир Мићуновић, Ратомир Дамјановић и аутор.
Текстове чита Миодраг Ракочевић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ПЕТАК, 16. НОВЕМБАР, 19.00
ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ:
„МАЛИ РОМАН О СВЕТЛОСТИ“
Учествују: Зорица Кубуровић, Бранко Стевановић, Никола Маринковић, Невенка Стојчевић, Слободан Радуловић и Оливера Дуњић; Духовне песме певају: Мати Теодора и Зоран Чалија.
_______________________________________________________________________
КЊИГА ЗА ДЕЦУ „КОСОВСКИ БОЖУРИ“
ВЈЕРЕ ВУКШИЋ ВИТОШЕВИЋ И НЕВЕНЕ ВИТОШЕВИЋ ЋЕКЛИЋ
ОБЈАВЉЕНА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ
На руском језику пре неколико дана је изашла и већ је готово распродата књига Косовски божури (Красные цветы Косова поля), коју су написале књижевнице Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић на основу народних песама Косовског циклуса. Косовске божуре илустровала је наша истакнута уметница Босиљка Кићевац. Српско издање објавила је Светигора 2002. године.
Издање на руском (са паралелним текстом на енглеском и српском) објавило је Братство у част светог Архистратига Михаила (у оквиру издавачке делатности Белоруског Егзархата), са благословом белоруског Митрополита Филарета и предговором Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
Све књиге овог издавача налазе се у књижарској мрежи Руске Православне Цркве, која обухвата Русију, Белорусију, Украјину и ЗападнуЕвропу.
Косовске божуре превео је проф. др Иван Чарота, шеф Катедре за словенске књижевности из Минска, инострани члан САНУ, који је до сада превео велики број српских теолошких и књижевних дела (Николаја Велимировића, Јустина Поповића, патријарха Павла, Добрице Ћосића, Гроздане Олујућ...).
У Чаротином преводу, код истог издавача, изашла је прошле године књига Невене Витошевић Ћеклић Мали Анђео – Хришћанство за децу и родитеље (Маленкий Ангел – Христианская азбука), са њеним илустрацијама, која је добила прве награде на међународним конкурсима сајмова књига у Москви и Минску (у категоријама Књига за децу и омладину и Духовна књига).
8.11.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 9. НОВЕМБАР, 13.00
ШАХ-МАТ: ДИМИТРИЈЕ БЈЕЛИЦА
ГЛИГОРИЋ – ТАЉ – ВЛАДИМИР ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1000 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ПЕТАК, 9. НОВЕМБАР, 13.00
ШАХ-МАТ: ДИМИТРИЈЕ БЈЕЛИЦА
ГЛИГОРИЋ – ТАЉ – ВЛАДИМИР ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ
______________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1000 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра.
7.11.2012.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СЛОВО О КИЈУКУ
О књизи „Мудра птица љубави“ говоре:
Милан Петровић
Коста Димитријевић
Петар Арбутина
Владимир Димитријевић
Бранимир Нешић
О Слову, Кијуку и језику казују:
Милош Ковачевић
Лабуд Драгић
и кијуковци
_____________________________________________________________________________________
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
У 104. Колу Српске књижевне задруге, које је објављено о 120. годишњици ове националне културне и издавачке установе, налази се и обимна научна књигапроф. др. Милоша Ковачевића под насловом: ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА.
Познати научник разматра језичке и стилистичке особине књижевог дела, истражујући на тај начин његове естетске и уметничке димензије. Прецизна лингвистичка математика утврђује раскошну лепоту српског језика у делима старијих и савремених писаца: Алекса Шантић, Момир Војводић, Петар Пајић, Слободан Ракитић, Рајко Петров Ного, Тиодор Росић, Вук Крњевић, Зоран Костић...
Књигу ће, у четвртак, 8. новембра, на трибини за новинаре "Кафа у СКЗ" представити професори Михаило Шћепановић и Александар Милановић, а избор из тумачених текстова чита глумац Срба Милин.
_____________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1000 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра.
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СЛОВО О КИЈУКУ
О књизи „Мудра птица љубави“ говоре:
Милан Петровић
Коста Димитријевић
Петар Арбутина
Владимир Димитријевић
Бранимир Нешић
О Слову, Кијуку и језику казују:
Милош Ковачевић
Лабуд Драгић
и кијуковци
_____________________________________________________________________________________
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ТЕКСТА
У 104. Колу Српске књижевне задруге, које је објављено о 120. годишњици ове националне културне и издавачке установе, налази се и обимна научна књигапроф. др. Милоша Ковачевића под насловом: ЛИНГВОСТИЛИСТИКА КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА.
Познати научник разматра језичке и стилистичке особине књижевог дела, истражујући на тај начин његове естетске и уметничке димензије. Прецизна лингвистичка математика утврђује раскошну лепоту српског језика у делима старијих и савремених писаца: Алекса Шантић, Момир Војводић, Петар Пајић, Слободан Ракитић, Рајко Петров Ного, Тиодор Росић, Вук Крњевић, Зоран Костић...
Књигу ће, у четвртак, 8. новембра, на трибини за новинаре "Кафа у СКЗ" представити професори Михаило Шћепановић и Александар Милановић, а избор из тумачених текстова чита глумац Срба Милин.
_____________________________________________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
ЈЕРЕМИЈА ЛАЗАРЕВИЋ, члан УКС – 38.000 динара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 1000 евра;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО – 15.000 динара;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО – 100 канадских долара;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ – 350 швајцарских франака;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 евра;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара;
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 долара;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра.
6.11.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР,13.00
ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО:
„МАЛА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ СВЕТА“ (приче)
Учествују: Јован Јањић, директор „Просвете“, проф. др Ратко Божовић, Шпиро Радуловић и аутор.
Приче казује Милан Маихаиловић Цаци, драмски уметник и књижевник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СЛОВО О КИЈУКУ
О књизи „Мудра птица љубави“ говоре:
Милан Петровић
Коста Димитријевић
Петар Арбутина
Владимир Димитријевић
Бранимир Нешић
О Слову, Кијуку и језику казују:
Милош Ковачевић
Лабуд Драгић
и кијуковци
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР,13.00
ДРАГУТИН МИНИЋ КАРЛО:
„МАЛА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ СВЕТА“ (приче)
Учествују: Јован Јањић, директор „Просвете“, проф. др Ратко Божовић, Шпиро Радуловић и аутор.
Приче казује Милан Маихаиловић Цаци, драмски уметник и књижевник.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 7. НОВЕМБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СЛОВО О КИЈУКУ
О књизи „Мудра птица љубави“ говоре:
Милан Петровић
Коста Димитријевић
Петар Арбутина
Владимир Димитријевић
Бранимир Нешић
О Слову, Кијуку и језику казују:
Милош Ковачевић
Лабуд Драгић
и кијуковци
|
|
5.11.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. НОВЕМБАР 2012, 19.00
ЧАС ПЕСНИШТВА:
ВЛАСТИМИР
СТАНИСАВЉЕВИЋ
ШАРКАМЕНАЦ
„100 СОНЕТА
ШЕСТА СТРАНА СВЕТА“
„ПЕСМЕ БРАНИ“
Учествују:
Вицо Дардић, драмски уметник
Јелена Жигон, драмска уметница
Душица Станисављевић
Доријан Добрић
аутор
Музички тренутак: Петар Гојковић (Париз) – кларинет
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
______________________________________
Епархија крушевачка
АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ТЕМНИЋКО
организовало је
у петак, 2. новембра 2012.
ТРИБИНУ:
ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ
- План или случај -
У Дому културе у Варварину
говорили су:
Душко М. Петровић, књижевник:
"КРСТОНОСНО СРПСКО СЛОВО"
и
проф. Зоран Ђурић:
"БЕЗ КОМПРОМИСА ОКО ЛАТИНИЦЕ"
После трибине у Варварину, планирано је да се и у другим местима
овог краја организују слична предавање и дискусије.
________________________________________________________________________
МЕДАЉА ЦРКВЕ САНТА КРОЧЕ (СВЕТОГ КРСТА) У ФИРЕНЦИ
ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
31. октобра у Фиренци, у цркви Санта кроче (Светог крста) представљени су романи Љиљане Хабјановић Ђуровић Игра анђела и Запис душена италијанском језику.
Црква Санта кроче је највећа фрањевачка базилика на свету и једна од најзначајнијих базилика Католичке цркве. У њој су сахрањени Микеланђело, Данте, Макијавели и Галилеј. Сама црква и пратеће просторије испуњене су фрескама и сликама великана ренесансе.
Прошле године у овој цркви, у клаустру, испод колонада, биле су изложене копије најлепших српских средњевековних фресака. И изложбу фресака и књижевно вече организовала је историчарка уметности Паола Војновић.
Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић представљени су у некадашњој трпезарији, у величанственом амбијенту, међу радовима Ђота и његових ученика Тадеа Гадија и Чимабуеа. О ауторки и књигама говорили су први секретар Амбасаде Србије у Риму Славољуб Матић, италијанска књижевница Анђела Де Лео и Ђузепе Де Микели, директор базилике Санта Кроче.
Међу присутнима у публици били су и почасни конзул Србије у Италији Леандро Ћиарели, падре Розито, уредник угледног католичког часописа „Град живота“, који излази већ 44 године, Кетрин Ракић, саветница америчког конзула у Фиренци и принцеза Ђорђина Корсини.
Старешина базилике Санта кроче, падре Антонио Ди Маркантонио, уручио је Љиљани Хабјановић Ђуровић Медаљу цркве Санта кроче, којом се одликују велике личности из јавног живота и значајни ствараоци.
____________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА НАГРАДА "ХАЏИ ДРАГАН"
БРАТИСЛАВУ ЈЕВТОВИЋУ И ЗОРАНУ ЈЕРЕМИЋУ
На четвртом песничком конкурсу у знак сећања на песника Хаџи Драгана Тодоровића (1951-2008), који су расписали Народна библиотека у Пожеги и пожешке књижевне новине "Свитак", награду Хаџи Драган за необјављени песнички циклус добио је Братислав Јевтовић, песник из Чачка - саопштили су организатори конкурса на основу одлуке овогодишњег селектора проф. др Бојане Стојановић Пантовић.
Пошто је Хаџи Драган Тодоровић био оснивач и први председник Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ, редакција књижевних новина „Свитак“ - жири у саставу: Слађана Дикић, Милуника Митровић и Милијан Деспотовић, додељује награду Хаџи Драган за књигу године из области књижевности, коју је објавио члан Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ.
Ово признање од својих колега за 2012. годину добио је ужички књижевник и новинар Зоран Јеремић, аутор књиге сабраних есеја, критика и записа "Унутрашњи град", изд. Академика, Београд-Ужице, 2012.
________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ЕНГЛЕСКОГ ИЗДАЊА
РОМАНА ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА
"ТОП ЈЕ БИО ВРЕО"
Поштовани сарадници, пријатељи, читаоци, љубитељи књижевности,
Позивам вас на сусрет са Владимиром Кецмановићем, једним од најпознатијих српских младих талентованих књижевника, оштрог, кочићевског језика.
Повод је објављивање његовог романа "Топ је био врео" у преводу на енглески језик – "The Cannon Was Red Hot". Роман, који је објавила Serbian Literary Company из Торонта, говори о ратној трагедији у Сарајеву.
Писца ће представити др Давор Миличевић, а Кецмновић ће изнети своје виђење савремене српске литературе.
Овим предавањем и представљањем Кецмановићевог романа започињемо серију предавања на Торонтском универзитету с циљем да се обавестимо о најбољим делима, као и да се укључимо у модерне литератне токове.
Улаз је слободан.
Среда, 7. новембар, 7.30 U of T, 35 St. George St. соба 120. Galbraight Building.
То је следеца зграда јужно од Robarts Library, један блок јужно oд St. George Sub. Station. Један блок источно од Sub. Station је градски паркинг.
Недеља, 4. новембар, после Литургије: Кецмановић је гост нашег Манастира у Милтону.
9. новембра је гост на Columbia University, N.Y. а 15. новембра је гост у Washingtonu D. C.
Поздрављам вас и захваљујем се на подрсци.
СОФИЈА ШКОРИЋ
__________________________________________________________________
У организацији ЗУС "Коријени" У СОМБОРУ
СЛОВО ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА
Овогодишњи, 4. сусрет "Матица-дијаспора", манифестација коју сваке
године оргазује Завичајно удружење Срба "Коријени" у Сомбору,
приређен је у знаку књижевне речи српских писаца који живе у Шамцу,
Дервенти, Рогатици, Хан Пијеску,Прњавору, Власеници, као и у Немачкој и
Француској. У петак, 2. новембра, у дворници Српске читаонице "Лаза
Костић" стихове, поетску прозу, здравице, као и сатиричне прилоге
казивали су: Аћим Тодоровић, Милован Лелек, Милутин Савчић, Милад
Обреновић, Небојша Боровина и Саво Радуловић, чланови Српског
књижевног клуба "Луча" у Власеници, Илија Павловић, Милован Дујковић,
Маркко Ружичић, Миладин Стојановић, Горан Вуковић, Милорад Мишо
Ђурђевић, Зорка Аврамовић-Чордашевић, чланови српских књижевних
клзбова у Шамцу, Добоју, Дервенти, Прњавору, Цириху и Фракфурту на
Мајни. Другог дана сусрета уследила је трибибна о теми "Српски
свадбарски обичаји", а потом и програм "Писци лицем у лице" -
промоција књига свих учесника овогодишњег саборовања. Водитељ свих
програма био је Давид Кецман Дако, књижевник из Сомбора.
_____________________________________________________________________________________
ПЕСМЕ ЧЛАНА УКС САБАХУДИНА ХАЏИАЛИЋА
ОБЈАВЉЕНЕ НА ЕСТОНСКОМ ЈЕЗИКУ
Десет песама књижевника Сабахудина Хаџиалића из Сарајева објављено је на естонском језику у новембарском броју (11/2012) магазина АКАDЕЕМIА из Тартуа, Естонија (гл. и одг. уредник Тооmas Кiho). Песме је превео Универзитетски професор и писац Lаuri Piter (координирано од стране Универзитетског професора и песника Јüri Таlveta):
http://sabihadzi.weebly.com/akadeemia-magazine-estonia.html
_______________
ДЕРЕТИНИ СУСРЕТИ У ПОДНЕ
Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге:
ИЗДАХ ИЗ СТАКЛЕНИКА
Роберта Тилија
Награда Мирослав Дерета за 2012. годину.
О књизи говоре: Зоран Богнар и аутор
Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 7. новембар 2012. у 12 часова
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 6. НОВЕМБАР 2012, 19.00
ЧАС ПЕСНИШТВА:
ВЛАСТИМИР
СТАНИСАВЉЕВИЋ
ШАРКАМЕНАЦ
„100 СОНЕТА
ШЕСТА СТРАНА СВЕТА“
„ПЕСМЕ БРАНИ“
Учествују:
Вицо Дардић, драмски уметник
Јелена Жигон, драмска уметница
Душица Станисављевић
Доријан Добрић
аутор
Музички тренутак: Петар Гојковић (Париз) – кларинет
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
______________________________________
Епархија крушевачка
АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ТЕМНИЋКО
организовало је
у петак, 2. новембра 2012.
ТРИБИНУ:
ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ
- План или случај -
У Дому културе у Варварину
говорили су:
Душко М. Петровић, књижевник:
"КРСТОНОСНО СРПСКО СЛОВО"
и
проф. Зоран Ђурић:
"БЕЗ КОМПРОМИСА ОКО ЛАТИНИЦЕ"
После трибине у Варварину, планирано је да се и у другим местима
овог краја организују слична предавање и дискусије.
________________________________________________________________________
МЕДАЉА ЦРКВЕ САНТА КРОЧЕ (СВЕТОГ КРСТА) У ФИРЕНЦИ
ЉИЉАНИ ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ
31. октобра у Фиренци, у цркви Санта кроче (Светог крста) представљени су романи Љиљане Хабјановић Ђуровић Игра анђела и Запис душена италијанском језику.
Црква Санта кроче је највећа фрањевачка базилика на свету и једна од најзначајнијих базилика Католичке цркве. У њој су сахрањени Микеланђело, Данте, Макијавели и Галилеј. Сама црква и пратеће просторије испуњене су фрескама и сликама великана ренесансе.
Прошле године у овој цркви, у клаустру, испод колонада, биле су изложене копије најлепших српских средњевековних фресака. И изложбу фресака и књижевно вече организовала је историчарка уметности Паола Војновић.
Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић представљени су у некадашњој трпезарији, у величанственом амбијенту, међу радовима Ђота и његових ученика Тадеа Гадија и Чимабуеа. О ауторки и књигама говорили су први секретар Амбасаде Србије у Риму Славољуб Матић, италијанска књижевница Анђела Де Лео и Ђузепе Де Микели, директор базилике Санта Кроче.
Међу присутнима у публици били су и почасни конзул Србије у Италији Леандро Ћиарели, падре Розито, уредник угледног католичког часописа „Град живота“, који излази већ 44 године, Кетрин Ракић, саветница америчког конзула у Фиренци и принцеза Ђорђина Корсини.
Старешина базилике Санта кроче, падре Антонио Ди Маркантонио, уручио је Љиљани Хабјановић Ђуровић Медаљу цркве Санта кроче, којом се одликују велике личности из јавног живота и значајни ствараоци.
____________________________________________________________________________________
КЊИЖЕВНА НАГРАДА "ХАЏИ ДРАГАН"
БРАТИСЛАВУ ЈЕВТОВИЋУ И ЗОРАНУ ЈЕРЕМИЋУ
На четвртом песничком конкурсу у знак сећања на песника Хаџи Драгана Тодоровића (1951-2008), који су расписали Народна библиотека у Пожеги и пожешке књижевне новине "Свитак", награду Хаџи Драган за необјављени песнички циклус добио је Братислав Јевтовић, песник из Чачка - саопштили су организатори конкурса на основу одлуке овогодишњег селектора проф. др Бојане Стојановић Пантовић.
Пошто је Хаџи Драган Тодоровић био оснивач и први председник Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ, редакција књижевних новина „Свитак“ - жири у саставу: Слађана Дикић, Милуника Митровић и Милијан Деспотовић, додељује награду Хаџи Драган за књигу године из области књижевности, коју је објавио члан Књижевне заједнице УКС за Златиборски округ.
Ово признање од својих колега за 2012. годину добио је ужички књижевник и новинар Зоран Јеремић, аутор књиге сабраних есеја, критика и записа "Унутрашњи град", изд. Академика, Београд-Ужице, 2012.
________________________________________________________________________
ПРОМОЦИЈА ЕНГЛЕСКОГ ИЗДАЊА
РОМАНА ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА
"ТОП ЈЕ БИО ВРЕО"
Поштовани сарадници, пријатељи, читаоци, љубитељи књижевности,
Позивам вас на сусрет са Владимиром Кецмановићем, једним од најпознатијих српских младих талентованих књижевника, оштрог, кочићевског језика.
Повод је објављивање његовог романа "Топ је био врео" у преводу на енглески језик – "The Cannon Was Red Hot". Роман, који је објавила Serbian Literary Company из Торонта, говори о ратној трагедији у Сарајеву.
Писца ће представити др Давор Миличевић, а Кецмновић ће изнети своје виђење савремене српске литературе.
Овим предавањем и представљањем Кецмановићевог романа започињемо серију предавања на Торонтском универзитету с циљем да се обавестимо о најбољим делима, као и да се укључимо у модерне литератне токове.
Улаз је слободан.
Среда, 7. новембар, 7.30 U of T, 35 St. George St. соба 120. Galbraight Building.
То је следеца зграда јужно од Robarts Library, један блок јужно oд St. George Sub. Station. Један блок источно од Sub. Station је градски паркинг.
Недеља, 4. новембар, после Литургије: Кецмановић је гост нашег Манастира у Милтону.
9. новембра је гост на Columbia University, N.Y. а 15. новембра је гост у Washingtonu D. C.
Поздрављам вас и захваљујем се на подрсци.
СОФИЈА ШКОРИЋ
__________________________________________________________________
У организацији ЗУС "Коријени" У СОМБОРУ
СЛОВО ПИСАЦА ИЗ РАСЕЈАЊА
Овогодишњи, 4. сусрет "Матица-дијаспора", манифестација коју сваке
године оргазује Завичајно удружење Срба "Коријени" у Сомбору,
приређен је у знаку књижевне речи српских писаца који живе у Шамцу,
Дервенти, Рогатици, Хан Пијеску,Прњавору, Власеници, као и у Немачкој и
Француској. У петак, 2. новембра, у дворници Српске читаонице "Лаза
Костић" стихове, поетску прозу, здравице, као и сатиричне прилоге
казивали су: Аћим Тодоровић, Милован Лелек, Милутин Савчић, Милад
Обреновић, Небојша Боровина и Саво Радуловић, чланови Српског
књижевног клуба "Луча" у Власеници, Илија Павловић, Милован Дујковић,
Маркко Ружичић, Миладин Стојановић, Горан Вуковић, Милорад Мишо
Ђурђевић, Зорка Аврамовић-Чордашевић, чланови српских књижевних
клзбова у Шамцу, Добоју, Дервенти, Прњавору, Цириху и Фракфурту на
Мајни. Другог дана сусрета уследила је трибибна о теми "Српски
свадбарски обичаји", а потом и програм "Писци лицем у лице" -
промоција књига свих учесника овогодишњег саборовања. Водитељ свих
програма био је Давид Кецман Дако, књижевник из Сомбора.
_____________________________________________________________________________________
ПЕСМЕ ЧЛАНА УКС САБАХУДИНА ХАЏИАЛИЋА
ОБЈАВЉЕНЕ НА ЕСТОНСКОМ ЈЕЗИКУ
Десет песама књижевника Сабахудина Хаџиалића из Сарајева објављено је на естонском језику у новембарском броју (11/2012) магазина АКАDЕЕМIА из Тартуа, Естонија (гл. и одг. уредник Тооmas Кiho). Песме је превео Универзитетски професор и писац Lаuri Piter (координирано од стране Универзитетског професора и песника Јüri Таlveta):
http://sabihadzi.weebly.com/akadeemia-magazine-estonia.html
_______________
ДЕРЕТИНИ СУСРЕТИ У ПОДНЕ
Графички атеље ДЕРЕТА
позива Вас на представљање књиге:
ИЗДАХ ИЗ СТАКЛЕНИКА
Роберта Тилија
Награда Мирослав Дерета за 2012. годину.
О књизи говоре: Зоран Богнар и аутор
Књижара ДЕРЕТА – промотивни центар,
Кнез Михаилова 46, тел.: 011 262 79 34, 303 35 03
среда 7. новембар 2012. у 12 часова
3.11.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. НОВЕМБРА 2012.
НЕДЕЉА. 4. НОВЕМБАР,12.00
ЗЛАТА ЖИВАДИНОВИЋ: „СРПКИЊА У ПАРИЗУ“ (проза)
Учествују: Радомир Андрић, Љубица Милетић, мр Милица Јефтимијевић Лилић, Властимир Станисављевић Шаркаменац и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА – Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
Понедељак
5. 11.
18.00
Мала сала
Циклус ИЗ МАЂАРСКЕ ПРОЗЕ 20. ВЕКА
АПОКАЛИПТИЧНИ СВЕТ У РОМАНУ
„МЕЛАНХОЛИЈА ОТПОРА“ ЛАСЛА КРАСНАХОРКАИЈА
Предавач др Марко Чудић, доцент универзитета
________________________________________________________
Конкурс ДИОГЕНА на званичној страници:
http://diogen.weebly.com/cetvrti-konkurs-samir-tahirovic-diogen-2012.html
_______________________________________________________
Емсури Хамзић награда Милица Стојадиновић Српкиња
НОВИ САД, 1. новембра 2012. (Бета) - Жири 36. Књижевних сусрета
"Милици у походе" у четвртак је донео одлуку да се књижевна награда
"Милица Стојадиновић Српкиња" за 2012. годину додели Емсури Хамзић за
збирку песама изабраних и нових песама "Златна грана" (Орфеус, Нови Сад, 2012).
Како се наводи у саопштењу Завода за културу Војводине, Емсури Хамзић
награда ће бити свечано уручена на отварању 36. Књижевних сусрета,
16. новембра 2012. године у Заводу за културу Војводине.
Награда се састоји од рељефа у бронзи са ликом Милице Стојадиновић
Српкиње, рад академског вајара Младена Маринкова и новчаног износа.
У жирију за доделу награде били су Зоран Дјерић, Драгана Белеслијин,
Фрања Петриновић, Александра Дјурић Боснић и Владимир Рис.
У ужем избору ове године нашле су се и песникиње Марија Шимоковић,
Јелена Ленголд, Јасна Милићев и Чарна Поповић.
Емсура Хамзић (54) члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва
писаца БиХ, Српског књизевног друства. Пише поезију, прозу, драме и
есеје. Живи у Новом Саду.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 4. НОВЕМБРА 2012.
НЕДЕЉА. 4. НОВЕМБАР,12.00
ЗЛАТА ЖИВАДИНОВИЋ: „СРПКИЊА У ПАРИЗУ“ (проза)
Учествују: Радомир Андрић, Љубица Милетић, мр Милица Јефтимијевић Лилић, Властимир Станисављевић Шаркаменац и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
__________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА – Центар за предавачку делатност
www.kolаrac.rs e-mail: predavanja@kolarac.rs , тел. 2637-609
Понедељак
5. 11.
18.00
Мала сала
Циклус ИЗ МАЂАРСКЕ ПРОЗЕ 20. ВЕКА
АПОКАЛИПТИЧНИ СВЕТ У РОМАНУ
„МЕЛАНХОЛИЈА ОТПОРА“ ЛАСЛА КРАСНАХОРКАИЈА
Предавач др Марко Чудић, доцент универзитета
________________________________________________________
Конкурс ДИОГЕНА на званичној страници:
http://diogen.weebly.com/cetvrti-konkurs-samir-tahirovic-diogen-2012.html
_______________________________________________________
Емсури Хамзић награда Милица Стојадиновић Српкиња
НОВИ САД, 1. новембра 2012. (Бета) - Жири 36. Књижевних сусрета
"Милици у походе" у четвртак је донео одлуку да се књижевна награда
"Милица Стојадиновић Српкиња" за 2012. годину додели Емсури Хамзић за
збирку песама изабраних и нових песама "Златна грана" (Орфеус, Нови Сад, 2012).
Како се наводи у саопштењу Завода за културу Војводине, Емсури Хамзић
награда ће бити свечано уручена на отварању 36. Књижевних сусрета,
16. новембра 2012. године у Заводу за културу Војводине.
Награда се састоји од рељефа у бронзи са ликом Милице Стојадиновић
Српкиње, рад академског вајара Младена Маринкова и новчаног износа.
У жирију за доделу награде били су Зоран Дјерић, Драгана Белеслијин,
Фрања Петриновић, Александра Дјурић Боснић и Владимир Рис.
У ужем избору ове године нашле су се и песникиње Марија Шимоковић,
Јелена Ленголд, Јасна Милићев и Чарна Поповић.
Емсура Хамзић (54) члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва
писаца БиХ, Српског књизевног друства. Пише поезију, прозу, драме и
есеје. Живи у Новом Саду.
29.10.2012.
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА – КЊИГА УПОЗОРЕЊА
(Ријеч изговорена на представљању књиге „Ноћ дугих маказа“ Веселина Матовића,
на Језикој трибини Удружења књижевника Србије, 24. октобра 2012)
Дуго сам размишљала како да говорим на представљању књиге „Ноћ дугих маказа“ мога драгог пријатеља и колеге Веселина Матовића. Чини ми се да смо се сви ми, који ево већ десетак година у Црној Гори, са снагама које нам је дао Бог, бијемо битку за очување српског језика, помало и уморили износећи језиком чињенице, језиком науке и језиком доказа на десетине и стотине аргумената против назови „црногорског језика“ који као језичка датост никако не може постојати. У тој борби, у којој нијесмо имали културног противника, већ искључиво политику и силу, ми смо се, нажалост, често, држећи се научне истине, која је по „дефиницији“ обавезујућа за све, па смо мислилили и за наше неистомишљенике, понашали безазлено као голубови, не схватајући да живимо у времену, како би рекао почивши Патријарх Павле, у којем има много више змија него голубова. Зато ћу вечерас, остављајући чињенице и науку по страни, говорити сасвим субјективно и асоцијативно.
Пошто наш став о језику, превасходно љубав према њему, у Црној Гори није законит, то нас је држава, у којој су рођени сви наши преци и ми сами, као и наша дјеца, и која није наша отаџбина, јер нам је укинула свако право на претке и пуноћу насљеђа, ударила немилосрдно и жестоко. У својој неистини и непоштењу, не вјерујем да и окупатор иде даље и дубље. И трпјели смо ради истине. Трпио је, и трпи и даље, и писац ове драгоцјене књиге, овог аутентичног свједочења, коме ће вријеме које долази још више подићи и значај и цијену. Али не само он, него и његова супруга и њихово четворо дјеце, а учинити да, ради дужности коју мораш да извршиш, трпе они које волиш – мука је и духу и срцу.
Тзв. „црногорски језик“ који није ништа друго до политички и дестандардизовани српски језик или како то неко духовито рече „српски језик обучен у црногорску народну ношњу“ личи на бијесног пса који се отргао са ланца, па у своме опасном жару и бјеснилу, насумце и не разликујући, уједа и свога газду и свакога ко му се нађе на путу.
Та „птица ругалица“ како је недавно проф. др Татјана Бечановић, један од најгрлатијих бораца за „црногорски језик“, назвала ово духовно недоношче, онда када је тај назови „језик“ добио своју форму и стандард, носи у себи превасходно идеолошки садржај и, не доносећи никакву нову информацију или поруку, нуди само некакав, сумњивог квалитета, емоционални и социјални подтекст. Простор дјеловања овог „језика“ је веома сужен: улица, пијаца, фабрика, жељезничка станица и Црногорска скупштина која је ово „чудо“ родила и озаконила и „вјеровали или не“ опстала као озбиљна и најважнија друштвено- политичка адреса у Црној Гори. Ако бисмо, са крајњим напором, и прихватили да тај језик може да постоји, морали бисмо бити свјесни да би нас потпуно отцијепио од наше духовне вертикале, завјетног хљеба и вјековног насљеђа, а поробио нас мржњом, тривијалним свакодневним пословима, бригама, идеологијом и политиком. То је његов садржај, јер будући без икакве духовне енергије, он не може ни имати динамику проницања и обитавања у вишим сферама духа.
„Језик је начин да се разумије свијет и схвати смисао човјековог живљења.“ Овај лаж језик или „новоцрногорски који је обична будалаштина“ по мишљењу Небојше Медојевића, посланика у Црногорској скупштини, захваљујући чијој је политици „та иста будалаштина“ постала уставна категорија, у својој жалосној оскудици не може да се дотакне ничега што је суштинско за, иоле, мислећег човјека. Танана мелодија и лирски израз, као најсуптилнија употреба једног језика,у овој оскрнављеној и вулгарној верзији српског језика били би потпуно немогући.
Нажалост, највеће жртве духовног разарања и језичких пустошења у Црној Гори су њени најмлађи житељи, којима се реформом школства и језичким експериментом, који се граничи са потпуним лудилом, укида могућност да метафорички речено „приме писма“ својих предака из ближе и даље прошлости, а на којима почива, и у којe је уписана и крвљу и животима, запечаћена њихова култура, њихов идентитет и цио један свијет слика и симбола који чине један народ народом.
Доживљавајући наставни процес као најозбиљнији посао који један човјек може да ради, као онај који умије да образује дјечији ум и дјечију душу, и који је најљепши дио свога живота провео са дјецом у учионици, и у овој књизи, која је пред нама, као и у претходној „Ковачи лажног језика“ као и часопису „Слово“ који, с великом преданошћу уређује, и који је, самим чудом Божијим доживио свој 39 број, Веселин Матовић, говорећи „све о једном истом“ не показује никакву амбицију, већ крајње стрпљење. Његово писање, иако има неоспоран литерарни таленат, није никаква разонода духа, већ мучно, али разборито и сталожено, суочавање са ружном садашњошћу. Мирно, помјерајући тежиште своје одговорности, од онога који се директно бавио васпитавањем младих људи, он је све своје стваралачке активности и своју слободу уложио у разобличавање духа зла и лажи који се настанио у црногорским школама. Борба за српски језик постала је норма његовог живота.
Књига „Ноћ дугих маказа“ је документ о једном бешчашћу и политичком нитковлуку, о черечењу, мрцварењу и нетачном предствљању српског језика, српских писаца и српске књижевности у васпитно- образовном процесу у Црној Гори. Бавећи се наставним плановима и програмима Веселин Матовић, у својим размишљањима и есејима, на разне теме из црногорске језичке стварности, не пропушта да упозори на посебну одговорност, за духовни, психо - физички и интелектуални развој наше дјеце, родитеље, политичаре и просвјетне раднике. Природно, иако већина њих тога није ни свјесна, њима је ова књига највише и намијењена.
Многи су учени људи, кроз вријеме, упозоравали да се ономе коме се одузимају и забрањују књиге, одузима и дио памћења. С обзиром да су у „овом најцрногорскијем од свих црногорских пројеката“ они који највише страдају невина и незаштићена дјеца, која и не разумију добро о чему се овдје ради, чини ми се, да ће тешко ико моћи, ако се не укине овај сулуди пројекат, да исцијели и поврати настрадале и да надокнади учињену штету. Ова књига Веселина Матовића, угледног професора и одличног зналца свога посла, је још једна, међу многима, књига упозорења, нама Србима који кукавички, немоћно и стидљиво посматрамо своје сопствено затирање и нестајање. Ни оно о чему говори „Ноћ дугих маказа“, као ни све оно што се са нама дешава у нашој савременој историји, не смије и не треба да буде повод за безнађе, већ подстрек за свеукупно усправљање, морални и духовни препород, колико год да смо за њега данас кадри, нашег народа на свим његовим територијама. Јер све што је потребно да зло и лаж, као авети времена у коме живимо, тријумфују у својој ружноћи, јесте да добри људи и људи који знају да је прича о језику најозбиљнија прича о човјеку и народу, не учине ништа.
Весна Тодоровић
_____________________________________________________________________________________
Роман Ајдук Миодрага Лукића
објављен на немачком језику
Одавно се није догодило да дело српског писца буде преведено на немачки и објављено у Швајцарској.
Ајдук Миодрага Лукића је све само не роман као што су романи „напредних“ писаца који су неким чудом преведени на немачки језик иако за њих нема читалаца.
Ајдук је трилер који својом поруком упозорава и буди медијима и лажима успавано човечаноство, и зато је уз оргинални српски наслов Ајдук додато на немачком „die Angst vor dem Erwachen“ – страх од буђења.
Миодраг Лукић је из Лопара – Република Српска, Босна и Херцеговина. Живи и ствара у Швајцарској. Пише романе, драме, приповетке и филмска сценарија. Своједраме аутор је и режирао у Српско-швајцарском Позоришту Дуга у Швајцарској, чији је и оснивач.
М. Д.
(Ријеч изговорена на представљању књиге „Ноћ дугих маказа“ Веселина Матовића,
на Језикој трибини Удружења књижевника Србије, 24. октобра 2012)
Дуго сам размишљала како да говорим на представљању књиге „Ноћ дугих маказа“ мога драгог пријатеља и колеге Веселина Матовића. Чини ми се да смо се сви ми, који ево већ десетак година у Црној Гори, са снагама које нам је дао Бог, бијемо битку за очување српског језика, помало и уморили износећи језиком чињенице, језиком науке и језиком доказа на десетине и стотине аргумената против назови „црногорског језика“ који као језичка датост никако не може постојати. У тој борби, у којој нијесмо имали културног противника, већ искључиво политику и силу, ми смо се, нажалост, често, држећи се научне истине, која је по „дефиницији“ обавезујућа за све, па смо мислилили и за наше неистомишљенике, понашали безазлено као голубови, не схватајући да живимо у времену, како би рекао почивши Патријарх Павле, у којем има много више змија него голубова. Зато ћу вечерас, остављајући чињенице и науку по страни, говорити сасвим субјективно и асоцијативно.
Пошто наш став о језику, превасходно љубав према њему, у Црној Гори није законит, то нас је држава, у којој су рођени сви наши преци и ми сами, као и наша дјеца, и која није наша отаџбина, јер нам је укинула свако право на претке и пуноћу насљеђа, ударила немилосрдно и жестоко. У својој неистини и непоштењу, не вјерујем да и окупатор иде даље и дубље. И трпјели смо ради истине. Трпио је, и трпи и даље, и писац ове драгоцјене књиге, овог аутентичног свједочења, коме ће вријеме које долази још више подићи и значај и цијену. Али не само он, него и његова супруга и њихово четворо дјеце, а учинити да, ради дужности коју мораш да извршиш, трпе они које волиш – мука је и духу и срцу.
Тзв. „црногорски језик“ који није ништа друго до политички и дестандардизовани српски језик или како то неко духовито рече „српски језик обучен у црногорску народну ношњу“ личи на бијесног пса који се отргао са ланца, па у своме опасном жару и бјеснилу, насумце и не разликујући, уједа и свога газду и свакога ко му се нађе на путу.
Та „птица ругалица“ како је недавно проф. др Татјана Бечановић, један од најгрлатијих бораца за „црногорски језик“, назвала ово духовно недоношче, онда када је тај назови „језик“ добио своју форму и стандард, носи у себи превасходно идеолошки садржај и, не доносећи никакву нову информацију или поруку, нуди само некакав, сумњивог квалитета, емоционални и социјални подтекст. Простор дјеловања овог „језика“ је веома сужен: улица, пијаца, фабрика, жељезничка станица и Црногорска скупштина која је ово „чудо“ родила и озаконила и „вјеровали или не“ опстала као озбиљна и најважнија друштвено- политичка адреса у Црној Гори. Ако бисмо, са крајњим напором, и прихватили да тај језик може да постоји, морали бисмо бити свјесни да би нас потпуно отцијепио од наше духовне вертикале, завјетног хљеба и вјековног насљеђа, а поробио нас мржњом, тривијалним свакодневним пословима, бригама, идеологијом и политиком. То је његов садржај, јер будући без икакве духовне енергије, он не може ни имати динамику проницања и обитавања у вишим сферама духа.
„Језик је начин да се разумије свијет и схвати смисао човјековог живљења.“ Овај лаж језик или „новоцрногорски који је обична будалаштина“ по мишљењу Небојше Медојевића, посланика у Црногорској скупштини, захваљујући чијој је политици „та иста будалаштина“ постала уставна категорија, у својој жалосној оскудици не може да се дотакне ничега што је суштинско за, иоле, мислећег човјека. Танана мелодија и лирски израз, као најсуптилнија употреба једног језика,у овој оскрнављеној и вулгарној верзији српског језика били би потпуно немогући.
Нажалост, највеће жртве духовног разарања и језичких пустошења у Црној Гори су њени најмлађи житељи, којима се реформом школства и језичким експериментом, који се граничи са потпуним лудилом, укида могућност да метафорички речено „приме писма“ својих предака из ближе и даље прошлости, а на којима почива, и у којe је уписана и крвљу и животима, запечаћена њихова култура, њихов идентитет и цио један свијет слика и симбола који чине један народ народом.
Доживљавајући наставни процес као најозбиљнији посао који један човјек може да ради, као онај који умије да образује дјечији ум и дјечију душу, и који је најљепши дио свога живота провео са дјецом у учионици, и у овој књизи, која је пред нама, као и у претходној „Ковачи лажног језика“ као и часопису „Слово“ који, с великом преданошћу уређује, и који је, самим чудом Божијим доживио свој 39 број, Веселин Матовић, говорећи „све о једном истом“ не показује никакву амбицију, већ крајње стрпљење. Његово писање, иако има неоспоран литерарни таленат, није никаква разонода духа, већ мучно, али разборито и сталожено, суочавање са ружном садашњошћу. Мирно, помјерајући тежиште своје одговорности, од онога који се директно бавио васпитавањем младих људи, он је све своје стваралачке активности и своју слободу уложио у разобличавање духа зла и лажи који се настанио у црногорским школама. Борба за српски језик постала је норма његовог живота.
Књига „Ноћ дугих маказа“ је документ о једном бешчашћу и политичком нитковлуку, о черечењу, мрцварењу и нетачном предствљању српског језика, српских писаца и српске књижевности у васпитно- образовном процесу у Црној Гори. Бавећи се наставним плановима и програмима Веселин Матовић, у својим размишљањима и есејима, на разне теме из црногорске језичке стварности, не пропушта да упозори на посебну одговорност, за духовни, психо - физички и интелектуални развој наше дјеце, родитеље, политичаре и просвјетне раднике. Природно, иако већина њих тога није ни свјесна, њима је ова књига највише и намијењена.
Многи су учени људи, кроз вријеме, упозоравали да се ономе коме се одузимају и забрањују књиге, одузима и дио памћења. С обзиром да су у „овом најцрногорскијем од свих црногорских пројеката“ они који највише страдају невина и незаштићена дјеца, која и не разумију добро о чему се овдје ради, чини ми се, да ће тешко ико моћи, ако се не укине овај сулуди пројекат, да исцијели и поврати настрадале и да надокнади учињену штету. Ова књига Веселина Матовића, угледног професора и одличног зналца свога посла, је још једна, међу многима, књига упозорења, нама Србима који кукавички, немоћно и стидљиво посматрамо своје сопствено затирање и нестајање. Ни оно о чему говори „Ноћ дугих маказа“, као ни све оно што се са нама дешава у нашој савременој историји, не смије и не треба да буде повод за безнађе, већ подстрек за свеукупно усправљање, морални и духовни препород, колико год да смо за њега данас кадри, нашег народа на свим његовим територијама. Јер све што је потребно да зло и лаж, као авети времена у коме живимо, тријумфују у својој ружноћи, јесте да добри људи и људи који знају да је прича о језику најозбиљнија прича о човјеку и народу, не учине ништа.
Весна Тодоровић
_____________________________________________________________________________________
Роман Ајдук Миодрага Лукића
објављен на немачком језику
Одавно се није догодило да дело српског писца буде преведено на немачки и објављено у Швајцарској.
Ајдук Миодрага Лукића је све само не роман као што су романи „напредних“ писаца који су неким чудом преведени на немачки језик иако за њих нема читалаца.
Ајдук је трилер који својом поруком упозорава и буди медијима и лажима успавано човечаноство, и зато је уз оргинални српски наслов Ајдук додато на немачком „die Angst vor dem Erwachen“ – страх од буђења.
Миодраг Лукић је из Лопара – Република Српска, Босна и Херцеговина. Живи и ствара у Швајцарској. Пише романе, драме, приповетке и филмска сценарија. Своједраме аутор је и режирао у Српско-швајцарском Позоришту Дуга у Швајцарској, чији је и оснивач.
М. Д.
26.10.2012.
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
______________________________________
Поводом 100 година од Кумановске битке и ослобођења Старе Србије
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ НИША
представља књигу:
ЈАНИЋИЈЕ ПОПОВИЋ,
Учитељ из Куманова
КУМАНОВО ПРЕ И ЗА ВРЕМЕ РАТА 1912. ГОДИНЕ
(фототипско издање)
УЧЕСТВУЈУ:
проф. др Божица Младеновић, Филозофски факултет у Нишу
проф. др Сунчица Денић, Учитељски факултет у Врању, приређивач
проф. др Горан Максимовић, Филозофски факултет у Нишу
Врање, Дом Војске
28. октобар 2012. године, 19 сати
____________________________________________________
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ У ПАРИЗУ
Понедељак, 29. октобар 2012, 19.30
Срђан Опачић
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
( поезија )
У програму учествују:
Даница Дана Додић,
Драгана Пајовић,
Ђорђе Арсенијевић,
Милица Опачић - клавир
и Иван Јеленковић - гитара
_______________________________________________________
Драга децо, драги песници, сарадници и пријатељи,
Наш зборник "Језик нам је отаџбина" је коначно одштампан.
Промоција ће се одржати 27. октобра 2012. године у 19 часова, у Театру Лево (АКУД "Иво Лола Рибар", Ресавска 11) у Београду.
Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији ове књиге радости која спаја људе.
Молим све ауторе који су заступљени у зборнику, а нису у могућности да присуствују промоцији - да проследе своје кућне адресе ради слања једног примерка књиге поштом.
За све информације можете ми се обратити до 30. октобра, на тел. 065/4312707.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић
(Франкфурт)
___________________________________
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
______________________________________
Поводом 100 година од Кумановске битке и ослобођења Старе Србије
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ НИША
представља књигу:
ЈАНИЋИЈЕ ПОПОВИЋ,
Учитељ из Куманова
КУМАНОВО ПРЕ И ЗА ВРЕМЕ РАТА 1912. ГОДИНЕ
(фототипско издање)
УЧЕСТВУЈУ:
проф. др Божица Младеновић, Филозофски факултет у Нишу
проф. др Сунчица Денић, Учитељски факултет у Врању, приређивач
проф. др Горан Максимовић, Филозофски факултет у Нишу
Врање, Дом Војске
28. октобар 2012. године, 19 сати
____________________________________________________
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ У ПАРИЗУ
Понедељак, 29. октобар 2012, 19.30
Срђан Опачић
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
( поезија )
У програму учествују:
Даница Дана Додић,
Драгана Пајовић,
Ђорђе Арсенијевић,
Милица Опачић - клавир
и Иван Јеленковић - гитара
_______________________________________________________
Драга децо, драги песници, сарадници и пријатељи,
Наш зборник "Језик нам је отаџбина" је коначно одштампан.
Промоција ће се одржати 27. октобра 2012. године у 19 часова, у Театру Лево (АКУД "Иво Лола Рибар", Ресавска 11) у Београду.
Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији ове књиге радости која спаја људе.
Молим све ауторе који су заступљени у зборнику, а нису у могућности да присуствују промоцији - да проследе своје кућне адресе ради слања једног примерка књиге поштом.
За све информације можете ми се обратити до 30. октобра, на тел. 065/4312707.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић
(Франкфурт)
___________________________________
25.10.2012.
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
Поводом 100 година од Кумановске битке и ослобођења Старе Србије
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ НИША
представља књигу:
ЈАНИЋИЈЕ ПОПОВИЋ,
Учитељ из Куманова
КУМАНОВО ПРЕ И ЗА ВРЕМЕ РАТА 1912. ГОДИНЕ
(фототипско издање)
УЧЕСТВУЈУ:
проф. др Божица Младеновић, Филозофски факултет у Нишу
проф. др Сунчица Денић, Учитељски факултет у Врању, приређивач
проф. др Горан Максимовић, Филозофски факултет у Нишу
Врање, Дом Војске
28. октобар 2012. године, 19 сати
____________________________________________________
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ У ПАРИЗУ
Понедељак, 29. октобар 2012, 19.30
Срђан Опачић
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
( поезија )
У програму учествују:
Даница Дана Додић,
Драгана Пајовић,
Ђорђе Арсенијевић,
Милица Опачић - клавир
и Иван Јеленковић - гитара
_______________________________________________________
Драга децо, драги песници, сарадници и пријатељи,
Наш зборник "Језик нам је отаџбина" је коначно одштампан.
Промоција ће се одржати 27. октобра 2012. године у 19 часова, у Театру Лево (АКУД "Иво Лола Рибар", Ресавска 11) у Београду.
Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији ове књиге радости која спаја људе.
Молим све ауторе који су заступљени у зборнику, а нису у могућности да присуствују промоцији - да проследе своје кућне адресе ради слања једног примерка књиге поштом.
За све информације можете ми се обратити до 30. октобра, на тел. 065/4312707.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић
(Франкфурт)
Поводом 100 година од Кумановске битке и ослобођења Старе Србије
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ НИША
представља књигу:
ЈАНИЋИЈЕ ПОПОВИЋ,
Учитељ из Куманова
КУМАНОВО ПРЕ И ЗА ВРЕМЕ РАТА 1912. ГОДИНЕ
(фототипско издање)
УЧЕСТВУЈУ:
проф. др Божица Младеновић, Филозофски факултет у Нишу
проф. др Сунчица Денић, Учитељски факултет у Врању, приређивач
проф. др Горан Максимовић, Филозофски факултет у Нишу
Врање, Дом Војске
28. октобар 2012. године, 19 сати
____________________________________________________
КУЛТУРНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ У ПАРИЗУ
Понедељак, 29. октобар 2012, 19.30
Срђан Опачић
ГЛИНЕНИ ЉУДИ
( поезија )
У програму учествују:
Даница Дана Додић,
Драгана Пајовић,
Ђорђе Арсенијевић,
Милица Опачић - клавир
и Иван Јеленковић - гитара
_______________________________________________________
Драга децо, драги песници, сарадници и пријатељи,
Наш зборник "Језик нам је отаџбина" је коначно одштампан.
Промоција ће се одржати 27. октобра 2012. године у 19 часова, у Театру Лево (АКУД "Иво Лола Рибар", Ресавска 11) у Београду.
Позивамо све заинтересоване да присуствују промоцији ове књиге радости која спаја људе.
Молим све ауторе који су заступљени у зборнику, а нису у могућности да присуствују промоцији - да проследе своје кућне адресе ради слања једног примерка књиге поштом.
За све информације можете ми се обратити до 30. октобра, на тел. 065/4312707.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић
(Франкфурт)
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ADMIRAL BOOKS-A
24. 10. 2012.
ОД 18 ДО 20 ЧАСОВА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
СРПСКА ДРАМА
АДВОКАТА СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА ЈЕ НАЈБОЉА КРИТИКА И ПРИКАЗ ОВОГ ВРЕМЕНА.
САДРЖИ ВОЈНОПОЛИТИЧКЕ КОМЕНТАРЕ И АНАЛИЗЕ ЗБИВАЊА
У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА НА ТЕРИТОРИЈИ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
(РЕЦЕЗЕНТИ: АДВОКАТ ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, МИЛАН КОМАР, ПРОФ. ДРАГАН КОСТИЋ).
СЛЕДИ КОКТЕЛ, ПОТПИСИВАЊЕ КЊИГЕ.
С ПОШТОВАЊЕМ,
ADMIRAL BOOKS,
ЗОРАН РАПАЈИЋ
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 19.00
ШТАНД ИЗДАВАЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ
АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ХАЛА 4
„ИСТОЧНИК“ – ТОРОНТО
„ВАХАЗАР“ – МОСКВА
„ПРОСВЕТА“ – БЕОГРАД
ДР АНДРЕЈ
БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
ДР ДАВОР МИЛИЧЕВИЋ
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ЉУБОМИР РАЈИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ
БРАНКО МИЛИЋЕВИЋ КОЦКИЦА
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
______________________________________________
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ХАЛА 2, НИВО А
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
П(Ј)ЕСНИЧКО ВЕЧЕ
КОД АНДРИЋЕВЕ КЊИГЕ 2012.
Радомир Андрић, Зорица Арсић Мандарић, Недељко Бабић,
Благоје Баковић, Матија Бећковић, Пеђа Бјелошевић,
Берислав Благојевић, Предраг Богдановић Ци,
Бранко Брђанин Бајовић, Мирјана Булатовић, Бранислав Вељковић,
Милован Витезовић, Душка Врховац, Јанко Вујиновић,
Сретен Вујковић, Миљурко Вукадиновић, Мирко Вуковић,
Никола Вуколић, Даринка Вучинић, Манојле Гавриловић,
Ненад Грујичић, Драган Драгојловић, Неђо Ђевић, Гојко Ђого,
Боривоје Ђокић, Горан Ђорђевић, Добрица Ерић, Миодраг Јакшић,
Милош Јанковић, Андреј Јелић Мариоков, Ранко Јововић,
Весна Капор, Здравко Кецман, Милица Лилић Јефтимијевић,
Рајко Петров Ного, Ранко Павловић, Петар Пајић,
Александар Петров, Душко М. Петровић, Ранко Прерадовић,
Ратко Поповић, Слободан Ракитић, Зоран Радисављевић,
Боривој Рашуо, Ранко Рисојевић, Љубивоје Ршумовић,
Дара Секулић, Ђорђо Сладоје,
Властимир Станисављевић Шаркаменац,
Јованка Стојчиновић Николић,
Стеван Тонтић, Предраг Ћеранић,
Радомир Уљаревић, Мићо Цвијетић...
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 11.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
"РАЗДЕЉАК"
О књизи ће говорити рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић,
афористичари заступљени у Антологији и приређивач Александар Чотрић.
_______
У 12 ЧАСОВА, НА ШТАНДУ „АГОРЕ“
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ САТИРИЧНИХ АФОРИЗАМА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА
"ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ"
______________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
"ДУБЉЕ ОД СЛУТЊЕ"
На Београдском сајму књига ће у четвртак, 25. октобра, у 12.00 часова,
на штанду Министарства културе Републике Српске, у хали 2,
бити представљена књига песама Ранка Павловића "Дубље од слутње".
О књизи говоре Ранко Рисојевић и аутор.
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД АРТЕ, Кућа добре књиге
ХАЛА 4
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ДРУГИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују: Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Петар Пајић,
Манојле Гавриловић, Милан Недељковић, Никола Рајаковић.
Домаћин: Миодраг Јакшић.
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ADMIRAL BOOKS-A
24. 10. 2012.
ОД 18 ДО 20 ЧАСОВА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
СРПСКА ДРАМА
АДВОКАТА СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА ЈЕ НАЈБОЉА КРИТИКА И ПРИКАЗ ОВОГ ВРЕМЕНА.
САДРЖИ ВОЈНОПОЛИТИЧКЕ КОМЕНТАРЕ И АНАЛИЗЕ ЗБИВАЊА
У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА НА ТЕРИТОРИЈИ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
(РЕЦЕЗЕНТИ: АДВОКАТ ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, МИЛАН КОМАР, ПРОФ. ДРАГАН КОСТИЋ).
СЛЕДИ КОКТЕЛ, ПОТПИСИВАЊЕ КЊИГЕ.
С ПОШТОВАЊЕМ,
ADMIRAL BOOKS,
ЗОРАН РАПАЈИЋ
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 19.00
ШТАНД ИЗДАВАЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ
АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ХАЛА 4
„ИСТОЧНИК“ – ТОРОНТО
„ВАХАЗАР“ – МОСКВА
„ПРОСВЕТА“ – БЕОГРАД
ДР АНДРЕЈ
БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
ДР ДАВОР МИЛИЧЕВИЋ
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ЉУБОМИР РАЈИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ
БРАНКО МИЛИЋЕВИЋ КОЦКИЦА
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
______________________________________________
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ХАЛА 2, НИВО А
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
П(Ј)ЕСНИЧКО ВЕЧЕ
КОД АНДРИЋЕВЕ КЊИГЕ 2012.
Радомир Андрић, Зорица Арсић Мандарић, Недељко Бабић,
Благоје Баковић, Матија Бећковић, Пеђа Бјелошевић,
Берислав Благојевић, Предраг Богдановић Ци,
Бранко Брђанин Бајовић, Мирјана Булатовић, Бранислав Вељковић,
Милован Витезовић, Душка Врховац, Јанко Вујиновић,
Сретен Вујковић, Миљурко Вукадиновић, Мирко Вуковић,
Никола Вуколић, Даринка Вучинић, Манојле Гавриловић,
Ненад Грујичић, Драган Драгојловић, Неђо Ђевић, Гојко Ђого,
Боривоје Ђокић, Горан Ђорђевић, Добрица Ерић, Миодраг Јакшић,
Милош Јанковић, Андреј Јелић Мариоков, Ранко Јововић,
Весна Капор, Здравко Кецман, Милица Лилић Јефтимијевић,
Рајко Петров Ного, Ранко Павловић, Петар Пајић,
Александар Петров, Душко М. Петровић, Ранко Прерадовић,
Ратко Поповић, Слободан Ракитић, Зоран Радисављевић,
Боривој Рашуо, Ранко Рисојевић, Љубивоје Ршумовић,
Дара Секулић, Ђорђо Сладоје,
Властимир Станисављевић Шаркаменац,
Јованка Стојчиновић Николић,
Стеван Тонтић, Предраг Ћеранић,
Радомир Уљаревић, Мићо Цвијетић...
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 11.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
"РАЗДЕЉАК"
О књизи ће говорити рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић,
афористичари заступљени у Антологији и приређивач Александар Чотрић.
_______
У 12 ЧАСОВА, НА ШТАНДУ „АГОРЕ“
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ САТИРИЧНИХ АФОРИЗАМА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА
"ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ"
______________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
"ДУБЉЕ ОД СЛУТЊЕ"
На Београдском сајму књига ће у четвртак, 25. октобра, у 12.00 часова,
на штанду Министарства културе Републике Српске, у хали 2,
бити представљена књига песама Ранка Павловића "Дубље од слутње".
О књизи говоре Ранко Рисојевић и аутор.
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД АРТЕ, Кућа добре књиге
ХАЛА 4
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ДРУГИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују: Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Петар Пајић,
Манојле Гавриловић, Милан Недељковић, Никола Рајаковић.
Домаћин: Миодраг Јакшић.
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
24.10.2012.
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ADMIRAL BOOKS-A
24. 10. 2012.
ОД 18 ДО 20 ЧАСОВА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
СРПСКА ДРАМА
АДВОКАТА СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА ЈЕ НАЈБОЉА КРИТИКА И ПРИКАЗ ОВОГ ВРЕМЕНА.
САДРЖИ ВОЈНОПОЛИТИЧКЕ КОМЕНТАРЕ И АНАЛИЗЕ ЗБИВАЊА
У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА НА ТЕРИТОРИЈИ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
(РЕЦЕЗЕНТИ: АДВОКАТ ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, МИЛАН КОМАР, ПРОФ. ДРАГАН КОСТИЋ).
СЛЕДИ КОКТЕЛ, ПОТПИСИВАЊЕ КЊИГЕ.
С ПОШТОВАЊЕМ,
ADMIRAL BOOKS,
ЗОРАН РАПАЈИЋ
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 19.00
ШТАНД ИЗДАВАЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ
АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ХАЛА 4
„ИСТОЧНИК“ – ТОРОНТО
„ВАХАЗАР“ – МОСКВА
„ПРОСВЕТА“ – БЕОГРАД
ДР АНДРЕЈ
БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
ДР ДАВОР МИЛИЧЕВИЋ
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ЉУБОМИР РАЈИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ
БРАНКО МИЛИЋЕВИЋ КОЦКИЦА
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
______________________________________________
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ХАЛА 2, НИВО А
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
П(Ј)ЕСНИЧКО ВЕЧЕ
КОД АНДРИЋЕВЕ КЊИГЕ 2012.
Радомир Андрић, Зорица Арсић Мандарић, Недељко Бабић,
Благоје Баковић, Матија Бећковић, Пеђа Бјелошевић,
Берислав Благојевић, Предраг Богдановић Ци,
Бранко Брђанин Бајовић, Мирјана Булатовић, Бранислав Вељковић,
Милован Витезовић, Душка Врховац, Јанко Вујиновић,
Сретен Вујковић, Миљурко Вукадиновић, Мирко Вуковић,
Никола Вуколић, Даринка Вучинић, Манојле Гавриловић,
Ненад Грујичић, Драган Драгојловић, Неђо Ђевић, Гојко Ђого,
Боривоје Ђокић, Горан Ђорђевић, Добрица Ерић, Миодраг Јакшић,
Милош Јанковић, Андреј Јелић Мариоков, Ранко Јововић,
Весна Капор, Здравко Кецман, Милица Лилић Јефтимијевић,
Рајко Петров Ного, Ранко Павловић, Петар Пајић,
Александар Петров, Душко М. Петровић, Ранко Прерадовић,
Ратко Поповић, Слободан Ракитић, Зоран Радисављевић,
Боривој Рашуо, Ранко Рисојевић, Љубивоје Ршумовић,
Дара Секулић, Ђорђо Сладоје,
Властимир Станисављевић Шаркаменац,
Јованка Стојчиновић Николић,
Стеван Тонтић, Предраг Ћеранић,
Радомир Уљаревић, Мићо Цвијетић...
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 11.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
"РАЗДЕЉАК"
О књизи ће говорити рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић,
афористичари заступљени у Антологији и приређивач Александар Чотрић.
_______
У 12 ЧАСОВА, НА ШТАНДУ „АГОРЕ“
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ САТИРИЧНИХ АФОРИЗАМА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА
"ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ"
______________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
"ДУБЉЕ ОД СЛУТЊЕ"
На Београдском сајму књига ће у четвртак, 25. октобра, у 12.00 часова,
на штанду Министарства културе Републике Српске, у хали 2,
бити представљена књига песама Ранка Павловића "Дубље од слутње".
О књизи говоре Ранко Рисојевић и аутор.
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД АРТЕ, Кућа добре књиге
ХАЛА 4
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ДРУГИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују: Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Петар Пајић,
Манојле Гавриловић, Милан Недељковић, Никола Рајаковић.
Домаћин: Миодраг Јакшић.
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ADMIRAL BOOKS-A
24. 10. 2012.
ОД 18 ДО 20 ЧАСОВА
ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ
СРПСКА ДРАМА
АДВОКАТА СЛАВИЦЕ ГРАХОВАЦ
СРПСКА ДРАМА ЈЕ НАЈБОЉА КРИТИКА И ПРИКАЗ ОВОГ ВРЕМЕНА.
САДРЖИ ВОЈНОПОЛИТИЧКЕ КОМЕНТАРЕ И АНАЛИЗЕ ЗБИВАЊА
У ПОСЛЕДЊИХ 20 ГОДИНА НА ТЕРИТОРИЈИ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
(РЕЦЕЗЕНТИ: АДВОКАТ ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, МИЛАН КОМАР, ПРОФ. ДРАГАН КОСТИЋ).
СЛЕДИ КОКТЕЛ, ПОТПИСИВАЊЕ КЊИГЕ.
С ПОШТОВАЊЕМ,
ADMIRAL BOOKS,
ЗОРАН РАПАЈИЋ
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 19.00
ШТАНД ИЗДАВАЧКЕ ФОНДАЦИЈЕ
АРХИЕПИСКОПИЈЕ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКЕ
ХАЛА 4
„ИСТОЧНИК“ – ТОРОНТО
„ВАХАЗАР“ – МОСКВА
„ПРОСВЕТА“ – БЕОГРАД
ДР АНДРЕЈ
БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
УЧЕСТВУЈУ:
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
ДР ДАВОР МИЛИЧЕВИЋ
ЈОВАН ЈАЊИЋ
ЉУБОМИР РАЈИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ
БРАНКО МИЛИЋЕВИЋ КОЦКИЦА
БРАНКО СТЕВАНОВИЋ
МИРЈАНА БУЛАТОВИЋ
______________________________________________
57. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА
ШТАНД РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ХАЛА 2, НИВО А
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
П(Ј)ЕСНИЧКО ВЕЧЕ
КОД АНДРИЋЕВЕ КЊИГЕ 2012.
Радомир Андрић, Зорица Арсић Мандарић, Недељко Бабић,
Благоје Баковић, Матија Бећковић, Пеђа Бјелошевић,
Берислав Благојевић, Предраг Богдановић Ци,
Бранко Брђанин Бајовић, Мирјана Булатовић, Бранислав Вељковић,
Милован Витезовић, Душка Врховац, Јанко Вујиновић,
Сретен Вујковић, Миљурко Вукадиновић, Мирко Вуковић,
Никола Вуколић, Даринка Вучинић, Манојле Гавриловић,
Ненад Грујичић, Драган Драгојловић, Неђо Ђевић, Гојко Ђого,
Боривоје Ђокић, Горан Ђорђевић, Добрица Ерић, Миодраг Јакшић,
Милош Јанковић, Андреј Јелић Мариоков, Ранко Јововић,
Весна Капор, Здравко Кецман, Милица Лилић Јефтимијевић,
Рајко Петров Ного, Ранко Павловић, Петар Пајић,
Александар Петров, Душко М. Петровић, Ранко Прерадовић,
Ратко Поповић, Слободан Ракитић, Зоран Радисављевић,
Боривој Рашуо, Ранко Рисојевић, Љубивоје Ршумовић,
Дара Секулић, Ђорђо Сладоје,
Властимир Станисављевић Шаркаменац,
Јованка Стојчиновић Николић,
Стеван Тонтић, Предраг Ћеранић,
Радомир Уљаревић, Мићо Цвијетић...
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД ЗАВОДА ЗА УЏБЕНИКЕ
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 11.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ АНТОЛОГИЈЕ
СРПСКОГ АФОРИЗМА ЗА ДЕЦУ
"РАЗДЕЉАК"
О књизи ће говорити рецензенти Витомир Теофиловић и Слободан Станишић,
афористичари заступљени у Антологији и приређивач Александар Чотрић.
_______
У 12 ЧАСОВА, НА ШТАНДУ „АГОРЕ“
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ САТИРИЧНИХ АФОРИЗАМА АЛЕКСАНДРА ЧОТРИЋА
"ПОМЕРАЊЕ ПАМЕТИ"
______________________________________
РАНКО ПАВЛОВИЋ
"ДУБЉЕ ОД СЛУТЊЕ"
На Београдском сајму књига ће у четвртак, 25. октобра, у 12.00 часова,
на штанду Министарства културе Републике Српске, у хали 2,
бити представљена књига песама Ранка Павловића "Дубље од слутње".
О књизи говоре Ранко Рисојевић и аутор.
_____________________________
САЈАМ КЊИГА
ШТАНД АРТЕ, Кућа добре књиге
ХАЛА 4
ЧЕТВРТАК, 25. 10. 2012, 18.00
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА
ДРУГИ САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ
Учествују: Димитрије Калезић, Радомир Андрић, Петар Пајић,
Манојле Гавриловић, Милан Недељковић, Никола Рајаковић.
Домаћин: Миодраг Јакшић.
_______________________________________
У петак, 26. новембра, од 14 сати
на штанду Српске књижевне задруге
Београдског сајма књига
своју нову књигу
КАД БУДЕМ ЈОШ МЛАЂИ
потписиваће песник Матија Бећковић.
___________________________________________
САЈАМ КЊИГА
Штанд ПРОМЕТЕЈА
ПЕТАК, 26. ОКТОБАР, 16.00
Радомир Путниковић
Искрено Ваш
23.10.2012.
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
__________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 24. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА, промоција истоимене књиге Веселина Матовића
Учествују: Веселин Матовић, академик Матија Бећковић, проф. др Драго Перовић (председник Матице српске – Друшто чланова у Црној Гори), проф. Весна Тодоровић, проф. др Милош Ковачевић, Миле Медић, Јелица Стојановић, Оливера Дуњић.
____________________________________________________________________
THE SERBIAN PRESS CENTER
serbianpresscenter@yahoo.com
САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ
l
ФОНДАЦИЈA ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ
УРУЧЕЊЕ
СВЕТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
ЛАУРЕАТИМА
ИВАНУ ЧАРОТИ (2011)
И
ГАНЧУ САВОВУ (2012)
Светска православна књижевна награда БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА биће уручена на свечаности у сали "Слободан Селенић" београдског Сајма књига у среду, 24. октобра у 12 часова.
БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА је једина књижевна награда православног света и додељује се православним књижевним ствараоцима који, надахнути хришћанством, изражавају биће својих православних народа, њихових темеља и светиња.
Награду додељује Фондација ИВАНКА МИЛОШЕВИЋ из Чикага. Лауреати Чарота и Савов су званични гости Фондације и београдског Сајма књига.
Иконе Пресвете Богородице Тројеручице лауреатима ће уручити Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и Преосвећени епископ шумадијски господин Јован.
На уручењу Награде о делу Ивана Чароте беседи песник Зоран Костић, а о делу Ганча Савова његов српски биограф Петар Станишић.
Стихове говори драмска уметница Ивана Жигон.
Повеље ће уручити Драгица Милошевић, председник Фондације и Ђорђе Николић, потпредседник и уметнички директор, који су овим поводом из Чикага допутовали у Београд.
Претходни лауреати су били Матија Бећковић (2001), Стеван Раичковић (2002), Атанасије Јевтић (2003), Андреј Вознесенски (2004), Амфилохије Радовић (2005), Бела Ахмадуљина (2006), Ана Бландијана (2007), Слободан Ракитић (2008), Љубомир Симовић (2009) и Милосав Тешић (2010).
Чикаго,
22. октобар 2012.
_____________________________________________________________________________________
"ПРИЗРЕНЕ СТАРИ"
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА
Представљање антологије "ПРИЗРЕНЕ СТАРИ" одржаће се у четвртак, 25. октобра 2012, у 15.30, на Београдском сајму књига, Хала А1, штанд за Косово и Метохију.
Приређивачи антологије: Лела Марковић и Радмила Стојковић Кнежевић.
Књига је обухватила 86 аутора поезије и прозе о Призрену, од 14. века до данас.
Издавачи антологије: НИЈП „ПАНОРАМА“ и Књижевно друштво Косова и Метохије.
ДОБРО ДОШЛИ!
_____________________________________________________________________________________
ЕМИЛИЈА ЦЕРОВИЋ МЛАЂА
ПРИЧЕ ИЗ БОГОРОДИЧИНОГ ВРТА
СУСРЕТ СА КЊИГОМ И АУТОРОМ, УЗ СВЕТОГОРСКО ПОЈАЊЕ,
У ЧЕТВРТАК, 25. ОКТОБРА, ОД 13 ДО 15 ЧАСОВА,
НА БЕОГРАДСКОМ САЈМУ - ШТАНД СТИЛОС АРТА, ХАЛА 1 (У АРЕНИ).
_____________________________________________________________________________________
ЧЕКИЋ И МАЈСТОРИ
Издавачки студио "Чекић" ће у оквиру пратећег програма 57. Сајма књига, представити своје нова издања објављена у едицији "Мали Чекић", намењена најмлађим читаоцима.
После прве две књиге ("Авантуре Краљевића Марка", Бранка Стевановића, и "Кућа хиљаду маски", Игора Коларова), објавили смо још три наслова познатих дечјих писаца. То су:
- "Радови на млечном путу", Поп Д. Ђурђев (награда Сребрно Гашино перо за најдуховитију дечју књигу 2012. )
- "Бувље хваталице", Лидија Николић
- "Две јапанске салвете и друге приче", Весна Видојевић Гајовић
Са својим колегама, писцима за децу, и њиховим књигама, упознаће вас Бранко Стевановић и Игор Коларов, који су прошле године за своје књиге објављене у едицуји "Мали Чекић" добили скоро све значајније награде у области књижевности за децу (награда "Невен", награда "Политикиног забавника", награда "Мали принц", "Доситејево перо", "Сребрно Гашино перо“, итд).
Било би нам веома драго ако бисте нам се придружили и тиме обрадовали и наше ауторе и нас, а ми вам обећавамо да ћемо вас забавити и насмејати.
Промоција ће се одржати у Сали београдског сајма (хала 1а), у четвртак, 25. 10. 2012. године, у 12 часова.
Видимо се...
Срдачан поздрав,
Марија Кркач,
Издавачки студио "ЧЕКИЋ"
+381112603-154
+381638419-415
cekic@cekic.co
www.cekic.co
22.10.2012.
САЈАМ КЊИГА: www.beogradskisajamknjiga.com
__________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК,23. ОКТОБАР, 12.00
Додела Награде МИХАИЛО ЋУПОВИЋ
Учествују награђени аутори и председник УКС Радомир Андрић.
Стихове казује Жарко Божић, драмски уметник.
СРЕДА, 24. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА, промоција истоимене књиге Веселина Матовића
Учествују: Веселин Матовић, академик Матија Бећковић, проф. др Драго Перовић (председник Матице српске – Друшто чланова у Црној Гори), проф. Весна Тодоровић, проф. др Милош Ковачевић, Миле Медић, Јелица Стојановић, Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
СЕДМИЦА ИЗ ФРАНКФУРТА НА ЧУКАРИЦИ
У уторак, 23. 10. 2012, у просторијама Културног центра Чукарица (Тургењевљева 5, на Бановом Брду), са почетком у 20 часова, одржаће се промоција нових књижевних остварења Удружења писаца СЕДМИЦА из Франкфурта.
Учесници: Љубиша Симић, председник Седмице - са књигом песама Водоскок речи; Славица Мастикоса представиће роман Закон срца, Нисвета Грабовац - са књигом кратких прича Горки мед, и Ружа Мијовић - са књигом песама Довиђења у Призрену.
О новим књижевним остварењима говориће потпредседница Удружења Књижевника Србије Милица Јефтимијевић Лилић, која ће се представити и као песникиња.
____________________________________________________________________________________
МИЛУН БАБИЋ У ЉУБЉАНИ
_________________________
Дорогие друзья!
24 октября в среду в 18.00
в Большом зале Российского центра науки и культуры (РЦНК) в Любляне (Ciril-Metodov trg 1)
состоится вечер, посвященный
25-летию общества Вукова задужбина (1987 – 2012)
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА в Любляне
(вечер организован при содействии РЦНК)
Программа вечера:
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА РАВАНГРАДСКО ПРОЛЕЋЕ
УДРУЖЕЊЕ ЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉА
МАТИЦЕ СРПСКЕ
СОМБОР
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА
СКЕРЛИЋЕВ КРИТИЧКИ ДУХ
(Или: Како би данас говорио Скерлић?)
Беседе: Академик Миро Вуксановић
Проф. др Славко Гордић
Проф. др Мирослав Егерић
Дом ученика Уторак, 23. 10.
(Стапарски пут) у 18 сати
____________________________________________________
ПИСМО АЛЕКСАНДРУ МИЛОШЕВИЋУ
Поштовани господине МИЛОШЕВИЋУ,
Част нам је да Вас обавијестимо да је жири у саставу: књижевници Никола Вуколић (предсједик), Гордана Стојковски Јовић и Драгица Шредер, једногласно одлучио да угледна књижевна награда КОЧИЋЕВО ПЕРО за дијаспору 2012. године, коју ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД додјељује за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве ријечи и мисли припадне Вама за књигу ЛАВАНДА.
Награда КОЧИЋЕВО ПЕРО биће на свечан начин уручена у Хилдену, 6.10. 2012. године у 19 часова, у просторијама Градске куће Хилдена (Mittelstraβe 40).
Честитамо Вам на овој угледној награди и радује нас што ће овај сусрет имати значај за нашу даљу сарадњу на пољу лијепе писане ријечи и културе.
С поштовањем,
Директор и главни и одговорни уредник
Никола Вуколић
________________________________________________________________
КОНЦЕРТИ БРАЋЕ ТЕОФИЛОВИЋ У ШВАЈЦАРСКОЈ
Neuchâtel i Geneva
29.11.2012. Théâtre du Pommier, rue du Pommier à Neuchâtel at 20:30
30.11.2012 Théâtre de la Cité Bleue, 46, Av. de Miremont in Geneva at 20:30
__________________________________________
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК,23. ОКТОБАР, 12.00
Додела Награде МИХАИЛО ЋУПОВИЋ
Учествују награђени аутори и председник УКС Радомир Андрић.
Стихове казује Жарко Божић, драмски уметник.
СРЕДА, 24. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА, промоција истоимене књиге Веселина Матовића
Учествују: Веселин Матовић, академик Матија Бећковић, проф. др Драго Перовић (председник Матице српске – Друшто чланова у Црној Гори), проф. Весна Тодоровић, проф. др Милош Ковачевић, Миле Медић, Јелица Стојановић, Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
СЕДМИЦА ИЗ ФРАНКФУРТА НА ЧУКАРИЦИ
У уторак, 23. 10. 2012, у просторијама Културног центра Чукарица (Тургењевљева 5, на Бановом Брду), са почетком у 20 часова, одржаће се промоција нових књижевних остварења Удружења писаца СЕДМИЦА из Франкфурта.
Учесници: Љубиша Симић, председник Седмице - са књигом песама Водоскок речи; Славица Мастикоса представиће роман Закон срца, Нисвета Грабовац - са књигом кратких прича Горки мед, и Ружа Мијовић - са књигом песама Довиђења у Призрену.
О новим књижевним остварењима говориће потпредседница Удружења Књижевника Србије Милица Јефтимијевић Лилић, која ће се представити и као песникиња.
____________________________________________________________________________________
МИЛУН БАБИЋ У ЉУБЉАНИ
_________________________
Дорогие друзья!
24 октября в среду в 18.00
в Большом зале Российского центра науки и культуры (РЦНК) в Любляне (Ciril-Metodov trg 1)
состоится вечер, посвященный
25-летию общества Вукова задужбина (1987 – 2012)
ВУКОВА ЗАДУЖБИНА в Любляне
(вечер организован при содействии РЦНК)
Программа вечера:
- Презентация творчества сербского литератора Милуна Бабича из г.Трстеник (рассказывает проф. д-р. Владимир Осолник, преподаватель Философского факультета Люблянского университета).
- Концерт словенского пианиста Петра Милича из г.Крань (в репертуаре пьесы Л. Бетховена и Ф.Шопена).
УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА РАВАНГРАДСКО ПРОЛЕЋЕ
УДРУЖЕЊЕ ЧЛАНОВА И ПРИЈАТЕЉА
МАТИЦЕ СРПСКЕ
СОМБОР
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
МИРОСЛАВА ЕГЕРИЋА
СКЕРЛИЋЕВ КРИТИЧКИ ДУХ
(Или: Како би данас говорио Скерлић?)
Беседе: Академик Миро Вуксановић
Проф. др Славко Гордић
Проф. др Мирослав Егерић
Дом ученика Уторак, 23. 10.
(Стапарски пут) у 18 сати
____________________________________________________
ПИСМО АЛЕКСАНДРУ МИЛОШЕВИЋУ
Поштовани господине МИЛОШЕВИЋУ,
Част нам је да Вас обавијестимо да је жири у саставу: књижевници Никола Вуколић (предсједик), Гордана Стојковски Јовић и Драгица Шредер, једногласно одлучио да угледна књижевна награда КОЧИЋЕВО ПЕРО за дијаспору 2012. године, коју ЗАДУЖБИНА ПЕТАР КОЧИЋ БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД додјељује за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве ријечи и мисли припадне Вама за књигу ЛАВАНДА.
Награда КОЧИЋЕВО ПЕРО биће на свечан начин уручена у Хилдену, 6.10. 2012. године у 19 часова, у просторијама Градске куће Хилдена (Mittelstraβe 40).
Честитамо Вам на овој угледној награди и радује нас што ће овај сусрет имати значај за нашу даљу сарадњу на пољу лијепе писане ријечи и културе.
С поштовањем,
Директор и главни и одговорни уредник
Никола Вуколић
________________________________________________________________
КОНЦЕРТИ БРАЋЕ ТЕОФИЛОВИЋ У ШВАЈЦАРСКОЈ
Neuchâtel i Geneva
29.11.2012. Théâtre du Pommier, rue du Pommier à Neuchâtel at 20:30
30.11.2012 Théâtre de la Cité Bleue, 46, Av. de Miremont in Geneva at 20:30
19.10.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 22. ОКТОБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 22. ОКТОБАР, 12.00
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ и НИО МАКЕДОНСКИ ИНФОРМАТИВНИ И ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР:
МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТ
Учествују: Сергеј Гловјук (Русија), др Петер Герлингхоф (Немачка) Ерол Туфан (Турска), Тодор Чаловски, Љубомир Груевски, Христо Петрески и Ристо Јачев (Македонија).
УТОРАК,23. ОКТОБАР, 12.00
Додела Награде МИХАИЛО ЋУПОВИЋ
Учествују награђени аутори и председник УКС Радомир Андрић.
Стихове казује Жарко Божић, драмски уметник.
СРЕДА, 24. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА, промоција истоимене књиге Веселина Матовића
Учествују: Веселин Матовић, Матија Бећковић, проф. др Драго Перовић (председник Матице српске – Друшто чланова у Црној Гори), проф. Весна Тодоровић, Милош Ковачевић, Миле Медић, Јелица Стојановић, Оливера Дуњић.
______________________________________________________________________________________________
СЕДМИЦА ИЗ ФРАНКФУРТА НА ЧУКАРИЦИ
У уторак, 23. 10. 2012, у просторијама Културног центра Чукарица (Тургењевљева 5, на Бановом Брду), са поцетком у 20 часова, одржаће се промоција нових књижевних остварења Удружења писаца СЕДМИЦА из Франкфурта.
Учесници: Љубиша Симић, председник Седмице - са књигом песама Водоскок речи; Славица Мастикоса представиће роман Закон срца, Нисвета Грабовац - са књигом кратких прича Горки мед, и Ружа Мијовић - са књигом песама Довиђења у Призрену.
О новим књижевним остварењима говориће потпредседница Удружења Књижевника Србије Милица Јефтимијевић Лилић, која ће се представити и као песникиња.
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 22. ОКТОБРА 2012.
ПОНЕДЕЉАК, 22. ОКТОБАР, 12.00
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ и НИО МАКЕДОНСКИ ИНФОРМАТИВНИ И ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР:
МЕЂУНАРОДНИ КЊИЖЕВНИ СУСРЕТ
Учествују: Сергеј Гловјук (Русија), др Петер Герлингхоф (Немачка) Ерол Туфан (Турска), Тодор Чаловски, Љубомир Груевски, Христо Петрески и Ристо Јачев (Македонија).
УТОРАК,23. ОКТОБАР, 12.00
Додела Награде МИХАИЛО ЋУПОВИЋ
Учествују награђени аутори и председник УКС Радомир Андрић.
Стихове казује Жарко Божић, драмски уметник.
СРЕДА, 24. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
НОЋ ДУГИХ МАКАЗА, промоција истоимене књиге Веселина Матовића
Учествују: Веселин Матовић, Матија Бећковић, проф. др Драго Перовић (председник Матице српске – Друшто чланова у Црној Гори), проф. Весна Тодоровић, Милош Ковачевић, Миле Медић, Јелица Стојановић, Оливера Дуњић.
______________________________________________________________________________________________
СЕДМИЦА ИЗ ФРАНКФУРТА НА ЧУКАРИЦИ
У уторак, 23. 10. 2012, у просторијама Културног центра Чукарица (Тургењевљева 5, на Бановом Брду), са поцетком у 20 часова, одржаће се промоција нових књижевних остварења Удружења писаца СЕДМИЦА из Франкфурта.
Учесници: Љубиша Симић, председник Седмице - са књигом песама Водоскок речи; Славица Мастикоса представиће роман Закон срца, Нисвета Грабовац - са књигом кратких прича Горки мед, и Ружа Мијовић - са књигом песама Довиђења у Призрену.
О новим књижевним остварењима говориће потпредседница Удружења Књижевника Србије Милица Јефтимијевић Лилић, која ће се представити и као песникиња.
18.10.2012.
Гостовање Давида Кецмана у Будимпешти
БЕСЕДА О СРПСКИМ ЗНАМЕЊИМА
„Збирање српских трагова“ назив је беседе коју ће у четвртак, 18. октобра, приликом гостовања у Будимпешти одржати Давид Кецман Дако, књижевник и књижевни критичар из Сомбора.
Слово о овој теми која осветљава део богате прошлости Срба, њихових православних, културних и образовних здања, као и занимљивости из живота многих српских великана рођењем, образовањем, или делом живота везаним за мађарску престоницу, изазвано је недавно објављеном књигом „Будимпештом српски знамен“. Аутор је Драгомир Дујмов, песник, прозни писац и преводилац, професор српског језика и књижевности у Српској школи „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Књижевно вече и беседа Давида Кецмана Даке посвећена овом делу биће одржана у простору Српске народносне саноуправе Ержебетварош у Будимпешти.
_______________________________________________
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 17. октобар 2012, 19.00
ОД ЗАВЕТА
ДО АМАНЕТА
Учествују:
Радмило Маројевић
Биљана Живковић
Лабуд Драгић
Милош Ђошан
Оливера Дуњић
_______________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 18. ОКТОБАР 2012, 18.00
ЈЕЛЕНА ДОКИЋ
ТЕШАНОВИЋ
„НЕМИРИ“
„СЕЋАЊА“
(поезија и проза)
Учествују:
Тома Курузовић, драмски уметник и књижевник
Душан Живанчевић, књижевник
и аутор
Одломке казују: Виолета Божовић и Даринка Марковић
Музички програм:
ТРИО ОРИОН
Клавирска пратња: Љиљана Арсеновић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК
18. октобар 2012.
МАЛА САЛА
19.30
Песничко вече
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
- поводом нове збирке песама у издању
Српске књижевне задруге -
Учествују:
Мирослав Егерић
Александар Јовановић
Слободан Ракитић
Драган Лакићевић
и
аутор
_______________
КОСОВО НА СУДУ
Када је оно црноризац Чарнојевић
Дигао онај народ,
Намерен да га сачува,
Да је могао и ово Поље
Овај Србозем,
Овај Савозем,
Овај родозем,
Овај зрнозем,
Овај крвозем,
Овај костозем,
Овај крстозем,
Овај небозем,
Овај Богозем,
На оне руке подигнуте небу,
Да рашири као Плаштаницу
Или пред ону Голготу, као Часни Крст,
Или на раме, као Свете мошти,
Или на груди, као Свету икону,
Или на длан, као Свети Храм,
Или под мишку, као Свету Књигу,
Или у руку, као Свети путир,
Или на чело, као Свето миро,
Или на копље, као Крсташ барјак.
И да га понесе са собом
Тамо где се са земље
Ништа не носи –
На Страшни суд.
Да на небеском Престолу,
Непорочном пресудом,
Пресуди
Праведни Судија.
О Васкрсу,
15. 4. 2001.
Ђорђе НИКОЛИЋ
Из збирке ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Српска књижевна задруга, 2012.
__________________________________________________________________
80 ГОДИНА ПРЕДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Поводом 80-годишњице Коларчевог народног универзитета, Центар за предавачку делатност 19. октобра 2012. у 19 сати у Малој сали КНУ организује трибину Концепт перманентног образовања и значај јавних трибина у промоцији културе и науке, на којој ће говорити: андрагог доц. др Александра Пејатовић, социолог мр Триво Инђић, лингвиста проф. др Вељко Брборић и дугогодишњи уредник предавачке делатности Коларца, филозоф Доброслав Смиљанић.
Такође, овим поводом, биће објављен и ДВД Речи у времену II – избор звучних записа предавања на Коларцу у периоду од 2001. до 2012. године који представља сведочанство о културно-образовној мисији Коларчевог народног универзитета. Унутар издања налазе се она предавања и трибине на којима су промишљани важни теоријски проблеми, теме из светске и домаће културне баштине и представљани најновији научни резултати који су обележили почетак новог века на трибини Коларчеве задужбине.
Коларчева задужбина настала је 1878. године вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца (1800 – 1878), који је оснивањем фондова за „подмиривање народних потреба у књижевности“ и „подизање и издржавање српског университета“, читаво своје имање оставио српском народу.
На свечаном отварању нове зграде Коларчевог народног универзитета 19. октобра 1932. године, на ондашњем Краљевом тргу у Београду, остале су забележене речи председника Одбора Коларчеве задужбине, академика Александра Белића:
Ми бисмо желели да веза нашег друштва са текућом културом, науком и уметношћу буде стална. Народни универзитет, поред свега другога, мора стално убацивати у наше друштво нове резултате савремене науке и тиме подстицати живо интересовање за све што се у културном и научном свету дешава.
Данашње време, које је наш народ бацило у велику заједницу свих народа на свету, са различним обичајима, са другом културом и са друкчијим стањем и духовног и материјалног живота него што је наш, учинило је да у вези са тим искрсну многа питања наше данашњице којима је потребно дубоко разумевање. Јер, корени тих питања иду често далеко у друге народе. И ту ће Народни универзитет, остајући увек чврсто на културном и научном земљишту, гледати да учини све што може да таква питања буду достојно осветљена.
Али, сем свега другога, Народни ће универзитет гледати да што дубље обради за нашу широку публику и сва питања која се тичу нашег народа као целине; отвориће широм своје вратнице свој браћи у Краљевини и свој браћи Словенима да са катедара Народног универзитета обавештавају наше друштво о свима питањима својих народа и наше узајамности. Узајамно разумевање води увек и ка узајамном поштовању.
Откако је пре осамдесет година, 20. октобра 1932, предавањем академика Ивана Ђаје Еволуција живог света са гледишта физиологије отпочео с радом Коларчев народни универзитет, његов програмски задатак, који спроводи Центар за предавачку делатност, остао је до данас непромењен. Ова јединствена културна институција од почетка настоји да „шири научна знања и научна схватања појава у свету, да развија утицај примењених наука у народном животу и привреди и да непосредно поучава појединим вештинама и умењима”, како стоји у Програму и статуту КНУ из 1932. године.
Предавања најеминентнијих стручњака из свих области природних и друштвених наука, књижевне вечери на којима су наступали домаћи и светски књижевници и уметници, многобројни разговори, дискусије, програми посвећени обележавању значајних годишњицa и даље су заштитни знак Задужбине и њене опредељености за концепт перманентног образовања и отвореног универзитета.
Учешћем у програмима, знаменити књижевници, познати ствараоци из света науке и уметности, чувени професори учинили су част Коларчевој задужбини и њеној публици. Међу њима су били и: Иво Андрић, Милош Црњански, Клод Симон, Жак Дерида, Ален Турен, Роберт Рождественски, Гинтер Грас, Андреј Макин и многи други.
Коларчева задужбина и даље непрестано указује на шири друштвени значај јавних предавања и трибина, којима се подиже ниво општих и специјализованих научних знања публике и задовољава њена радозналост. Предавачка делатност намењена широј публици, организована је кроз рад 18 катедара чији се програм ствара уз учешће стручних савета катедара и признатих универзитетских професора.
Годишње се одржи преко две стотине јавних програма из области друштвених и природних наука, књижевности и уметности. Разноликим програмима и неговањем обележја сопственог културног идентитета и идентитета других народа, Коларчева задужбина наставља да континуирано подстиче разумевање и вредновање науке, технологије, културе и уметности и да даје важан прилог настајању друштва знања.
БЕСЕДА О СРПСКИМ ЗНАМЕЊИМА
„Збирање српских трагова“ назив је беседе коју ће у четвртак, 18. октобра, приликом гостовања у Будимпешти одржати Давид Кецман Дако, књижевник и књижевни критичар из Сомбора.
Слово о овој теми која осветљава део богате прошлости Срба, њихових православних, културних и образовних здања, као и занимљивости из живота многих српских великана рођењем, образовањем, или делом живота везаним за мађарску престоницу, изазвано је недавно објављеном књигом „Будимпештом српски знамен“. Аутор је Драгомир Дујмов, песник, прозни писац и преводилац, професор српског језика и књижевности у Српској школи „Никола Тесла“ у Будимпешти.
Књижевно вече и беседа Давида Кецмана Даке посвећена овом делу биће одржана у простору Српске народносне саноуправе Ержебетварош у Будимпешти.
_______________________________________________
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
Француска 7
Среда, 17. октобар 2012, 19.00
ОД ЗАВЕТА
ДО АМАНЕТА
Учествују:
Радмило Маројевић
Биљана Живковић
Лабуд Драгић
Милош Ђошан
Оливера Дуњић
_______________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 18. ОКТОБАР 2012, 18.00
ЈЕЛЕНА ДОКИЋ
ТЕШАНОВИЋ
„НЕМИРИ“
„СЕЋАЊА“
(поезија и проза)
Учествују:
Тома Курузовић, драмски уметник и књижевник
Душан Живанчевић, књижевник
и аутор
Одломке казују: Виолета Божовић и Даринка Марковић
Музички програм:
ТРИО ОРИОН
Клавирска пратња: Љиљана Арсеновић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК
18. октобар 2012.
МАЛА САЛА
19.30
Песничко вече
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
- поводом нове збирке песама у издању
Српске књижевне задруге -
Учествују:
Мирослав Егерић
Александар Јовановић
Слободан Ракитић
Драган Лакићевић
и
аутор
_______________
КОСОВО НА СУДУ
Када је оно црноризац Чарнојевић
Дигао онај народ,
Намерен да га сачува,
Да је могао и ово Поље
Овај Србозем,
Овај Савозем,
Овај родозем,
Овај зрнозем,
Овај крвозем,
Овај костозем,
Овај крстозем,
Овај небозем,
Овај Богозем,
На оне руке подигнуте небу,
Да рашири као Плаштаницу
Или пред ону Голготу, као Часни Крст,
Или на раме, као Свете мошти,
Или на груди, као Свету икону,
Или на длан, као Свети Храм,
Или под мишку, као Свету Књигу,
Или у руку, као Свети путир,
Или на чело, као Свето миро,
Или на копље, као Крсташ барјак.
И да га понесе са собом
Тамо где се са земље
Ништа не носи –
На Страшни суд.
Да на небеском Престолу,
Непорочном пресудом,
Пресуди
Праведни Судија.
О Васкрсу,
15. 4. 2001.
Ђорђе НИКОЛИЋ
Из збирке ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Српска књижевна задруга, 2012.
__________________________________________________________________
80 ГОДИНА ПРЕДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Поводом 80-годишњице Коларчевог народног универзитета, Центар за предавачку делатност 19. октобра 2012. у 19 сати у Малој сали КНУ организује трибину Концепт перманентног образовања и значај јавних трибина у промоцији културе и науке, на којој ће говорити: андрагог доц. др Александра Пејатовић, социолог мр Триво Инђић, лингвиста проф. др Вељко Брборић и дугогодишњи уредник предавачке делатности Коларца, филозоф Доброслав Смиљанић.
Такође, овим поводом, биће објављен и ДВД Речи у времену II – избор звучних записа предавања на Коларцу у периоду од 2001. до 2012. године који представља сведочанство о културно-образовној мисији Коларчевог народног универзитета. Унутар издања налазе се она предавања и трибине на којима су промишљани важни теоријски проблеми, теме из светске и домаће културне баштине и представљани најновији научни резултати који су обележили почетак новог века на трибини Коларчеве задужбине.
Коларчева задужбина настала је 1878. године вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца (1800 – 1878), који је оснивањем фондова за „подмиривање народних потреба у књижевности“ и „подизање и издржавање српског университета“, читаво своје имање оставио српском народу.
На свечаном отварању нове зграде Коларчевог народног универзитета 19. октобра 1932. године, на ондашњем Краљевом тргу у Београду, остале су забележене речи председника Одбора Коларчеве задужбине, академика Александра Белића:
Ми бисмо желели да веза нашег друштва са текућом културом, науком и уметношћу буде стална. Народни универзитет, поред свега другога, мора стално убацивати у наше друштво нове резултате савремене науке и тиме подстицати живо интересовање за све што се у културном и научном свету дешава.
Данашње време, које је наш народ бацило у велику заједницу свих народа на свету, са различним обичајима, са другом културом и са друкчијим стањем и духовног и материјалног живота него што је наш, учинило је да у вези са тим искрсну многа питања наше данашњице којима је потребно дубоко разумевање. Јер, корени тих питања иду често далеко у друге народе. И ту ће Народни универзитет, остајући увек чврсто на културном и научном земљишту, гледати да учини све што може да таква питања буду достојно осветљена.
Али, сем свега другога, Народни ће универзитет гледати да што дубље обради за нашу широку публику и сва питања која се тичу нашег народа као целине; отвориће широм своје вратнице свој браћи у Краљевини и свој браћи Словенима да са катедара Народног универзитета обавештавају наше друштво о свима питањима својих народа и наше узајамности. Узајамно разумевање води увек и ка узајамном поштовању.
Откако је пре осамдесет година, 20. октобра 1932, предавањем академика Ивана Ђаје Еволуција живог света са гледишта физиологије отпочео с радом Коларчев народни универзитет, његов програмски задатак, који спроводи Центар за предавачку делатност, остао је до данас непромењен. Ова јединствена културна институција од почетка настоји да „шири научна знања и научна схватања појава у свету, да развија утицај примењених наука у народном животу и привреди и да непосредно поучава појединим вештинама и умењима”, како стоји у Програму и статуту КНУ из 1932. године.
Предавања најеминентнијих стручњака из свих области природних и друштвених наука, књижевне вечери на којима су наступали домаћи и светски књижевници и уметници, многобројни разговори, дискусије, програми посвећени обележавању значајних годишњицa и даље су заштитни знак Задужбине и њене опредељености за концепт перманентног образовања и отвореног универзитета.
Учешћем у програмима, знаменити књижевници, познати ствараоци из света науке и уметности, чувени професори учинили су част Коларчевој задужбини и њеној публици. Међу њима су били и: Иво Андрић, Милош Црњански, Клод Симон, Жак Дерида, Ален Турен, Роберт Рождественски, Гинтер Грас, Андреј Макин и многи други.
Коларчева задужбина и даље непрестано указује на шири друштвени значај јавних предавања и трибина, којима се подиже ниво општих и специјализованих научних знања публике и задовољава њена радозналост. Предавачка делатност намењена широј публици, организована је кроз рад 18 катедара чији се програм ствара уз учешће стручних савета катедара и признатих универзитетских професора.
Годишње се одржи преко две стотине јавних програма из области друштвених и природних наука, књижевности и уметности. Разноликим програмима и неговањем обележја сопственог културног идентитета и идентитета других народа, Коларчева задужбина наставља да континуирано подстиче разумевање и вредновање науке, технологије, културе и уметности и да даје важан прилог настајању друштва знања.
17.10.2012.
У ПРИЛОГУ: ПРОГРАМ СМЕДЕРЕВСКЕ ПЕСНИЧКЕ ЈЕСЕНИ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 18. ОКТОБАР 2012, 18.00
ЈЕЛЕНА ДОКИЋ
ТЕШАНОВИЋ
„НЕМИРИ“
„СЕЋАЊА“
(поезија и проза)
Учествују:
Тома Курузовић, драмски уметник и књижевник
Душан Живанчевић, књижевник
и аутор
Одломке казују: Виолета Божовић и Даринка Марковић
Музички програм:
ТРИО ОРИОН
Клавирска пратња: Љиљана Арсеновић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК
18. октобар 2012.
МАЛА САЛА
19.30
Песничко вече
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
- поводом нове збирке песама у издању
Српске књижевне задруге -
Учествују:
Мирослав Егерић
Александар Јовановић
Слободан Ракитић
Драган Лакићевић
и
аутор
_______________
КОСОВО НА СУДУ
Када је оно црноризац Чарнојевић
Дигао онај народ,
Намерен да га сачува,
Да је могао и ово Поље
Овај Србозем,
Овај Савозем,
Овај родозем,
Овај зрнозем,
Овај крвозем,
Овај костозем,
Овај крстозем,
Овај небозем,
Овај Богозем,
На оне руке подигнуте небу,
Да рашири као Плаштаницу
Или пред ону Голготу, као Часни Крст,
Или на раме, као Свете мошти,
Или на груди, као Свету икону,
Или на длан, као Свети Храм,
Или под мишку, као Свету Књигу,
Или у руку, као Свети путир,
Или на чело, као Свето миро,
Или на копље, као Крсташ барјак.
И да га понесе са собом
Тамо где се са земље
Ништа не носи –
На Страшни суд.
Да на небеском Престолу,
Непорочном пресудом,
Пресуди
Праведни Судија.
О Васкрсу,
15. 4. 2001.
Ђорђе НИКОЛИЋ
Из збирке ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Српска књижевна задруга, 2012.
__________________________________________________________________
80 ГОДИНА ПРЕДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Поводом 80-годишњице Коларчевог народног универзитета, Центар за предавачку делатност 19. октобра 2012. у 19 сати у Малој сали КНУ организује трибину Концепт перманентног образовања и значај јавних трибина у промоцији културе и науке, на којој ће говорити: андрагог доц. др Александра Пејатовић, социолог мр Триво Инђић, лингвиста проф. др Вељко Брборић и дугогодишњи уредник предавачке делатности Коларца, филозоф Доброслав Смиљанић.
Такође, овим поводом, биће објављен и ДВД Речи у времену II – избор звучних записа предавања на Коларцу у периоду од 2001. до 2012. године који представља сведочанство о културно-образовној мисији Коларчевог народног универзитета. Унутар издања налазе се она предавања и трибине на којима су промишљани важни теоријски проблеми, теме из светске и домаће културне баштине и представљани најновији научни резултати који су обележили почетак новог века на трибини Коларчеве задужбине.
Коларчева задужбина настала је 1878. године вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца (1800 – 1878), који је оснивањем фондова за „подмиривање народних потреба у књижевности“ и „подизање и издржавање српског университета“, читаво своје имање оставио српском народу.
На свечаном отварању нове зграде Коларчевог народног универзитета 19. октобра 1932. године, на ондашњем Краљевом тргу у Београду, остале су забележене речи председника Одбора Коларчеве задужбине, академика Александра Белића:
Ми бисмо желели да веза нашег друштва са текућом културом, науком и уметношћу буде стална. Народни универзитет, поред свега другога, мора стално убацивати у наше друштво нове резултате савремене науке и тиме подстицати живо интересовање за све што се у културном и научном свету дешава.
Данашње време, које је наш народ бацило у велику заједницу свих народа на свету, са различним обичајима, са другом културом и са друкчијим стањем и духовног и материјалног живота него што је наш, учинило је да у вези са тим искрсну многа питања наше данашњице којима је потребно дубоко разумевање. Јер, корени тих питања иду често далеко у друге народе. И ту ће Народни универзитет, остајући увек чврсто на културном и научном земљишту, гледати да учини све што може да таква питања буду достојно осветљена.
Али, сем свега другога, Народни ће универзитет гледати да што дубље обради за нашу широку публику и сва питања која се тичу нашег народа као целине; отвориће широм своје вратнице свој браћи у Краљевини и свој браћи Словенима да са катедара Народног универзитета обавештавају наше друштво о свима питањима својих народа и наше узајамности. Узајамно разумевање води увек и ка узајамном поштовању.
Откако је пре осамдесет година, 20. октобра 1932, предавањем академика Ивана Ђаје Еволуција живог света са гледишта физиологије отпочео с радом Коларчев народни универзитет, његов програмски задатак, који спроводи Центар за предавачку делатност, остао је до данас непромењен. Ова јединствена културна институција од почетка настоји да „шири научна знања и научна схватања појава у свету, да развија утицај примењених наука у народном животу и привреди и да непосредно поучава појединим вештинама и умењима”, како стоји у Програму и статуту КНУ из 1932. године.
Предавања најеминентнијих стручњака из свих области природних и друштвених наука, књижевне вечери на којима су наступали домаћи и светски књижевници и уметници, многобројни разговори, дискусије, програми посвећени обележавању значајних годишњицa и даље су заштитни знак Задужбине и њене опредељености за концепт перманентног образовања и отвореног универзитета.
Учешћем у програмима, знаменити књижевници, познати ствараоци из света науке и уметности, чувени професори учинили су част Коларчевој задужбини и њеној публици. Међу њима су били и: Иво Андрић, Милош Црњански, Клод Симон, Жак Дерида, Ален Турен, Роберт Рождественски, Гинтер Грас, Андреј Макин и многи други.
Коларчева задужбина и даље непрестано указује на шири друштвени значај јавних предавања и трибина, којима се подиже ниво општих и специјализованих научних знања публике и задовољава њена радозналост. Предавачка делатност намењена широј публици, организована је кроз рад 18 катедара чији се програм ствара уз учешће стручних савета катедара и признатих универзитетских професора.
Годишње се одржи преко две стотине јавних програма из области друштвених и природних наука, књижевности и уметности. Разноликим програмима и неговањем обележја сопственог културног идентитета и идентитета других народа, Коларчева задужбина наставља да континуирано подстиче разумевање и вредновање науке, технологије, културе и уметности и да даје важан прилог настајању друштва знања.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 18. ОКТОБАР 2012, 18.00
ЈЕЛЕНА ДОКИЋ
ТЕШАНОВИЋ
„НЕМИРИ“
„СЕЋАЊА“
(поезија и проза)
Учествују:
Тома Курузовић, драмски уметник и књижевник
Душан Живанчевић, књижевник
и аутор
Одломке казују: Виолета Божовић и Даринка Марковић
Музички програм:
ТРИО ОРИОН
Клавирска пратња: Љиљана Арсеновић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
_____________________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
ЧЕТВРТАК
18. октобар 2012.
МАЛА САЛА
19.30
Песничко вече
Ђорђе Николић
ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
- поводом нове збирке песама у издању
Српске књижевне задруге -
Учествују:
Мирослав Егерић
Александар Јовановић
Слободан Ракитић
Драган Лакићевић
и
аутор
_______________
КОСОВО НА СУДУ
Када је оно црноризац Чарнојевић
Дигао онај народ,
Намерен да га сачува,
Да је могао и ово Поље
Овај Србозем,
Овај Савозем,
Овај родозем,
Овај зрнозем,
Овај крвозем,
Овај костозем,
Овај крстозем,
Овај небозем,
Овај Богозем,
На оне руке подигнуте небу,
Да рашири као Плаштаницу
Или пред ону Голготу, као Часни Крст,
Или на раме, као Свете мошти,
Или на груди, као Свету икону,
Или на длан, као Свети Храм,
Или под мишку, као Свету Књигу,
Или у руку, као Свети путир,
Или на чело, као Свето миро,
Или на копље, као Крсташ барјак.
И да га понесе са собом
Тамо где се са земље
Ништа не носи –
На Страшни суд.
Да на небеском Престолу,
Непорочном пресудом,
Пресуди
Праведни Судија.
О Васкрсу,
15. 4. 2001.
Ђорђе НИКОЛИЋ
Из збирке ВИ НИСТЕ ОД ОВОГА СВЕТА
Српска књижевна задруга, 2012.
__________________________________________________________________
80 ГОДИНА ПРЕДАВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ
КОЛАРЧЕВОГ НАРОДНОГ УНИВЕРЗИТЕТА
Поводом 80-годишњице Коларчевог народног универзитета, Центар за предавачку делатност 19. октобра 2012. у 19 сати у Малој сали КНУ организује трибину Концепт перманентног образовања и значај јавних трибина у промоцији културе и науке, на којој ће говорити: андрагог доц. др Александра Пејатовић, социолог мр Триво Инђић, лингвиста проф. др Вељко Брборић и дугогодишњи уредник предавачке делатности Коларца, филозоф Доброслав Смиљанић.
Такође, овим поводом, биће објављен и ДВД Речи у времену II – избор звучних записа предавања на Коларцу у периоду од 2001. до 2012. године који представља сведочанство о културно-образовној мисији Коларчевог народног универзитета. Унутар издања налазе се она предавања и трибине на којима су промишљани важни теоријски проблеми, теме из светске и домаће културне баштине и представљани најновији научни резултати који су обележили почетак новог века на трибини Коларчеве задужбине.
Коларчева задужбина настала је 1878. године вољом великог српског добротвора Илије Милосављевића Коларца (1800 – 1878), који је оснивањем фондова за „подмиривање народних потреба у књижевности“ и „подизање и издржавање српског университета“, читаво своје имање оставио српском народу.
На свечаном отварању нове зграде Коларчевог народног универзитета 19. октобра 1932. године, на ондашњем Краљевом тргу у Београду, остале су забележене речи председника Одбора Коларчеве задужбине, академика Александра Белића:
Ми бисмо желели да веза нашег друштва са текућом културом, науком и уметношћу буде стална. Народни универзитет, поред свега другога, мора стално убацивати у наше друштво нове резултате савремене науке и тиме подстицати живо интересовање за све што се у културном и научном свету дешава.
Данашње време, које је наш народ бацило у велику заједницу свих народа на свету, са различним обичајима, са другом културом и са друкчијим стањем и духовног и материјалног живота него што је наш, учинило је да у вези са тим искрсну многа питања наше данашњице којима је потребно дубоко разумевање. Јер, корени тих питања иду често далеко у друге народе. И ту ће Народни универзитет, остајући увек чврсто на културном и научном земљишту, гледати да учини све што може да таква питања буду достојно осветљена.
Али, сем свега другога, Народни ће универзитет гледати да што дубље обради за нашу широку публику и сва питања која се тичу нашег народа као целине; отвориће широм своје вратнице свој браћи у Краљевини и свој браћи Словенима да са катедара Народног универзитета обавештавају наше друштво о свима питањима својих народа и наше узајамности. Узајамно разумевање води увек и ка узајамном поштовању.
Откако је пре осамдесет година, 20. октобра 1932, предавањем академика Ивана Ђаје Еволуција живог света са гледишта физиологије отпочео с радом Коларчев народни универзитет, његов програмски задатак, који спроводи Центар за предавачку делатност, остао је до данас непромењен. Ова јединствена културна институција од почетка настоји да „шири научна знања и научна схватања појава у свету, да развија утицај примењених наука у народном животу и привреди и да непосредно поучава појединим вештинама и умењима”, како стоји у Програму и статуту КНУ из 1932. године.
Предавања најеминентнијих стручњака из свих области природних и друштвених наука, књижевне вечери на којима су наступали домаћи и светски књижевници и уметници, многобројни разговори, дискусије, програми посвећени обележавању значајних годишњицa и даље су заштитни знак Задужбине и њене опредељености за концепт перманентног образовања и отвореног универзитета.
Учешћем у програмима, знаменити књижевници, познати ствараоци из света науке и уметности, чувени професори учинили су част Коларчевој задужбини и њеној публици. Међу њима су били и: Иво Андрић, Милош Црњански, Клод Симон, Жак Дерида, Ален Турен, Роберт Рождественски, Гинтер Грас, Андреј Макин и многи други.
Коларчева задужбина и даље непрестано указује на шири друштвени значај јавних предавања и трибина, којима се подиже ниво општих и специјализованих научних знања публике и задовољава њена радозналост. Предавачка делатност намењена широј публици, организована је кроз рад 18 катедара чији се програм ствара уз учешће стручних савета катедара и признатих универзитетских професора.
Годишње се одржи преко две стотине јавних програма из области друштвених и природних наука, књижевности и уметности. Разноликим програмима и неговањем обележја сопственог културног идентитета и идентитета других народа, Коларчева задужбина наставља да континуирано подстиче разумевање и вредновање науке, технологије, културе и уметности и да даје важан прилог настајању друштва знања.
spj_2012.pdf | |
File Size: | 861 kb |
File Type: |
16.10.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРЕДА, 17. ОКТОБАР, 19.00
ОД ЗАВЕТА ДО АМАНЕТА
Учествују: др Момчило Суботић, Биљана Живковић, Лејла Аломеровић и Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
"СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА"
Средa, 17. октобар 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12, ПРОМОЦИЈА ексклузивног романа у издању "Просвете
Весна Сурчулија
„ ФОЛИРАЊА“
Прича о Љубави. Прича у којој ћемо се неминовно уживети и препознати, јер је то прича баш о нама. О ономе што се дешава можда баш нашем браку, можда баш нашим драгим пријатељима, можда баш нашем вољеном брату. А ми то не примећујемо...
О роману говоре:
- Миломир Краговић
- Александар Ђуричић Аsh
- Јован Јањић
- Весна Сурчулија, аутор
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРЕДА, 17. ОКТОБАР, 19.00
ОД ЗАВЕТА ДО АМАНЕТА
Учествују: др Момчило Суботић, Биљана Живковић, Лејла Аломеровић и Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
"СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА"
Средa, 17. октобар 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12, ПРОМОЦИЈА ексклузивног романа у издању "Просвете
Весна Сурчулија
„ ФОЛИРАЊА“
Прича о Љубави. Прича у којој ћемо се неминовно уживети и препознати, јер је то прича баш о нама. О ономе што се дешава можда баш нашем браку, можда баш нашим драгим пријатељима, можда баш нашем вољеном брату. А ми то не примећујемо...
О роману говоре:
- Миломир Краговић
- Александар Ђуричић Аsh
- Јован Јањић
- Весна Сурчулија, аутор
15.10.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 16. ОКТОБАР, 19.00
БИЉАНА ОБРАДОВИЋ ДОНОВСКИ:
„ЧАР ПРОЛАЗНОСТИ/ЗАВОДЛИВА МИНЛИВОСТ“ (лирско-филозофски афоризми, на српском и македонском)
Учествују: Виктор Б. Шећеровски, Саво Мартиновић, Радомир Мићуновић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 17. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОД ЗАВЕТА ДО АМАНЕТА
Учествују: др Момчило Суботић, Биљана Живковић, Лејла Аломеровић и Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
„ВЕНАЦ ВРДНИЧКЕ ВИЛЕ“
ВИТЕЗОВИЋУ, ЗУПЦУ, МРАОВИЋУ И ВУЈКОВОЈ
Овогодишња награда „Венац врдничке виле“ за изузетна достигнућа у очувању и развоју српског књижевног језика, уручена је 22. септембра 2012., у манастиру Раваници у Врднику Даници Вујков, Миловану Витезовићу, Пери Зупцу и Драгану Мраовићу.
Награда је додељена са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија, а њени оснивачи су Културно-просветна заједница Србије, Мало историјско друпштво из Новог Сада и КЦ „Карловачка уметничка радионица“ из Сремских Карловаца. Високи покровитљи су били Покрајински секртетаријат за културу и информисање и Канцеларија за вере у Влади Републике Србије.
Поздравно слово упутили су председник Матице српске проф. др. Драган Станић, председник огранка САНУ у Новом Саду, академик Зоран Ковачевић и Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије.
У уметничком програму учествовали су примадона Сузана Шуваковић-Савић, глумица Гордана Ђурђевић-Димић, виолончелисткиња Јелена Михајловић, глумица Биљана Ђуровић, ученици Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ из Врдника, и други.
_____________________________________________________________________________________
Тендуро Менаџмент и Књижара Магелан
позивају Вас на
п р о м о ц и ј у
првог броја новог
часописа за путописну књижевност
ПУТОПИС
У ч е с т в у ј у:
Слободанка Пековић
књижевни историчар, теоретичар и есејиста
Јован Пејчић
књижевни историчар, критичар, есејиста и антологичар
Владимир Шекуларац
главни и одговорни уредник часописа
Бојан Жировић
драмски уметник
Растко Петровић: Азија путује
Јана Милишић
сопран
Ой, то ни вечер, руска народна песма
Си заљубив едно момче, македонска народна песма
Низ поље иду, бабо, народна песма из источне Србије
Милан Тодоровић
издавач и књижар
Промоцију води
Олга Красић – Марјановић
Задужбинa Илије М. Коларца, Студентски трг 5
Сала Јосиф Панчић
Уторак, 16. октобар 2012. године, 18.00
_____________________________________________________________________________________
УТОРАК, 16. ОКТОБАР, 19.00
МАЛА САЛА СКЦ
Представљање књиге
СНЕЖАНА МИЛОЈЕВИЋ: ГРАДИЋ СМЕЈТОН
Учествују: Немања Ротар и Снежана Милојевић
Модератор и уредник: Весна Капор
Књига прича "Градић Смејтон", бави се судбинама провинцијалаца, сударима и сукобима на линији раздвајања центра и периферије, предрасудама, навикама, заблудама, речју - свакодневним животом. Дешавања у књизи, у крајњој инстанци, добијају универзални карактер. Оно што извире из дела, као нека могућа крајња мисао јесте то да паланка не мора нужно бити појам само нечега географски удаљеног од престонице, односно жиже збивања, већ увек стање духа појединца, ма где он живео, а понекад, нажалост, и стање готово целе нације.
_____________________________________________________________________________________
У уторак, 16. 10. 2012. године у 19 часова,
у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди,
одржаће се промоција романа
„Трагови у времену“ Љубице Вербич
у издању Банатског културног центра.
О књизи говоре: Радован Влаховић, уредник и рецензент, и ауторка.
Музички прилог: тамбураши Стојана Месароша.
____________________________________________________________________________________
Љубљана, 14. 10. 2012.
Поштовани!
Шаљемо други позив за учешће на конкурсу за антологију кратке прозе са простора некадашње Југославије. Рок за пријаву је 31. 10. 2012. Молимо Вас, да позив пренесете члановима друштва писаца, ПЕН центра и свима осталима који су укључени у креирање и свет писане речи.
Хвала на сарадњи!
Издавач Scriptio Љубљана
Поштовани!
Издавачка кућа Scriptio из Љубљане припрема издавање кратке прозе аутора из земаља бивше Југославије. У ту сврху организује конкурс за две приче од сваког аутора, које ће по одлуци стрчног жирија бити уврштене у збирку.
Зато Вас молимо да наш позив за учешће на конкурсу проследите члановима вашег Друштва писаца, односно ауторима кратких прича, који би на њему желели учествовати.
У збирци „Antologija kratke proze s področja nekdanje Jugoslavije“ („Antology of short stories in the area of the former Yugoslavia“) ће се представити по два савремена аутора кратке прозе из шест република и две покрајине некада заједничке државе. Сви изабрани аутори ће бити представљени са по две кратке приче. Приче ће бити представљене на матерњем језику писца и на енглеском језику. Дужина сваке приче је ограничена на 18.000 знакова без размака. Наш циљ је да промовишемо савремене ауторе кратких прича са подручја бивше Југославије. Овај пројекат је непрофитан. Зато је учешће на конкурсу волонтерске природе. Ауторима, који ће бити објављени у збирци, припада по десет бесплатних примерака књиге.
Књига ће се дистрибуирати по библиотекама и књижарама, бесплатно, као и широм света (енглеско говорно подручје).
Услови конкурса:
На редакцију Scriptia – на e-mail: zalozba.scriptio@gmail.com пошаљите две (могу бити већ објављене) кратке приче, написане на матерњем језику до 31. 10. 2012. Такође је потребно послати свој curriculum vitаe, који поред кратке биографије о писцу обухвата једну фотографију, списак објављених радова, евентуалне награде и признања, свој e-mail и контакт телефон.
По окончању конкурса сви учесници ће бити обавештени о избору. Изабрани аутори морају до 29.11.2012. послати преводе својих прича и CV-ја на енглески језик.
Позивамо на сарадњу!
Издавачка кућа Scriptio
Gallusovo nabrežje 39
1000 Ljubljana
R. Slovenija
Tel: +386 1 425 12 74
Mail: zalozba.scriptio@gmail.com
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 16. ОКТОБАР, 19.00
БИЉАНА ОБРАДОВИЋ ДОНОВСКИ:
„ЧАР ПРОЛАЗНОСТИ/ЗАВОДЛИВА МИНЛИВОСТ“ (лирско-филозофски афоризми, на српском и македонском)
Учествују: Виктор Б. Шећеровски, Саво Мартиновић, Радомир Мићуновић и аутор.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 17. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
ОД ЗАВЕТА ДО АМАНЕТА
Учествују: др Момчило Суботић, Биљана Живковић, Лејла Аломеровић и Оливера Дуњић.
_____________________________________________________________________________________
„ВЕНАЦ ВРДНИЧКЕ ВИЛЕ“
ВИТЕЗОВИЋУ, ЗУПЦУ, МРАОВИЋУ И ВУЈКОВОЈ
Овогодишња награда „Венац врдничке виле“ за изузетна достигнућа у очувању и развоју српског књижевног језика, уручена је 22. септембра 2012., у манастиру Раваници у Врднику Даници Вујков, Миловану Витезовићу, Пери Зупцу и Драгану Мраовићу.
Награда је додељена са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија, а њени оснивачи су Културно-просветна заједница Србије, Мало историјско друпштво из Новог Сада и КЦ „Карловачка уметничка радионица“ из Сремских Карловаца. Високи покровитљи су били Покрајински секртетаријат за културу и информисање и Канцеларија за вере у Влади Републике Србије.
Поздравно слово упутили су председник Матице српске проф. др. Драган Станић, председник огранка САНУ у Новом Саду, академик Зоран Ковачевић и Живорад Ајдачић, генерални секретар КПЗ Србије.
У уметничком програму учествовали су примадона Сузана Шуваковић-Савић, глумица Гордана Ђурђевић-Димић, виолончелисткиња Јелена Михајловић, глумица Биљана Ђуровић, ученици Основне школе „Милица Стојадиновић Српкиња“ из Врдника, и други.
_____________________________________________________________________________________
Тендуро Менаџмент и Књижара Магелан
позивају Вас на
п р о м о ц и ј у
првог броја новог
часописа за путописну књижевност
ПУТОПИС
У ч е с т в у ј у:
Слободанка Пековић
књижевни историчар, теоретичар и есејиста
Јован Пејчић
књижевни историчар, критичар, есејиста и антологичар
Владимир Шекуларац
главни и одговорни уредник часописа
Бојан Жировић
драмски уметник
Растко Петровић: Азија путује
Јана Милишић
сопран
Ой, то ни вечер, руска народна песма
Си заљубив едно момче, македонска народна песма
Низ поље иду, бабо, народна песма из источне Србије
Милан Тодоровић
издавач и књижар
Промоцију води
Олга Красић – Марјановић
Задужбинa Илије М. Коларца, Студентски трг 5
Сала Јосиф Панчић
Уторак, 16. октобар 2012. године, 18.00
_____________________________________________________________________________________
УТОРАК, 16. ОКТОБАР, 19.00
МАЛА САЛА СКЦ
Представљање књиге
СНЕЖАНА МИЛОЈЕВИЋ: ГРАДИЋ СМЕЈТОН
Учествују: Немања Ротар и Снежана Милојевић
Модератор и уредник: Весна Капор
Књига прича "Градић Смејтон", бави се судбинама провинцијалаца, сударима и сукобима на линији раздвајања центра и периферије, предрасудама, навикама, заблудама, речју - свакодневним животом. Дешавања у књизи, у крајњој инстанци, добијају универзални карактер. Оно што извире из дела, као нека могућа крајња мисао јесте то да паланка не мора нужно бити појам само нечега географски удаљеног од престонице, односно жиже збивања, већ увек стање духа појединца, ма где он живео, а понекад, нажалост, и стање готово целе нације.
_____________________________________________________________________________________
У уторак, 16. 10. 2012. године у 19 часова,
у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди,
одржаће се промоција романа
„Трагови у времену“ Љубице Вербич
у издању Банатског културног центра.
О књизи говоре: Радован Влаховић, уредник и рецензент, и ауторка.
Музички прилог: тамбураши Стојана Месароша.
____________________________________________________________________________________
Љубљана, 14. 10. 2012.
Поштовани!
Шаљемо други позив за учешће на конкурсу за антологију кратке прозе са простора некадашње Југославије. Рок за пријаву је 31. 10. 2012. Молимо Вас, да позив пренесете члановима друштва писаца, ПЕН центра и свима осталима који су укључени у креирање и свет писане речи.
Хвала на сарадњи!
Издавач Scriptio Љубљана
Поштовани!
Издавачка кућа Scriptio из Љубљане припрема издавање кратке прозе аутора из земаља бивше Југославије. У ту сврху организује конкурс за две приче од сваког аутора, које ће по одлуци стрчног жирија бити уврштене у збирку.
Зато Вас молимо да наш позив за учешће на конкурсу проследите члановима вашег Друштва писаца, односно ауторима кратких прича, који би на њему желели учествовати.
У збирци „Antologija kratke proze s področja nekdanje Jugoslavije“ („Antology of short stories in the area of the former Yugoslavia“) ће се представити по два савремена аутора кратке прозе из шест република и две покрајине некада заједничке државе. Сви изабрани аутори ће бити представљени са по две кратке приче. Приче ће бити представљене на матерњем језику писца и на енглеском језику. Дужина сваке приче је ограничена на 18.000 знакова без размака. Наш циљ је да промовишемо савремене ауторе кратких прича са подручја бивше Југославије. Овај пројекат је непрофитан. Зато је учешће на конкурсу волонтерске природе. Ауторима, који ће бити објављени у збирци, припада по десет бесплатних примерака књиге.
Књига ће се дистрибуирати по библиотекама и књижарама, бесплатно, као и широм света (енглеско говорно подручје).
Услови конкурса:
На редакцију Scriptia – на e-mail: zalozba.scriptio@gmail.com пошаљите две (могу бити већ објављене) кратке приче, написане на матерњем језику до 31. 10. 2012. Такође је потребно послати свој curriculum vitаe, који поред кратке биографије о писцу обухвата једну фотографију, списак објављених радова, евентуалне награде и признања, свој e-mail и контакт телефон.
По окончању конкурса сви учесници ће бити обавештени о избору. Изабрани аутори морају до 29.11.2012. послати преводе својих прича и CV-ја на енглески језик.
Позивамо на сарадњу!
Издавачка кућа Scriptio
Gallusovo nabrežje 39
1000 Ljubljana
R. Slovenija
Tel: +386 1 425 12 74
Mail: zalozba.scriptio@gmail.com
12.10.2012.
Представљање „Антологије српске поезије (1847-2000)
Петак,
12.10.2012.
Римска дворана
12.00 Представљање „Антологије српске поезије (1847-2000)“
аутора Ненада Грујичића
(Бранково коло, 2012.)
О антологији говоре критичари:
Драгољуб Стојадиновић, Славица Гароња Радованац и Марија Слобода.
Песме из антологије казују драмски уметници:
Ружица Сокић, Верица Николић и Бошко Петров.
Своје песме из антологије говоре песници:
Слободан Ракитић, Крстивоје Илић, Душко Новаковић и Милена Марковић.
12:00 - 14:00
САТИРА ФЕСТ 12. ОКТОБРА
Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012 биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама - „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.
Манифестација ће почети у 18 часова полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.
На централној вечери Сатира феста која почиње у 19 часова учествује тридесетак сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Раша Папеш (Крагујевац), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Милан Тодоров (Петроварадин), Бојан Богдановић (Зеница), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Милорад Ранков (Вршац), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).
Публици у великој сали Градске општине Стари град (Македонска 42), представиће се и глумац Павле Паја Минчић, стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, као и аутори који пишу шаљиве вести за познати портал „Њуз нет“. Водитељ програма биће Драгутин Минић Карло. Аутор плаката манифестације је карикатуриста Тошо Борковић.
Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Признања за укупан допринос српској сатири биће уручена Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда. Награду за најбољу причу, по одлуци жирија, добио је Дејан Тофчевић из Подгорице у Црној Гори, а ауторка најбоље песме је Весна Денчић из Београда. Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам овогодишњег Сатира феста биће додељена на крају вечери.
На отварању Сатира феста говориће председник Савета манифестације књи\евник Миодраг Јакшић и председник Београдског афористичарског круга сатиричар Александар Баљак. Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања и Канцеларија за дијаспору Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац.
Улаз на смотру сатиричара из пет земаља региона је слободан, а сатиричари позивају публику да им се придружи поруком: „Дођите да нам се смејете“.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Понедељак
15. 10.
19.30
Мала сала
Циклус ЛАИЧКИ АПОСТОЛАТ
СМИСАО РИТУАЛА У РЕЛИГИЈИ И ВАН РЕЛИГИЈЕ
Учествују: протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић,
др Владета Јеротић и др Бојан Јовановић
У сарадњи са Православним пастирско-саветодавним центром
Архиепископије београдско-карловачке
ВЕРОЉУБУ ВУКАШИНОВИЋУ "ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА"
Верољубу Вукашиновићу додељена награда "Печат кнеза Лазара" за књигу песама "Изнад облака" у издању београдске "Просвете". Награду је уручио председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, у Прилипцу, код Пожеге, у оквиру недавно одржаних 49. београдских међународних сусрета писаца.
Књижевност и теологија
у списима Епископа Давида Перовића
Предавања у оквиру Православне философско-књижевне школе се шире по Православној Епархији Крушевачкој. Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије Вас позива на треће предавање које ће се одржати у суботу 13. октобра у Крушевцу и у недељу 14. октобра у Варварину.
У суботу 13. октобра 2012. године, са почетком у 19 часова у Амфитеатру цркве Лазарице, са благословом Епископа крушевачког Господина Давида, биће одржано треће предавање у оквиру Православне философско-књижевне школе. Предавач је господин Марко Делић, а тема предавања је: "Књижевност и теологија у списима Епископа Давида Перовића". Пре предавања биће служено Вечерње у цркви Лазарици у 18 часова.
У недељу 14. октобра 2012. године, са почетком у 19 часова у Малој сали Дома културе у Варварину исто предавање, са истим учесницима. Пре предавања биће служено Вечерње у цркви у Варварину.
БАНАТСКИ КУЛУРНИ ЦЕНТАР НА САЈМУ У ФРАНКФУРТУ
На овогодишњем сајму књига у Франкфурту, на штанду Министарства културе Владе Републике Србије, наћи ће се 11 наслова Банатског културног центра преведених на немачки језик у протеклих годину дана.
Најновија је књига Милице Јефтимијевић Лилић, потпредседнице Удружења књижевника Србије, „Das misterium der liebe“, превод дела „Мистерија љубави“ (превео Johann Lavundi ).
Милица Јефтимијевић Лилић ће бити присутна на сајму књига у Франкфурту, и као аутор Банатског културног центра на неколико промоција говорити о својој новој књизи преведеној на немачки.
Издања Банатског културног центра преведена на немачки:
1. Branko Miljković „Vergeblich ich sie wecke / Uzalud je budim”, preveo Johan Lavundi
2. „Das Ulmer Quartett / Ulmski Kvartet”, preveo Johann Lavundi
3. Miloš Latinović „Erzählungen der Winde“, prevod knjige „Priče vetrova”, preveo Johan Lavundi
4. Peter Binzberger „Seelenliebe: Vom Finden und Höherstreben”
5. Radovan
Vlahović, „Unangekündigt wie der Tod: Facebook Notizen I“ prevod knjige „Nenajavljeno kao smrt”, prevela Daliborka Stojanović
6. Radovan Vlahović, „Mein Herr“, prevod knjige „Moj Gospode”, preveo Johan Lavundi
7. Nikola Kitanović „N. N. person”, prevod knjige „NN lice”, preveo Johan Lavundi
8. Gordana Roščić „Flug im nest”, prevod knjige „Let u gnezdu”, prevela Svetlana Pejnović
9. Dragan Ristić „Und? / I?”, preveli Dragan Ristić i Mathias Malla
10. Johan Lavundi „Eine Deutsche Liebesgeschichte”
11. Milica Jeftimijević Lilić „Das misterium der liebe“, prevod dela „Misterija ljubavi“, preveo Johann Lavundi
Петак,
12.10.2012.
Римска дворана
12.00 Представљање „Антологије српске поезије (1847-2000)“
аутора Ненада Грујичића
(Бранково коло, 2012.)
О антологији говоре критичари:
Драгољуб Стојадиновић, Славица Гароња Радованац и Марија Слобода.
Песме из антологије казују драмски уметници:
Ружица Сокић, Верица Николић и Бошко Петров.
Своје песме из антологије говоре песници:
Слободан Ракитић, Крстивоје Илић, Душко Новаковић и Милена Марковић.
12:00 - 14:00
САТИРА ФЕСТ 12. ОКТОБРА
Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012 биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама - „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.
Манифестација ће почети у 18 часова полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.
На централној вечери Сатира феста која почиње у 19 часова учествује тридесетак сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Раша Папеш (Крагујевац), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Милан Тодоров (Петроварадин), Бојан Богдановић (Зеница), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Милорад Ранков (Вршац), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).
Публици у великој сали Градске општине Стари град (Македонска 42), представиће се и глумац Павле Паја Минчић, стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, као и аутори који пишу шаљиве вести за познати портал „Њуз нет“. Водитељ програма биће Драгутин Минић Карло. Аутор плаката манифестације је карикатуриста Тошо Борковић.
Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Признања за укупан допринос српској сатири биће уручена Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда. Награду за најбољу причу, по одлуци жирија, добио је Дејан Тофчевић из Подгорице у Црној Гори, а ауторка најбоље песме је Весна Денчић из Београда. Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам овогодишњег Сатира феста биће додељена на крају вечери.
На отварању Сатира феста говориће председник Савета манифестације књи\евник Миодраг Јакшић и председник Београдског афористичарског круга сатиричар Александар Баљак. Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања и Канцеларија за дијаспору Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац.
Улаз на смотру сатиричара из пет земаља региона је слободан, а сатиричари позивају публику да им се придружи поруком: „Дођите да нам се смејете“.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
ЗАДУЖБИНА ИЛИЈЕ М. КОЛАРЦА
Понедељак
15. 10.
19.30
Мала сала
Циклус ЛАИЧКИ АПОСТОЛАТ
СМИСАО РИТУАЛА У РЕЛИГИЈИ И ВАН РЕЛИГИЈЕ
Учествују: протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић,
др Владета Јеротић и др Бојан Јовановић
У сарадњи са Православним пастирско-саветодавним центром
Архиепископије београдско-карловачке
ВЕРОЉУБУ ВУКАШИНОВИЋУ "ПЕЧАТ КНЕЗА ЛАЗАРА"
Верољубу Вукашиновићу додељена награда "Печат кнеза Лазара" за књигу песама "Изнад облака" у издању београдске "Просвете". Награду је уручио председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, у Прилипцу, код Пожеге, у оквиру недавно одржаних 49. београдских међународних сусрета писаца.
Књижевност и теологија
у списима Епископа Давида Перовића
Предавања у оквиру Православне философско-књижевне школе се шире по Православној Епархији Крушевачкој. Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије Вас позива на треће предавање које ће се одржати у суботу 13. октобра у Крушевцу и у недељу 14. октобра у Варварину.
У суботу 13. октобра 2012. године, са почетком у 19 часова у Амфитеатру цркве Лазарице, са благословом Епископа крушевачког Господина Давида, биће одржано треће предавање у оквиру Православне философско-књижевне школе. Предавач је господин Марко Делић, а тема предавања је: "Књижевност и теологија у списима Епископа Давида Перовића". Пре предавања биће служено Вечерње у цркви Лазарици у 18 часова.
У недељу 14. октобра 2012. године, са почетком у 19 часова у Малој сали Дома културе у Варварину исто предавање, са истим учесницима. Пре предавања биће служено Вечерње у цркви у Варварину.
БАНАТСКИ КУЛУРНИ ЦЕНТАР НА САЈМУ У ФРАНКФУРТУ
На овогодишњем сајму књига у Франкфурту, на штанду Министарства културе Владе Републике Србије, наћи ће се 11 наслова Банатског културног центра преведених на немачки језик у протеклих годину дана.
Најновија је књига Милице Јефтимијевић Лилић, потпредседнице Удружења књижевника Србије, „Das misterium der liebe“, превод дела „Мистерија љубави“ (превео Johann Lavundi ).
Милица Јефтимијевић Лилић ће бити присутна на сајму књига у Франкфурту, и као аутор Банатског културног центра на неколико промоција говорити о својој новој књизи преведеној на немачки.
Издања Банатског културног центра преведена на немачки:
1. Branko Miljković „Vergeblich ich sie wecke / Uzalud je budim”, preveo Johan Lavundi
2. „Das Ulmer Quartett / Ulmski Kvartet”, preveo Johann Lavundi
3. Miloš Latinović „Erzählungen der Winde“, prevod knjige „Priče vetrova”, preveo Johan Lavundi
4. Peter Binzberger „Seelenliebe: Vom Finden und Höherstreben”
5. Radovan
Vlahović, „Unangekündigt wie der Tod: Facebook Notizen I“ prevod knjige „Nenajavljeno kao smrt”, prevela Daliborka Stojanović
6. Radovan Vlahović, „Mein Herr“, prevod knjige „Moj Gospode”, preveo Johan Lavundi
7. Nikola Kitanović „N. N. person”, prevod knjige „NN lice”, preveo Johan Lavundi
8. Gordana Roščić „Flug im nest”, prevod knjige „Let u gnezdu”, prevela Svetlana Pejnović
9. Dragan Ristić „Und? / I?”, preveli Dragan Ristić i Mathias Malla
10. Johan Lavundi „Eine Deutsche Liebesgeschichte”
11. Milica Jeftimijević Lilić „Das misterium der liebe“, prevod dela „Misterija ljubavi“, preveo Johann Lavundi
09.10.2012.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 10. ОКТОБАР, 12.00
ЈАСМИНА АНА: „АДРИЈАНИНИ МУШКАРЦИ“ (роман)
Учествују: Jасмина Ана, Зоран Богнар, уредник, Вања Булић, књижевник и новинар.
Одломке казује Драган Вучелић, глумац.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
СРЕДА, 10. ОКТОБАР, 19.00
ЈЕЗИЧКА ТРИБИНА УКС
СРПСКИ ПИСЦИ О ЈЕЗИКУ СРПСКОМ
Учествују: Миле Медић, Оливера Дуњић, Лабуд Драгић и Саша Миливојев.
_____________________________________________________________________________________
У ВАРШАВИ ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ ЋИРЛИЋА
Недавно је у Дому литературе у Варшави прослављена педесетогодишњица публицистичког и књижевног рада Дануте Ћирлић – Стражyнске, као и педсетогодишњица "Бајки испод дуње" Бранислава Ћирлића (на српским мотивима): четири издања, илустрована, у укупном тиражу од 400 хиљада примерака!
У публици је био и пољски професор славистике у пензији, који памти "Бајке испод дуње" из детињства.
_____________________________________________________________________________________
Студентски културни центар (мала сала)
Краља Милана 48
Београд
Среда, 10. 10. 2012.
19.00
КАКО СЕ ПИШЕ ПРИЧА – књижевно вече са добитницима Андрићеве награде поводом године Андрићевих јубилеја
Учествују: Светлана Велмар Јанковић и Горан Петровић
Модератор: Весна Капор
Светлана Велмар Јанковић добила је награду за збирку прича Дорћол 1981, а Горан Петровић добитник је награде за збирку прича Разлике 2006.
У протеклој години обележена су два јубилеја Иве Андрића: 100 од година од објављивања његовог првог књижевног рада у часопису “Босанска вила” и 50 година од добијања Нобелове награде, а у овој 2012. години навршава се 120 година његовог рођења.Тим поводом Редакција књижевног програма СКЦ организоваће низ књижевних вечери, разговора са добитницима Андрићеве награде под називом Како се пише прича.
Шта је то што чини добру причу? Шта значи ова награда за писца? Колико је важна имагинација а колико техника у склапању прича? Сетићемо се прошлих времена и писаца који су, свакако већ део историје, чути шта је значило писати некада, колику тежину је имала реч писац и какав је удео књижевност имала пре само тридесетак година.
______________________________________________________________________
"СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА"
Средa, 10. октобар 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12, ПРОМОЦИЈА ексклузивног романа у издању "Просвете"
Светозар Јовашевић
„ ВЕЛИКА МАЈКА“
- Кад би свет био савршен -
Потресна сторија о крхком незаштићеном бићу у ком нема ничег осим чежње за слободом, миром, топлином далеко од неморалних гладијатора у арени егзистенције...
О роману говоре:
Др Милан Ристовић, Миломир Краговић, Владимир Ђурић-Ђура морнар, Joван Јањић и аутор.
4.10.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 5. ОКТОБАР 2012, 12.00
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 5. ОКТОБАР 2012, 12.00
ДР АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ
„КЊИГА РАДОСТИ“
(СРПСКО ПЕСНИШТВО – ДЕЦИ И О ДЕЦИ)
3.10.2012.
ПРИЛОГ С: ПЛАКАТ САТИРА ФЕСТА
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 4. ОКТОБАР 2012, 19.00
ДРАГАН ТОМИЋ: „ПЕСНИКОВА ТОРБА“ (роман)
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Миладин Шеварлић, Душан Цицвара, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке казује Милан Михајловић Цаци, драмски уметник.
_____________________________________________________________________________________
САТИРА ФЕСТ 12. ОКТОБРА
ДОЂИТЕ ДА НАМ СЕ СМЕЈЕТЕ
Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012. биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама - „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.
Манифестација ће почети у 18 часова полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.
На централној вечери Сатира феста учествује тридесет двоје сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Раша Папеш (Крагујевац), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Милан Тодоров (Петроварадин), Бојан Богдановић (Зеница), Божо Марић (Бањалука), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Милорад Ранков (Вршац), Вељко Рајковић (Подгорица), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Александар Новаковић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).
Публици у великој сали Градске општине Стари град (Македонска 42), представиће се и глумац Павле Паја Минчић, стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, као и аутори који пишу шаљиве вести за познати портал „Њуз нет“. Водитељ програма биће Драгутин Минић Карло. Аутор плаката манифестације је карикатуриста Тошо Борковић.
Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Признања за укупан допринос српској сатири биће уручена Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда. Награду за најбољу причу пристиглу на овогодишњи конкурс, по одлуци жирија, добио је Дејан Тофчевић из Подгорице, а ауторка најбоље песме је Весна Денчић из Београда. Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам овогодишњег Сатира феста биће додељена на крају вечери.
На отварању Сатира феста говориће председник Савета смотре Миодраг Јакшић и председник Београдског афористичарског круга Александар Баљак. Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац, а спонзор су спортске кладионице „Mozzart”.
Улаз на смотру сатиричара из пет земаља региона је слободан, а учесници позивају публику да им се придружи, поруком: „Дођите да нам се смејете“.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_____________________________________________________________________________________
АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ЗА ВРЕМЕ САЈМА КЊИГА У ФРАНКФУРТУ
5. октобар, 19.00
Промоција романа „Закон срца“ Славице Мастикосе, књижевнице из Београда
Адреса: Библиотека КУД-а „ОРО“, Heddernheimer Landstr. 151, Frankfurt/M.
6. октобар, 19.00
Промоција књиге песама „На небу траг“ Љубише Тише Станковића, песника и музичара из Кронберга У наставку програма следи изложба слика и богат музички програм.
Адреса: Bürgerhaus Gutleut Rottweiler Str. 32, 60327 Frankfurt am Main.
10. октобар, 16.00
Свечано отварање штанда УП „Седмица“ на Франкфуртском сајму књига
11. октобар, 19.00
Вече Милице Јефтимијевић-Лилић, књижевнице из Београда
Адреса: Cafe Liebfrauenberg, Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt/M.
12. октобар, 19.00
Промоција романа „Драги мој Алекса“ Николе Шуице, прозног писца и песника из Париза
20.00
„Т`га за југ“ – вече у част поетесе Костадинке Коце Ђорђевске из Mönchengladbach-a
Специјални гости: Нада Циркоска, координатор Македонске Матице исељеника из Струге, Александар Самарџиев, директор РТВ Кисс – Тетово, Јован Булевски, новинар, и Жељко Илијевски, камерман.
Адреса: TS Gaststätte Novica Mitrović, Eichenstr. 9, 65933Frankfurt– Griesheim.
13. октобар, 19.00
ТРАДИЦИОНАЛНИ ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
Гости из домовине: Милице Јефтимијевић-Лилић, књижевнице из Београда,
потпредседник Удружења књижевника Србије, Оливера Оља Будимир, књижевница из Приштине, Славица Мастикоса, књижевница из Београда.
Гости из Македоније: Нада Циркоска, координатор Македонске матице исељеника из Струге, Александар Самарџиев, директор РТВ Kiss – Тетово, Јован Булевски, новинар и Жељко Илијевски, камерман; песници и писци из европске дијаспоре.
Адреса: Дворана КУД-а „ОРО“, Heddernheimer Landstraße 151
60489 Frankfurt amMain.
14. октобар, 10.00
Литерарни доручак
Адреса: TS Gaststätte Новица Митровић, Eichenstr. 9, 65933Frankfurt– Griesheim
За УП "Седмица"
Љубиша Симић, председник
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 4. ОКТОБАР 2012, 19.00
ДРАГАН ТОМИЋ: „ПЕСНИКОВА ТОРБА“ (роман)
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Миладин Шеварлић, Душан Цицвара, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке казује Милан Михајловић Цаци, драмски уметник.
_____________________________________________________________________________________
САТИРА ФЕСТ 12. ОКТОБРА
ДОЂИТЕ ДА НАМ СЕ СМЕЈЕТЕ
Десети, јубиларни међународни фестивал хумора и сатире Сатира фест 2012. биће одржан у организацији Београдског афористичарског круга у петак, 12. октобра у Београду. Овогодишњи Сатира фест одржава се под слоганом „220 година српског афоризма“, и посвећен је годишњици од објављивања прве српске књиге афоризама - „Малог буквара за велику децу“, аутора Михаила Максимовића, која је штампана у Бечу 1792. године. О значају овог дела за српску књижевност биће прочитан рад теоретичара сатире Витомира Теофиловића.
Манифестација ће почети у 18 часова полагањем венца делегације БАК-а на спомен-бисту највећем српском сатиричару Радоју Домановићу на Калемегдану.
На централној вечери Сатира феста учествује тридесет двоје сатиричара из Србије, Црне Горе, БиХ и Хрватске: Зоран Ранкић (Београд), Саво Мартиновић (Београд), Ранко Гузина (Београд), Исмет Салихбеговић (Сарајево), Раша Папеш (Крагујевац), Борислав Митровић (Нова Топола, БиХ), Душан Пуача (Београд), Милан Тодоров (Петроварадин), Бојан Богдановић (Зеница), Божо Марић (Бањалука), Митар Ђерић (Београд), Миливоје Радовановић (Свилајнац), Александар Баљак (Београд), Веселин Мишнић Лари (Београд), Радмило Мићковић (Рача), Милорад Ранков (Вршац), Вељко Рајковић (Подгорица), Златко Томић (Сплит), Зоран Т. Поповић (Панчево), Јово Николић (Корај, БиХ), Милан Р. Симић (Велика Плана), Славомир Васић (Алексинац), Слободан Симић (Београд), Екрем Мацић (Коњиц), Владимир Мићковић (Подгорица), Дејан Тофчевић (Подгорица), Бојан Љубеновић (Београд), Александар Новаковић (Београд), Миодраг Стошић (Владичин Хан), Владимир Драмићанин (Београд), Бојан Рајевић (Цетиње) и Чарна Поповић (Панчево).
Публици у великој сали Градске општине Стари град (Македонска 42), представиће се и глумац Павле Паја Минчић, стендап комичари Срђан Динчић и Јелена Радановић, као и аутори који пишу шаљиве вести за познати портал „Њуз нет“. Водитељ програма биће Драгутин Минић Карло. Аутор плаката манифестације је карикатуриста Тошо Борковић.
Уметнички савет Сатира феста учеснике је одабрао на конкурсу на којем је учествовало више од стотину аутора из целог региона.
Признања за укупан допринос српској сатири биће уручена Раду Јовановићу из Ужица и Растку Закићу из Београда. Награду за најбољу причу пристиглу на овогодишњи конкурс, по одлуци жирија, добио је Дејан Тофчевић из Подгорице, а ауторка најбоље песме је Весна Денчић из Београда. Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам овогодишњег Сатира феста биће додељена на крају вечери.
На отварању Сатира феста говориће председник Савета смотре Миодраг Јакшић и председник Београдског афористичарског круга Александар Баљак. Покровитељи манифестације су Министарство културе и информисања Републике Србије, Градска општина Стари град и Град Крагујевац, а спонзор су спортске кладионице „Mozzart”.
Улаз на смотру сатиричара из пет земаља региона је слободан, а учесници позивају публику да им се придружи, поруком: „Дођите да нам се смејете“.
БЕОГРАДСКИ АФОРИСТИЧАРСКИ КРУГ
_____________________________________________________________________________________
АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ЗА ВРЕМЕ САЈМА КЊИГА У ФРАНКФУРТУ
5. октобар, 19.00
Промоција романа „Закон срца“ Славице Мастикосе, књижевнице из Београда
Адреса: Библиотека КУД-а „ОРО“, Heddernheimer Landstr. 151, Frankfurt/M.
6. октобар, 19.00
Промоција књиге песама „На небу траг“ Љубише Тише Станковића, песника и музичара из Кронберга У наставку програма следи изложба слика и богат музички програм.
Адреса: Bürgerhaus Gutleut Rottweiler Str. 32, 60327 Frankfurt am Main.
10. октобар, 16.00
Свечано отварање штанда УП „Седмица“ на Франкфуртском сајму књига
11. октобар, 19.00
Вече Милице Јефтимијевић-Лилић, књижевнице из Београда
Адреса: Cafe Liebfrauenberg, Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt/M.
12. октобар, 19.00
Промоција романа „Драги мој Алекса“ Николе Шуице, прозног писца и песника из Париза
20.00
„Т`га за југ“ – вече у част поетесе Костадинке Коце Ђорђевске из Mönchengladbach-a
Специјални гости: Нада Циркоска, координатор Македонске Матице исељеника из Струге, Александар Самарџиев, директор РТВ Кисс – Тетово, Јован Булевски, новинар, и Жељко Илијевски, камерман.
Адреса: TS Gaststätte Novica Mitrović, Eichenstr. 9, 65933Frankfurt– Griesheim.
13. октобар, 19.00
ТРАДИЦИОНАЛНИ ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
Гости из домовине: Милице Јефтимијевић-Лилић, књижевнице из Београда,
потпредседник Удружења књижевника Србије, Оливера Оља Будимир, књижевница из Приштине, Славица Мастикоса, књижевница из Београда.
Гости из Македоније: Нада Циркоска, координатор Македонске матице исељеника из Струге, Александар Самарџиев, директор РТВ Kiss – Тетово, Јован Булевски, новинар и Жељко Илијевски, камерман; песници и писци из европске дијаспоре.
Адреса: Дворана КУД-а „ОРО“, Heddernheimer Landstraße 151
60489 Frankfurt amMain.
14. октобар, 10.00
Литерарни доручак
Адреса: TS Gaststätte Новица Митровић, Eichenstr. 9, 65933Frankfurt– Griesheim
За УП "Седмица"
Љубиша Симић, председник
2.10.2012.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: др Жарко Гавриловић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
Текстове чита: Јасмина Стоиљковић, глумица
СРЕДА, 3. ОКТОБАР 2012,
12.00
НИКОЛА ДЕВУРА: „ЦАР ДУШАН“ (1-2), роман
О књизи говоре: академик Драган Недељковић, Добрица Ерић, Милутин Поповић Захар, Миљурко Вукадиновић и аутор.
19.00
НЕВЕНА ЏАЈА (АУСТРИЈА, БЕЧ): "СТРАНАЦ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ" (роман)
Учествују: Невена Џаја, Милица Јефтимијевић Лилић, Драгана Лилић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 ДОЛАРА.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ: 350 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 ЕВРА;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара.
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: др Жарко Гавриловић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
Текстове чита: Јасмина Стоиљковић, глумица
СРЕДА, 3. ОКТОБАР 2012,
12.00
НИКОЛА ДЕВУРА: „ЦАР ДУШАН“ (1-2), роман
О књизи говоре: академик Драган Недељковић, Добрица Ерић, Милутин Поповић Захар, Миљурко Вукадиновић и аутор.
19.00
НЕВЕНА ЏАЈА (АУСТРИЈА, БЕЧ): "СТРАНАЦ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ" (роман)
Учествују: Невена Џаја, Милица Јефтимијевић Лилић, Драгана Лилић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
_____________________________________________________
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
МИЛУТИН СРБЉАК, члан УКС из Америке – 50 ДОЛАРА.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ: 350 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 ЕВРА;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара.
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра;
1.10.2012.
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују:
др Жарко Гавриловић
Љиљана Булатовић
Момир Лазић
Текстове чита:
Јасмина Стоиљковић, глумица.
_____________________________________________________________________________________
НОВА УПРАВА СКЗ
Конституисан Управни одбор. Прослава 120. годишњице СКЗ. Химна и филм СКЗ
На седници Управног одбора Српске књижевне задруге, састављеном од старих и нових чланова, које је изабрала Скупштина наше најстарије и најугледније издавачке установе, изабрани су нови часници и Задругини форуми.
За председника СКЗ поново је изабран књижевник Слободан Ракитић, за потпредседника академик Часлав Оцић, а за секретара проф. др Мило Ломпар.
Изабрани су и Књижевни одсек, којим, према Правилима СКЗ, председава секретар Задруге, и Економски одсек, којим председава потпредседник СКЗ.
Изабране су, такође, традиционалне комисије: Комисија за Коло од седам чланова, Комисија за Правила СКЗ, и Комисија за чланство СКЗ од по три члана.
Управни одбор усвојио је извештаје о пословању, о издавачком програму и програму обележавања 120. годишњице СКЗ, чији главни догађај представља Свечана академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду 26. новембра ове године. Том приликом биће први пут изведена Свечана песма СКЗ, коју је компоновао Светислав Божић, и приказан кратак филм о Српској књижевој задрузи и њеној традицији.
_____________________________________________________________________________________
Матица српска
Вас срдачно позива на предавање
Проф. др Александар Петровић
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И 1912. ГОДИНА
Среда, 3. октобар 2012. године, 11 часова
Свечана сала Матице српске
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују:
др Жарко Гавриловић
Љиљана Булатовић
Момир Лазић
Текстове чита:
Јасмина Стоиљковић, глумица.
_____________________________________________________________________________________
НОВА УПРАВА СКЗ
Конституисан Управни одбор. Прослава 120. годишњице СКЗ. Химна и филм СКЗ
На седници Управног одбора Српске књижевне задруге, састављеном од старих и нових чланова, које је изабрала Скупштина наше најстарије и најугледније издавачке установе, изабрани су нови часници и Задругини форуми.
За председника СКЗ поново је изабран књижевник Слободан Ракитић, за потпредседника академик Часлав Оцић, а за секретара проф. др Мило Ломпар.
Изабрани су и Књижевни одсек, којим, према Правилима СКЗ, председава секретар Задруге, и Економски одсек, којим председава потпредседник СКЗ.
Изабране су, такође, традиционалне комисије: Комисија за Коло од седам чланова, Комисија за Правила СКЗ, и Комисија за чланство СКЗ од по три члана.
Управни одбор усвојио је извештаје о пословању, о издавачком програму и програму обележавања 120. годишњице СКЗ, чији главни догађај представља Свечана академија на Великој сцени Народног позоришта у Београду 26. новембра ове године. Том приликом биће први пут изведена Свечана песма СКЗ, коју је компоновао Светислав Божић, и приказан кратак филм о Српској књижевој задрузи и њеној традицији.
_____________________________________________________________________________________
Матица српска
Вас срдачно позива на предавање
Проф. др Александар Петровић
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И 1912. ГОДИНА
Среда, 3. октобар 2012. године, 11 часова
Свечана сала Матице српске
28.9.2012.
НЕДЕЉНИ ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 1. ОКТОБРА 2012.
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: др Жарко Гавриловић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
Текстове чита: Јасмина Стоиљковић, глумица
СРЕДА, 3. ОКТОБАР 2012,
12.00
НИКОЛА ДЕВУРА: „ЦАР ДУШАН“ (1-2), роман
О књизи говоре: академик Драган Недељковић, Добрица Ерић, Милутин Поповић Захар, Миљурко Вукадиновић и аутор.
19.00
НЕВЕНА ЏАЈА (БЕЧ): "СТРАНАЦ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ" (роман)
Учествују: Невена Џаја, Милица Јефтимијевић Лилић, Драгана Лилић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 4. ОКТОБАР 2012, 19.00
ДРАГАН ТОМИЋ: „ПЕСНИКОВА ТОРБА“ (роман)
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Миладин Шеварлић, Душан Цицвара, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке казује Драгица Трифуновић, драмски уметник.
ПЕТАК, 5. ОКТОБАР 2012, 12.00
Представљање „КЊИГЕ РАДОСТИ“, двојезичне, српско-руске Антологије српског песништва – деци и о деци др Андреја Базилевског из Москве (1.220 страна, 236 аутора, 65 преводилаца). Ауторима и преводиоцима припашће по један бесплатан примерак (поклон "Источника" из Торонта и "Вахазара" из Москве).
_____________________________________________________________________________________
Народна библиотека „Јован Поповић" из Кикинде и Банатски културни центар из Новог Милошева
29. 9. 2012. године у Кикинди организују манифестацију
„100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНЕ – КИКИНДА“
Истог дана ће се у 115 држава света одржати 800 акција под називом „100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНЕ“ коју је покренуо амерички песник Мајкл Ротенберг.
Песници су се пријавили за учешће у акцији у Кикинди слањем својих песама које су објављене на интернет адреси хттп://100хиљадапесниказапроменекикинда.блогспот.цом/
Песме је послало око 160 аутора из Србије и иностранства.
Читање поезије, у дворишту библиотеке „Јован Поповић" у Кикинди, биће емитовано уживо путем wеб камере на адреси http://www.livestream.com/tx_channel
Програм:
НА ТРГУ У КИКИНДИ У 16 ЧАСОВА
Акција дељења и лепљења песама на огласним местима. Учествују аутори Књижевне омладине Србије из Београда, Креативне радионице „ЦК 13“ из Новог Сада и Банатскг културног центра. Акцији се могу прикључити сви заинтересовани песници и љубитељи поезије.
У ДВОРИШТУ БИБЛИОТЕКЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“ У КИКИНДИ, У 18 ЧАСОВА
Читање поезије
- Радмила Перовић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић", поздравља скуп
- Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра, поздравља скуп
- Гордана Раушки, глумица и песникиња, поздравља скуп
- Марија Остојић, глумица и водитељ програма
- песници говоре стихове
У случају лошег времена, програм ће се одржати у холу библиотеке.
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ОД 1. ОКТОБРА 2012.
УТОРАК, 2. ОКТОБАР 2012, 19.00
НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“
Учествују: др Жарко Гавриловић, Љиљана Булатовић и Момир Лазић.
Текстове чита: Јасмина Стоиљковић, глумица
СРЕДА, 3. ОКТОБАР 2012,
12.00
НИКОЛА ДЕВУРА: „ЦАР ДУШАН“ (1-2), роман
О књизи говоре: академик Драган Недељковић, Добрица Ерић, Милутин Поповић Захар, Миљурко Вукадиновић и аутор.
19.00
НЕВЕНА ЏАЈА (БЕЧ): "СТРАНАЦ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ" (роман)
Учествују: Невена Џаја, Милица Јефтимијевић Лилић, Драгана Лилић.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
ЧЕТВРТАК, 4. ОКТОБАР 2012, 19.00
ДРАГАН ТОМИЋ: „ПЕСНИКОВА ТОРБА“ (роман)
Учествују: Милосав Буца Мирковић, Миладин Шеварлић, Душан Цицвара, Миљурко Вукадиновић и аутор.
Одломке казује Драгица Трифуновић, драмски уметник.
ПЕТАК, 5. ОКТОБАР 2012, 12.00
Представљање „КЊИГЕ РАДОСТИ“, двојезичне, српско-руске Антологије српског песништва – деци и о деци др Андреја Базилевског из Москве (1.220 страна, 236 аутора, 65 преводилаца). Ауторима и преводиоцима припашће по један бесплатан примерак (поклон "Источника" из Торонта и "Вахазара" из Москве).
_____________________________________________________________________________________
Народна библиотека „Јован Поповић" из Кикинде и Банатски културни центар из Новог Милошева
29. 9. 2012. године у Кикинди организују манифестацију
„100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНЕ – КИКИНДА“
Истог дана ће се у 115 држава света одржати 800 акција под називом „100 ХИЉАДА ПЕСНИКА ЗА ПРОМЕНЕ“ коју је покренуо амерички песник Мајкл Ротенберг.
Песници су се пријавили за учешће у акцији у Кикинди слањем својих песама које су објављене на интернет адреси хттп://100хиљадапесниказапроменекикинда.блогспот.цом/
Песме је послало око 160 аутора из Србије и иностранства.
Читање поезије, у дворишту библиотеке „Јован Поповић" у Кикинди, биће емитовано уживо путем wеб камере на адреси http://www.livestream.com/tx_channel
Програм:
НА ТРГУ У КИКИНДИ У 16 ЧАСОВА
Акција дељења и лепљења песама на огласним местима. Учествују аутори Књижевне омладине Србије из Београда, Креативне радионице „ЦК 13“ из Новог Сада и Банатскг културног центра. Акцији се могу прикључити сви заинтересовани песници и љубитељи поезије.
У ДВОРИШТУ БИБЛИОТЕКЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“ У КИКИНДИ, У 18 ЧАСОВА
Читање поезије
- Радмила Перовић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић", поздравља скуп
- Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра, поздравља скуп
- Гордана Раушки, глумица и песникиња, поздравља скуп
- Марија Остојић, глумица и водитељ програма
- песници говоре стихове
У случају лошег времена, програм ће се одржати у холу библиотеке.
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/
27.9.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 27. СЕПТЕМБАР 2012, 18.00
ДУШКА КОСОВИЋ
„ПРСТЕНАСТА ВРТОГЛАВИЦА“
ПОЕЗИЈА
Учествују:
Милорад Ивић
Милица Јефтимијевић Лилић
Душка Косовић
Стихове казује: Драгана Лилић
____________________________________________________________________________________
СКЗ
КЕКАНОВИЋ У ПЛАВОМ КОЛУ
Загребачки писац Драго Кекановић (1947), познат књижевним сладокусцима бивше Југославије, заступљен је новим романом Вепрово срце у 104. Колу Српске књижевне задруге, које је објављено о 120. годишњици ове културне и издавачке установе.
Од 1965. године Кекановић је објавио десетак књига - поезије, прича и романа, бавио се драмом и драматургијом.
За роман Вепрово срце ових дана добио је књижевну награду "Светозар Ћоровић" на Ћоровићевим сусретима прозаиста у Билећи - Херцеговина.
У четвртак, 27. септембра, Српска књижевна задруга представља новинарима своје издање, а у наставку свечаности биће уручена Ћоровићева награда писцу Кекановићу.
_____________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
ЈЕКАТЕРИНА ПОЉАНСКА, Русија
Јекатерина Пољанска (Екатерина Полянская) рођена је 2. јануара 1967. године у Лењинграду. Аутор је песничких књига „Прапорци“ (1998), „Живота нит неизбељена“ (2001), „Геометрија слободе“ (2004), „Противљење“ (2007), „Војник у пољу самотан“ (2012).
Преводи поезију са пољског и српског језика.
Лауреат конкурса „Пушкинова лира“ (2001), награде „Ана Ахматова“ (2005), конкурса „Залутали трамвај Николаја Гумиљова“ (2005), Љермонтовљеве награде (2009).
Пољанска је лекар највише категорије, хирург-трауматолог са дугогодишњим радним искуством у Руском научноистраживачком институту трауматологије и ортопедије „Роман Вреден“ у Петрограду.
* * *
Не тугуј, душо. Сред руских славних поља,
Ритова финских, пустара уклетог града –
Ничег се не бој. Сама си – Божја воља.
Не чекај да те стигне ни милост ни награда.
Ко мора да нас воли. И имамо ли кога
У све хладнијем свету да зовемо са нама?
Не тугуј, душо. Не скрећи са пута свога,
Нека ледена пустош уздрхти од твог плама.
Грејући простор собом, рубове неба далеке,
Бирајући слободу насупрот скученом свету,
Дижући се високо над равни последње реке,
Буди љубав што сија у бескрајноме лету.
* * *
Тополе секу. Од паперја се бране
Што у јуну лебди као да је зима,
Авлијама вијуга, шири се на све стране
И лови сунчеве зраке међу облацима.
Тополе секу. Чини се просто и јасно –
Страдале су толико од снега, ветра и кише
Да су се крте гране свиле ка тлу опасно.
Одслужиле своје. Нека их нема више.
Зашто ли онда уврх дворишта небо уско
Тугује за крошњом, опустело – због чега?
Тако је увек када дуго памћење људско
Наживо секу ништа не садећи место њега.
* * *
Од љубави, од туге, од бола
Не узех ни цело ни пола.
Ни добра твојег ни зла
Ја нисам узела.
Место да кунем и ридам,
Крст мали у руци стежем
И своје ране видам;
Бол ме са небом веже.
* * *
Нестаје човек. А време, зеницу скупљајући
До црне тачке, дуго нишани му у леђа.
Анђеле драги, стани, немој ме горе вући –
Остаћу још на земљи, колико год ме вређа.
Нека је у животу мрачно као у рогу,
Нека су уоколо све блеђа сабласна лица,
Сачекај ипак, овде још мало остати могу
Не желим данас да будем твоја сапутница.
Пролеће опет стиже, долазе лепши дани;
Наглим удахом једним размаћи ћу тмину,
И омамљена светлом, шапнућу: „Стани... Стани...
Погледај ме у лице, не циљај на брзину.“
* * *
У овој се соби чују возови што тутње ноћу
Дубоко негде под земљом, у тунелу мрачном....
Новембар преживети! Продужити самоћу
До смрти коју Господ увек пошаље тачно.
Новембар преживети – датуме важне врло,
И то мрко лишће с печатом на полеђини,
Тај мукли смех и поглед што болно гребе грло,
Црни одсјај стакала што вече мртвачким чини.
Новембар преживети. Назрети, у збегу
Птице јануарске на подлози од леда,
Љубичасте сенке на мартовском сивом снегу,
Попуштање омче и живот који се не да.
Новембар преживети... Ноћ леди и птичје перо,
Увлачи се под ребра, а срце замрло скроз.
Абажур подрхтава, узнемири се метро
Када звецнувши реско сабласни прође воз.
Превела Мирјана Булатовић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 27. СЕПТЕМБАР 2012, 18.00
ДУШКА КОСОВИЋ
„ПРСТЕНАСТА ВРТОГЛАВИЦА“
ПОЕЗИЈА
Учествују:
Милорад Ивић
Милица Јефтимијевић Лилић
Душка Косовић
Стихове казује: Драгана Лилић
____________________________________________________________________________________
СКЗ
КЕКАНОВИЋ У ПЛАВОМ КОЛУ
Загребачки писац Драго Кекановић (1947), познат књижевним сладокусцима бивше Југославије, заступљен је новим романом Вепрово срце у 104. Колу Српске књижевне задруге, које је објављено о 120. годишњици ове културне и издавачке установе.
Од 1965. године Кекановић је објавио десетак књига - поезије, прича и романа, бавио се драмом и драматургијом.
За роман Вепрово срце ових дана добио је књижевну награду "Светозар Ћоровић" на Ћоровићевим сусретима прозаиста у Билећи - Херцеговина.
У четвртак, 27. септембра, Српска књижевна задруга представља новинарима своје издање, а у наставку свечаности биће уручена Ћоровићева награда писцу Кекановићу.
_____________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
ЈЕКАТЕРИНА ПОЉАНСКА, Русија
Јекатерина Пољанска (Екатерина Полянская) рођена је 2. јануара 1967. године у Лењинграду. Аутор је песничких књига „Прапорци“ (1998), „Живота нит неизбељена“ (2001), „Геометрија слободе“ (2004), „Противљење“ (2007), „Војник у пољу самотан“ (2012).
Преводи поезију са пољског и српског језика.
Лауреат конкурса „Пушкинова лира“ (2001), награде „Ана Ахматова“ (2005), конкурса „Залутали трамвај Николаја Гумиљова“ (2005), Љермонтовљеве награде (2009).
Пољанска је лекар највише категорије, хирург-трауматолог са дугогодишњим радним искуством у Руском научноистраживачком институту трауматологије и ортопедије „Роман Вреден“ у Петрограду.
* * *
Не тугуј, душо. Сред руских славних поља,
Ритова финских, пустара уклетог града –
Ничег се не бој. Сама си – Божја воља.
Не чекај да те стигне ни милост ни награда.
Ко мора да нас воли. И имамо ли кога
У све хладнијем свету да зовемо са нама?
Не тугуј, душо. Не скрећи са пута свога,
Нека ледена пустош уздрхти од твог плама.
Грејући простор собом, рубове неба далеке,
Бирајући слободу насупрот скученом свету,
Дижући се високо над равни последње реке,
Буди љубав што сија у бескрајноме лету.
* * *
Тополе секу. Од паперја се бране
Што у јуну лебди као да је зима,
Авлијама вијуга, шири се на све стране
И лови сунчеве зраке међу облацима.
Тополе секу. Чини се просто и јасно –
Страдале су толико од снега, ветра и кише
Да су се крте гране свиле ка тлу опасно.
Одслужиле своје. Нека их нема више.
Зашто ли онда уврх дворишта небо уско
Тугује за крошњом, опустело – због чега?
Тако је увек када дуго памћење људско
Наживо секу ништа не садећи место њега.
* * *
Од љубави, од туге, од бола
Не узех ни цело ни пола.
Ни добра твојег ни зла
Ја нисам узела.
Место да кунем и ридам,
Крст мали у руци стежем
И своје ране видам;
Бол ме са небом веже.
* * *
Нестаје човек. А време, зеницу скупљајући
До црне тачке, дуго нишани му у леђа.
Анђеле драги, стани, немој ме горе вући –
Остаћу још на земљи, колико год ме вређа.
Нека је у животу мрачно као у рогу,
Нека су уоколо све блеђа сабласна лица,
Сачекај ипак, овде још мало остати могу
Не желим данас да будем твоја сапутница.
Пролеће опет стиже, долазе лепши дани;
Наглим удахом једним размаћи ћу тмину,
И омамљена светлом, шапнућу: „Стани... Стани...
Погледај ме у лице, не циљај на брзину.“
* * *
У овој се соби чују возови што тутње ноћу
Дубоко негде под земљом, у тунелу мрачном....
Новембар преживети! Продужити самоћу
До смрти коју Господ увек пошаље тачно.
Новембар преживети – датуме важне врло,
И то мрко лишће с печатом на полеђини,
Тај мукли смех и поглед што болно гребе грло,
Црни одсјај стакала што вече мртвачким чини.
Новембар преживети. Назрети, у збегу
Птице јануарске на подлози од леда,
Љубичасте сенке на мартовском сивом снегу,
Попуштање омче и живот који се не да.
Новембар преживети... Ноћ леди и птичје перо,
Увлачи се под ребра, а срце замрло скроз.
Абажур подрхтава, узнемири се метро
Када звецнувши реско сабласни прође воз.
Превела Мирјана Булатовић
24.9.2012.
From: Boško Govednik [mailto:zalozba.scriptio@gmail.com]
Sent: 24. rujan 2012 11:42
To: d_pisaca@bih.net.ba; dhkhb@tel.net.ba; sreten@cg.yu; hrvatsko.drustv.pisaca@zg.t-com.hr; tajnik@dhk.hr; kosovapen@gmail.com; contact@dpism.org.mk; macedpen@unet.com.mk; dsp@drustvo-dsp.si; uksrbije@yahoo.com; s.k.d@sezampro.rs; j47zivlak@sbb.co.yu
Subject: ODPRT NATEČAJ Založbe Scriptio
Pozdravljeni,
Prosimo, da potrdite sprejem tega sporočila.
Lep dan še naprej.
B. Govednik
Založba Scriptio
Ljubljana
Sent: 24. rujan 2012 11:42
To: d_pisaca@bih.net.ba; dhkhb@tel.net.ba; sreten@cg.yu; hrvatsko.drustv.pisaca@zg.t-com.hr; tajnik@dhk.hr; kosovapen@gmail.com; contact@dpism.org.mk; macedpen@unet.com.mk; dsp@drustvo-dsp.si; uksrbije@yahoo.com; s.k.d@sezampro.rs; j47zivlak@sbb.co.yu
Subject: ODPRT NATEČAJ Založbe Scriptio
Pozdravljeni,
Prosimo, da potrdite sprejem tega sporočila.
Lep dan še naprej.
B. Govednik
Založba Scriptio
Ljubljana
|
|
24.9.2012.
Поштовани,
Обавештавамо вас да је Милорад Бранковић из Лапова, члан вашег Удружења и председник нашег Књижевног клуба, преминуо 24. августа, у 85. години, после тешке болести.
Наш Клуб од 20. септембра носи његово име, а 28. септембра ћемо одржати вече сећања.
Срдачан поздрав,
Општинска библиотека "Слово"
Лапово
Данијела Вулићевић
директор
______________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
П Р О Г Р А М
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ПОНЕДЕЉАК, 24. СЕПТЕМБАР, 19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ у Удружењу књижевника Србије.
Учествују: Благоје Савић, Голуб Јашовић, Милоје Дончић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић, Миомир Мики Јовановић и Живојин Ракочевић.
Водитељ програма: Милица Јефтимијевић Лилић.
УТОРАК, 25. СЕПТЕМБАР, 19.00
СРПСКИ ПИСЦИ У РАСЕЈАЊУ (Установа културе Вук Караџић).
Учествују: Ранко Радовић (Канада), Теодора Тода Матић Медић (Аустралија), Даница Додић (Француска), Ђорђе Арсенијевић (Француска), Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска), Душица Станисављевић (Француска), Никола Шуица (Француска), Љиљана Вукић (Немачка), Владан Ракић (Немачка), Љиљана Црнић (Хрватска), Елеонора Лутхандер (Шведска), Вјера Милачић Дрекаловић (Грчка), Весна Баиин (Индија), Катарина Костић (Канада).
Уводна реч: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
____________________________________________________________
МИЛОШУ ЈАНКОВИЋУ ПОВЕЉА "КАРАЂОРЂЕ" 2012.
Повеља "Карађорђе" додељује се за животно дело посвећено српској духовности, почев од 2004. године (двестагодишњице Првог српског устанка), у Младеновцу.
Добитници Повеље КАРАЂОРЂЕ:
______________________________________________________________________________________________
Драги пријатељи,
Удружење књижевника Србије, Старо Место и Трећи Трг позивају вас на књижевни програм
ЧЕШКАОНИЦА 06
уторак, 25. 9. 2012, 20.00
Кафић Старо Место
Риге од Фере 15, Дорћол
Београд
Програм
Представљање руске песникиње Јекатерине Пољанске, овогодишње учеснице Београдских међународних сусрета писаца
Учествују:
Јекатерина Пољанска
Андреј Базилевски
Мирјана Булатовић
Дејан Матић
Јекатерина Пољанска рођена је 1967. године у Лењинграду. Аутор је пет књига поезије. Лауреат конкурса Пушкинова лира (2001), награде Ана Ахматова (2005), конкурса Залутали трамвај Николаја Гумиљова (2005), Љермонтовљеве награде (2009). Преводи поезију са пољског и српског језика. Последњих година редовно представља Русију на међународном фестивалу поезије Варшавска јесен.
Њена поезија је преведена на бугарски, чешки, енглески, јапански, пољски и српски језик. Јекатерина Пољанска је лекар највише категорије, хирург-трауматолог са дугогодишњим радним искуством на Руском научноистраживачком институту за трауматологију и ортопедију Роман Вреден (Петроград).
***
Под Одессой
В местечке со странным названием
Каролина Богаз
Сизый тростник,
Весь в завитушках улиток,
Сухо шуршит на ветру.
Мелкие розы
И многоэтажный чеснок
Обступили крыльцо
Низенькой мазанки
Окнами прямо на море.
Мальчик хозяйский
Сыплет в ладонь мне песок
Из своей узкой,
Солнечно-смуглой ладошки
И говорит: «Всё - тебе.
Погляди, сколько много - тебе».
Струйка песчинок
Течет и течет между пальцев.
Мне восемь лет,
И поэтому - вовсе не страшно.
***
Близу Одесе,
У месташцу чудног имена
Каролина Богаз,
Сива шаша,
Сва у локнама пужева,
Суво на ветру шуми,
Сићушне руже
И вишеспратни лукац
Обгрлили су доксат
Блатаре ниске
С прозорима на море.
Газдин синчић
Сипа у длан ми песак
Из свог уског,
Од сунца црнпурастог, дланчића,
И каже: „Све ово - теби.
Гле, колико много - и све теби.“
Струјкава зрнца,
Измеђ прстију, теку ли теку.
Осам година ми је
И зато - уопште ме не плаши.
Превео Владимир Јагличић
http://www.youtube.com/watch?v=s4p9XBwmu4w
Андреј Базилевски рођен је 1957. године у Калуги, Русија. Аутор је четири књиге поезије, састављач тротомне Антологије српског песништва XX века (излазила је 2004-2008. у преводу на руски и 2008-2010. на изворном језику), двојезичне антологије Српски песници XX века (2011) и антологије Књига радости: српско песништво деци и о деци (2012). Преводи поезију са пољског и српског језика. Уредник је едиције Словенска библиотека и Српско-руска поетска библиотека московске издавачке куће Вахазар, алманахаСрпско-руски круг. Доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност Максим Горки Руске академије наука.
Обавештавамо вас да је Милорад Бранковић из Лапова, члан вашег Удружења и председник нашег Књижевног клуба, преминуо 24. августа, у 85. години, после тешке болести.
Наш Клуб од 20. септембра носи његово име, а 28. септембра ћемо одржати вече сећања.
Срдачан поздрав,
Општинска библиотека "Слово"
Лапово
Данијела Вулићевић
директор
______________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
П Р О Г Р А М
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
ПОНЕДЕЉАК, 24. СЕПТЕМБАР, 19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ у Удружењу књижевника Србије.
Учествују: Благоје Савић, Голуб Јашовић, Милоје Дончић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић, Миомир Мики Јовановић и Живојин Ракочевић.
Водитељ програма: Милица Јефтимијевић Лилић.
УТОРАК, 25. СЕПТЕМБАР, 19.00
СРПСКИ ПИСЦИ У РАСЕЈАЊУ (Установа културе Вук Караџић).
Учествују: Ранко Радовић (Канада), Теодора Тода Матић Медић (Аустралија), Даница Додић (Француска), Ђорђе Арсенијевић (Француска), Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска), Душица Станисављевић (Француска), Никола Шуица (Француска), Љиљана Вукић (Немачка), Владан Ракић (Немачка), Љиљана Црнић (Хрватска), Елеонора Лутхандер (Шведска), Вјера Милачић Дрекаловић (Грчка), Весна Баиин (Индија), Катарина Костић (Канада).
Уводна реч: Миљурко Вукадиновић.
_________________________________________________________________________________
____________________________________________________________
МИЛОШУ ЈАНКОВИЋУ ПОВЕЉА "КАРАЂОРЂЕ" 2012.
Повеља "Карађорђе" додељује се за животно дело посвећено српској духовности, почев од 2004. године (двестагодишњице Првог српског устанка), у Младеновцу.
Добитници Повеље КАРАЂОРЂЕ:
- 2004 - Радослав Војводић
- 2004 - Никола Цинцар Попоски
- 2005 - Матија Бећковић
- 2005 - Срба Игњатовић
- 2006 - Томислав Мијовић
- 2006 - Зоран Костић
- 2007 - Радомир Андрић
- 2008 - Ристо Василевски
- 2009 - Мирослав Лукић (БЕЛАТУКАДРУЗ)
- 2010 - Ђорђе Николић
- 2011 - Зоран М. Мандић
______________________________________________________________________________________________
Драги пријатељи,
Удружење књижевника Србије, Старо Место и Трећи Трг позивају вас на књижевни програм
ЧЕШКАОНИЦА 06
уторак, 25. 9. 2012, 20.00
Кафић Старо Место
Риге од Фере 15, Дорћол
Београд
Програм
Представљање руске песникиње Јекатерине Пољанске, овогодишње учеснице Београдских међународних сусрета писаца
Учествују:
Јекатерина Пољанска
Андреј Базилевски
Мирјана Булатовић
Дејан Матић
Јекатерина Пољанска рођена је 1967. године у Лењинграду. Аутор је пет књига поезије. Лауреат конкурса Пушкинова лира (2001), награде Ана Ахматова (2005), конкурса Залутали трамвај Николаја Гумиљова (2005), Љермонтовљеве награде (2009). Преводи поезију са пољског и српског језика. Последњих година редовно представља Русију на међународном фестивалу поезије Варшавска јесен.
Њена поезија је преведена на бугарски, чешки, енглески, јапански, пољски и српски језик. Јекатерина Пољанска је лекар највише категорије, хирург-трауматолог са дугогодишњим радним искуством на Руском научноистраживачком институту за трауматологију и ортопедију Роман Вреден (Петроград).
***
Под Одессой
В местечке со странным названием
Каролина Богаз
Сизый тростник,
Весь в завитушках улиток,
Сухо шуршит на ветру.
Мелкие розы
И многоэтажный чеснок
Обступили крыльцо
Низенькой мазанки
Окнами прямо на море.
Мальчик хозяйский
Сыплет в ладонь мне песок
Из своей узкой,
Солнечно-смуглой ладошки
И говорит: «Всё - тебе.
Погляди, сколько много - тебе».
Струйка песчинок
Течет и течет между пальцев.
Мне восемь лет,
И поэтому - вовсе не страшно.
***
Близу Одесе,
У месташцу чудног имена
Каролина Богаз,
Сива шаша,
Сва у локнама пужева,
Суво на ветру шуми,
Сићушне руже
И вишеспратни лукац
Обгрлили су доксат
Блатаре ниске
С прозорима на море.
Газдин синчић
Сипа у длан ми песак
Из свог уског,
Од сунца црнпурастог, дланчића,
И каже: „Све ово - теби.
Гле, колико много - и све теби.“
Струјкава зрнца,
Измеђ прстију, теку ли теку.
Осам година ми је
И зато - уопште ме не плаши.
Превео Владимир Јагличић
http://www.youtube.com/watch?v=s4p9XBwmu4w
Андреј Базилевски рођен је 1957. године у Калуги, Русија. Аутор је четири књиге поезије, састављач тротомне Антологије српског песништва XX века (излазила је 2004-2008. у преводу на руски и 2008-2010. на изворном језику), двојезичне антологије Српски песници XX века (2011) и антологије Књига радости: српско песништво деци и о деци (2012). Преводи поезију са пољског и српског језика. Уредник је едиције Словенска библиотека и Српско-руска поетска библиотека московске издавачке куће Вахазар, алманахаСрпско-руски круг. Доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност Максим Горки Руске академије наука.
|
|
18.9.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
УТОРАК, 18. СЕПТЕМБАР, 19.00
Даница Додић и Ђорђе Арсенијевић:
УКРШТЕНИ ПОГЛЕДИ
француско-српско вече поезије у Дому Војске Србије
__________________________________________________________________
Културно-просветна заједница Србије
Културно-просветна заједница Београда
Задужбина „Доситеј Обрадовић“
Удружење књижевника Србије
Канцеларија за дијаспору
Канцеларија за вере
Позивају Вас
на представљање збирке поезије
Ann-Katrin Rytterkrans-Stefanović
госта 49. Београдских Међународних сусрета писаца
МОЈЕ ЈА – MITT JAG
двојезично издање, на шведском и српском језику
Очекујемо Вас
у среду, 19. септембра 2012. године
у 14.00 часова
у Културно-просветној заједници Србије
Београд, Нушићева 4/II
_______________________________________________________________________
„СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА“
У среду, 19. септембра 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12,
ПРОМОЦИЈА двојезичног (српско-италијанског) издања књиге поезије, објављене у „Просвети“
Моника Ознато
„МОЈ СЛАТКИ ПЕПЕО“
Monica Osnato
LA MIA DOLCE CENERE
О књизи говоре:
Душка Врховац, рецезент и преводилац
Радомир Андрић, рецензент
Моника Ознато
госта 49. Београдских Међународних сусрета писаца
Књига „МОЈ СЛАТКИ ПЕПЕО“ (LA MIA DOLCE CENERE) је друга књига поезије италијанске песникиње Монике Ознато (1963, Палермо, Италија) на српском језику. Садржи педесет до сада код нас необјављених песама, које, како истиче рецезент и преводилац Душка Врховац, „свака за себе, али и као целина од три самостална циклуса, мотивски и по месту и времену настанка различита, плене оригиналношћу поетског исказа, снагом емоције и особеном модерношћу корелације са читаоцем.“
___________________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ЧЕТВРТАК, 20. 9. 2012
ИЛИЈА ЛАКУШИЋ
председник Удружења књижевника Црне Горе,
гост 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
БИТКА НА ТАСТАТУРИ
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
Илија Лакушић
Тамара Крстић
Драган Лакићевић
Срба Милин
_______________________________________________
УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА ''БРАНКО РАДИЧЕВИЋ''
ЈЕРМЕНСКОМ ПЕСНИКУ БАБКЕНУ СИМОЊАНУ
У најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, свечано је затворено 41. Бранково коло. Угледну међународну награду ''Бранко Радичевић'' свечано је лауреату из Јеревана уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић. Уз диплому, статуету Бранка Радичевића и нову Антологију српске поезије Бранковог кола у рукама, Бабкен Симоњан је, поред осталог, рекао:
''Многим српским писцима вероватно је познато да је Бранко Радичевић своју прву збирку песама објавио у јерменској штампарији Конгрегације Мхитариста у Бечу 1847. године. И не само Бранко. У поменутој штампарији објавили су своја дела познате српске личности – писци, интелектуалци, научници 19. века. Да се сетимо да су у истој јерменској штампарији објавили своја дела Вук Караџић – „Српски рјечник“ (1818), превод Старог завета (1847), Петар Петровић Његош свој чувени „Горски вијенац“ (1847), Ђуро Даничић „Рат за српски језик и правопис“. Дакле, 1847. година је постала најзначајнија за развој српске књижевности, у чему је и јерменска штампарија одиграла значајну улогу у развоју српске књижевности. Тако су почеле јерменско-српске књижевне везе које се настављају и сада. С великим поносом и радошћу могу да констатујем да је чувена јерменска издавачка кућа „Аполон“ из Јеревана 2003. године објавила прву ''Антологију српског песништва 20. века'' на јерменском језику, за коју сам, уз свој превод, написао предговор и белешке. Осим тога, почев од 1980. године, српска проза и поезија била је представљена јерменској читалачкој публици и веома добро прихваћена.''
У богатом програму Свечаног затварања 41. Бранковог кола, учествовали су песници Славомир Гвозденовић и Иван Лаловић, драмски уметници Весна Чипчић, Верица Николић и Бошко Петров, и оперска певачица Снежана Чкојић. Театар поезије Бранковог кола представио је из Антологије српске поезије Ненада Грујичића млађе савремене песнике: Мирослава Церу Михаиловића, Јована Николића, Ђорђа Нешића, Даницу Вукићевић, Звонка Карановића, Радивоја Станивука, Сашу Радојчића, Жељка Пржуља, Ота Хорвата, Дамира Малешева, Горана Лабудовића Шарла, Јелену Радовановић, Милену Марковић, Алена Бешића и Тању Ступар Трифуновић.
Ђаци карловачке гимназије традиционално су извели свој поетски програм на Свечаном затварању Бранковог кола. Од 7. до 17. септембра, приређено је четрдесет различитих програма у десет амбијената и простора у Сремским Карловцима на Стражилову и у Новом Саду. Централна тема гласила је ''Нематеријална културна баштина Срба''.
О протеклом 41. Бранковом колу, Ненад Грујичић је рекао: ''Несумњив културни престиж који има Бранково коло у Србији и шире, потврдио се и ове године у најкреативнијем светлу. Почев од бројних младих па до најостваренијих антологијских песника и уметника, њихових дарова и резултата, тема и садржаја, осветлили смо нашу духовну баштину и њене савремене токове. И ове године се показало да континуитети имају супериорну превагу над збрзаним пројектима који долазе на таласу површне моде и запенушане дневне политике. Надахнут говор и дела из саме сржи струке представљају необориву тврђаву талената за сва времена.''
Информативна служба Бранковог кола
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
УТОРАК, 18. СЕПТЕМБАР, 19.00
Даница Додић и Ђорђе Арсенијевић:
УКРШТЕНИ ПОГЛЕДИ
француско-српско вече поезије у Дому Војске Србије
__________________________________________________________________
Културно-просветна заједница Србије
Културно-просветна заједница Београда
Задужбина „Доситеј Обрадовић“
Удружење књижевника Србије
Канцеларија за дијаспору
Канцеларија за вере
Позивају Вас
на представљање збирке поезије
Ann-Katrin Rytterkrans-Stefanović
госта 49. Београдских Међународних сусрета писаца
МОЈЕ ЈА – MITT JAG
двојезично издање, на шведском и српском језику
Очекујемо Вас
у среду, 19. септембра 2012. године
у 14.00 часова
у Културно-просветној заједници Србије
Београд, Нушићева 4/II
_______________________________________________________________________
„СРЕДОМ У ПОДНЕ КОД ГЕЦЕ КОНА“
У среду, 19. септембра 2012. у 12 сати, на галерији књижаре "Геца Кон", у Кнез Михаиловој улици 12,
ПРОМОЦИЈА двојезичног (српско-италијанског) издања књиге поезије, објављене у „Просвети“
Моника Ознато
„МОЈ СЛАТКИ ПЕПЕО“
Monica Osnato
LA MIA DOLCE CENERE
О књизи говоре:
Душка Врховац, рецезент и преводилац
Радомир Андрић, рецензент
Моника Ознато
госта 49. Београдских Међународних сусрета писаца
Књига „МОЈ СЛАТКИ ПЕПЕО“ (LA MIA DOLCE CENERE) је друга књига поезије италијанске песникиње Монике Ознато (1963, Палермо, Италија) на српском језику. Садржи педесет до сада код нас необјављених песама, које, како истиче рецезент и преводилац Душка Врховац, „свака за себе, али и као целина од три самостална циклуса, мотивски и по месту и времену настанка различита, плене оригиналношћу поетског исказа, снагом емоције и особеном модерношћу корелације са читаоцем.“
___________________________________________________________________________________
КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
ЧЕТВРТАК, 20. 9. 2012
ИЛИЈА ЛАКУШИЋ
председник Удружења књижевника Црне Горе,
гост 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА
БИТКА НА ТАСТАТУРИ
(ПЕСМЕ)
УЧЕСТВУЈУ:
Илија Лакушић
Тамара Крстић
Драган Лакићевић
Срба Милин
_______________________________________________
УРУЧЕНА МЕЂУНАРОДНА НАГРАДА ''БРАНКО РАДИЧЕВИЋ''
ЈЕРМЕНСКОМ ПЕСНИКУ БАБКЕНУ СИМОЊАНУ
У најстаријој српској гимназији, у Сремским Карловцима, свечано је затворено 41. Бранково коло. Угледну међународну награду ''Бранко Радичевић'' свечано је лауреату из Јеревана уручио председник Бранковог кола Ненад Грујичић. Уз диплому, статуету Бранка Радичевића и нову Антологију српске поезије Бранковог кола у рукама, Бабкен Симоњан је, поред осталог, рекао:
''Многим српским писцима вероватно је познато да је Бранко Радичевић своју прву збирку песама објавио у јерменској штампарији Конгрегације Мхитариста у Бечу 1847. године. И не само Бранко. У поменутој штампарији објавили су своја дела познате српске личности – писци, интелектуалци, научници 19. века. Да се сетимо да су у истој јерменској штампарији објавили своја дела Вук Караџић – „Српски рјечник“ (1818), превод Старог завета (1847), Петар Петровић Његош свој чувени „Горски вијенац“ (1847), Ђуро Даничић „Рат за српски језик и правопис“. Дакле, 1847. година је постала најзначајнија за развој српске књижевности, у чему је и јерменска штампарија одиграла значајну улогу у развоју српске књижевности. Тако су почеле јерменско-српске књижевне везе које се настављају и сада. С великим поносом и радошћу могу да констатујем да је чувена јерменска издавачка кућа „Аполон“ из Јеревана 2003. године објавила прву ''Антологију српског песништва 20. века'' на јерменском језику, за коју сам, уз свој превод, написао предговор и белешке. Осим тога, почев од 1980. године, српска проза и поезија била је представљена јерменској читалачкој публици и веома добро прихваћена.''
У богатом програму Свечаног затварања 41. Бранковог кола, учествовали су песници Славомир Гвозденовић и Иван Лаловић, драмски уметници Весна Чипчић, Верица Николић и Бошко Петров, и оперска певачица Снежана Чкојић. Театар поезије Бранковог кола представио је из Антологије српске поезије Ненада Грујичића млађе савремене песнике: Мирослава Церу Михаиловића, Јована Николића, Ђорђа Нешића, Даницу Вукићевић, Звонка Карановића, Радивоја Станивука, Сашу Радојчића, Жељка Пржуља, Ота Хорвата, Дамира Малешева, Горана Лабудовића Шарла, Јелену Радовановић, Милену Марковић, Алена Бешића и Тању Ступар Трифуновић.
Ђаци карловачке гимназије традиционално су извели свој поетски програм на Свечаном затварању Бранковог кола. Од 7. до 17. септембра, приређено је четрдесет различитих програма у десет амбијената и простора у Сремским Карловцима на Стражилову и у Новом Саду. Централна тема гласила је ''Нематеријална културна баштина Срба''.
О протеклом 41. Бранковом колу, Ненад Грујичић је рекао: ''Несумњив културни престиж који има Бранково коло у Србији и шире, потврдио се и ове године у најкреативнијем светлу. Почев од бројних младих па до најостваренијих антологијских песника и уметника, њихових дарова и резултата, тема и садржаја, осветлили смо нашу духовну баштину и њене савремене токове. И ове године се показало да континуитети имају супериорну превагу над збрзаним пројектима који долазе на таласу површне моде и запенушане дневне политике. Надахнут говор и дела из саме сржи струке представљају необориву тврђаву талената за сва времена.''
Информативна служба Бранковог кола
15.9.2012.
МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉИ: ТАНЈУГ, РТС, ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
______________________________________________________________
ДИЗАЈН ПЛАКАТА: СОЊА ОГЊЕНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
П Р О Г Р А М
ПОНЕДЕЉАК, 17. СЕПТЕМБАР, 13.00
Гост из Венецуеле: ЛУИС БРИТО ГАРСИЈА у Удружењу књижевника Србије.
УТОРАК, 18. СЕПТЕМБАР, 12.00
Даница Додић и Ђорђе Арсенијевић: СРПСКО – ФРАНЦУСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ у Удружењу књижевника Србије.
ЧЕТВРТАК, 20. СЕПТЕМБАР
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ
16.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЧАСОПИСА SERBIAN LITERARY MAGAZINE посвећеног 49. Београдским међународним сусретима писаца.
Учествују: председник УКС Радомир Андрић и уредници часописа Весна Пешић и Милан Ђорђевић.
20.00
Гости из света у ресторану Орач.
ПЕТАК, 21. СЕПТЕМБАР
9.30
Полагање венца на споменик Иви Андрићу.
11.00
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА У САЛИ 3 САВА ЦЕНТРА
Учествују: министар културе Братислав Петковић, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, председник Одбора за међународну сарадњу УКС Драган Мраовић, као и гости из света – 45 писаца из 24 земље.
Музички програм: Александра Ангелов и Миодраг Д. Јовановић, прваци Београдске опере, уз клавирску пратњу Наташе Живковић.
Водитељ: драмска уметница Биљана Ђуровић.
Текстове на енглеском језику – поздравне говоре и одломке из дела Душка Радовића, Васка Попе, Мирослава Антића, Божидара Тимотијевића и Меше Селимовића – чита Виктор Лазић.
Сценарио и режија: Живорад Жика Ајдачић.
16.00
МЕЂУНАРОДНИ ПЕСНИЧКИ МИТИНГ У ЂУРИНОЈ КУЋИ НА СКАДАРЛИЈИ
Учествују: Дона Амати (Италија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Александар Герасимов (Русија), Петер Гериш (Немачка), Кришу Даскалу (Румунија), Славе Ђорђо Димоски (Македонија) Елена Иванова-Верховска (Русија), Кајоко Јамасаки (Јапан), Ружица Комар (Република Српска, БиХ), Разме Кумбароски (Македонија), Елка Њаголова (Бугарска),Моника Ознато (Италија), Ан-Катрин Ритеркранс (Шведска), Бабкен Симоњан (Јерменија), Виктор Широков (Русија), Николај Шопов (Бугарска).
Стихове Ђуре Јакшића казује драмски уметник Вицо Дардић.
Водитељи програма: Зоран Симоновић и Миљурко Вукадиновић.
Уредник: Раде Марковић.
19.00
МЕЂУНАРОДНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ НА КОЛАРЦУ
Учествују: ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – Антонио Порпета (Шпанија) и Перо Зубац (Србија); Ли Шаођин (Кина), Ши Ђили (Кина), Сја Линг (Кина), Јанг Ци (Кина), Јекатерина Пољанска (Русија), Дениз Аберкромби (Америка), Андреј Базилевски (Русија), Ричард Беренгартен (Енглеска), Хава Пинхас Коен (Израел),Ђерђ Шпиро (Мађарска), Илија Лакушић (Црна Гора), Метин Џенгиз (Турска), Мисер Јениај (Турска), Бистра Кумбароска (Македонија), Јон Андерсен (Америка), Мите Стефоски (Македонија), Хелена Саблић-Томић (Хрватска), Ралф Михаел (Швајцарска), Пасхали Николау (Грчка), Андрија Радуловић (Црна Гора), Хасан Тауфик (Египат), Анђела Де Лео (Италија), Рикардо Бељвесер (Шпанија), Уго Мањанти (Италија), Иво Светина (Словенија), Роман Кисјов (Бугарска), Тања Ступар –Трифуновић (Република Српска, БиХ), Силвија Монрос-Стојаковић (Србија).
Песме и одломке на српском језику казују драмски уметници Рада Ђуричин и Милан Цаци Михаиловић.
Музички програм: Биља Крстић, Бистрик.
Водитељи: Мирјана Булатовић и Виктор Лазић.
21.00
Гости из света у ресторану Стенка.
СУБОТА, 22. СЕПТЕМБАР
11.00
ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ:
КРУШЕВАЦ – РИБАРСКА БАЊА, ЗАЈЕЧАР – КЊАЖЕВАЦ, ПРИЛИПАЦ – ПОЖЕГА, КРАГУЈЕВАЦ, НОВИ ПАЗАР, ЛОЗНИЦА, ПОЖАРЕВАЦ – МАЛО ЦРНИЋЕ, МРЧАЈЕВЦИ, ВРУЈЦИ, СУБОТИЦА – ЗРЕЊАНИН, ВРБАС, ЗЛАТИБОР – ЧАЈЕТИНА – МОКРА ГОРА, СЕЛТЕРС МЛАДЕНОВАЦ, СМЕДЕРЕВО, КРЧЕДИН – СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ.
ПОНЕДЕЉАК, 24. СЕПТЕМБАР
12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА у Удружењу књижевника Србије
Учествују: Душан Стојковић, Никола Костадиновић, Зоран М. Мандић, Снежана Радојевић и Душан Чоловић.
19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ у Удружењу књижевника Србије
Учествују: Благоје Савић, Голуб Јашовић, Милоје Дончић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић, Миомир Мики Јовановић и Живојин Ракочевић.
УТОРАК, 25. СЕПТЕМБАР
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ У РАСЕЈАЊУ (Установа културе Вук Караџић)
Учествују: Ранко Радовић (Канада), Теодора Тода Матић Медић (Аустралија), Даница Додић (Француска), Ђорђе Арсенијевић (Француска), Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска), Даница Станисављевић (Француска), Никола Шуица (Француска), Љиљана Вукић (Немачка), Владан Ракић (Немачка), Љиљана Црнић (Хрватска), Елеонора Лутхандер (Шведска), Вјера Милачић Дрекаловић (Грчка), Весна Баиин (Индија).
Уводна реч: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________
ДИЗАЈН ПЛАКАТА: СОЊА ОГЊЕНОВИЋ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
49. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ
СУСРЕТИ ПИСАЦА
● 20–25. СЕПТЕМБАР 2012 ●
П Р О Г Р А М
ПОНЕДЕЉАК, 17. СЕПТЕМБАР, 13.00
Гост из Венецуеле: ЛУИС БРИТО ГАРСИЈА у Удружењу књижевника Србије.
УТОРАК, 18. СЕПТЕМБАР, 12.00
Даница Додић и Ђорђе Арсенијевић: СРПСКО – ФРАНЦУСКИ ПЕСНИЧКИ СУСРЕТ у Удружењу књижевника Србије.
ЧЕТВРТАК, 20. СЕПТЕМБАР
ДОЧЕК УЧЕСНИКА 49. БЕОГРАДСКИХ МЕЂУНАРОДНИХ СУСРЕТА ПИСАЦА У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА СЕБИЈЕ
16.00
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЧАСОПИСА SERBIAN LITERARY MAGAZINE посвећеног 49. Београдским међународним сусретима писаца.
Учествују: председник УКС Радомир Андрић и уредници часописа Весна Пешић и Милан Ђорђевић.
20.00
Гости из света у ресторану Орач.
ПЕТАК, 21. СЕПТЕМБАР
9.30
Полагање венца на споменик Иви Андрићу.
11.00
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СУСРЕТА У САЛИ 3 САВА ЦЕНТРА
Учествују: министар културе Братислав Петковић, председник Удружења књижевника Србије Радомир Андрић, председник Одбора за међународну сарадњу УКС Драган Мраовић, као и гости из света – 45 писаца из 24 земље.
Музички програм: Александра Ангелов и Миодраг Д. Јовановић, прваци Београдске опере, уз клавирску пратњу Наташе Живковић.
Водитељ: драмска уметница Биљана Ђуровић.
Текстове на енглеском језику – поздравне говоре и одломке из дела Душка Радовића, Васка Попе, Мирослава Антића, Божидара Тимотијевића и Меше Селимовића – чита Виктор Лазић.
Сценарио и режија: Живорад Жика Ајдачић.
16.00
МЕЂУНАРОДНИ ПЕСНИЧКИ МИТИНГ У ЂУРИНОЈ КУЋИ НА СКАДАРЛИЈИ
Учествују: Дона Амати (Италија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Александар Герасимов (Русија), Петер Гериш (Немачка), Кришу Даскалу (Румунија), Славе Ђорђо Димоски (Македонија) Елена Иванова-Верховска (Русија), Кајоко Јамасаки (Јапан), Ружица Комар (Република Српска, БиХ), Разме Кумбароски (Македонија), Елка Њаголова (Бугарска),Моника Ознато (Италија), Ан-Катрин Ритеркранс (Шведска), Бабкен Симоњан (Јерменија), Виктор Широков (Русија), Николај Шопов (Бугарска).
Стихове Ђуре Јакшића казује драмски уметник Вицо Дардић.
Водитељи програма: Зоран Симоновић и Миљурко Вукадиновић.
Уредник: Раде Марковић.
19.00
МЕЂУНАРОДНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ НА КОЛАРЦУ
Учествују: ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ ПОВЕЉА МОРАВЕ – Антонио Порпета (Шпанија) и Перо Зубац (Србија); Ли Шаођин (Кина), Ши Ђили (Кина), Сја Линг (Кина), Јанг Ци (Кина), Јекатерина Пољанска (Русија), Дениз Аберкромби (Америка), Андреј Базилевски (Русија), Ричард Беренгартен (Енглеска), Хава Пинхас Коен (Израел),Ђерђ Шпиро (Мађарска), Илија Лакушић (Црна Гора), Метин Џенгиз (Турска), Мисер Јениај (Турска), Бистра Кумбароска (Македонија), Јон Андерсен (Америка), Мите Стефоски (Македонија), Хелена Саблић-Томић (Хрватска), Ралф Михаел (Швајцарска), Пасхали Николау (Грчка), Андрија Радуловић (Црна Гора), Хасан Тауфик (Египат), Анђела Де Лео (Италија), Рикардо Бељвесер (Шпанија), Уго Мањанти (Италија), Иво Светина (Словенија), Роман Кисјов (Бугарска), Тања Ступар –Трифуновић (Република Српска, БиХ), Силвија Монрос-Стојаковић (Србија).
Песме и одломке на српском језику казују драмски уметници Рада Ђуричин и Милан Цаци Михаиловић.
Музички програм: Биља Крстић, Бистрик.
Водитељи: Мирјана Булатовић и Виктор Лазић.
21.00
Гости из света у ресторану Стенка.
СУБОТА, 22. СЕПТЕМБАР
11.00
ПОЛАЗАК НА ГОСТОВАЊА ПО ГРАДОВИМА СРБИЈЕ:
КРУШЕВАЦ – РИБАРСКА БАЊА, ЗАЈЕЧАР – КЊАЖЕВАЦ, ПРИЛИПАЦ – ПОЖЕГА, КРАГУЈЕВАЦ, НОВИ ПАЗАР, ЛОЗНИЦА, ПОЖАРЕВАЦ – МАЛО ЦРНИЋЕ, МРЧАЈЕВЦИ, ВРУЈЦИ, СУБОТИЦА – ЗРЕЊАНИН, ВРБАС, ЗЛАТИБОР – ЧАЈЕТИНА – МОКРА ГОРА, СЕЛТЕРС МЛАДЕНОВАЦ, СМЕДЕРЕВО, КРЧЕДИН – СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ.
ПОНЕДЕЉАК, 24. СЕПТЕМБАР
12.00
ЧЕТВРТ ВЕКА ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА у Удружењу књижевника Србије
Учествују: Душан Стојковић, Никола Костадиновић, Зоран М. Мандић, Снежана Радојевић и Душан Чоловић.
19.00
ВЕЧЕ ПИСАЦА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ у Удружењу књижевника Србије
Учествују: Благоје Савић, Голуб Јашовић, Милоје Дончић, Милан Михајловић, Ненад Јеро Раденковић, Миомир Мики Јовановић и Живојин Ракочевић.
УТОРАК, 25. СЕПТЕМБАР
19.00
СРПСКИ ПИСЦИ У РАСЕЈАЊУ (Установа културе Вук Караџић)
Учествују: Ранко Радовић (Канада), Теодора Тода Матић Медић (Аустралија), Даница Додић (Француска), Ђорђе Арсенијевић (Француска), Властимир Станисављевић Шаркаменац (Француска), Даница Станисављевић (Француска), Никола Шуица (Француска), Љиљана Вукић (Немачка), Владан Ракић (Немачка), Љиљана Црнић (Хрватска), Елеонора Лутхандер (Шведска), Вјера Милачић Дрекаловић (Грчка), Весна Баиин (Индија).
Уводна реч: Миљурко Вукадиновић.
13.9.2012.
ПРИЛОГ 1: ФРАНЦУСКО-СРПСКО ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. СЕПТЕМБАР 2012, 18.00
ЂУРО ЂУКА ПОДУНАВАЦ
„ОД ЧОБАНА ДО МИНИСТРА
(догађаји,сјећања)“
Учествују:
Ђуро Подунавац
Никола Тошић
Миодраг Павловић
Текстове казује: драмски уметник Срђан Милетић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
НЕДЕЉА, 16. СЕПТЕМБАР 2012, 19.00
ВОЈИСЛАВ
БЕШИЋ
„КОЗИНСКИ“
(РОМАН)
Учествују:
Павле Ћосић
(уредник издавачке куће Корнет)
Драгана Кањевац
(књижевни критичар и редитељ)
Милорад Милинковић Дебели
(редитељ и књижевник)
Младен Андрејевић
(глумац)
аутор
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПЕТАК, 14. СЕПТЕМБАР 2012, 18.00
ЂУРО ЂУКА ПОДУНАВАЦ
„ОД ЧОБАНА ДО МИНИСТРА
(догађаји,сјећања)“
Учествују:
Ђуро Подунавац
Никола Тошић
Миодраг Павловић
Текстове казује: драмски уметник Срђан Милетић
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић
____________________________________________________________________________________________________________
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
НЕДЕЉА, 16. СЕПТЕМБАР 2012, 19.00
ВОЈИСЛАВ
БЕШИЋ
„КОЗИНСКИ“
(РОМАН)
Учествују:
Павле Ћосић
(уредник издавачке куће Корнет)
Драгана Кањевац
(књижевни критичар и редитељ)
Милорад Милинковић Дебели
(редитељ и књижевник)
Младен Андрејевић
(глумац)
аутор
12.9.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
Нови број часописа „ДРАМА“
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Божидар Зечевић, Бранислав Митић, Миодраг Новаковић и Предраг Богдановић Ци.
____________________________________________________________________________________________________
Награда „Владимир Ћоровић“, за најбоље историографско дело настало на српском говорном подручју, коју, у оквиру Ћоровићевих еусрета, додељују СПКД "Просвјета“ - Гацко и Општина Гацко, ове године додељена je проф. др Михаилу Војводићу, дописном члану САНУ, за књигу „Стојан Новаковић у служби националнвх и државних ннтереса", у издању Српске књижевне задруге.
Професор др Михаило Војводић припада изузетно плодној генерацији историчара која и данас пуном снагом ствара и присутна је у српској култури. Ha Филозофском факултету у Београду прошао je кроз сва научна звања, од асистента до редовног професора. Био je Управник Одељења за историју, шеф Катедре за Општу историју 20. века, декан Филозофског факултета. Уважени je члан Српске академије наука и уметности. Аутор je петнаест књига, те великог броја научних раслрава и огледа објављених на српском али и енглеском, руском, француском, пољском језику, и приређивач више томова српске дипломатске грађе. Toкoм протеклих година проф. др Михаило Војводић je објавио више научних радова посвећених различитим аспекгима политичке и научне делатности Стојана Новаковића, a сада je пред нама целовито истраживање које посебно прати његову ,,службу“ националнимм и државним интересама Србије и српског народа уопште. Књига je превасходно заснована на архивским истраживањима обављеним у Архиву Србије и Архиву САНУ, кео и на темељном увиду у садржаје релевантне литературе, штампе и периодике.
Осим тога, ове године пo први пут je додељена и Специјална повеља „Владимнр Ћоровић" Институту славноведение Руске академије наука у Москви, за књигу "Југословени у XX веку“, која je оцењена као најбоље историографско дело о српсксм народу, настало изван српског говорног подручја.
_______________________________________________________________________________________
ЗАПИС ДУШЕ НА ИТАЛИЈАНСКОМ
У Италији је објављен роман Запис душе Љиљане Хабјановић Ђуровић у преводу Драгана Мраовића. Издавач је Секоп Едициони. Ово је трећа књига Љиљане Хабјановић Ђуровић у Италији. Осим Записа душе на италијанском су објављени и романи Женски родослов и Игра анђела.
Предговор је написала песникиња и критичарка Анђела де Лео. Истичући да „роман има веома оригиналну и необичну структуру“ и да је „у питању изванредна историјска фреска у којој свака личност има место протагонисте захваљујући великој вештини Хабјановићке да веома одређено опише сваки појединачни лик своје књиге у погледу његових физичких, психолошких особина, као и понашања у атмосфери динамичне живости“ Анђела де Лео закључује да је „Љиљана Хабјановић Ђуровић написала овај роман као свој нови чин љубави према Србији и да би осветлила још један изванредни женски лик достојан великог дивљења, лик Мајке Ангелине коју у Србији називају и Трећом Мајком, после Мајке Југовића и Мајке Јевросиме.
Ово је трећи превод романа Запис душе. Осим на италијанском, књига је објављена и на македонском и руском језику.
У иностранству је до сада објављено 26 романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на 12 језика у 40 издања.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ЧЕТВРТАК, 13. СЕПТЕМБАР, 12.00
Нови број часописа „ДРАМА“
Учествују: Миладин Шеварлић, Снежана Кутрички, Живорад Ајдачић, Божидар Зечевић, Бранислав Митић, Миодраг Новаковић и Предраг Богдановић Ци.
____________________________________________________________________________________________________
Награда „Владимир Ћоровић“, за најбоље историографско дело настало на српском говорном подручју, коју, у оквиру Ћоровићевих еусрета, додељују СПКД "Просвјета“ - Гацко и Општина Гацко, ове године додељена je проф. др Михаилу Војводићу, дописном члану САНУ, за књигу „Стојан Новаковић у служби националнвх и државних ннтереса", у издању Српске књижевне задруге.
Професор др Михаило Војводић припада изузетно плодној генерацији историчара која и данас пуном снагом ствара и присутна је у српској култури. Ha Филозофском факултету у Београду прошао je кроз сва научна звања, од асистента до редовног професора. Био je Управник Одељења за историју, шеф Катедре за Општу историју 20. века, декан Филозофског факултета. Уважени je члан Српске академије наука и уметности. Аутор je петнаест књига, те великог броја научних раслрава и огледа објављених на српском али и енглеском, руском, француском, пољском језику, и приређивач више томова српске дипломатске грађе. Toкoм протеклих година проф. др Михаило Војводић je објавио више научних радова посвећених различитим аспекгима политичке и научне делатности Стојана Новаковића, a сада je пред нама целовито истраживање које посебно прати његову ,,службу“ националнимм и државним интересама Србије и српског народа уопште. Књига je превасходно заснована на архивским истраживањима обављеним у Архиву Србије и Архиву САНУ, кео и на темељном увиду у садржаје релевантне литературе, штампе и периодике.
Осим тога, ове године пo први пут je додељена и Специјална повеља „Владимнр Ћоровић" Институту славноведение Руске академије наука у Москви, за књигу "Југословени у XX веку“, која je оцењена као најбоље историографско дело о српсксм народу, настало изван српског говорног подручја.
_______________________________________________________________________________________
ЗАПИС ДУШЕ НА ИТАЛИЈАНСКОМ
У Италији је објављен роман Запис душе Љиљане Хабјановић Ђуровић у преводу Драгана Мраовића. Издавач је Секоп Едициони. Ово је трећа књига Љиљане Хабјановић Ђуровић у Италији. Осим Записа душе на италијанском су објављени и романи Женски родослов и Игра анђела.
Предговор је написала песникиња и критичарка Анђела де Лео. Истичући да „роман има веома оригиналну и необичну структуру“ и да је „у питању изванредна историјска фреска у којој свака личност има место протагонисте захваљујући великој вештини Хабјановићке да веома одређено опише сваки појединачни лик своје књиге у погледу његових физичких, психолошких особина, као и понашања у атмосфери динамичне живости“ Анђела де Лео закључује да је „Љиљана Хабјановић Ђуровић написала овај роман као свој нови чин љубави према Србији и да би осветлила још један изванредни женски лик достојан великог дивљења, лик Мајке Ангелине коју у Србији називају и Трећом Мајком, после Мајке Југовића и Мајке Јевросиме.
Ово је трећи превод романа Запис душе. Осим на италијанском, књига је објављена и на македонском и руском језику.
У иностранству је до сада објављено 26 романа Љиљане Хабјановић Ђуровић на 12 језика у 40 издања.
11.9.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. СЕПТЕМБАР 2012, 19.00
АКАДЕМИК
СРБОЉУБ
ЖИВАНОВИЋ
ЈАСЕНОВАЦ
(монографија)
_______________________
ПРОМОЦИЈА ДЕЛА
АКАДЕМИКА ПРОФЕСОРА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА,
ЈЕДНОГ ОД УТЕМЕЉИВАЧА СРПСКЕ АНТРОПОЛОШКЕ ШКОЛЕ,
АНАТОМА И ПАЛЕОПАТОЛОГА КОЈИ ЈЕ ИСТРАЖИВАО:
ЛЕПЕНСКИ ВИР,
ВИНЧУ,
ОСТАТКЕ СРПСКИХ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ВЛАДАРА,
ЈАСЕНОВАЦ...
Учествују:
проф. др Србољуб Живановић
проф. др Марија Ђурић
Весна Пешић („Пешић и синови“)
Љубомир Кљакић
Bодитељ:
Миљурко Вукадиновић
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
СРЕДА, 12. СЕПТЕМБАР 2012, 19.00
АКАДЕМИК
СРБОЉУБ
ЖИВАНОВИЋ
ЈАСЕНОВАЦ
(монографија)
_______________________
ПРОМОЦИЈА ДЕЛА
АКАДЕМИКА ПРОФЕСОРА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА,
ЈЕДНОГ ОД УТЕМЕЉИВАЧА СРПСКЕ АНТРОПОЛОШКЕ ШКОЛЕ,
АНАТОМА И ПАЛЕОПАТОЛОГА КОЈИ ЈЕ ИСТРАЖИВАО:
ЛЕПЕНСКИ ВИР,
ВИНЧУ,
ОСТАТКЕ СРПСКИХ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ВЛАДАРА,
ЈАСЕНОВАЦ...
Учествују:
проф. др Србољуб Живановић
проф. др Марија Ђурић
Весна Пешић („Пешић и синови“)
Љубомир Кљакић
Bодитељ:
Миљурко Вукадиновић
7.9.2012.
ПРИЛОГ МТ: Мирољуб Тодоровић, "ДНЕВНИК СИГНАЛИЗМА 1979 - 1983"
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. СЕПТЕМБАР 2012, 12.00
МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ
"ДНЕВНИК СИГНАЛИЗМА ● 1979 – 1983"
Учествују:
Мирољуб Тодоровић
проф. др Никола Цветковић
проф. др Миливоје Павловић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
ПОНЕДЕЉАК, 10. СЕПТЕМБАР 2012, 12.00
МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ
"ДНЕВНИК СИГНАЛИЗМА ● 1979 – 1983"
Учествују:
Мирољуб Тодоровић
проф. др Никола Цветковић
проф. др Миливоје Павловић
мр Душан Стојковић
Миљурко Вукадиновић
mt.doc | |
File Size: | 141 kb |
File Type: | doc |
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
И КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
У ПЕТАК, 7. СЕПТЕМБРА У 19 ЧАСОВА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
П Р И Р Е Ђ У Ј У
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА
СРБОЉУБА ИЛИЋА
Учествују:
Драган Коларевић
Живко Николић
Славко Павићевић
Бранислав Вељковић
Миљурко Вукадиновић
Радивоје Марковић
И КУЋА ЂУРЕ ЈАКШИЋА НА СКАДАРЛИЈИ
У ПЕТАК, 7. СЕПТЕМБРА У 19 ЧАСОВА
У КУЋИ ЂУРЕ ЈАКШИЋА
П Р И Р Е Ђ У Ј У
СЕЋАЊЕ НА ПЕСНИКА
СРБОЉУБА ИЛИЋА
Учествују:
Драган Коларевић
Живко Николић
Славко Павићевић
Бранислав Вељковић
Миљурко Вукадиновић
Радивоје Марковић
4.9.2012.
ПРИЛОГ КК: КЊИЖЕВНИ КОНКУРС, међународни
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ: „ПОВРАТАК У ДЕТИЊСТВО“ (роман), „МАГИЧНА ПЛАНЕТА“ (песме за децу )
Учествују: Теодора Тода Матић Медић (члан УКС из Аустралије), Веселин Џелетовић, Добривоје Младеновић, Радислав Јовић, Љиљана Вукић; Љиљана Крстић (изворна народна песма).
Одломке и песме казују: Јелена и Ивана Жигон, драмске уметнице.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ЗДРАВКА ГОЈКОВИЋА, Шуматовачка 10, Београд
СУБОТА, 8. СЕПТЕМБАР 2012, 19.30
ЗБОРНИК „НА ТАЛАСИМА РЕЧИ“
Удружења канадско -српских писаца
"Десанка Максимовић" из Торонта
О Зборнику ће говорити председница Удружења Катарина Костић, а гости вечери ће бити еминентна имена наше књижевне сцене – Дара Вучинић, Радомир Мићуновић, Радомир Смиљанић, Здравко Гојковић...
Програм ће водити Драгица-Буба Браунштајн , песникиња из Удружења "Десанка Максимовиц", која ће читати стихове из књиге „На таласима речи“.
__________________________________________________________________________________
Активности Удружења писаца "Седмица"
од 8.септембра до 10. новембра 2012.
8. септембар, 19.00: Промоција књиге "Балада за твоје очи", песникиње Јелене Зарић из Келна.
Адреса: КУД "ОРО", Heddernheimer Landstr. 151, Франкфурт.
22. септембар, 19.00: Промоција романа "О Богу и кликерима" Александра Обрадовића, књижевника и сликара из Минхена.
Адреса: Saalbau Ronneburg, Gelnhäuser Str. 2, 60435 Франкфурт.
29. септембар: Гостовање писаца УП "Седмица" у Будимпешти у оквиру манифестације Дани српске културе у Будимпешти.
5.октобар, 19.00: Промоција романа "Закон срца" Славице Мастикосе, књижевнице из Београда.
О књизи говори Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда, потпредседник Удружења књижевника Србије (УКС).
Адреса: Библиотека КУД-а "ОРО" Heddernheimer Landstraße 151,
60489 Франкфурт.
6. октобар, 19.00: Поетско-музичко вече
Промоција збирке песама "На небу траг" Љубише Станковића-Тише, песника и естрадног уметника из Кронберга.
О књизи говори Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда.
Адреса: SAALBAU Gutleut Rottweiler Straße 32, 60327 Франкфурт.
Од 10. до 14. октобра: Франкфуртски сајам књига: чланови "Седмице" и гости излажу своје књиге на заједничком штанду. Књиге за штанд (новија издања) донети лично или проследити 10. октобра у халу 5 Франкфуртског сајма (следе ближе информације).
Адреса: Messe Frankfurt, Ludwig-Erhard-Anlage 1, 60327 Frankfurt am Main.
13. октобар, 19.00: ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
Традиционални Октобарски сусрети писаца из дијаспоре. Гости из домовине: Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда, потпреседник Удружења књижевника Србије, Оливера - Оља Будимир, књижевница из Приштине/Београда и Славица Мастикоса, књижевница из Београда.
Адреса: Дворана КУД-а "ОРО" Heddernheimer Landstraße 151, 60489 Франкфурт.
10. новембар, 19.00: БАЛКАН У ГИНХАЈМУ
Удружење писаца "Седмица" у сарадњи са немачком установом Nachbarschaftszentrum Ginnheim e. V. у оквиру Међународне недеље култура (Frankfurter Interkulturellen Wochen), организује Културно вече под називом Балкан у Гинхајму. Уметници и аутори из балканских земаља имаће прилику да прикажу своја дела (литература, сликарство, филм, иконопис, музика, ручни радови, кулинарство).
Адреса: Ginnheimer Hohl 14 60431 Frankfurt am Main.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић, председник
______________________________________________________________________________________
среда, 5. септембар, 19.00, мала сала СКЦ
АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ АРГЕНТИНСКЕ ПРИЧЕ: БОРХЕСОВА ДЕЦА
Приредили: Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић
Учествују: Ненад Шапоња, Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић
Модератор: Весна Капор
„ Као и шездесетих и деведесетих година прошлог века, аргентинска приповетка и данас доминира Латинском Америком. не би било лако наћи јој равне ни у ширем контексту. Аргентинци и даље пишу много, а кад то раде добор, најчешће исписују приповетке. Ни као романнописци, ни као песници,, ни као есејисти, нису дорасли себи као приповедачима. Нова, осавремењена Антологија аргентинске приповетке треба то да покаже. У последњих десетак година, уз класике и оне солидно учвршћене у књижевном Пантеону, стали су и нови приповедачи. Младих лавова од заната има данас у Аргентини на претек; како ова књига не би личила на Библију ни на телефонски именик, као састављачи смо покушали да већ канонизованим ауторима додамо само неколико најистакнутијих приповедача данас за које смо уверени да ће издржати пробу времена и варљиве књижевне моде и да ће се још дуго читати напоредо са онима у које се већ одавно не сумња.“ Б. Анђић
Весна Капор
уредник говорне редакције Форум
Контакт: 064 837 4117
Студентски културни центар
Краља Милана 48
Београд
ПРОГРАМ ТРИБИНЕ ФРАНЦУСКА 7
УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
СРЕДА, 5. СЕПТЕМБАР, 12.00
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ: „ПОВРАТАК У ДЕТИЊСТВО“ (роман), „МАГИЧНА ПЛАНЕТА“ (песме за децу )
Учествују: Теодора Тода Матић Медић (члан УКС из Аустралије), Веселин Џелетовић, Добривоје Младеновић, Радислав Јовић, Љиљана Вукић; Љиљана Крстић (изворна народна песма).
Одломке и песме казују: Јелена и Ивана Жигон, драмске уметнице.
Уредник и водитељ: Миљурко Вукадиновић.
______________________________________________________________________________
ЗАДУЖБИНА ЗДРАВКА ГОЈКОВИЋА, Шуматовачка 10, Београд
СУБОТА, 8. СЕПТЕМБАР 2012, 19.30
ЗБОРНИК „НА ТАЛАСИМА РЕЧИ“
Удружења канадско -српских писаца
"Десанка Максимовић" из Торонта
О Зборнику ће говорити председница Удружења Катарина Костић, а гости вечери ће бити еминентна имена наше књижевне сцене – Дара Вучинић, Радомир Мићуновић, Радомир Смиљанић, Здравко Гојковић...
Програм ће водити Драгица-Буба Браунштајн , песникиња из Удружења "Десанка Максимовиц", која ће читати стихове из књиге „На таласима речи“.
__________________________________________________________________________________
Активности Удружења писаца "Седмица"
од 8.септембра до 10. новембра 2012.
8. септембар, 19.00: Промоција књиге "Балада за твоје очи", песникиње Јелене Зарић из Келна.
Адреса: КУД "ОРО", Heddernheimer Landstr. 151, Франкфурт.
22. септембар, 19.00: Промоција романа "О Богу и кликерима" Александра Обрадовића, књижевника и сликара из Минхена.
Адреса: Saalbau Ronneburg, Gelnhäuser Str. 2, 60435 Франкфурт.
29. септембар: Гостовање писаца УП "Седмица" у Будимпешти у оквиру манифестације Дани српске културе у Будимпешти.
5.октобар, 19.00: Промоција романа "Закон срца" Славице Мастикосе, књижевнице из Београда.
О књизи говори Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда, потпредседник Удружења књижевника Србије (УКС).
Адреса: Библиотека КУД-а "ОРО" Heddernheimer Landstraße 151,
60489 Франкфурт.
6. октобар, 19.00: Поетско-музичко вече
Промоција збирке песама "На небу траг" Љубише Станковића-Тише, песника и естрадног уметника из Кронберга.
О књизи говори Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда.
Адреса: SAALBAU Gutleut Rottweiler Straße 32, 60327 Франкфурт.
Од 10. до 14. октобра: Франкфуртски сајам књига: чланови "Седмице" и гости излажу своје књиге на заједничком штанду. Књиге за штанд (новија издања) донети лично или проследити 10. октобра у халу 5 Франкфуртског сајма (следе ближе информације).
Адреса: Messe Frankfurt, Ludwig-Erhard-Anlage 1, 60327 Frankfurt am Main.
13. октобар, 19.00: ОКТОБАРСКИ СУСРЕТИ ПИСАЦА ДИЈАСПОРЕ
Традиционални Октобарски сусрети писаца из дијаспоре. Гости из домовине: Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевница из Београда, потпреседник Удружења књижевника Србије, Оливера - Оља Будимир, књижевница из Приштине/Београда и Славица Мастикоса, књижевница из Београда.
Адреса: Дворана КУД-а "ОРО" Heddernheimer Landstraße 151, 60489 Франкфурт.
10. новембар, 19.00: БАЛКАН У ГИНХАЈМУ
Удружење писаца "Седмица" у сарадњи са немачком установом Nachbarschaftszentrum Ginnheim e. V. у оквиру Међународне недеље култура (Frankfurter Interkulturellen Wochen), организује Културно вече под називом Балкан у Гинхајму. Уметници и аутори из балканских земаља имаће прилику да прикажу своја дела (литература, сликарство, филм, иконопис, музика, ручни радови, кулинарство).
Адреса: Ginnheimer Hohl 14 60431 Frankfurt am Main.
Срдачан поздрав,
Љубиша Симић, председник
______________________________________________________________________________________
среда, 5. септембар, 19.00, мала сала СКЦ
АНТОЛОГИЈА САВРЕМЕНЕ АРГЕНТИНСКЕ ПРИЧЕ: БОРХЕСОВА ДЕЦА
Приредили: Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић
Учествују: Ненад Шапоња, Љиљана Поповић Анђић и Бранко Анђић
Модератор: Весна Капор
„ Као и шездесетих и деведесетих година прошлог века, аргентинска приповетка и данас доминира Латинском Америком. не би било лако наћи јој равне ни у ширем контексту. Аргентинци и даље пишу много, а кад то раде добор, најчешће исписују приповетке. Ни као романнописци, ни као песници,, ни као есејисти, нису дорасли себи као приповедачима. Нова, осавремењена Антологија аргентинске приповетке треба то да покаже. У последњих десетак година, уз класике и оне солидно учвршћене у књижевном Пантеону, стали су и нови приповедачи. Младих лавова од заната има данас у Аргентини на претек; како ова књига не би личила на Библију ни на телефонски именик, као састављачи смо покушали да већ канонизованим ауторима додамо само неколико најистакнутијих приповедача данас за које смо уверени да ће издржати пробу времена и варљиве књижевне моде и да ће се још дуго читати напоредо са онима у које се већ одавно не сумња.“ Б. Анђић
Весна Капор
уредник говорне редакције Форум
Контакт: 064 837 4117
Студентски културни центар
Краља Милана 48
Београд
|
|
3.9.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. СЕПТЕМБАР 2012, 12.00
НОВИ СУСРЕТ
СА ПОЕЗИЈОМ ПОЉСКЕ
Антологија „Живимо на речима“,
у избору и преводу Гжегожа Латушинског, 2012.
Учествују:
Радомир Андрић
Гжегож Латушински
Адам Пуслојић
Еугењуш Касјанович
Срба Игњатовић
Миљурко Вукадиновић
_________________________________________________________________________________
УТОРАК, 4. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ:
„ШТА БИ РЕКАО ЧЕ“
Удружење књижевника Србије, београдско Издавачко друштво „Свет књиге“ и Српско књижевно удружење „Милош Црњански“ из Шведске представљају роман у стиховима Александра Милошевића „Шта би рекао Че“.
Учествују: Александар Милошевић (члан УКС из Шведске), Радомир Андрић, књижевник, председник УКС, мр Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевник, потпредседник УКС, Стево Ћосовић, главни уредник „Света књиге“; уредник и водитељ програма: Миљурко Вукадиновић, књижевник.
Стихове читају: Јелена Савић, Сека Недељковић и аутор
_____________________________________________________________
Белешка о писцу
Др Александар Милошевић, наш писац и лекар из Шведске, члан УКС, као и удружења писаца у Шведској и Финској, један је од оснивача (2005) и, од тада до данас, председник Књижевног удружења Српске дијаспоре у Шведској "Милош Црњански". Члан је Шведског Центра књижевника за Исток, као и Poetas del Mundo.
Пише на четири језика: српском, македонском, шведском и финском.
Објавио је седамнаест збирки песама на тим језицима.
Песме су му ушле у четрдесет антологија песама, широм света.
Бави се и приређивањем књига.
Добитник је значајних признања и награда, попут друге награде за сатиру у Франкфурту (2004), Златне значке Културно- просветне заједнице Србије (2005), Плакете захвалности Удружења књижевника Србије (2006), Захвалнице Министарства за дијаспору Владе Републике Србије (2007), те Награде „Стојан Стив Тешић“ (2009), коју заједнички додељују Министарство за дијаспору и Удружење књижевника Србије.
Књижевни клуб „Јован Дучић“ из Барајева и СО Барајево, на X фестивалу родољубиве поезије одржаном 2008. године у Великом Борку,додељује му „Повељу за родољубиву поезију“.
Престолонаследник Александар II Карађорђевић упућује му писмену подршку за пропагирање и унапређење српске књижевности 2009.године.
Учествује на књижевним сусретима у Србији и Црној Гори, као и на фестивалима поезије у Европи, Америци, Јужној Америци и Јапану.
Јанура 2012. боравио је на Куби, где је написао роман у стиховима под насловом „Шта би рекао Че“.
_____________________________________________________________
Александар Милошевић
Уводна реч
То што знате о Куби, запамтите и упоредите.
Знали смо само то што су нам други сервирали,
хтели да знамо.
Народ Кубе, то је један од најсиромашнијих народа васељене,
пресрећан, пун душе и човечности, поштен, дарежљив.
Одаје пошту својим прецима, брине о потомству, живи свој живот.
Салсу игра и када спава, изјутра га буди Сара Гонзалес са песмом "Ла Викторија".
"Шта би Че рекао?" – послушајте, прочитајте, одговор сами добићете,
чујте и што нисмо рекли.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 4. СЕПТЕМБАР 2012, 12.00
НОВИ СУСРЕТ
СА ПОЕЗИЈОМ ПОЉСКЕ
Антологија „Живимо на речима“,
у избору и преводу Гжегожа Латушинског, 2012.
Учествују:
Радомир Андрић
Гжегож Латушински
Адам Пуслојић
Еугењуш Касјанович
Срба Игњатовић
Миљурко Вукадиновић
_________________________________________________________________________________
УТОРАК, 4. СЕПТЕМБАР, 19.00
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ:
„ШТА БИ РЕКАО ЧЕ“
Удружење књижевника Србије, београдско Издавачко друштво „Свет књиге“ и Српско књижевно удружење „Милош Црњански“ из Шведске представљају роман у стиховима Александра Милошевића „Шта би рекао Че“.
Учествују: Александар Милошевић (члан УКС из Шведске), Радомир Андрић, књижевник, председник УКС, мр Милица Јефтимијевић-Лилић, књижевник, потпредседник УКС, Стево Ћосовић, главни уредник „Света књиге“; уредник и водитељ програма: Миљурко Вукадиновић, књижевник.
Стихове читају: Јелена Савић, Сека Недељковић и аутор
_____________________________________________________________
Белешка о писцу
Др Александар Милошевић, наш писац и лекар из Шведске, члан УКС, као и удружења писаца у Шведској и Финској, један је од оснивача (2005) и, од тада до данас, председник Књижевног удружења Српске дијаспоре у Шведској "Милош Црњански". Члан је Шведског Центра књижевника за Исток, као и Poetas del Mundo.
Пише на четири језика: српском, македонском, шведском и финском.
Објавио је седамнаест збирки песама на тим језицима.
Песме су му ушле у четрдесет антологија песама, широм света.
Бави се и приређивањем књига.
Добитник је значајних признања и награда, попут друге награде за сатиру у Франкфурту (2004), Златне значке Културно- просветне заједнице Србије (2005), Плакете захвалности Удружења књижевника Србије (2006), Захвалнице Министарства за дијаспору Владе Републике Србије (2007), те Награде „Стојан Стив Тешић“ (2009), коју заједнички додељују Министарство за дијаспору и Удружење књижевника Србије.
Књижевни клуб „Јован Дучић“ из Барајева и СО Барајево, на X фестивалу родољубиве поезије одржаном 2008. године у Великом Борку,додељује му „Повељу за родољубиву поезију“.
Престолонаследник Александар II Карађорђевић упућује му писмену подршку за пропагирање и унапређење српске књижевности 2009.године.
Учествује на књижевним сусретима у Србији и Црној Гори, као и на фестивалима поезије у Европи, Америци, Јужној Америци и Јапану.
Јанура 2012. боравио је на Куби, где је написао роман у стиховима под насловом „Шта би рекао Че“.
_____________________________________________________________
Александар Милошевић
Уводна реч
То што знате о Куби, запамтите и упоредите.
Знали смо само то што су нам други сервирали,
хтели да знамо.
Народ Кубе, то је један од најсиромашнијих народа васељене,
пресрећан, пун душе и човечности, поштен, дарежљив.
Одаје пошту својим прецима, брине о потомству, живи свој живот.
Салсу игра и када спава, изјутра га буди Сара Гонзалес са песмом "Ла Викторија".
"Шта би Че рекао?" – послушајте, прочитајте, одговор сами добићете,
чујте и што нисмо рекли.
30.8.2012.
У РУСКОМ ДОМУ КЊИГА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПЕШКЕ У ВЕЧНОСТ
Поштовани,
Имамо част и задовољство да Вас позовемо на презентацију превода на руски језик књиге изабраних проповеди и интервјуа блаженопочившег патријарха Павла „Пут у живот“ (на руском „Пешке у вечност“).
Књига „Пешке у вечност“, садржи проповеди на Јеванђеља и интервјуе разним штампаним медијима на разне свакодневне теме и проблеме Србије краја ХХ века. Пред руским читаоцима се налази пример истински хришћанског односа према најоштријим проблемима данашњице, који се тичу како појединца тако и глобалних процеса на светском нивоу.
Позивамо све заинтересоване да се заједно са нама присете и да одамо пошту блаженопочившем патријарху Павлу, „живоме свецу“, како га је сам народ називао још за живота, који је поучавао како и зашто треба живети у ова бурна времена, како се држати Православља и помагати ближњем.
Презентација ће се одржати у РУСКОМ ДОМУ у понедељак, 3. септембра, у 18 часова.
С поштовањем,
Пројекат Свето-Јелисаветини преводи и СО МЈФЈПН
ПЕСМЕ ДУШКЕ ВРХОВАЦ НА МАЂАРСКОМ
Песме Душке Врховац недавно су објављене на мађарском језику:
у часопису Szőrös Kő, који има штампано и on line издање, и у културном додатку
листа Magyar Szó (Мађар Со), субота-недеља, август 11/12, 2012.
Све песме превела је Јоланка Ковач (Kovács Jolánka).
КОНТРАПУНКТ
То су те урођене слике, дакле.
Једну по једну стављала си на хартију,
речима их обликовала, сенчила, подвлачила,
а једнако си могла угљем, кистом, прстом,
у мокру глину или у песак да их утиснеш.
Твојој радости нема краја.
Песма је данас, коначно,
постала тотална уметност.
Можеш изаћи пред своје читаоце,
пред радозналу и увежбану публику,
са пратњом по жељи,
музичар или можда добар глумац,
и производити звуке, махати рукама,
играти се прворазредне пантомиме,
плакати, викати, смејати се,
очајавати, претити,
заклињати се или преклињати,
громове дозивати,
и све то без иједне једине речи.
Или можеш једноставно спеловати,
слово по слово, неку реч
у коју си наумила све да сместиш
иако она још не постоји
и ти јој, природно, не знаш сва значења.
У томе и јесте врхунац свега.
Ти ћеш је створити
па ћеш онда свима заинтересованима
објаснити на занимљив начин
шта је то писац хтео важно да каже.
Тумачи савремених уметничких кретања,
песничких посебно,
већ су рекли да је песма све,
перформанс, игра ради игре,
мултимедијалност веома пожељна.
Песма је већ и сам покушај
да човек о коме је већ све речено
и сам нешто каже, о себи, наравно.
Ово је идеално време за поезију, зар не?
Све лако можеш пренети на CD,
турити на интернет,
обратити се глобалном читаоцу,
мноштву које своје постојање
вреднује упражњавањем, узимањем учешћа;
и стручној јавности,
огрезлој у удобној површности,
и сан о идеалном времену
и тоталној уметности остварује се.
Немушти језик,
стваралац и публика једно,
сва изражајна средства превазиђена,
тумач и преводилац сувишни,
аутор се губи, прелази у анонимност,
конзумент постаје стваралац.
И онако је све у његовим рукама.
Одбир и коначна оцена.
Ако и буде било неке расправе,
или дилеме, у међувремену,
класични књижевни критичари
рећи ће да је то експеримент,
мање или више успео,
или мање или више неуспео,
или неће рећи ништа.
Пријатељ из детињства,
једини који ти је преостао,
казаће да си и даље супер,
први међу првима,
такав си и као мали био, сушти таленат.
А твој син, најмлађи,
прогласиће твој труд прилично неуспелим,
вежбом из укључивања у глобалну комуникацију,
којој заиста ускоро неће бити потребни
никакви тумачи ни преводиоци.
Цела планета говориће енглески за почетнике
који не превазилази прво лице једнине,
презент и инфинитиве,
и сви ће се одлично разумети.
Нијансе ионако одавно нису важне.
Нијансе компликују ствари.
Онда ћеш ти поново сести у своју собу
и будући да си своју стару писаћу машину,
“Оливети”, ону за фини “ручни рад”,
већ архивирао, поклонио завичајном музеју,
као историјски важну, али сувишну ствар,
латићеш се оловке,
коју је неко од деце срећом ту заборавио,
и као први човек у Алтамирској пећини,
записаћеш оно што ти се управо сада јавља
као божанска, чиста инспирација.
Свет се не мења,
мењаш се и ти,
постао си оно што никада ниси намеравао,
и твоје песме ништа о теби неће доказати.
У овако глупом времену и то је нешто.
Душка Врховац
__________________________________________________________________________________________________________
Седми новосадски књижевни фестивал – у Српској читаоници “Лаза Костић” у том Сомбору
ЛЕПА РЕЧ – МОСТ МЕЂУ НАРОДИМА
Део програма овогодишњег Седмог новосадског међународног књижевног фестивала остварен је у среду, 29. августа, у Српској читаоници “Лаза Костић”, у заједничкој организацији Друштва књижевника Војводине и Завичајног удружења Срба “Коријени” - Сомбор.
Чула се овом приликом поетска реч врхунских европских песника, прозних у драмских писаца, есејиста, антологичара, преводилаца и уредника угледих часописа: Жана Портанта из Француске, Тибора Залана из Мађарске, као и Михаела Шпајера из Немачке. Стихове преведене на српски језик казивала је Цецилија Томић, а о специфичностима поетског израза гостију говорио је књижевник Давид Кецман Дако, домаћин и водитељ овог међународног књижевног посела.
Речи добродошлице европским писцима, у име организатора и града домаћина, на енглеском, француском, немачком и мађарском језику, изговорили су др Јован Славковић, професор историје Бранимир Ћурчић, као и књижевник и новинар Јожеф Ј. Фекете. Интрепретирањем три песме са страница антологије савременог пољског песништва, приређене уз овогодишњи новосадски Фестивал, у избору и у преводу Гжегожа Латушинског, и у Сомбору је, као и на целокупном Фестивалу, бар симболично, Пољска била у средишту пажње. Речју – успело књижевно сусретање и на делу потврђена вредност лепе речи као поузданог моста међу народима.
Поштовани,
Имамо част и задовољство да Вас позовемо на презентацију превода на руски језик књиге изабраних проповеди и интервјуа блаженопочившег патријарха Павла „Пут у живот“ (на руском „Пешке у вечност“).
Књига „Пешке у вечност“, садржи проповеди на Јеванђеља и интервјуе разним штампаним медијима на разне свакодневне теме и проблеме Србије краја ХХ века. Пред руским читаоцима се налази пример истински хришћанског односа према најоштријим проблемима данашњице, који се тичу како појединца тако и глобалних процеса на светском нивоу.
Позивамо све заинтересоване да се заједно са нама присете и да одамо пошту блаженопочившем патријарху Павлу, „живоме свецу“, како га је сам народ називао још за живота, који је поучавао како и зашто треба живети у ова бурна времена, како се држати Православља и помагати ближњем.
Презентација ће се одржати у РУСКОМ ДОМУ у понедељак, 3. септембра, у 18 часова.
С поштовањем,
Пројекат Свето-Јелисаветини преводи и СО МЈФЈПН
ПЕСМЕ ДУШКЕ ВРХОВАЦ НА МАЂАРСКОМ
Песме Душке Врховац недавно су објављене на мађарском језику:
у часопису Szőrös Kő, који има штампано и on line издање, и у културном додатку
листа Magyar Szó (Мађар Со), субота-недеља, август 11/12, 2012.
Све песме превела је Јоланка Ковач (Kovács Jolánka).
КОНТРАПУНКТ
То су те урођене слике, дакле.
Једну по једну стављала си на хартију,
речима их обликовала, сенчила, подвлачила,
а једнако си могла угљем, кистом, прстом,
у мокру глину или у песак да их утиснеш.
Твојој радости нема краја.
Песма је данас, коначно,
постала тотална уметност.
Можеш изаћи пред своје читаоце,
пред радозналу и увежбану публику,
са пратњом по жељи,
музичар или можда добар глумац,
и производити звуке, махати рукама,
играти се прворазредне пантомиме,
плакати, викати, смејати се,
очајавати, претити,
заклињати се или преклињати,
громове дозивати,
и све то без иједне једине речи.
Или можеш једноставно спеловати,
слово по слово, неку реч
у коју си наумила све да сместиш
иако она још не постоји
и ти јој, природно, не знаш сва значења.
У томе и јесте врхунац свега.
Ти ћеш је створити
па ћеш онда свима заинтересованима
објаснити на занимљив начин
шта је то писац хтео важно да каже.
Тумачи савремених уметничких кретања,
песничких посебно,
већ су рекли да је песма све,
перформанс, игра ради игре,
мултимедијалност веома пожељна.
Песма је већ и сам покушај
да човек о коме је већ све речено
и сам нешто каже, о себи, наравно.
Ово је идеално време за поезију, зар не?
Све лако можеш пренети на CD,
турити на интернет,
обратити се глобалном читаоцу,
мноштву које своје постојање
вреднује упражњавањем, узимањем учешћа;
и стручној јавности,
огрезлој у удобној површности,
и сан о идеалном времену
и тоталној уметности остварује се.
Немушти језик,
стваралац и публика једно,
сва изражајна средства превазиђена,
тумач и преводилац сувишни,
аутор се губи, прелази у анонимност,
конзумент постаје стваралац.
И онако је све у његовим рукама.
Одбир и коначна оцена.
Ако и буде било неке расправе,
или дилеме, у међувремену,
класични књижевни критичари
рећи ће да је то експеримент,
мање или више успео,
или мање или више неуспео,
или неће рећи ништа.
Пријатељ из детињства,
једини који ти је преостао,
казаће да си и даље супер,
први међу првима,
такав си и као мали био, сушти таленат.
А твој син, најмлађи,
прогласиће твој труд прилично неуспелим,
вежбом из укључивања у глобалну комуникацију,
којој заиста ускоро неће бити потребни
никакви тумачи ни преводиоци.
Цела планета говориће енглески за почетнике
који не превазилази прво лице једнине,
презент и инфинитиве,
и сви ће се одлично разумети.
Нијансе ионако одавно нису важне.
Нијансе компликују ствари.
Онда ћеш ти поново сести у своју собу
и будући да си своју стару писаћу машину,
“Оливети”, ону за фини “ручни рад”,
већ архивирао, поклонио завичајном музеју,
као историјски важну, али сувишну ствар,
латићеш се оловке,
коју је неко од деце срећом ту заборавио,
и као први човек у Алтамирској пећини,
записаћеш оно што ти се управо сада јавља
као божанска, чиста инспирација.
Свет се не мења,
мењаш се и ти,
постао си оно што никада ниси намеравао,
и твоје песме ништа о теби неће доказати.
У овако глупом времену и то је нешто.
Душка Врховац
__________________________________________________________________________________________________________
Седми новосадски књижевни фестивал – у Српској читаоници “Лаза Костић” у том Сомбору
ЛЕПА РЕЧ – МОСТ МЕЂУ НАРОДИМА
Део програма овогодишњег Седмог новосадског међународног књижевног фестивала остварен је у среду, 29. августа, у Српској читаоници “Лаза Костић”, у заједничкој организацији Друштва књижевника Војводине и Завичајног удружења Срба “Коријени” - Сомбор.
Чула се овом приликом поетска реч врхунских европских песника, прозних у драмских писаца, есејиста, антологичара, преводилаца и уредника угледих часописа: Жана Портанта из Француске, Тибора Залана из Мађарске, као и Михаела Шпајера из Немачке. Стихове преведене на српски језик казивала је Цецилија Томић, а о специфичностима поетског израза гостију говорио је књижевник Давид Кецман Дако, домаћин и водитељ овог међународног књижевног посела.
Речи добродошлице европским писцима, у име организатора и града домаћина, на енглеском, француском, немачком и мађарском језику, изговорили су др Јован Славковић, професор историје Бранимир Ћурчић, као и књижевник и новинар Јожеф Ј. Фекете. Интрепретирањем три песме са страница антологије савременог пољског песништва, приређене уз овогодишњи новосадски Фестивал, у избору и у преводу Гжегожа Латушинског, и у Сомбору је, као и на целокупном Фестивалу, бар симболично, Пољска била у средишту пажње. Речју – успело књижевно сусретање и на делу потврђена вредност лепе речи као поузданог моста међу народима.
29.8.2012.
ПЕСНИЦИ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ
Поштоване колеге,
као што се можда сећате, почетком марта ове године Одбор Духовданских свечаности и Издавачка кућа "Глобосино Александрија" упутили су позив песницима да нам пошаљу своје стихове посвећене Пресветој Богородици. Неки од песника говорили су своје песме већ у претпразништво Духова, у суботу, 2.јуна, на поетској вечери одржаној испред цркве Свете Петке на Калемегдану. Јуче, на празник Успења Пресвете Богородице, изашла је из штампе збирка песама ТИ СИ ЗЕМЉА ОБЕЋАНА. У књизи су представљени следећи аутори:
1. Свети Владика Николај (Велимировић)
2. Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије
3. Анђелко Анушић
4. Ана Сантоликуидо (Anna Santoliquido), Италија
5. Анђела Де Лео (Angela De Leo), Италија
6. Ани Стаjкова – Иванова, Бугарска
7. Боривој Рашуо
8. Вера Хорват
9. Веселинка Стојковић
10. Верољуб Вукашиновић
11. Вјера Вукшић Витошевић
12. Валентина Златановић – Марковић
13. Драган Мраовић
14. Ђоко Стојичић
15. Зорица Арсић Мандарић
16. Кате Јовановска Симаковска, Македонија,
17. Љиљана Пантелић
18. Љубица Милeтић
19, Љубиша Ђидић
20. Љубомир Симовић
21. Матија Бећковић
22. Милица Јефтимијевић Лилић
23. Милица Краљ
24. Милко Грбовић
25. Милосав Славко Пешић
26. Милош Јанковић
27. МиодрагБогдановић
28. Мирјана Балтезаревић
29. Нада Аничић-Црљеница
30. Надежда Танасковић
31. Ненад Грујичић
32. Невена Витошевић Ђеклић
33. Петар Пајић
34. Радомир Андрић
35. Рајко Петров Ного
36. Ранко Павловић
37. Раша Перић
38. Ратко Марковић Риђанин:
39. Ружа Мијовић Шорић
40. Саша Тодоровић
41. Славица Јовановић
42. Слободан Ракитић
43. Хаџи-Александар Ђуровић
Избор песама начињен је на основу мог личног духовног и емотивног доживљаја.
Песници из Београда чије су песме уврштене у збирку ТИ СИ ЗЕМЉА ОБЕЋАНА своје примерке књиге могу добити у просторијама Издавачке куће "Глобосино АЛЕКСАНДРИЈА", Француска 13, Београд, или на Београдском сајму књига, а песнике из унутрашњости молимо да нам пошаљу своје адресе електронском поштом на anica.simovic@globosino.rs или нека се јаве на број 011-20-20-414. У сваком случају особа за контакт је госпођица Аница Симовић.
Искрено се захваљујем свим песницима који су нам се јавили.
Тема песничке вечери на Духовданским свечаностима 2013. лета Господњег биће Косово и Видовдан. Рок за слање песама је 15. април. 2013. године.
Желим вам свако добро од Господа и Његове Пречисте Мајке.
Љиљана Хабјановић Ђуровић
28.8.2012.
РУСКА КНЕГИЊА У УКС
У уторак, 28. августа, са почетком у 19 часова, у великој сали Удружења књижевника Србије (Францускa 7, Београд), говориће кнегињаОлга Николајевна Куликовскаjа-Романова, члан Савеза књижевника Русије.
Кнегиња је удовица Тихона Куликовскoг-Романова (нећак руског императора Николаја II, унук императора Александара III Миротвораца). Тихон Николајевич био је последњи представник Дома Романових, рођен још за живота царске породице, августа 1917.
Заједно са супругом, године 1991, основала jе добротворни фонд Програм помоћи Русији који носи име Њ.И.В. Велике Кнегиње Олге Александровне.
Аутор је бројних публикација у руским и страним часописима, као и неколико књига објављених у Русији: "Чудеса Руске Голготе" (Владивосток, 1994), "Неједнаки двобоj" (Вилеи, 1995), "Њено Императорско Височанство Велика Кнегиња Олга Александровна (1882-1960). Животни пут" (Вилеи, 1997), "Под окриљем благодати" (Вилеи, 2000), "Царскога рода" (Вилеи, 2004, 2. издање: Петерсбург, 2004), "Жива душа. Сусрет са Владиком Јованом (Сничев)" (Санкт Петерсбург, 2005), "Разумевање Русиjе" (Москва, 2012).
Учествују: књижевница, кнегиња Олга Николајевна Куликовскаја-Романова, књижевница Душица Милановић Марика и уредник Трибине Француска 7 Миљурко Вукадиновић.
У уторак, 28. августа, са почетком у 19 часова, у великој сали Удружења књижевника Србије (Францускa 7, Београд), говориће кнегињаОлга Николајевна Куликовскаjа-Романова, члан Савеза књижевника Русије.
Кнегиња је удовица Тихона Куликовскoг-Романова (нећак руског императора Николаја II, унук императора Александара III Миротвораца). Тихон Николајевич био је последњи представник Дома Романових, рођен још за живота царске породице, августа 1917.
Заједно са супругом, године 1991, основала jе добротворни фонд Програм помоћи Русији који носи име Њ.И.В. Велике Кнегиње Олге Александровне.
Аутор је бројних публикација у руским и страним часописима, као и неколико књига објављених у Русији: "Чудеса Руске Голготе" (Владивосток, 1994), "Неједнаки двобоj" (Вилеи, 1995), "Њено Императорско Височанство Велика Кнегиња Олга Александровна (1882-1960). Животни пут" (Вилеи, 1997), "Под окриљем благодати" (Вилеи, 2000), "Царскога рода" (Вилеи, 2004, 2. издање: Петерсбург, 2004), "Жива душа. Сусрет са Владиком Јованом (Сничев)" (Санкт Петерсбург, 2005), "Разумевање Русиjе" (Москва, 2012).
Учествују: књижевница, кнегиња Олга Николајевна Куликовскаја-Романова, књижевница Душица Милановић Марика и уредник Трибине Француска 7 Миљурко Вукадиновић.
27.8.2012.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 28. 8. 2012, 12.00
"ДРИБЛИНГ ДУХА"
Промоција зборника афоризама о спорту "Дриблинг духа", који је приредио Александар Чотрић, а објавио Моzzart, као прву књигу у новопокренутој Моzzart едицији, биће одржана у уторак, 28. августа 2012. године, са почетком у 12 часова у великој сали Удружења књижевника Србије у Француској улици, број 7, у Београду.
У књизи се налазе афоризми 85 аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Немачке и Румуније, међу којима и мисли о спорту, навијачима, судијама, хулиганима, клађењу - Душка Радовића, Владимира Булатовића Виба, Јована Хаџи-Костића, Бране Црнчевића, Милована Витезовића, Ранка Гузине, Милована Илића Минимакса, Дејана Патаковића, Рада Јовановића, Драгутина Минића Карла, Александра Баљка, Слободана Симића, Зорана Т. Поповића, Бојана Љубеновића...
Књига је илустрована карикатурама Тоше Борковића и Саве Бабића.
На промоцији ће говорити уредник Моzzart едиције Зоран Пухач, књижевник Миљурко Вукадиновић, глумац Павле Паја Минчић и приређивач Александар Чотрић.
После промоције биће приређен коктел. Новинари ће добити примерке књиге "Дриблинг духа".
◊ ДУШАН РАДОВИЋ
(1922-1984)
Фудбал окупља две врсте мушкараца:
оне који немају девојке и оне који имају жене.
◊ ЈОВАН ХАЏИ-КОСТИЋ
(1933-1995)
Какав се фудбал код нас игра у последње време,
ваљало би формирати Друштво за заштиту лопте.
◊ АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ
(1966)
Наше највеће фудбалске трагедије
испеване су у шеснаестерцу.
ТРИБИНА ФРАНЦУСКА 7
УТОРАК, 28. 8. 2012, 12.00
"ДРИБЛИНГ ДУХА"
Промоција зборника афоризама о спорту "Дриблинг духа", који је приредио Александар Чотрић, а објавио Моzzart, као прву књигу у новопокренутој Моzzart едицији, биће одржана у уторак, 28. августа 2012. године, са почетком у 12 часова у великој сали Удружења књижевника Србије у Француској улици, број 7, у Београду.
У књизи се налазе афоризми 85 аутора из Србије, БиХ, Црне Горе, Немачке и Румуније, међу којима и мисли о спорту, навијачима, судијама, хулиганима, клађењу - Душка Радовића, Владимира Булатовића Виба, Јована Хаџи-Костића, Бране Црнчевића, Милована Витезовића, Ранка Гузине, Милована Илића Минимакса, Дејана Патаковића, Рада Јовановића, Драгутина Минића Карла, Александра Баљка, Слободана Симића, Зорана Т. Поповића, Бојана Љубеновића...
Књига је илустрована карикатурама Тоше Борковића и Саве Бабића.
На промоцији ће говорити уредник Моzzart едиције Зоран Пухач, књижевник Миљурко Вукадиновић, глумац Павле Паја Минчић и приређивач Александар Чотрић.
После промоције биће приређен коктел. Новинари ће добити примерке књиге "Дриблинг духа".
◊ ДУШАН РАДОВИЋ
(1922-1984)
Фудбал окупља две врсте мушкараца:
оне који немају девојке и оне који имају жене.
◊ ЈОВАН ХАЏИ-КОСТИЋ
(1933-1995)
Какав се фудбал код нас игра у последње време,
ваљало би формирати Друштво за заштиту лопте.
◊ АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ
(1966)
Наше највеће фудбалске трагедије
испеване су у шеснаестерцу.
22.8.2012.
ПРИЛОЗИ ЗА УКС 2012.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ: 350 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 ЕВРА;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара.
НОВИ ПРИЛОЖНИЦИ:
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ, члан УКС из Шведске – 100 евра;
ТЕОДОРА ТОДА МАТИЋ МЕДИЋ, члан УКС из Аустралије – 100 евра.
СВИ ПРИЛОЖНИЦИ 2012.
ВЛАДИКА КАНАДСКИ ГЕОРГИЈЕ, почасни члан УКС – 500 долара;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 42 600 ДИНАРА;
САБОР ПЕСНИКА У ПАРИЗУ, 24. 3. 2012 – 370 евра;
РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, почасни члан УКС из Америке – 1 000 долара;
РАДОВАН ГАЈИЋ, ТОРОНТО: 15.000 ДИНАРА;
ДРАГОЉУБ ГАГА НИКОЛИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ЖИВКО ЦЕРОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ВЛАДИМИР СТЈЕПАНОВИЋ, ТОРОНТО: 100 КАНАДСКИХ ДОЛАРА;
ТРИ СРПСКА ПЕСНИКА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ: 350 ШВАЈЦАРСКИХ ФРАНАКА;
АНОНИМНИ ДАРОДАВАЦ, члан УКС – 200 ЕВРА;
ВАСА МИХАИЛОВИЋ, члан УКС из Америке – 100 долара.
21.8.2012.
ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ У БЕЛОРУСИЈИ
Пре годину дана роман ПЕТКАНА Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен је на белоруском језику, у три наставка, у најугледнијем белоруском књижевном часопису "Пламен", који има 5.000 сталних претплатника. Захваљујући интересовању читалаца, роман је управо објављен и као књига. По одобрењу Издавачког савета Белоруске православне цркве, издавач је Братство манастира Светих апостола Петра и Павла из Минска.
Преводилац романа Иван Чарота, шеф Kатедре за славистику Универзитета у Минску и инострани дописник Српске академије наука и уметности, представљајући романПеткана и ауторку романа написао је: "Такво широко признање ове књижевнице у отаџбини свакако није ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она сама тежи и своjе читаоце позива да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом. Битан значај има и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића) и преподобног Јустина (Поповића, не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца. Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је своју оригиналну парадигму стваралаштва. Осим тога она је пронашла веома ефективан и ефектан стваралачки поступак - својеврстан «Хор», који представља полифонију гледишта и изражених ставова, а као резултат саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»! Дело поштоване српске колегинице може бити узор за белоруске писце, који покушавају радити нешто слично."
Ово је шести превод романа Петкана. Књига је до сада објављена и на македонском (2 издања), румунском (6 издања), бугарском (2 издања), руском (3 издања), а априла ове године и на грчком језику.
Љиљана Хабјановић Ђуровић добила је позив Министарства културе и информација Републике Белорусије да 1. и 2. септембра буде гост на Данима белоруске писмености. Како пише у позиву, Дани белоруске писмености су традиционалан и значајан догађај у културном животу државе и одржавају се уз учешће званичних лица, културних посленика, представника књижевне и научне јавности Белорусије и гостију из иностраних земаља. Као гошћа манифестације Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је одломцима из Петкане у августовском броју часописа "ЛИМ" и у листу "Православље". Осим тога, Љиљана Хабјановић Ђуровић позвана је и да говори студентима славистике на Универзитету у Минску и да посети манастир Светих апостола Петра и Павла.
Пре годину дана роман ПЕТКАНА Љиљане Хабјановић Ђуровић објављен је на белоруском језику, у три наставка, у најугледнијем белоруском књижевном часопису "Пламен", који има 5.000 сталних претплатника. Захваљујући интересовању читалаца, роман је управо објављен и као књига. По одобрењу Издавачког савета Белоруске православне цркве, издавач је Братство манастира Светих апостола Петра и Павла из Минска.
Преводилац романа Иван Чарота, шеф Kатедре за славистику Универзитета у Минску и инострани дописник Српске академије наука и уметности, представљајући романПеткана и ауторку романа написао је: "Такво широко признање ове књижевнице у отаџбини свакако није ни случајно, ни зависно од привремених и променљивих критеријума. Ствар је у томе да Љиљана Хабјановић Ђуровић своја дела тематски и садржајно повезује управо са вечним и непроменљивим – она сама тежи и своjе читаоце позива да се cви заjедно крећемо у сусрет Духу Светом. Битан значај има и околност да су Срби у ХХ веку, захваљујући пре свега стваралаштву светог Владике Николаја (Велимировића) и преподобног Јустина (Поповића, не само сачували, већ и веома плодотворно развили традицију духовне књижевности, која је намењена широком кругу читалаца. Настављајћи у истом правцу, имајући дело светих претходника као узор, а уз то озбиљно узимајући у обзир потребе својих савременика, посебно млађих генерација, Љиљана Хабјановић Ђуровић пронашла је своју оригиналну парадигму стваралаштва. Осим тога она је пронашла веома ефективан и ефектан стваралачки поступак - својеврстан «Хор», који представља полифонију гледишта и изражених ставова, а као резултат саборно мишљење: «аксиос, аксиос, аксиос»! Дело поштоване српске колегинице може бити узор за белоруске писце, који покушавају радити нешто слично."
Ово је шести превод романа Петкана. Књига је до сада објављена и на македонском (2 издања), румунском (6 издања), бугарском (2 издања), руском (3 издања), а априла ове године и на грчком језику.
Љиљана Хабјановић Ђуровић добила је позив Министарства културе и информација Републике Белорусије да 1. и 2. септембра буде гост на Данима белоруске писмености. Како пише у позиву, Дани белоруске писмености су традиционалан и значајан догађај у културном животу државе и одржавају се уз учешће званичних лица, културних посленика, представника књижевне и научне јавности Белорусије и гостију из иностраних земаља. Као гошћа манифестације Љиљана Хабјановић Ђуровић представљена је одломцима из Петкане у августовском броју часописа "ЛИМ" и у листу "Православље". Осим тога, Љиљана Хабјановић Ђуровић позвана је и да говори студентима славистике на Универзитету у Минску и да посети манастир Светих апостола Петра и Павла.
p.pdf | |
File Size: | 135 kb |
File Type: |
20.8.2012.
САОПШТЕЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА
ПОВОДОМ НАГРАДЕ ''СТРАЖИЛОВО''
Жири Бранковог кола за престижну награду за млађе песнике, ''Стражилово'', у саставу: Иван Лаловић, председник, Стела Манaсијевић и Мићо Савановић, на завршној седници, 20. августа, донео је једногласну одлуку да награда ''Стражилово'' за 2012. годину равноправно припадне Дубравки Миленковић за књигу ''Мелем-песме'' и Велибору Сикимићу за збирку ''Звјездарник''.
Специјална награда ''Стражилово'' за најбољу прву самосталну књигу песама младих аутора до тридесет година, такође једногласном одлуком жирија, припала је Александри Мариловић за збирку поезије ''Мираз у звијездама''.
Награда ''Стражилово" додељује се за најбоље књиге објављене у едицији ''Савремена поезија'' Бранковог кола. Ово престижно признање, иначе, додељује се од 1973. године. Међу досадашњим лауреатима налазе се Перо Зубац, Луко Паљетак, Данко Поповић, Драшко Ређеп, Радомир Путник, Зафир Хаџиманов, Жарко Аћимовић, Војислав Деспотов, Слободан Павићевић, Мишо Авдаловић, Благоје Баковић, Јован Дунђин, Илеана Урсу, Поп Душан Ђурђев, Лидија Ђого, Весна Егерић, Ивана Гађански, Жељко Пржуљ, Иван Деспотовић и други.
ПОВОДОМ НАГРАДЕ ''СТРАЖИЛОВО''
Жири Бранковог кола за престижну награду за млађе песнике, ''Стражилово'', у саставу: Иван Лаловић, председник, Стела Манaсијевић и Мићо Савановић, на завршној седници, 20. августа, донео је једногласну одлуку да награда ''Стражилово'' за 2012. годину равноправно припадне Дубравки Миленковић за књигу ''Мелем-песме'' и Велибору Сикимићу за збирку ''Звјездарник''.
Специјална награда ''Стражилово'' за најбољу прву самосталну књигу песама младих аутора до тридесет година, такође једногласном одлуком жирија, припала је Александри Мариловић за збирку поезије ''Мираз у звијездама''.
Награда ''Стражилово" додељује се за најбоље књиге објављене у едицији ''Савремена поезија'' Бранковог кола. Ово престижно признање, иначе, додељује се од 1973. године. Међу досадашњим лауреатима налазе се Перо Зубац, Луко Паљетак, Данко Поповић, Драшко Ређеп, Радомир Путник, Зафир Хаџиманов, Жарко Аћимовић, Војислав Деспотов, Слободан Павићевић, Мишо Авдаловић, Благоје Баковић, Јован Дунђин, Илеана Урсу, Поп Душан Ђурђев, Лидија Ђого, Весна Егерић, Ивана Гађански, Жељко Пржуљ, Иван Деспотовић и други.
ПРИЛОГ К: 47. КОЧИЋЕВ ЗБОР
File Size: | 835 kb |
File Type: |
14.8.2012.
"Кочићева награда"
додељена Јовану Бабићу
Једногласном одлуком жирија, овогодишњу "Кочићеву награду" за целокупно књижевно стваралаштво добио је Јован Бабић, књижевник, публициста и дугогодишњи дописник Тањуга из Бањалуке.
За ово високо књижевно признање, према речима проф. Миљка Шиндића, председника жирија, у коме су били и проф. др Драго Тешановић и књижевник Душко М. Петровић, пријављена су 23 веома озбиљна кандидата, али је "код Бабића превагнула чистота и снага израза, у кочићевском духу: родољубном, слободарском, правдољубивом и истинољубивом, пркосном и поносном".
Награда ће добитнику бити свечано уручена на "Кочићевом збору", 26. августа у Стричићима, родном селу познатог књижевника и трибуна Петра Кочића.
Бабић је рођен 1934. у Црном Лугу код Босанског Грахова, а радни век је углавном провео у новинарству - најкраће у бањалучком "Гласу", знатно дуже у загребачком "Вјеснику" и најдуже у Новинској агенцији Тањуг.
За новинарски и публицистички рад добио је прву награду тадашњег Удружења новинара БиХ за 1980, годишњу награду истог удружења за 1981. и Тањугову награду 1983.
Објавио је књиге ''Пут у вјецност'' 1984, ''Одбрана и смрт'' 1986, ''Успеније Гаврилово'' 1994, ''Дракулићи'' 1998, ''Ждраловачке причке'' 2001, ''Биљези у времену'' 2003, ''Спомен храм'' 2003, ''Црљени крув'' 2005, ''Крезуби лавови'' 2007. и "Прометеји сарајевског Видовдана" 2011.
За "Крезубе лавове", које је жири прогласио "најбољом књигом објављеном у РС 2007. године", добио је прву награду Подружнице Удружења књижевника РС и града Бањалука. Неке Бабицеве прице преведене су на стране језике, а једно од три издања романа "Дракулици" објављено је на енглеском језику.
Бабић је члан Удружења књижевника РС и Удружења књижевника Србије, а стално живи у Бањалуци.
http://www.tanjug.rs
ПИСМО ИЗ ПРАГА
-------- Original Message --------
Subject:srpska kuća u praguDate:Mon, 13 Aug 2012 13:43:48 +0200From:"ss.sv sava"To:uksrbije@srpskacirilica.rsСРПСКА КУЋА У ПРАГУ
Соколска 18, Праг, 120 00
srpska.kuca.prag@gmail.com
Поштоване колеге делегати Скупштине дијаспоре,
Oбраћамо Вам се с молбом за помоћ код реализације Српске куће у Прагу, као и са молбом да наше писмо прослледите свом чланству.
Српско удружење Св. Сава, удружење српске мањине у Чешкој републици и Српски култутрни центар у Прагу од општини града Прага добили су под најам објекат - самосталну зграду од пет спратова у самом центру града (4оо м од Народног музеја и Вацлавовог трга) за своје потребе и реализацију активности. Намера нам је да у овој згради која има 1432 м2 уредимо праву Српски кућу у којој ће свако ко дође у Праг, био Србин или странац, моћи да се упозна са српском културом, историјом и традицијом али и туристичким и привредним могућ-ностима Србије. У Српској кући поред изложбене сале, сале за предавања, кино-клуба, српског клуба, редакције часописа Српска реч, који излази на српском већ осму годину, биће смештена и велика Српска библиотека од 20 000 књига и 500 ЦД која ће бити доступна јавности.
Постојање овакве институције у срцу средње Европе допринеће очувању вишевековних пријатељских веза са мајоритним друштвом а српску дијаспору и њено деловање на овим просторима ће још више ојачати.
Из овог кратког термина до отварања је назначено да објекат који нам је дат на коришћење на неограничено време не захтева велику инвестицију и сложену реконструкцију за његово прилагођавање нашим потребама. По проценама стручних лица сума од 85 евра по квадрату била би довољна за адаптацију. Разуме се да ћемо покушати да нађемо и друге могућности за дефинитивно оформљивање Српске куће, да ћемо и сами део средстава уложити и улагати (за најамнину, опрему библиотеке, канцеларија, сала, клуба), али ипак на самом старту нам је оваква помоћ неопходна.
Стога смо одлучили да се обратимо свој нашој браћи и сестрама у свету који би нам - свако према својим могућностима и жељама - помогао у дефинитивној реализацији српске куће у Прагу и Чешкој републици. Списак донатора ћемо посебно објавити а на улазу у зграду планирамо да поставимо плочу са именима 10 највећих донатора који ће помоћи њеној реализацији. Донаторе ћемо са отвореним срцем позвати на само отварање које - како смо већ поменули - желимо да реализујемо 15. новембра ове године.
И најмањи новчани прилог биће нам од велике користи а дочекаћемо са дубоком захвалношћу. Прилоге можете слати на рачун: назив рачуна: Srbské kulturní centrum lброј рачуна: 253227959/0300 l IBAN: CZ56 0300 0000 0002 5322 7959 l BIC: CEKOCZPP
Сваком донатору издаћемо потврду - уговор о донацији у оној форми коју буде захтевао.
Са захвалношћу,
за чланове српске мањине у Чешкој републици,
мр Бранка Радојковић Кубеш,
делегат Скупштине дијаспоре републике Србије
за Чешку, Словачку, Пољску, Естонију, Литванију и Литву
председница
контактна адреса: Žitná 16, Praha 2, 120 00 Česká republika, tel. 420 777 965 151l назив рачуна: Srbské kulturní centrum l број рачуна: 253227959/0300 l IBAN: CZ56 0300 0000 0002 5322 7959 l BIC: CEKOCZPP
додељена Јовану Бабићу
Једногласном одлуком жирија, овогодишњу "Кочићеву награду" за целокупно књижевно стваралаштво добио је Јован Бабић, књижевник, публициста и дугогодишњи дописник Тањуга из Бањалуке.
За ово високо књижевно признање, према речима проф. Миљка Шиндића, председника жирија, у коме су били и проф. др Драго Тешановић и књижевник Душко М. Петровић, пријављена су 23 веома озбиљна кандидата, али је "код Бабића превагнула чистота и снага израза, у кочићевском духу: родољубном, слободарском, правдољубивом и истинољубивом, пркосном и поносном".
Награда ће добитнику бити свечано уручена на "Кочићевом збору", 26. августа у Стричићима, родном селу познатог књижевника и трибуна Петра Кочића.
Бабић је рођен 1934. у Црном Лугу код Босанског Грахова, а радни век је углавном провео у новинарству - најкраће у бањалучком "Гласу", знатно дуже у загребачком "Вјеснику" и најдуже у Новинској агенцији Тањуг.
За новинарски и публицистички рад добио је прву награду тадашњег Удружења новинара БиХ за 1980, годишњу награду истог удружења за 1981. и Тањугову награду 1983.
Објавио је књиге ''Пут у вјецност'' 1984, ''Одбрана и смрт'' 1986, ''Успеније Гаврилово'' 1994, ''Дракулићи'' 1998, ''Ждраловачке причке'' 2001, ''Биљези у времену'' 2003, ''Спомен храм'' 2003, ''Црљени крув'' 2005, ''Крезуби лавови'' 2007. и "Прометеји сарајевског Видовдана" 2011.
За "Крезубе лавове", које је жири прогласио "најбољом књигом објављеном у РС 2007. године", добио је прву награду Подружнице Удружења књижевника РС и града Бањалука. Неке Бабицеве прице преведене су на стране језике, а једно од три издања романа "Дракулици" објављено је на енглеском језику.
Бабић је члан Удружења књижевника РС и Удружења књижевника Србије, а стално живи у Бањалуци.
http://www.tanjug.rs
ПИСМО ИЗ ПРАГА
-------- Original Message --------
Subject:srpska kuća u praguDate:Mon, 13 Aug 2012 13:43:48 +0200From:"ss.sv sava"To:uksrbije@srpskacirilica.rsСРПСКА КУЋА У ПРАГУ
Соколска 18, Праг, 120 00
srpska.kuca.prag@gmail.com
Поштоване колеге делегати Скупштине дијаспоре,
Oбраћамо Вам се с молбом за помоћ код реализације Српске куће у Прагу, као и са молбом да наше писмо прослледите свом чланству.
Српско удружење Св. Сава, удружење српске мањине у Чешкој републици и Српски култутрни центар у Прагу од општини града Прага добили су под најам објекат - самосталну зграду од пет спратова у самом центру града (4оо м од Народног музеја и Вацлавовог трга) за своје потребе и реализацију активности. Намера нам је да у овој згради која има 1432 м2 уредимо праву Српски кућу у којој ће свако ко дође у Праг, био Србин или странац, моћи да се упозна са српском културом, историјом и традицијом али и туристичким и привредним могућ-ностима Србије. У Српској кући поред изложбене сале, сале за предавања, кино-клуба, српског клуба, редакције часописа Српска реч, који излази на српском већ осму годину, биће смештена и велика Српска библиотека од 20 000 књига и 500 ЦД која ће бити доступна јавности.
Постојање овакве институције у срцу средње Европе допринеће очувању вишевековних пријатељских веза са мајоритним друштвом а српску дијаспору и њено деловање на овим просторима ће још више ојачати.
Из овог кратког термина до отварања је назначено да објекат који нам је дат на коришћење на неограничено време не захтева велику инвестицију и сложену реконструкцију за његово прилагођавање нашим потребама. По проценама стручних лица сума од 85 евра по квадрату била би довољна за адаптацију. Разуме се да ћемо покушати да нађемо и друге могућности за дефинитивно оформљивање Српске куће, да ћемо и сами део средстава уложити и улагати (за најамнину, опрему библиотеке, канцеларија, сала, клуба), али ипак на самом старту нам је оваква помоћ неопходна.
Стога смо одлучили да се обратимо свој нашој браћи и сестрама у свету који би нам - свако према својим могућностима и жељама - помогао у дефинитивној реализацији српске куће у Прагу и Чешкој републици. Списак донатора ћемо посебно објавити а на улазу у зграду планирамо да поставимо плочу са именима 10 највећих донатора који ће помоћи њеној реализацији. Донаторе ћемо са отвореним срцем позвати на само отварање које - како смо већ поменули - желимо да реализујемо 15. новембра ове године.
И најмањи новчани прилог биће нам од велике користи а дочекаћемо са дубоком захвалношћу. Прилоге можете слати на рачун: назив рачуна: Srbské kulturní centrum lброј рачуна: 253227959/0300 l IBAN: CZ56 0300 0000 0002 5322 7959 l BIC: CEKOCZPP
Сваком донатору издаћемо потврду - уговор о донацији у оној форми коју буде захтевао.
Са захвалношћу,
за чланове српске мањине у Чешкој републици,
мр Бранка Радојковић Кубеш,
делегат Скупштине дијаспоре републике Србије
за Чешку, Словачку, Пољску, Естонију, Литванију и Литву
председница
контактна адреса: Žitná 16, Praha 2, 120 00 Česká republika, tel. 420 777 965 151l назив рачуна: Srbské kulturní centrum l број рачуна: 253227959/0300 l IBAN: CZ56 0300 0000 0002 5322 7959 l BIC: CEKOCZPP
10.8.2012.
ПРИЛОГ 1
Ратко Марковић Риђанин: ИВО АНДРИЋ У БОСАНСКОЈ ВИЛИ
_________________________________________________________________________
АНТОЛОГИЈА НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У Антологији накраће приче на српском језику (од Гаврила Стефановића Венцловића до Маје Солар (1980), која се ових дана, под насловом ЗРНЦА, појавила u издању Мале класичне библиотеке Издавачког предузећа Легенда из Чачка, заступљене су и приче низа познатих аутора – од Гаврила Стефановића Венцловића (1680-1749}, Вука Стефановића Караџића (1787–1864), па преко Станислава Винавера, Иве Андрића, Васка Попе, Александра Тишме, Данила Киша, Миодрага Павловића, Десанке Максимовић, Душана Стојковића, Зорана М. Мандића..., до најмлађих, које предводе Драган Јовановић Данилов, Горан Петровић, Владимир Пиштало, Миљурко Вукадиновић, Мирјана Ковачевић, Тања Милутиновић и Маја Солар. Ова антологија, према речима приређивача Душана Стојковића и Дејана Богојевића, нуди право читалачко и истраживачко задовољство показујући колико је мала форма приче, као жанра за себе, атрактивно и плодно присутна у историји српске књижевности у распону од друге половине седамнаестог века па све до данашњих дана..
Ова антологија ускоро ће се појавити и у преводу на словеначки језик.
Ратко Марковић Риђанин: ИВО АНДРИЋ У БОСАНСКОЈ ВИЛИ
_________________________________________________________________________
АНТОЛОГИЈА НАЈКРАЋЕ ПРИЧЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У Антологији накраће приче на српском језику (од Гаврила Стефановића Венцловића до Маје Солар (1980), која се ових дана, под насловом ЗРНЦА, појавила u издању Мале класичне библиотеке Издавачког предузећа Легенда из Чачка, заступљене су и приче низа познатих аутора – од Гаврила Стефановића Венцловића (1680-1749}, Вука Стефановића Караџића (1787–1864), па преко Станислава Винавера, Иве Андрића, Васка Попе, Александра Тишме, Данила Киша, Миодрага Павловића, Десанке Максимовић, Душана Стојковића, Зорана М. Мандића..., до најмлађих, које предводе Драган Јовановић Данилов, Горан Петровић, Владимир Пиштало, Миљурко Вукадиновић, Мирјана Ковачевић, Тања Милутиновић и Маја Солар. Ова антологија, према речима приређивача Душана Стојковића и Дејана Богојевића, нуди право читалачко и истраживачко задовољство показујући колико је мала форма приче, као жанра за себе, атрактивно и плодно присутна у историји српске књижевности у распону од друге половине седамнаестог века па све до данашњих дана..
Ова антологија ускоро ће се појавити и у преводу на словеначки језик.
1.doc | |
File Size: | 759 kb |
File Type: | doc |
9.8.2012.
Песнички маратон
„Сија књига мајке Ангелине“
Културно-просветна заједница општине Сечањ (КПЗ) и Банатски културни центар из Новог Милошева (БКЦ) по други пут организују књижевну манифестацију „Сија књига мајке Ангелине“ (посвећену лику и делу српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић – Преподобне мати Ангелине) која ће се одржати 11. августа 2012. године у порти храма Светог Димитрија у Сечњу.
Тим поводом организатори су расписали конкурс за најлепшу песму на тему „Љубав“. На конкурс су пристигле 162 песмe из педесетак градова Србије и 13 страних земаља. Жири, који чине: Радован Влаховић (председник), Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић, прогласиће три најбоље песме 11. августа, када ће се одржати и песнички маратон на којем ће учесници конкурса говорити своје стихове.
Све песме пристигле на прошлогодишњи конкурс објављене су у електронском издању зборника радова у издању БКЦ-а и КПЗ-а. Песме које су пристигле на овогодишњи конкурс биће, такође, објављене у електронском издању зборника радова идуће године.
__________________________________________________________________________________
Издавачка кућа ЕВРО ЂУНТИ
објавила је нови роман Бранка Милорадовића
под називом КЛОВН.
Промоција за медије одржаће се у понедељак,
13. 8. 2012, у 11 часова,
у књижари Академија
(Кнез Михаилова улица).
„Сија књига мајке Ангелине“
Културно-просветна заједница општине Сечањ (КПЗ) и Банатски културни центар из Новог Милошева (БКЦ) по други пут организују књижевну манифестацију „Сија књига мајке Ангелине“ (посвећену лику и делу српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић – Преподобне мати Ангелине) која ће се одржати 11. августа 2012. године у порти храма Светог Димитрија у Сечњу.
Тим поводом организатори су расписали конкурс за најлепшу песму на тему „Љубав“. На конкурс су пристигле 162 песмe из педесетак градова Србије и 13 страних земаља. Жири, који чине: Радован Влаховић (председник), Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић, прогласиће три најбоље песме 11. августа, када ће се одржати и песнички маратон на којем ће учесници конкурса говорити своје стихове.
Све песме пристигле на прошлогодишњи конкурс објављене су у електронском издању зборника радова у издању БКЦ-а и КПЗ-а. Песме које су пристигле на овогодишњи конкурс биће, такође, објављене у електронском издању зборника радова идуће године.
__________________________________________________________________________________
Издавачка кућа ЕВРО ЂУНТИ
објавила је нови роман Бранка Милорадовића
под називом КЛОВН.
Промоција за медије одржаће се у понедељак,
13. 8. 2012, у 11 часова,
у књижари Академија
(Кнез Михаилова улица).
8.8.2012.
ПРИЛОГ 1: МИЛЕ МЕДИЋ, УРЕДНИК ЈЕЗИЧКЕ ТРИБИНЕ УКС:
ОТВОРЕНА ПИТАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
_____________________________________________________________________________________________________
У припреми лична библиотека
патријарха Павла
Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић изјавио је да та установа у сарадњи са Српском православном црквом (СПЦ) ради на уређењу личне библиотеке патријарха Павла који је умро у новембру 2009. године.
Ристић је рекао да је лична библиотека патријарха Павла, по броју наслова, врсти литературе и издањима штампаним на различитим језицима, изузетна и да ће се релативно брзо наћи "пред очима јавности". Он је рекао да је формиран интердисциплинарни тим који ради на сређивању грађе, као и личних рукописа и бележака патријарха Павла.
"На бројним књигама су његове белешке, ту су и његови радови које је писао, читав низ књига има посвете наших познатих сународника и личности из иностранства", рекао је Ристић.
Он је најавио да ће бити штампан и каталог свих издања, штампаних примерака и рукописне заоставштине из личне библиотеке патријарха Павла.
Према његовим речима, Синод СПЦ прихватио је иницијативу Народне библиотеке Србије и наредних недеља требало би да буде потписан протокол о сарадњи, а сређивање личне библиотеке патријарха Павла први је заједнички подухват поводом тог договора.
Протокол ће допринети да стручњаци Народне библиотеке континуирано буду ангажовани на обради и заштити књижног фонда СПЦ у земљи и иностранству, рекао је Ристић.
Он је рекао да ће потписивањем протокола Народна библиотека Србије и СПЦ обновити сарадњу после четири деценије, а позвао је и друге верске заједнице и традиционалне цркве да размотре могућности сарадње са том установом.
Бета
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ БОЖИДАРА ПЕШЕВА
У петак, 10. августа 2012, у 20 сати, у Центру за културу и спорт Шумице, Устаничка 125/I, одржаће се књижевно вече "Књижевни портрет Божидара Пешева".
У програму учествују: књижевник Оливер Јанковић, књижевница Васка Јукић Марјановић, новинар Душан Рашета и Божидар Пешев.
Програм води Петар Марш.
ОТВОРЕНА ПИТАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
_____________________________________________________________________________________________________
У припреми лична библиотека
патријарха Павла
Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић изјавио је да та установа у сарадњи са Српском православном црквом (СПЦ) ради на уређењу личне библиотеке патријарха Павла који је умро у новембру 2009. године.
Ристић је рекао да је лична библиотека патријарха Павла, по броју наслова, врсти литературе и издањима штампаним на различитим језицима, изузетна и да ће се релативно брзо наћи "пред очима јавности". Он је рекао да је формиран интердисциплинарни тим који ради на сређивању грађе, као и личних рукописа и бележака патријарха Павла.
"На бројним књигама су његове белешке, ту су и његови радови које је писао, читав низ књига има посвете наших познатих сународника и личности из иностранства", рекао је Ристић.
Он је најавио да ће бити штампан и каталог свих издања, штампаних примерака и рукописне заоставштине из личне библиотеке патријарха Павла.
Према његовим речима, Синод СПЦ прихватио је иницијативу Народне библиотеке Србије и наредних недеља требало би да буде потписан протокол о сарадњи, а сређивање личне библиотеке патријарха Павла први је заједнички подухват поводом тог договора.
Протокол ће допринети да стручњаци Народне библиотеке континуирано буду ангажовани на обради и заштити књижног фонда СПЦ у земљи и иностранству, рекао је Ристић.
Он је рекао да ће потписивањем протокола Народна библиотека Србије и СПЦ обновити сарадњу после четири деценије, а позвао је и друге верске заједнице и традиционалне цркве да размотре могућности сарадње са том установом.
Бета
КЊИЖЕВНИ ПОРТРЕТ БОЖИДАРА ПЕШЕВА
У петак, 10. августа 2012, у 20 сати, у Центру за културу и спорт Шумице, Устаничка 125/I, одржаће се књижевно вече "Књижевни портрет Божидара Пешева".
У програму учествују: књижевник Оливер Јанковић, књижевница Васка Јукић Марјановић, новинар Душан Рашета и Божидар Пешев.
Програм води Петар Марш.
1.doc | |
File Size: | 101 kb |
File Type: | doc |
6.8.2012.
ВЕЛИКИ ДОНАТОРИ ПРОФ. ДР РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ, ЊУЈОРК
ДОНАЦИЈЕ ОД 1987. ДО ДАНАС
1. Ктитор-задужбинар Цркве Светог Саве на Врачару..................
$ 49.300,00
2. Велики добротвор Саборне Цркве у Београду............................
– мозаик Пресвете Богородице, Свете Тројице и Светих
Арханђела Михаила и Гаврила $72.000,00
– обнова ограде црквене порте $20.000,00
– обнова главне капије на црквеној порти $75.000,00
– Саборна Црква у Београду – спонзор $10.000,00
– Ктитор Првог београдског певачког друштва –
обвова зграде и изградња нове зграде архива и
билбиотеке $55.000,00
– Домаћин славе Првог београдског певачког друштва:
2009. године $2.500,00, 2012. године $7.000,00
– Прво Београдско певачко друштво – компјутер $1.000
$ 242.500,00
3. Реконструкција Цркве Светих Бесребреника Козме и Дамјана
у Азањи........................................................................................
и
$ 8.000,00
€ 12.200,00
4. Задужбина Радмиле Милентијевић – Парохијски дом у Азањи.........................................................................................................
$ 127.000,00
5. Спомен чесма Азањцима учесницима Првог српског устанка.
$ 7.000,00
6. Основна скола у Азањи ...............................................................
Годишња награда најбољим матурантима $1.000
Школски хор $500
$ 1.500,00
7. Артеријски бунар у Азањи............................................................
– ископ бунара $10.300,00
– развод мреже за Спомен чесму, школу, дечји вртић и
Дом здравља $41.000,00
$ 52.200,00
8. Ктитор Цркве Светог Јована Богослова у Влашком Долу.......
и
$ 15.000,00
€ 4.610,00
9. Ктитор Парохијског дома у Влашком Долу.................................
$ 25.000,00
10. Задужбина Радмиле Милентијевић – Културни центар у
Влашком Долу (у изградњи)................................................. и
– куповина земље за задужбину $13.800,00
– изградња Култуног центра $67.000,00 и €73.000,00
$ 80.000,00
€ 73.000,00
11. Бенефактор Саборне Цркве Светог Саве у Њујорку...................
$ 130.200,00
12. Коло српских сестара при Цркви Светог Саве у Њујорку.........
$ 4.600,00
13. Црква Светог Јована Крститеља, Патерсон, Њу Џерси.............
$ 7.200,00
14. Српска демократска странка Крајине – телевизија у Книну.....
$ 1.000,00
15. Источно-америчка епархија – помоћ за српски народ...............
$ 1.000,00
16. Народни музеј у Београду – клима витрина за чување и
излагање Мирослаљевог Јеванђеља............................................
€ 21.100,00
17. Српска академија наука и уметности...........................................
– конзервација рукописне заоставштине Вука Караџића
Eur 10.110,00
– витраж у холу САНУ € 9.200,00
€ 19.310,00
18. Светски српски добровољни фонд у Њујорку – набавка и
допрема лекова за болнице у Крајини, Републици Српској
и Србији.........................................................................................
$ 18.600,00
19. Аутомобил школи за основно и средње образовање
Свети Сава на Умци.....................................................................
$ 12.000,00
20.
Прва економска школа у Београду – годишња награда
најбољим матурантима почев од 2000. године..........................
и
$ 8.250,00
€ 1.100,00
21.
Комесаријат за избеглице Републике Србије – куповина
куће у Плавни (Бач) за избегличку породицу..............................
€ 5.000,00
22.
Црногорско-приморска епархија - за богословију.....................
$ 1.000,00
23.
Црква Светог Илије у Гарашима – иконостас.............................
$ 9.000,00
24.
Зборник Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе
у издању Српске књижевне задруге – спонзор...........................
$ 8.000,00
25.
Геополотика, лист за политичка и друштвена питања..............
$ 1.500,00
26.
Одбрана Председника Слободана Милошевића у Хагу.............
$ 5.500,00
27.
Одбрана говори за историју и будућност – Уводна реч
одбране Председника Милошевића у Хагу – спонзор................
$ 1.000,00
28.
За Косово.......................................................................................
– преко Рашко-призренске епархије $1.000,00
– преко Патријаршије $500,00
– преко Цркве Светог Саве у Њујорку $100,00
$ 1.600,00
29.
За Хиландар...................................................................................
– преко Српског народног Савеза, САД $1.000,00
– преко Цркве Светог Саве у Њујорку $100,00
$ 1.100,00
30.
Београдски форум..........................................................................
$ 2.500,00
31.
Прва хрисовуља манастира Дечани – спонзор..........................
$ 1.000,00
32.
Српске новине Огледало, Београд...............................................
$ 10.000,00
33.
Западно-европска епархија, Паирз – прилог..............................
$ 5.000,00
34.
Манастир Никоље, Овчар бања, Епархија жичка –
обнова конака и воденице поточаре Кнеза Милоша...........
– нов кров на конаку $13.390,00
– станбени простор у подковљу конака $8.280,00
– нов кров на Кули са изолацијом $2.990,00
– пумпа за довод воде из Овчар бање $1.140,00
– обнова воденице поточаре Кнеза Милоша $ 12.050,00
– Разбој за ткање $1.000,00
– Помоћ 1.500,00
$ 40.350,00
35.
Манастир Светог Саве у Либертивилу, САД – споменик
Светом Николају Велимировићу..................................................
$ 2.000,00
36.
Генерал Ратко Младић. Трагичан херој – спонзор...................
$ 1.000,00
37.
Риверсајд Црква у Њујорку – за покој душе Ђун Лордвуд.........
$ 2.000,00
38.
Удружење Чачана у Њујорку – за Дом слепих у Чачку...............
$ 500,00
39.
Удружење "Милева Ајнштајн Марић", Београд – прилог..........
€ 500,00
40.
Вукова задужбина, покровитељ...................................................
– Даница за годину 2007 $5.000,00
– Вукова Даница за године 1827, 1828, 1829 и 1830
$7.000,00
$ 12.000,00
41.
"Глас Рома" – за Ромске избеглице са Косова.............................
$ 500,00
42.
Црква Светог Ђорђа у Елизабету, Њу Џерси – прилог...............
$ 3.000,00
43.
Општина Дробњак, Црна Гора – помоћ за обнову.....................
$ 500,00
44.
Саборна Црква у Никшићу, Црна Гора – прилог........................
$ 1.000,00
45.
АРТ 011 у Њујорку – прилог.........................................................
$ 500,00
46.
Црква Светог Луке у Вашингтону, Д.С........................................
$ 2.350,00
47.
Црква Светог Вазнесења у Елизабету, Њу Џерси – прилог.......
$ 2.000,00
48.
Манастир Враћевшница, Епархија жичка – нов кров на
конаку "Радича Поступовића".......................................................
$ 37.800.00
49.
Влашки До – изградња етно куће "Мезул"...................................
€ 14.500.00
50.
Српска Православна Црква Светог Вазнесења Господњег,
Решица, Румунија – парохијски дом и културни центар...........
$ 50.000,00
51.
Велики добротвор Српске Православне Цркве Свете Петке
Параскеве, Бонди, Фарнцуска – иконостас.................................
$ 20.000,00
52.
Српска Православна Црква Светог Саве у Торонту, Канада –
– прилог за хор "Кир Стефан Србин".....................................
$ 1.000,00
53.
Српско певачко удружење Америке............................................
$ 1.000,00
54.
Црква Светог Месије у Вудс Холу, Масаћусец – прилог за
одржавање гроба Ханса Алберта Ајнштајна.........................
$ 1.000,00
55.
Изградња Цркве Светог Арханђела Гаврила, Пале
Република Српска....................................................................
$ 1.000,00
56.
Матица српска, Нови Сад – прилог за Српску енциклопедију.
$ 7.000,00
57.
Паланачка гимназија, Смедеревска Паланка – годишња награда најбољим матурантима почев од 2010.године
$ 2.100,00
58.
Општина Шид – споменик Филипу Вишњићу у Вишњићеву...
$ 23.000,00
59.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.......
$ 20.000,00
60.
Епархијс Рашко-призренска и Косовско-метохијска
(изградња куће у Биначу породици Ђурић са деветоро деце)...
$ 11.200,00
61.
Сити Колеџ Градског универзитета у Њујорку. Артур Тидеман награда за најбољи есеј из историје Јапана................
$ 3.000,00
62.
Национална етничка асоцијација организација (NECO), САД.
$ 6.000,00
63.
Универзитет у Београду. Годишња наргада најбољим дипломцима српско-руских студија у области историје, књижевности и језика...................................................................
$ 15.000,00
64.
Удружење књижевника Србије
$ 2,000,00
65.
Црква Светог Саве у Бостону, САД.............................................
$ 1.000,00
66.
Црква Свете Тројице, село Јасенови Потоци, Република Српска
$ 1.000,00
УКУПНО ПРИЛОЖЕНО закључно са јуном 2012:
$ 1.111.000,00
и
€ 161.820,00
ДОНАЦИЈЕ ОД 1987. ДО ДАНАС
1. Ктитор-задужбинар Цркве Светог Саве на Врачару..................
$ 49.300,00
2. Велики добротвор Саборне Цркве у Београду............................
– мозаик Пресвете Богородице, Свете Тројице и Светих
Арханђела Михаила и Гаврила $72.000,00
– обнова ограде црквене порте $20.000,00
– обнова главне капије на црквеној порти $75.000,00
– Саборна Црква у Београду – спонзор $10.000,00
– Ктитор Првог београдског певачког друштва –
обвова зграде и изградња нове зграде архива и
билбиотеке $55.000,00
– Домаћин славе Првог београдског певачког друштва:
2009. године $2.500,00, 2012. године $7.000,00
– Прво Београдско певачко друштво – компјутер $1.000
$ 242.500,00
3. Реконструкција Цркве Светих Бесребреника Козме и Дамјана
у Азањи........................................................................................
и
$ 8.000,00
€ 12.200,00
4. Задужбина Радмиле Милентијевић – Парохијски дом у Азањи.........................................................................................................
$ 127.000,00
5. Спомен чесма Азањцима учесницима Првог српског устанка.
$ 7.000,00
6. Основна скола у Азањи ...............................................................
Годишња награда најбољим матурантима $1.000
Школски хор $500
$ 1.500,00
7. Артеријски бунар у Азањи............................................................
– ископ бунара $10.300,00
– развод мреже за Спомен чесму, школу, дечји вртић и
Дом здравља $41.000,00
$ 52.200,00
8. Ктитор Цркве Светог Јована Богослова у Влашком Долу.......
и
$ 15.000,00
€ 4.610,00
9. Ктитор Парохијског дома у Влашком Долу.................................
$ 25.000,00
10. Задужбина Радмиле Милентијевић – Културни центар у
Влашком Долу (у изградњи)................................................. и
– куповина земље за задужбину $13.800,00
– изградња Култуног центра $67.000,00 и €73.000,00
$ 80.000,00
€ 73.000,00
11. Бенефактор Саборне Цркве Светог Саве у Њујорку...................
$ 130.200,00
12. Коло српских сестара при Цркви Светог Саве у Њујорку.........
$ 4.600,00
13. Црква Светог Јована Крститеља, Патерсон, Њу Џерси.............
$ 7.200,00
14. Српска демократска странка Крајине – телевизија у Книну.....
$ 1.000,00
15. Источно-америчка епархија – помоћ за српски народ...............
$ 1.000,00
16. Народни музеј у Београду – клима витрина за чување и
излагање Мирослаљевог Јеванђеља............................................
€ 21.100,00
17. Српска академија наука и уметности...........................................
– конзервација рукописне заоставштине Вука Караџића
Eur 10.110,00
– витраж у холу САНУ € 9.200,00
€ 19.310,00
18. Светски српски добровољни фонд у Њујорку – набавка и
допрема лекова за болнице у Крајини, Републици Српској
и Србији.........................................................................................
$ 18.600,00
19. Аутомобил школи за основно и средње образовање
Свети Сава на Умци.....................................................................
$ 12.000,00
20.
Прва економска школа у Београду – годишња награда
најбољим матурантима почев од 2000. године..........................
и
$ 8.250,00
€ 1.100,00
21.
Комесаријат за избеглице Републике Србије – куповина
куће у Плавни (Бач) за избегличку породицу..............................
€ 5.000,00
22.
Црногорско-приморска епархија - за богословију.....................
$ 1.000,00
23.
Црква Светог Илије у Гарашима – иконостас.............................
$ 9.000,00
24.
Зборник Велика Србија – истине, заблуде, злоупотребе
у издању Српске књижевне задруге – спонзор...........................
$ 8.000,00
25.
Геополотика, лист за политичка и друштвена питања..............
$ 1.500,00
26.
Одбрана Председника Слободана Милошевића у Хагу.............
$ 5.500,00
27.
Одбрана говори за историју и будућност – Уводна реч
одбране Председника Милошевића у Хагу – спонзор................
$ 1.000,00
28.
За Косово.......................................................................................
– преко Рашко-призренске епархије $1.000,00
– преко Патријаршије $500,00
– преко Цркве Светог Саве у Њујорку $100,00
$ 1.600,00
29.
За Хиландар...................................................................................
– преко Српског народног Савеза, САД $1.000,00
– преко Цркве Светог Саве у Њујорку $100,00
$ 1.100,00
30.
Београдски форум..........................................................................
$ 2.500,00
31.
Прва хрисовуља манастира Дечани – спонзор..........................
$ 1.000,00
32.
Српске новине Огледало, Београд...............................................
$ 10.000,00
33.
Западно-европска епархија, Паирз – прилог..............................
$ 5.000,00
34.
Манастир Никоље, Овчар бања, Епархија жичка –
обнова конака и воденице поточаре Кнеза Милоша...........
– нов кров на конаку $13.390,00
– станбени простор у подковљу конака $8.280,00
– нов кров на Кули са изолацијом $2.990,00
– пумпа за довод воде из Овчар бање $1.140,00
– обнова воденице поточаре Кнеза Милоша $ 12.050,00
– Разбој за ткање $1.000,00
– Помоћ 1.500,00
$ 40.350,00
35.
Манастир Светог Саве у Либертивилу, САД – споменик
Светом Николају Велимировићу..................................................
$ 2.000,00
36.
Генерал Ратко Младић. Трагичан херој – спонзор...................
$ 1.000,00
37.
Риверсајд Црква у Њујорку – за покој душе Ђун Лордвуд.........
$ 2.000,00
38.
Удружење Чачана у Њујорку – за Дом слепих у Чачку...............
$ 500,00
39.
Удружење "Милева Ајнштајн Марић", Београд – прилог..........
€ 500,00
40.
Вукова задужбина, покровитељ...................................................
– Даница за годину 2007 $5.000,00
– Вукова Даница за године 1827, 1828, 1829 и 1830
$7.000,00
$ 12.000,00
41.
"Глас Рома" – за Ромске избеглице са Косова.............................
$ 500,00
42.
Црква Светог Ђорђа у Елизабету, Њу Џерси – прилог...............
$ 3.000,00
43.
Општина Дробњак, Црна Гора – помоћ за обнову.....................
$ 500,00
44.
Саборна Црква у Никшићу, Црна Гора – прилог........................
$ 1.000,00
45.
АРТ 011 у Њујорку – прилог.........................................................
$ 500,00
46.
Црква Светог Луке у Вашингтону, Д.С........................................
$ 2.350,00
47.
Црква Светог Вазнесења у Елизабету, Њу Џерси – прилог.......
$ 2.000,00
48.
Манастир Враћевшница, Епархија жичка – нов кров на
конаку "Радича Поступовића".......................................................
$ 37.800.00
49.
Влашки До – изградња етно куће "Мезул"...................................
€ 14.500.00
50.
Српска Православна Црква Светог Вазнесења Господњег,
Решица, Румунија – парохијски дом и културни центар...........
$ 50.000,00
51.
Велики добротвор Српске Православне Цркве Свете Петке
Параскеве, Бонди, Фарнцуска – иконостас.................................
$ 20.000,00
52.
Српска Православна Црква Светог Саве у Торонту, Канада –
– прилог за хор "Кир Стефан Србин".....................................
$ 1.000,00
53.
Српско певачко удружење Америке............................................
$ 1.000,00
54.
Црква Светог Месије у Вудс Холу, Масаћусец – прилог за
одржавање гроба Ханса Алберта Ајнштајна.........................
$ 1.000,00
55.
Изградња Цркве Светог Арханђела Гаврила, Пале
Република Српска....................................................................
$ 1.000,00
56.
Матица српска, Нови Сад – прилог за Српску енциклопедију.
$ 7.000,00
57.
Паланачка гимназија, Смедеревска Паланка – годишња награда најбољим матурантима почев од 2010.године
$ 2.100,00
58.
Општина Шид – споменик Филипу Вишњићу у Вишњићеву...
$ 23.000,00
59.
Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.......
$ 20.000,00
60.
Епархијс Рашко-призренска и Косовско-метохијска
(изградња куће у Биначу породици Ђурић са деветоро деце)...
$ 11.200,00
61.
Сити Колеџ Градског универзитета у Њујорку. Артур Тидеман награда за најбољи есеј из историје Јапана................
$ 3.000,00
62.
Национална етничка асоцијација организација (NECO), САД.
$ 6.000,00
63.
Универзитет у Београду. Годишња наргада најбољим дипломцима српско-руских студија у области историје, књижевности и језика...................................................................
$ 15.000,00
64.
Удружење књижевника Србије
$ 2,000,00
65.
Црква Светог Саве у Бостону, САД.............................................
$ 1.000,00
66.
Црква Свете Тројице, село Јасенови Потоци, Република Српска
$ 1.000,00
УКУПНО ПРИЛОЖЕНО закључно са јуном 2012:
$ 1.111.000,00
и
€ 161.820,00
3.8.2012.
ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ
ДРAГИШЕ ВИТОШЕВИЋА
(14. 6. 1935 – 4. 8. 1987)
Књижевник Драгиша Витошевић, историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, есејиста, антологичар и приповедач, рођен је 1935. године у Барама (гружанским). Завршио је Филолошки факултет у Београду (Група за југословенску и светску књижевност, са постдипломским студијама), где је и докторирао 1973. године. Од 1964. до 1967. године је на студијском боравку у Паризу, а у току 1977-78. у Москви и Петрограду. Био је оснивач (са Добрицом Ерићем) и главни уредник часописа Расковник (1968-1982, са прекидима). Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Умро је 1987. године у Сиску од последица саобраћајне несреће која се догодила под још увек неразјашњеним околностима. Од тада његове рукописе приређују Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић.
Објављене књиге: Орфеј међу шљивама (антологија савремених српских песника са села, са Добрицом Ерићем, Крагујевац 1963), Озбиљне игре (приповетке, Нови Сад 1966), Српско песништво 1901-1914 (у две књиге, Београд 1975), Критика у Скерлићево доба (зборник студија, Београд - Нови Сад 1975), Ја мислим друкчије (полемички текстови, Београд 1983), Дародавци из прикрајка(огледи о нашем самоуком стваралаштву, Београд 1984), До Европе и натраг I (огледи из домаће књижевности до XIX века, Горњи Милановац 1987), До Европе и натраг II (огледи из домаће књижевности XX века, Горњи Милановац 1989), Српски књижвни гласник 1901-1914 (монографија, Београд - Нови Сад 1990), Смисао сличности у књижевности (студија, Београд 1995), Волови на плафону(1оо кратких прича, Београд 1996); Пастир тражи дно неба (антологија песника, сликара и вајара наиваца Србије, Црне Горе и Републике Српске, са Вјером и Невеном Витошевић и Милицом Маширевић, Београд 2001; издање на енглеском 2004).
Књига у штампи: Непотписани Скерлић (откривени непознати текстови Јована Скерлића у Српском књижевном гласнику и обимна пратећа студија), приредила Невена Витошевић Ћеклић, Службени гласник, Београд.
Име Драгише Витошевића носе: библиотеке у Миријеву и Книћу, Дом инвалида на Бежанијској Коси, улице на Авали и у Крагујевцу.
ДРAГИШЕ ВИТОШЕВИЋА
(14. 6. 1935 – 4. 8. 1987)
Књижевник Драгиша Витошевић, историчар и теоретичар књижевности, књижевни критичар, есејиста, антологичар и приповедач, рођен је 1935. године у Барама (гружанским). Завршио је Филолошки факултет у Београду (Група за југословенску и светску књижевност, са постдипломским студијама), где је и докторирао 1973. године. Од 1964. до 1967. године је на студијском боравку у Паризу, а у току 1977-78. у Москви и Петрограду. Био је оснивач (са Добрицом Ерићем) и главни уредник часописа Расковник (1968-1982, са прекидима). Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду. Умро је 1987. године у Сиску од последица саобраћајне несреће која се догодила под још увек неразјашњеним околностима. Од тада његове рукописе приређују Вјера Вукшић Витошевић и Невена Витошевић Ћеклић.
Објављене књиге: Орфеј међу шљивама (антологија савремених српских песника са села, са Добрицом Ерићем, Крагујевац 1963), Озбиљне игре (приповетке, Нови Сад 1966), Српско песништво 1901-1914 (у две књиге, Београд 1975), Критика у Скерлићево доба (зборник студија, Београд - Нови Сад 1975), Ја мислим друкчије (полемички текстови, Београд 1983), Дародавци из прикрајка(огледи о нашем самоуком стваралаштву, Београд 1984), До Европе и натраг I (огледи из домаће књижевности до XIX века, Горњи Милановац 1987), До Европе и натраг II (огледи из домаће књижевности XX века, Горњи Милановац 1989), Српски књижвни гласник 1901-1914 (монографија, Београд - Нови Сад 1990), Смисао сличности у књижевности (студија, Београд 1995), Волови на плафону(1оо кратких прича, Београд 1996); Пастир тражи дно неба (антологија песника, сликара и вајара наиваца Србије, Црне Горе и Републике Српске, са Вјером и Невеном Витошевић и Милицом Маширевић, Београд 2001; издање на енглеском 2004).
Књига у штампи: Непотписани Скерлић (откривени непознати текстови Јована Скерлића у Српском књижевном гласнику и обимна пратећа студија), приредила Невена Витошевић Ћеклић, Службени гласник, Београд.
Име Драгише Витошевића носе: библиотеке у Миријеву и Книћу, Дом инвалида на Бежанијској Коси, улице на Авали и у Крагујевцу.
2.8.2012.
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС
за доделу
Награде Златко Красни
Право предлагања преведених песничких књига, објављених од јула 2011. до јула 2012. године, са српског и на српски језик живих аутора имају издавачи, преводиоци, удружења писаца, удружења преводилаца и појединци из Србије и из свих земаља света.
Предлагач треба предложену књигу да достави (у три примерка превода и оригинал у једном примерку) на адресу:
Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен (за Награду Златко Красни), ПП 118, 11 300 Смедерево - до 15. септембра 2012. године.
Име добитника ће бити саопштено почетком октобра, а Награда (која се састоји од Повеље и новчаног износа) уручена 18. октобра 2012. године, на завршној вечери Фестивала.
____________________________________________
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР 43. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
расписује
КОНКУРС
за песничку Награду Златна струна
Аутори на конкурс могу да пошаљу највише две своје необјављене песме написане на српском или неком страном језику са обавезним преводом на српски.
Песме потписане шифром и откуцане у четири примерка (разрешење шифре запечаћено у посебној коверти доставити уз песме ) послати на адресу :
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
(ЗА КОНКУРС)
ПП 118, 11 300 СМЕДЕРЕВО
Песме треба да стигну најкасније до 15. септембра 2012. године.
Аутори пет најуспелијих песама, по oдлуци стручног жирија, биће позвани да учествују на Фестивалу 17. и 18. октобра 2012. Песме ће бити објављене у посебној публикацији. Добитник награде биће познат на завршној вечери фестивала и њему ће припасти статуета Златна струна (рад академског вајара Селимира Јовановића) и новчани износ.
_____________________________________________________
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕCEН
И НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО
РАСПИСУЈУ
КОНКУРС
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗМАЈ ОГЊЕНИ ВУК
Право учешћа на конкурсу имају песници из Србије и српског расејања који су објавили књигу песама на српском језику у периоду од јула 2011. до јула 2012. године. У разматрање ће се узети прва издања књига први пут објављених песама, а неће се разматрати књиге сабраних, изабраних песама или књиге са песмама раније објављеним са другим насловом.
Књигу песама у 4 примерка потребно је послати на адресу:
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО
(ЗА КОНКУРС)
Карађорђева 5
11 300 Смедерево
Конкурс је отворен до 15. септембра 2012. године.
Све информације могу да се добију на телефоне Библиотеке - 026 222 270 и 026 223 740,
или на сајтовима www.biblioteka-smederevo.org.rs и
www.smederevskapesnickajesen.org.rs
Награда се састоји од Плакете Змај Огњени Вук и биће уручена на 43. Међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен 15. октобра 2012. године.
У Смедереву, 1. августa 2012. године
___________________________________________________
ПРАВИЛНИК
О додељивању Награде ЗЛАТКО КРАСНИ
за најбољи превод савремене поезије
Члан 1.
Награда Златко Красни (у даљем тексту Награда) чији су утемељивачи Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен и породица Красни додељује се за најбоље преведено дело савремене поезије са српског језика на стране језике и са страних језика на српски језик. Награда се додељује једном годишње у оквиру Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Члан 2.
Циљеви додељивања Награде су:
Члан 3.
За Награду могу бити предложена објављена преведена дела са српског и на српски језик песника живих у моменту кандидовања превода за Награду.
Право предлагања преведених дела имају издавачи, удружења писаца, удружења преводилаца, и појединци из Србије и свих земаља света. Право предлагања имају и чланови жирија. Предлог уз достављено дело у 5 примерака и изворник у једном примерку мора да буде и образложен у писаној форми. Рок за достављање предлога је 10. септембар године у којој се Награда додељује.
Члан 5.
О приспећу књига на конкурс води се посебна евиденција у скраћеном деловодном протоколу и формира посебна документација, сачињава листа која се са примерцима књига доставља уз посебан образац који потписује сваки члан жирија.
Члан 6.
Жири за додељивање Награде именује Организациони одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Жири броји 5 чланова, неоспорних познавалаца најважнијих светских језика (енглеског, француског, немачког, руског, шпанског и италијанског језика.)
Стални члан жирија је професор Јан Красни, син Златка Красног који је такође преводилац.
У жири могу да буду бирани и други истакнути књижевници, књижевни теоретичари, књижевни критичари...
Жири има право да за дела преведена са мање познатих језика кооптира уз сагласност директора Фестивала и консултанте ради бољег увида у квалитет тих превода.
Мандат чланова жирија траје 4 године. Уколико члан жирија престане да обавља
функцију пре истека мандата Организациони Одбор Фестивала ће именовати новог члана жирија до истека мандата жирија.
У жири не могу бити бирани стручњаци који су већ, истовремено, чланови других жирија за превођење. Чланови жирија могу бити поново бирани.
Члан 7.
Жири на својој првој седници бира председника који сазива седнице и руководи радом, о чему се води записник. У случају да председник жирија не сазове седницу до 25. септембра године у којој се додељује Награда, то ће учинити директор Фестивала.
Организациони Одбор Фестивала обезбеђује жирију техничку помоћ у току његовог рада.
Седницама жирија присуствују директор или секретар Фестивала.
Жири разматра сва правовремено достављена дела као и благовремено приспеле писане предлоге преведених дела (за предлоге упућене поштом важи датум са поштанског жига).
Чланови жирија имају право да у току трајања поступка предлагања, оцењивања и избора предложе наслове које нису кандидовали издавачи, удружења или појединци, уколико сматрају да та дела заслужују разматрање.
Жири мора да располаже изворником сваког дела које уврсти у ужи избор. Примерак изворника жирију доставља предлагач.
Поред оцењивања комуникативности и успешности свођења разлика између два језика, жири узима у обзир и ваљаност превода у смислу тумачења других култура, вредност самог изворника, његов значај у култури којој припада и допринос светској и српској култури.
Члан 8.
Жири може да ради и одлучује уколико је присутна већина чланова.
Одлука о награђеном делу, односно аутору превода, сматра се пуноважном уколико је донесена већином гласова присутних чланова.
Одлука жирија је коначна.
Обавеза је жирија да одлуку пропрати писаним образложењем.
Одлука мора да се донесе до 1. октобра године у којој се додељује Награда.
Завршној седници жирија обавезно присуствује директор Фестивала.
О одлуци жирија се обавештавају: добитник, издавач, предлагач и јавност.
Члан 9.
Награда која се састоји од Повеље и новчаног износа који одређује Организациони Одбор Фестивала се уручује у оквиру Програма Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Образложење Одлуке о додели Награде чита председник жирија а Награду уручују председник Организационог одбора Фестивала и чланови породице Златка Красног.
Члан 10.
Овај правилник ступа на снагу датумом усвајања на седници Организационог одбора Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
У Смедереву, ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА
1. августа 2012. године Горан Ђорђевић
Организациони Одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево донели су
________________________________________________________
ПРАВИЛНИК О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ ЗМАЈ ОГЊЕНИ ВУК
Члан 1.
Награду „Змај Огњени Вук“ за најбољу песничку књигу године објављену на српском језику (у даљем тексту: Награда) додељују Међународни фестивал поезијеСмедеревска песничка јесен и Народна библиотека Смедерево.
Члан 2.
За награду се расписује конкурс најкасније до 1. августа године у којој се награда додељује.
Члан 3.
О приспећу књига на конкурс води се посебна евиденција у скраћеном деловодном протоколу и формира посебна документација, сачињава листа која се са примерцима књига доставља уз посебан образац који потписује сваки члан жирија.
Члан 4.
Награда се додељује песнику за најбољу песничку књигу објављену на српском језику у Србији и српском расејању од јуна предходне до јуна године у којој се награда додељује. Награда се додељује искључиво за прво издање књиге песама. Не разматрају се књиге сабраних, изабраних песама или књиге са новим насловом у којима се налазе већ објављене песме у предходним књигама.
Члан 5.
Жири за доделу награде састоји се од председника и 2 члана.
Председника и чланове жирија именују Организациони Одбор Међународног фестивала Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево.
Мандат жирија траје највише 4 године, а члан жирија који из одређених разлога не може да учествује у раду биће замењен новим чланом.
Члан 6.
Жиријем председава председник жирија, а у случају његове спречености један од чланова жирија. Свим седницама жирија присуствује и секретар фестивала. Завршна седница жирија се обавезно одржава у Смедереву и њој присуствују и директори Фестивала и Народне библиотеке.
Члан 7.
Одлуку о добитнику награде трочлани жири доноси већином гласова. Одлука жирија је коначна. Обавеза жирија је да одлуку пропрати писаним образложењем коју потписују сви чланови жирија. Одлука мора да се донесе до 1. октобра године у којој се додељује Награда. О Награди се после завршене седнице жирија обавештава усмено и у писаној форми добитник Награде.
Члан 8.
Награда се истом песнику може доделити само једном.
Члан 9.
Награда се састоји од плакете Змај Огњени Вук и новчаног износа. Висину новчаног износа утврђују Организациони одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево.
Члан 10.
Награда се уручује песнику на Међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен.
Члан 11.
Овај Правилник ступа на снагу даном усвајања на седницама Организационог одбора Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управног одбора Народне библиотеке Смедерево.
У Смедереву, 1. август 2012. године ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА
Горан Ђорђевић
ДИРЕКТОР НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Драган Мрдаковић
______________________________________________________________________________________________________________
Култура - ДАН
У РУМУНСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЧАСОПИСУ „РАМУРИ“ ПОЕЗИЈА ИГОРА РЕМСА
Престижни румунски књижевни часопис „Рамури” представио је у последњем броју (јул 2012.) поезију Игора Ремса, пјесника и сликара из Бара. У књижевном часопису објављене су Ремсове пјесме „Бело”, „Риба”, „Мој Сликар”, „Винсет Ван Гог”, „Корте” и „Булоњ”. Пјесме је превела са француског и енглеског на румунски Никулина Опреа, књижевни критичар, писац и преводилац.
Књижевни часопис „Рамури” покренут је у оквиру Савеза књижевника Румуније 1905. године, у Крајови, и у почетку је излазио двомјесечно, а касније седмично. Часопис није излазио 1918. због рата, затим у периоду 1930–1933, у вријеме економске депресије, и 1947. године, када је прекид трајао скоро двије деценије. Године 2005. часопис је обиљежио стогодишњицу оснивања и том приликом објавио антологију која је потврдила континуитет високих домета, јер су у часопису објављивана најистакнутија пера румунске књижевности.
Д.С.
VINCENT VAN GOGH
prea aproape un cer violet
striveşte rădăcinile grâului
sufletul freamătă
la vederea aurului vegetal
în adâncul iluminării sale
pune o miraculoasă bunătate
dintr-o altă lume venită
duce cu el o presimţire
precum duce creştetul cerului
ultimul strigăt de ajutor al privirii sale
ce flutură deasupra câmpiilor
rămâne împietrit
lângă forma sferică, solară –
singurul bulgăre
din a timpului rouă
PICTURA MEA
din albul imaculat al hârtiei ai extras cu creionul
coapsele mele mari. am trăsături din zodia peştilor
peste zâmbetul meu pluteşte un aer evanghelic
gesturile unei precizii provizorii le laşi la vedere
un păcat la fel de grav precum secretul tăcerii etrusce
în zorii zilei vulnerabile, mâinile puternice înconjoară
albul care acoperă burta mea lacomă –
două porumbiţe ca laptele
smulse din mierea păstrată în faguri
pielea tăcută se ofileşte şi dobândeşte culoarea verii
copacul sălbatic răspândeşte miresme
surprinse de acuarela unui asfinţit
de-alungul lacului cu degetele tale deschizi abisul iazurilor
pe care stelele stau încoronate în constelaţia lebedei
înainte ca întunericul să ne acopere.
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
РАСПИСУЈЕ
КОНКУРС
за доделу
Награде Златко Красни
Право предлагања преведених песничких књига, објављених од јула 2011. до јула 2012. године, са српског и на српски језик живих аутора имају издавачи, преводиоци, удружења писаца, удружења преводилаца и појединци из Србије и из свих земаља света.
Предлагач треба предложену књигу да достави (у три примерка превода и оригинал у једном примерку) на адресу:
Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен (за Награду Златко Красни), ПП 118, 11 300 Смедерево - до 15. септембра 2012. године.
Име добитника ће бити саопштено почетком октобра, а Награда (која се састоји од Повеље и новчаног износа) уручена 18. октобра 2012. године, на завршној вечери Фестивала.
____________________________________________
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР 43. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
расписује
КОНКУРС
за песничку Награду Златна струна
Аутори на конкурс могу да пошаљу највише две своје необјављене песме написане на српском или неком страном језику са обавезним преводом на српски.
Песме потписане шифром и откуцане у четири примерка (разрешење шифре запечаћено у посебној коверти доставити уз песме ) послати на адресу :
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ
СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН
(ЗА КОНКУРС)
ПП 118, 11 300 СМЕДЕРЕВО
Песме треба да стигну најкасније до 15. септембра 2012. године.
Аутори пет најуспелијих песама, по oдлуци стручног жирија, биће позвани да учествују на Фестивалу 17. и 18. октобра 2012. Песме ће бити објављене у посебној публикацији. Добитник награде биће познат на завршној вечери фестивала и њему ће припасти статуета Златна струна (рад академског вајара Селимира Јовановића) и новчани износ.
_____________________________________________________
МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕCEН
И НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО
РАСПИСУЈУ
КОНКУРС
ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗМАЈ ОГЊЕНИ ВУК
Право учешћа на конкурсу имају песници из Србије и српског расејања који су објавили књигу песама на српском језику у периоду од јула 2011. до јула 2012. године. У разматрање ће се узети прва издања књига први пут објављених песама, а неће се разматрати књиге сабраних, изабраних песама или књиге са песмама раније објављеним са другим насловом.
Књигу песама у 4 примерка потребно је послати на адресу:
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО
(ЗА КОНКУРС)
Карађорђева 5
11 300 Смедерево
Конкурс је отворен до 15. септембра 2012. године.
Све информације могу да се добију на телефоне Библиотеке - 026 222 270 и 026 223 740,
или на сајтовима www.biblioteka-smederevo.org.rs и
www.smederevskapesnickajesen.org.rs
Награда се састоји од Плакете Змај Огњени Вук и биће уручена на 43. Међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен 15. октобра 2012. године.
У Смедереву, 1. августa 2012. године
___________________________________________________
ПРАВИЛНИК
О додељивању Награде ЗЛАТКО КРАСНИ
за најбољи превод савремене поезије
Члан 1.
Награда Златко Красни (у даљем тексту Награда) чији су утемељивачи Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен и породица Красни додељује се за најбоље преведено дело савремене поезије са српског језика на стране језике и са страних језика на српски језик. Награда се додељује једном годишње у оквиру Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Члан 2.
Циљеви додељивања Награде су:
- Сећање на значајно књижевно и преводилачко дело једног од најактивнијих и најплоднијих српских аутора, преводилаца и дугогодишњег сарадникаСмедеревске песничке јесени Златка Красног
- Поспешивање превођења поезије
- Указивање на највредније међу многим преводима
- Допринос афирмацији српске поезије у свету и светске код нас.
Члан 3.
За Награду могу бити предложена објављена преведена дела са српског и на српски језик песника живих у моменту кандидовања превода за Награду.
- Која су објављена у периоду од јула предходне до јула године у којој се додељује Награда
- Која су преведена искључиво са изворника
- У чијем се импресуму не наводи име евентуалног језичког или стручног редактора
Право предлагања преведених дела имају издавачи, удружења писаца, удружења преводилаца, и појединци из Србије и свих земаља света. Право предлагања имају и чланови жирија. Предлог уз достављено дело у 5 примерака и изворник у једном примерку мора да буде и образложен у писаној форми. Рок за достављање предлога је 10. септембар године у којој се Награда додељује.
Члан 5.
О приспећу књига на конкурс води се посебна евиденција у скраћеном деловодном протоколу и формира посебна документација, сачињава листа која се са примерцима књига доставља уз посебан образац који потписује сваки члан жирија.
Члан 6.
Жири за додељивање Награде именује Организациони одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Жири броји 5 чланова, неоспорних познавалаца најважнијих светских језика (енглеског, француског, немачког, руског, шпанског и италијанског језика.)
Стални члан жирија је професор Јан Красни, син Златка Красног који је такође преводилац.
У жири могу да буду бирани и други истакнути књижевници, књижевни теоретичари, књижевни критичари...
Жири има право да за дела преведена са мање познатих језика кооптира уз сагласност директора Фестивала и консултанте ради бољег увида у квалитет тих превода.
Мандат чланова жирија траје 4 године. Уколико члан жирија престане да обавља
функцију пре истека мандата Организациони Одбор Фестивала ће именовати новог члана жирија до истека мандата жирија.
У жири не могу бити бирани стручњаци који су већ, истовремено, чланови других жирија за превођење. Чланови жирија могу бити поново бирани.
Члан 7.
Жири на својој првој седници бира председника који сазива седнице и руководи радом, о чему се води записник. У случају да председник жирија не сазове седницу до 25. септембра године у којој се додељује Награда, то ће учинити директор Фестивала.
Организациони Одбор Фестивала обезбеђује жирију техничку помоћ у току његовог рада.
Седницама жирија присуствују директор или секретар Фестивала.
Жири разматра сва правовремено достављена дела као и благовремено приспеле писане предлоге преведених дела (за предлоге упућене поштом важи датум са поштанског жига).
Чланови жирија имају право да у току трајања поступка предлагања, оцењивања и избора предложе наслове које нису кандидовали издавачи, удружења или појединци, уколико сматрају да та дела заслужују разматрање.
Жири мора да располаже изворником сваког дела које уврсти у ужи избор. Примерак изворника жирију доставља предлагач.
Поред оцењивања комуникативности и успешности свођења разлика између два језика, жири узима у обзир и ваљаност превода у смислу тумачења других култура, вредност самог изворника, његов значај у култури којој припада и допринос светској и српској култури.
Члан 8.
Жири може да ради и одлучује уколико је присутна већина чланова.
Одлука о награђеном делу, односно аутору превода, сматра се пуноважном уколико је донесена већином гласова присутних чланова.
Одлука жирија је коначна.
Обавеза је жирија да одлуку пропрати писаним образложењем.
Одлука мора да се донесе до 1. октобра године у којој се додељује Награда.
Завршној седници жирија обавезно присуствује директор Фестивала.
О одлуци жирија се обавештавају: добитник, издавач, предлагач и јавност.
Члан 9.
Награда која се састоји од Повеље и новчаног износа који одређује Организациони Одбор Фестивала се уручује у оквиру Програма Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
Образложење Одлуке о додели Награде чита председник жирија а Награду уручују председник Организационог одбора Фестивала и чланови породице Златка Красног.
Члан 10.
Овај правилник ступа на снагу датумом усвајања на седници Организационог одбора Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен.
У Смедереву, ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА
1. августа 2012. године Горан Ђорђевић
Организациони Одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево донели су
________________________________________________________
ПРАВИЛНИК О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ ЗМАЈ ОГЊЕНИ ВУК
Члан 1.
Награду „Змај Огњени Вук“ за најбољу песничку књигу године објављену на српском језику (у даљем тексту: Награда) додељују Међународни фестивал поезијеСмедеревска песничка јесен и Народна библиотека Смедерево.
Члан 2.
За награду се расписује конкурс најкасније до 1. августа године у којој се награда додељује.
Члан 3.
О приспећу књига на конкурс води се посебна евиденција у скраћеном деловодном протоколу и формира посебна документација, сачињава листа која се са примерцима књига доставља уз посебан образац који потписује сваки члан жирија.
Члан 4.
Награда се додељује песнику за најбољу песничку књигу објављену на српском језику у Србији и српском расејању од јуна предходне до јуна године у којој се награда додељује. Награда се додељује искључиво за прво издање књиге песама. Не разматрају се књиге сабраних, изабраних песама или књиге са новим насловом у којима се налазе већ објављене песме у предходним књигама.
Члан 5.
Жири за доделу награде састоји се од председника и 2 члана.
Председника и чланове жирија именују Организациони Одбор Међународног фестивала Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево.
Мандат жирија траје највише 4 године, а члан жирија који из одређених разлога не може да учествује у раду биће замењен новим чланом.
Члан 6.
Жиријем председава председник жирија, а у случају његове спречености један од чланова жирија. Свим седницама жирија присуствује и секретар фестивала. Завршна седница жирија се обавезно одржава у Смедереву и њој присуствују и директори Фестивала и Народне библиотеке.
Члан 7.
Одлуку о добитнику награде трочлани жири доноси већином гласова. Одлука жирија је коначна. Обавеза жирија је да одлуку пропрати писаним образложењем коју потписују сви чланови жирија. Одлука мора да се донесе до 1. октобра године у којој се додељује Награда. О Награди се после завршене седнице жирија обавештава усмено и у писаној форми добитник Награде.
Члан 8.
Награда се истом песнику може доделити само једном.
Члан 9.
Награда се састоји од плакете Змај Огњени Вук и новчаног износа. Висину новчаног износа утврђују Организациони одбор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управни одбор Народне библиотеке Смедерево.
Члан 10.
Награда се уручује песнику на Међународном фестивалу поезије Смедеревска песничка јесен.
Члан 11.
Овај Правилник ступа на снагу даном усвајања на седницама Организационог одбора Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и Управног одбора Народне библиотеке Смедерево.
У Смедереву, 1. август 2012. године ДИРЕКТОР ФЕСТИВАЛА
Горан Ђорђевић
ДИРЕКТОР НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Драган Мрдаковић
______________________________________________________________________________________________________________
Култура - ДАН
У РУМУНСКОМ КЊИЖЕВНОМ ЧАСОПИСУ „РАМУРИ“ ПОЕЗИЈА ИГОРА РЕМСА
Престижни румунски књижевни часопис „Рамури” представио је у последњем броју (јул 2012.) поезију Игора Ремса, пјесника и сликара из Бара. У књижевном часопису објављене су Ремсове пјесме „Бело”, „Риба”, „Мој Сликар”, „Винсет Ван Гог”, „Корте” и „Булоњ”. Пјесме је превела са француског и енглеског на румунски Никулина Опреа, књижевни критичар, писац и преводилац.
Књижевни часопис „Рамури” покренут је у оквиру Савеза књижевника Румуније 1905. године, у Крајови, и у почетку је излазио двомјесечно, а касније седмично. Часопис није излазио 1918. због рата, затим у периоду 1930–1933, у вријеме економске депресије, и 1947. године, када је прекид трајао скоро двије деценије. Године 2005. часопис је обиљежио стогодишњицу оснивања и том приликом објавио антологију која је потврдила континуитет високих домета, јер су у часопису објављивана најистакнутија пера румунске књижевности.
Д.С.
VINCENT VAN GOGH
prea aproape un cer violet
striveşte rădăcinile grâului
sufletul freamătă
la vederea aurului vegetal
în adâncul iluminării sale
pune o miraculoasă bunătate
dintr-o altă lume venită
duce cu el o presimţire
precum duce creştetul cerului
ultimul strigăt de ajutor al privirii sale
ce flutură deasupra câmpiilor
rămâne împietrit
lângă forma sferică, solară –
singurul bulgăre
din a timpului rouă
PICTURA MEA
din albul imaculat al hârtiei ai extras cu creionul
coapsele mele mari. am trăsături din zodia peştilor
peste zâmbetul meu pluteşte un aer evanghelic
gesturile unei precizii provizorii le laşi la vedere
un păcat la fel de grav precum secretul tăcerii etrusce
în zorii zilei vulnerabile, mâinile puternice înconjoară
albul care acoperă burta mea lacomă –
două porumbiţe ca laptele
smulse din mierea păstrată în faguri
pielea tăcută se ofileşte şi dobândeşte culoarea verii
copacul sălbatic răspândeşte miresme
surprinse de acuarela unui asfinţit
de-alungul lacului cu degetele tale deschizi abisul iazurilor
pe care stelele stau încoronate în constelaţia lebedei
înainte ca întunericul să ne acopere.
31.7.2012.
------- Original Message --------
Subject: Date:Tue, 31 Jul 2012 14:36:01 +0200From:Zoran Djuric <djfamily91@hotmail.com>To:Удружење књижевника Србије <uksrbije@srpskacirilica.rs>
Поштовани пријатељи Речи, основана је Православна философско-књижевна школа у Крушевцу. Савет школе утврдио је тему за ову 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту - онтологија сапостојања. Први предавач првог августа је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин др Давид (Перовић). Очекујемо да се и Ви укључите у рад наше школе (предавања, трибине, округли столови). Пријаве за учешће, предлоге и сугестије шаљите на djfamily91@hotmail.com, а о свему више сазнајте на нашем сајту - www.kdcim.org.rs (Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије). С поштовањем, Зоран Ђурић председник Књижевног друштва.
Subject: Date:Tue, 31 Jul 2012 14:36:01 +0200From:Zoran Djuric <djfamily91@hotmail.com>To:Удружење књижевника Србије <uksrbije@srpskacirilica.rs>
Поштовани пријатељи Речи, основана је Православна философско-књижевна школа у Крушевцу. Савет школе утврдио је тему за ову 2012. годину: Временско-просторна димензија Лазареве Србије у савременом контексту - онтологија сапостојања. Први предавач првог августа је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин др Давид (Перовић). Очекујемо да се и Ви укључите у рад наше школе (предавања, трибине, округли столови). Пријаве за учешће, предлоге и сугестије шаљите на djfamily91@hotmail.com, а о свему више сазнајте на нашем сајту - www.kdcim.org.rs (Књижевно друштво Свети Ћирило и Методије). С поштовањем, Зоран Ђурић председник Књижевног друштва.
|
31.7.2012.
КЊИЖЕВНИК МИЛАН РАНКОВИЋ, БИВШИ МИНИСТАР КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
ПРЕМИНУО ЈЕ ЈУЧЕ У БЕОГРАДУ У 80. ГОДИНИ.
___________________________________________________________________________
Књижевна трибина у Сомбору СРПСКА РЕЧ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Овогодишњи Илиндански сусрет писаца, манифестација коју као део веома богатог програма о својој слави приређује Завичајно удружње Срба "Коријени" у Сомбору, биће у знаку трибине "Српска реч на Косову и Метохији". Сусрет ће бити одржан у уторак, 31. јула, у Српској читаоници "Лаза Костић" - уз учешће писаца мр Милице Јефтимијевић Лилић, Милорада Ивића и Ранка Ђиновића.
Домаћин и водитељ програма биће Давид Кецман Дако.
Почетак - у 20 часова.
________________________________________________________________________________________
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Руски часопис "Литаратурније знакомства" који излази у Москви, у свом најновијем, јунском броју, објавио је циклус од девет песама песника Владимира Јагличића у преводу руског песника и преводиоца Германа Гецевича.
Гецевич, представљајући Јагличићеву поезију руским читаоцима, између осталог каже: "Његови стихови су - дубоко философско-метафизичко промишљање песника о суштини постојања (...). То није песник једног плана, већ неколиких одједном. Песничка метафора се овде јавља паралелом самога живота која се пројицира на реалне људске односе и увек подразумева одређени сижејни и духовни развој".
ГЕЦЕВИЧЕ ЈАГЛИЧИЋУ
Владимир, Вы очень талантливый Поэт. В каждом Вашем стихотворении есть открытия не формального, а метафизического плана. Я даже и без подстрочника понимаю это. Я рад, что наши литературные судьбы пересеклись в этом времени, в этом хаосе... Спасибо. Я только что читал в ЦДЛ на поэтическом вечере "Лёд" и "Сербица". Рассказывал о Вас. О Вашей Поэзии. Принимали бурно. После вечера подходили люди. Благодарили...
Всего доброго Вам и Вашей семье.
С уважением - Герман Гецевич
ЕВА
Напрасно я считал, что лживо счастье,
Что вечности вертеп мрачнее хлева,
Я камнем был без речи и участья,
И слов твоих не слышал, Матерь-Ева.
Не знал, что пред судьбой склонюсь во власти
Ни гнева, а таинственного чрева,
Что сердце ты сразишь соблазном страсти,
А Змий обнимет лишь сухое древо.
Что лишь с тобой познаю я так много:
Блаженство рая и величье Бога…
За сладость мук, что были так легки,
Плоть не желала впредь владеть собою,
И приняла с покорностью слепою
Плод искушенья из твоей руки.
НА СТРОЙКЕ
Солнце село на серые волосы:
Пыль на стройке, и там и тут.
Полдень. Дым ощущается в воздухе.
Два бетонщика пиво пьют.
«Жизнь сурова!» – сказал один из них,
И окурок, прижав ногой,
"Жизнь легка, успевай только спину гни», –
С примиреньем вздохнул другой.
Возле насыпи, у экскаватора,
Трубным дымом земля залатана,
Сердце мечется взаперти,
Хоть привык я не беспокоиться,
Но пытаюсь над грунтом горести,
Скрытый смысл в их словах найти.
ПАКЕТ
Пакет в траве чернеет опустело,
Земля изгрызла плоть его и стать,
От ветра вмиг он раздувает тело,
А дождь пройдёт – он слипнется опять.
К чужим ногам он жмётся в укоризне,
Обрамлен смертью, листьями отпет,
Пакет в траве – обрывок прошлой жизни,
Судьбой небрежно скомканный пакет.
Лишь пёс порой обнюхает снаружи
Пакет сырой, что никому не нужен,
За лето потерял он прежний вид,
И проезжая ночью по дороге,
Подумаю я с дрожью, что в итоге
Нам всем финал похожий предстоит.
ПРЕМИНУО ЈЕ ЈУЧЕ У БЕОГРАДУ У 80. ГОДИНИ.
___________________________________________________________________________
Књижевна трибина у Сомбору СРПСКА РЕЧ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Овогодишњи Илиндански сусрет писаца, манифестација коју као део веома богатог програма о својој слави приређује Завичајно удружње Срба "Коријени" у Сомбору, биће у знаку трибине "Српска реч на Косову и Метохији". Сусрет ће бити одржан у уторак, 31. јула, у Српској читаоници "Лаза Костић" - уз учешће писаца мр Милице Јефтимијевић Лилић, Милорада Ивића и Ранка Ђиновића.
Домаћин и водитељ програма биће Давид Кецман Дако.
Почетак - у 20 часова.
________________________________________________________________________________________
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Руски часопис "Литаратурније знакомства" који излази у Москви, у свом најновијем, јунском броју, објавио је циклус од девет песама песника Владимира Јагличића у преводу руског песника и преводиоца Германа Гецевича.
Гецевич, представљајући Јагличићеву поезију руским читаоцима, између осталог каже: "Његови стихови су - дубоко философско-метафизичко промишљање песника о суштини постојања (...). То није песник једног плана, већ неколиких одједном. Песничка метафора се овде јавља паралелом самога живота која се пројицира на реалне људске односе и увек подразумева одређени сижејни и духовни развој".
ГЕЦЕВИЧЕ ЈАГЛИЧИЋУ
Владимир, Вы очень талантливый Поэт. В каждом Вашем стихотворении есть открытия не формального, а метафизического плана. Я даже и без подстрочника понимаю это. Я рад, что наши литературные судьбы пересеклись в этом времени, в этом хаосе... Спасибо. Я только что читал в ЦДЛ на поэтическом вечере "Лёд" и "Сербица". Рассказывал о Вас. О Вашей Поэзии. Принимали бурно. После вечера подходили люди. Благодарили...
Всего доброго Вам и Вашей семье.
С уважением - Герман Гецевич
ЕВА
Напрасно я считал, что лживо счастье,
Что вечности вертеп мрачнее хлева,
Я камнем был без речи и участья,
И слов твоих не слышал, Матерь-Ева.
Не знал, что пред судьбой склонюсь во власти
Ни гнева, а таинственного чрева,
Что сердце ты сразишь соблазном страсти,
А Змий обнимет лишь сухое древо.
Что лишь с тобой познаю я так много:
Блаженство рая и величье Бога…
За сладость мук, что были так легки,
Плоть не желала впредь владеть собою,
И приняла с покорностью слепою
Плод искушенья из твоей руки.
НА СТРОЙКЕ
Солнце село на серые волосы:
Пыль на стройке, и там и тут.
Полдень. Дым ощущается в воздухе.
Два бетонщика пиво пьют.
«Жизнь сурова!» – сказал один из них,
И окурок, прижав ногой,
"Жизнь легка, успевай только спину гни», –
С примиреньем вздохнул другой.
Возле насыпи, у экскаватора,
Трубным дымом земля залатана,
Сердце мечется взаперти,
Хоть привык я не беспокоиться,
Но пытаюсь над грунтом горести,
Скрытый смысл в их словах найти.
ПАКЕТ
Пакет в траве чернеет опустело,
Земля изгрызла плоть его и стать,
От ветра вмиг он раздувает тело,
А дождь пройдёт – он слипнется опять.
К чужим ногам он жмётся в укоризне,
Обрамлен смертью, листьями отпет,
Пакет в траве – обрывок прошлой жизни,
Судьбой небрежно скомканный пакет.
Лишь пёс порой обнюхает снаружи
Пакет сырой, что никому не нужен,
За лето потерял он прежний вид,
И проезжая ночью по дороге,
Подумаю я с дрожью, что в итоге
Нам всем финал похожий предстоит.
30.7.2012.
30. 7. .2012, 12:42, Вишеград
Андрићград:
Награда за најбољу књигу од 100.000 евра
Режисер Емир Кустурица најавио је да ће у, за сада, незавршеном салону у згради Андрићевог института у Вишеграду, председник Републике Српске додељивати награду за најбољу књигу у вредности од 100.000 евра.
"За ову престижну књижевну награду имаће право да се боре књижевни ствараоци из земаља Источне Европе, који пишу на словенским језицима", додао је Кустурица. Он је, пак, за Новости рекао да ће убрзо то правило бити промењено и да ће у конкуренцији бити остварења из свих крајева света, без обзира на то којим су језиком писана.
Он није прецизирао како ће се награда звати и кад ће бити установљена, али је потврдио да ће се добијати у Андрићграду једном годишње.
Ради поређења, новчана награда која се додељује добитнику НИН-ове награде је милион динара ( 8.400 евра), а новчани износ престижне награде Боокер износи 50.000 фунти (око 65 хиљада евра), што је нешто више од половине износа најављене књижевне награде у Андрићграду.
Кустурица је такође рекао да ће све зграде које су груписане око трга у Андрићграду, на коме је отворена Градска кафана "Гоја" и постављен споменик Иви Андрићу, бити завршене до Нове године, где ће се приредити и новогодишњи дочек.
"Биће готов и биоскоп, књижара, дио позоришта и општине, гдје ће 'странке' да би 'добиле печат' газити скромним мрамором умјесто садашњег општинског линолеума", рекао се Кустурица.
Оснивач Андрићграда истиче да ће "странке" и други гости док буду пили кафу у Градској кафани гледати необичне грађевине око себе и размишљати да ли се налазе у Требињу, Дубровнику, Падови или Вишеграду.
Већ наредне 2013. године, тврди Кустурица, планирано је да се заврши градња Караван сараја или каменог хана, који је постојао недалеко од Ћуприје на Дрини.
http://www.srna.rs
Бабкену Симоњану Награда Бранко Радичевић
Књижевна награда "Бранко Радичевић" додељена је јерменском песнику Бабкену Симоњану за укупан песнички и стваралачки опус, саопштио је у среду жири.
Награда ће Симоњану бити уручена на 41. манифестацији Бранково коло која ће бити одржана од 7. до 17. септембра у Сремским Карловцима и у Новом Саду, наводи се у саопштењу.
Песник, есејиста, преводилац и публициста Бабкен Симоњан (1952, Јереван) предаје српски језик на универзитету у Јеревану и почасни је конзул Србије у Јерменији.
Симоњан је написао шест књига поезије и више од 800 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича, као и дела Јефимије Мрњавчевић, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и других аутора.
Три деценије од одласка Меше Селимовића
11. јула навршило се 30 година од смрти прослављеног књижевника Меше Селимовића (1910-1982).
Селимовићев роман "Дервиш и смрт" добио је све значајније домаће књижевне награде а тај, као и његов роман "Тврђава", преведени су на више језика широм света.
Мехмедалија Меша Селимовић је рођен у Тузли 1910. године. После завршеног Филозофског факултета у Београду, до почетка Другог светског рата, радио је у Тузли као професор трговачке школе и потом гимназије. Затворен је 1942, а идуће године је прешао се на слободну територију.
До краја Другог светског рата био је припадник Народноослободилачког покрета, између осталог и политички комесар Тузланског одреда. После рата је радио као наставник Више педагошке академије у Сарајеву и тек основаном Сарајевском универзитету, био је директор Боснафилма, Народног позоришта у Сарајеву и главни и одговорни уредник издавачког предузећа "Свјетлост".
Због пригушеног сукоба с тадашњим политичким руководством БиХ, напустио је Сарајево и са породицом се преселио у Београд.
Уз Селимовићеве породичне прилике је везан један, у то време, необичан догађај, окарактерисан и као скандал. Селимовић је, наиме, неколико година био изван чланства Комунистичке партије која га је 1947. године казнила на тај начин јер је невенчано живео са својом будућом супругом Дарославком Даром Божић, коју је његова прва супруга, у партијским и правосудним органима оптуживала између осталог и да је "бивша буржујка".
Уследили су истрага и саслушања, приговарано му је што о томе није обавестио партију, али је после неколико година ипак враћен у чланство партије. Селимовић је аутор збирки приповедака "Прва чета" и "Туђа земља" (1957). Његови су романи "Тишине" (1961), "Магла и мјесечина" (1965), "Дервиш и смрт" (1966), "Тврђава" (1970), "Острво" (1974). Написао је студије и есеје "За и против Вука" (1967), "Есеји и огледи" (1966). Аутобиографски спис "Сјећања" објавио је 1957. године.
Селимовић је умро 11. јула 1982. а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Меша Селимовић у писму упућеном САНУ 1976. године
"Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем."
"Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
http://www.tanjug.rs
_________________________________________________________________________________________
На вечери посвећеној БРАНКУ ЋОПИЋУ, која је у организацији Завичајног удружења Петар Кочић и Културног центра Апатин, одржана 11. јула 2012. године у великој сали Дома културе Апатин поводом Петровдана, песник ЗОРАН М. МАНДИЋ је прочитао песму БРАНКОВА ПОРУКА, која му је прошле године објављена на страницама културног додатка београдске Политике.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
БРАНКОВА ПОРУКА
Данас
на узбудљивој раскрсници између
јуче и сутра
Бранко са
Радичевићима, Ћопићима, Миљковићима...
У
Колу несаломивог српског језика
Позива
призива чар страсти небеске
плаветнило бесциљног тока времена у
простору међу јамама ископаним у
земљи од пепела, успомена и запета
Уз музику Платонових сфера
певају Христосови врапци
неталентовани песници наричу над страхом
преварених џелата
Риме се повлаче на периферије бесмисла
оних што језик сурово кваре
Бог није кум незналица
Гледа и листа купопродајне уговоре
Непозваних градитеља пијаца
бувљака на светом месту
Непосрнули Бранко лебди небесима
фантазије плавог у плавом обзиру
наде у једини свет језика
уједињен изнутра где реч пламен
чар страсти небеске чува
Вечност не продаје кумство Музике и
Поезије
Не квари сензације митова њихових
Окидача
Певај као што осећаш
Потпиши се осећањем
Бог је увек ту да ти поверује из
Дома језика
поручује Бранко
Андрићград:
Награда за најбољу књигу од 100.000 евра
Режисер Емир Кустурица најавио је да ће у, за сада, незавршеном салону у згради Андрићевог института у Вишеграду, председник Републике Српске додељивати награду за најбољу књигу у вредности од 100.000 евра.
"За ову престижну књижевну награду имаће право да се боре књижевни ствараоци из земаља Источне Европе, који пишу на словенским језицима", додао је Кустурица. Он је, пак, за Новости рекао да ће убрзо то правило бити промењено и да ће у конкуренцији бити остварења из свих крајева света, без обзира на то којим су језиком писана.
Он није прецизирао како ће се награда звати и кад ће бити установљена, али је потврдио да ће се добијати у Андрићграду једном годишње.
Ради поређења, новчана награда која се додељује добитнику НИН-ове награде је милион динара ( 8.400 евра), а новчани износ престижне награде Боокер износи 50.000 фунти (око 65 хиљада евра), што је нешто више од половине износа најављене књижевне награде у Андрићграду.
Кустурица је такође рекао да ће све зграде које су груписане око трга у Андрићграду, на коме је отворена Градска кафана "Гоја" и постављен споменик Иви Андрићу, бити завршене до Нове године, где ће се приредити и новогодишњи дочек.
"Биће готов и биоскоп, књижара, дио позоришта и општине, гдје ће 'странке' да би 'добиле печат' газити скромним мрамором умјесто садашњег општинског линолеума", рекао се Кустурица.
Оснивач Андрићграда истиче да ће "странке" и други гости док буду пили кафу у Градској кафани гледати необичне грађевине око себе и размишљати да ли се налазе у Требињу, Дубровнику, Падови или Вишеграду.
Већ наредне 2013. године, тврди Кустурица, планирано је да се заврши градња Караван сараја или каменог хана, који је постојао недалеко од Ћуприје на Дрини.
http://www.srna.rs
Бабкену Симоњану Награда Бранко Радичевић
Књижевна награда "Бранко Радичевић" додељена је јерменском песнику Бабкену Симоњану за укупан песнички и стваралачки опус, саопштио је у среду жири.
Награда ће Симоњану бити уручена на 41. манифестацији Бранково коло која ће бити одржана од 7. до 17. септембра у Сремским Карловцима и у Новом Саду, наводи се у саопштењу.
Песник, есејиста, преводилац и публициста Бабкен Симоњан (1952, Јереван) предаје српски језик на универзитету у Јеревану и почасни је конзул Србије у Јерменији.
Симоњан је написао шест књига поезије и више од 800 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича, као и дела Јефимије Мрњавчевић, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и других аутора.
Три деценије од одласка Меше Селимовића
11. јула навршило се 30 година од смрти прослављеног књижевника Меше Селимовића (1910-1982).
Селимовићев роман "Дервиш и смрт" добио је све значајније домаће књижевне награде а тај, као и његов роман "Тврђава", преведени су на више језика широм света.
Мехмедалија Меша Селимовић је рођен у Тузли 1910. године. После завршеног Филозофског факултета у Београду, до почетка Другог светског рата, радио је у Тузли као професор трговачке школе и потом гимназије. Затворен је 1942, а идуће године је прешао се на слободну територију.
До краја Другог светског рата био је припадник Народноослободилачког покрета, између осталог и политички комесар Тузланског одреда. После рата је радио као наставник Више педагошке академије у Сарајеву и тек основаном Сарајевском универзитету, био је директор Боснафилма, Народног позоришта у Сарајеву и главни и одговорни уредник издавачког предузећа "Свјетлост".
Због пригушеног сукоба с тадашњим политичким руководством БиХ, напустио је Сарајево и са породицом се преселио у Београд.
Уз Селимовићеве породичне прилике је везан један, у то време, необичан догађај, окарактерисан и као скандал. Селимовић је, наиме, неколико година био изван чланства Комунистичке партије која га је 1947. године казнила на тај начин јер је невенчано живео са својом будућом супругом Дарославком Даром Божић, коју је његова прва супруга, у партијским и правосудним органима оптуживала између осталог и да је "бивша буржујка".
Уследили су истрага и саслушања, приговарано му је што о томе није обавестио партију, али је после неколико година ипак враћен у чланство партије. Селимовић је аутор збирки приповедака "Прва чета" и "Туђа земља" (1957). Његови су романи "Тишине" (1961), "Магла и мјесечина" (1965), "Дервиш и смрт" (1966), "Тврђава" (1970), "Острво" (1974). Написао је студије и есеје "За и против Вука" (1967), "Есеји и огледи" (1966). Аутобиографски спис "Сјећања" објавио је 1957. године.
Селимовић је умро 11. јула 1982. а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Меша Селимовић у писму упућеном САНУ 1976. године
"Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем."
"Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
http://www.tanjug.rs
_________________________________________________________________________________________
На вечери посвећеној БРАНКУ ЋОПИЋУ, која је у организацији Завичајног удружења Петар Кочић и Културног центра Апатин, одржана 11. јула 2012. године у великој сали Дома културе Апатин поводом Петровдана, песник ЗОРАН М. МАНДИЋ је прочитао песму БРАНКОВА ПОРУКА, која му је прошле године објављена на страницама културног додатка београдске Политике.
ЗОРАН М. МАНДИЋ
БРАНКОВА ПОРУКА
Данас
на узбудљивој раскрсници између
јуче и сутра
Бранко са
Радичевићима, Ћопићима, Миљковићима...
У
Колу несаломивог српског језика
Позива
призива чар страсти небеске
плаветнило бесциљног тока времена у
простору међу јамама ископаним у
земљи од пепела, успомена и запета
Уз музику Платонових сфера
певају Христосови врапци
неталентовани песници наричу над страхом
преварених џелата
Риме се повлаче на периферије бесмисла
оних што језик сурово кваре
Бог није кум незналица
Гледа и листа купопродајне уговоре
Непозваних градитеља пијаца
бувљака на светом месту
Непосрнули Бранко лебди небесима
фантазије плавог у плавом обзиру
наде у једини свет језика
уједињен изнутра где реч пламен
чар страсти небеске чува
Вечност не продаје кумство Музике и
Поезије
Не квари сензације митова њихових
Окидача
Певај као што осећаш
Потпиши се осећањем
Бог је увек ту да ти поверује из
Дома језика
поручује Бранко
.
Copyright © 2014 DIOGEN pro cultura magazine & Sabahudin Hadžialić
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić. Design LOGO - Stevo Basara.
Freelance gl. i odg. urednik od / Freelance Editor in chief as of 2009: Sabahudin Hadžialić
All Rights Reserved. Publisher online and owner: Sabahudin Hadžialić
WWW: http://sabihadzi.weebly.com
Contact Editorial board E-mail: contact_editor@diogenpro.com;
Narudžbe/Order: orderyourcopy@diogenpro.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić,
Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili
Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina